Princeza Diana

Savremene i istorijske
Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:22

------------------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
HENRIJA Pola, četrdesetjednogodišnjeg šefa obezbeđenja hotela "Ric", pozvao je na mobilni telefon Dodi i rekao mu da se javi nazad u hotel. On je završio sa dužnošću u 19.00 i kada se vratio bilo je već 22.00. Niko nije ustanovio gde je Henri Pol bio ta tri časa. Dodi je rekao da je njegov otac Muhamed al Fajad lično angažovao Henrija Pola da vozi njihov "mercedes". Za mene to znači da je Dodi u stvari rekao: "Moj otac mi je rekao da tako ima da bude.” Henri Pol nije bio kvalifikovani šofer i nije imao propisnu dozvolu za vožnju iznajmljenih kola. L. Flečer Pruti, bivši pukovnik avijacije SAD, koji je blisko sarađivao sa obaveštajnim službama, jednom je rekao:

"Niko ne mora da naredi nečije ubistvo - ono se naprosto desi. Aktivna uloga se odigrava u tajnosti, time što se dozvoljava da se ono desi. To je najveći pojedinačni trag zločina. Ko ima moć da opozove ili smanji uobičajene siguronosne mere?”

Apsolutno tačno. Ako Prutijevo "pravilo” primenimo na Dajanin slučaj i zapitamo se ko je imao moć i ko je iskoristio tu moć, da smanji njene uobičajene mere obezbeđenja koje su preduzimane zarad njene zaštite, te noći, dobićemo vrlo zanimljiv odgovor: Muhamed al Fajad. Pod tim okolnostima on mora da odgovori na neka očigledna pitanja: zašto je Dajanino obezbeđenje te noći bilo smanjeno?

Kada je ubijen predsednik Kenedi, nije bilo telohranitelja na njegovim kolima, dok su četvorica stajala na kolima koja su bila odmah iza njegovih. On je, takođe, bio u automobilu sa otvorenim krovom (kabrioletu) i to u jedno opasno vreme u opasnom gradu. Kada je Martin Luter King usmrćen iz vatrenog oružija u motelu Lorejn, u Memfisu, tenesi, 4. aprila 1968, crni policajac koji je bio zadužen za Kingovu sigurnost poslat je kući protiv svoje volje, nekoliko časova pre ubistva. Jedina dva vatrogasca iz vatrogasne stanice, koja se nalzila pored motela, premeštena su u druge stanice samo tog dana. Žrtveni jarac optužen za to ubistvo bio je Erl Rej, za koga čak ni Kingova porodica nije verovala da je kriv i to u tolikoj meri da su kasnije prisustvovali njegovoj sahrani.

KADA je Bobi Kenedi ubijen, pošto je održao govor u "Ambasadors" hotelu, u Los Anđelesu, 5. juna 1968. opet se neko mešao i menjao uobičajenu proceduru njegovog obezbeđenja. Plan je bio da B. Kenedi siđe sa tribine i prođe kroz svetinu do izlaza. Ali neposredno po završetku govora, Kenedijevi "pomagači”, a među njima naročito Frenk Menkijevič, su insistirali da će biti za njega sigurnije ako izađe napolje kroz hotelsku kuhinju. Kada je ušao u kuhinju presreo ga je, umno kontrolisani, Širhan Širhan, sa pištoljem u ruci. Izgleda mnogo verovatnije da su Bobija Kenedija ubili ljudi iz njegovog obezbeđenja, naročito T. E. Sizar, "telohranitelj” koga su zaposlili u poslednjem trenutku i koji je imao mnoge veze sa krajnjom političkom desnicom i obaveštajnim sužbama. Ali zahvaljujući Širhanu Širhanu, koji se našao na tom mestu sa pištoljem u ruci, imali su umno kontrolisanog žrtvenog jarca da ponese krivicu, a to i jeste bilo sve što im je potrebno. Kada je izraelski premijer Jicak Rabin ubijen u Tel Avivu 1995, jedan neobičan video-snimak, koji je zabeležio jedan od posmatrača, pokazuje da su Rabinovi telohranitelji napravili u isto vreme korak unazad, kako bi ubicu ostavili nasamo sa Jicakom Rabinom i tako mu omogućili da ga nesmetano ubije. Mislim da možete da vidite šemu koja se ponavlja.

A ŠTA se događa u odlučujućim poslednjim trenucima Dajaninog života? Opozvano je njeno obezbeđenje po nalogu Muhameda al Fajada, preko njegovog sina. To je činjenica. Celog dana ona je putovala u istom "mercedesu" sa "rejndž roverom" kao podrškom. Sada će preći u drugi "mercedes", bez podrške bilo kakvog drugog vozila. To je bila jedna neobična odluka za čoveka koji je, inače, tako opsednut svojom sopstvenom sigurnošću. Bob Loftis, bivši šef obezbeđenja "Harodsa", rekao je:
"U poređenju sa zaštitom koju Al Fajad priušćuje sebi, a koja je vrlo profesionalna, vrlo visokog standarada, ono što je obezbedio majci budućeg kralja Engleske bila je dečja igra.”

On je dodao i ovo: "Al Fajad je bio apsolutno paranoičan u vezi sa svojim ličnim obezbeđenjem.” Samo da bi se on šetao okolo po sopstvenoj radnji, bila bi svakog puta prisutna tri-četiri neuniformisana člana njegovog ličnog obezbeđenja, koja su išla sa njim sve vreme, plus još četiri uniformisana člana obezbeđenja, tako da su oko njega uvek bila dva sigurnosna "prstena”. Govorimo o obezbeđenju koje je koristio samo u sopstvenoj radnji! Ali da li je to stvarno paranoja ili je u pitanju to što je poznavao pokvarene ogavne trgovce oružjem i operatere bratstva mnogih vrsta, među kojima je konstantno delao?
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:22

-----------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
"MERCEDES" kojim je upravljao Henri Pol izjurio je sa zadnjeg ulaza hotela "Rica" u 12 i 20 iza ponoći, dok je Pol dovikivao paparacima da se ne trude da ga prate jer ga nikada neće stići. Dajana i Dodi bili su na zadnjem sedištu, dok se napred, na mestu suvozača, nalazio Trevor Ris-Džons, bivši pripadnik padobranske regimnete, "Para", koji je važio za "neustrašivog".
Ris-Džons kaže da se on nije slagao sa promenom plana. On nije vezao pojas u kolima, što je normalna praksa u gradu, jer telohranitelji moraju da budu slobodni kako bi mogli brzo da reaguju. Kola su brzo vožena ulicom Kambon i skrenula su desno u ulicu Rivoli koja vodi na trg "Konkord", gde su se kratko zaustavila na semaforu. Paparaci fotograf, Romald Ret na motociklu, vozio je uz njih do tada, ali kaže da je Henri Pol krenuo na crveno i pošao prema dvosmernom kolovozu pored Sene, zvanom Kur L`Rein. Kola su zaronila u jedan tunel, zatim se ponovo pojavila na površini, pa skoro odmah ponovo ušla u jedan kratak tunel na mestu Pont d L`Alma.
OVDE su kola izgubila kontrolu i udarila u 13 časova stub u centru tunela, koji je poduprt duž ivica betonskim stubovima i nema bankine. Henri Pol i Dodi Fajad su umrli na mestu. Prema izveštaju sa autopsije, Dajana je bila klinički mrtva u roku od 20 minuta posle sudara, a to je bilo mnogo pre nego što je stigla do bolnice. Trevor Ris-Džons je preživeo sudar jer je u tom trenutku nosio sigurnosni pojas, dok Dajana i Dodi nisu bili vezani. To bi mogao da bude veoma značajan podatak. Ris-Džons nije bio vezan kada su napustili hotel "Ric", u skladu sa uobičajenom praksom telohranitelja, a kada je Romald Ret snimio fotografiju na semaforu kod trga "Konkord", Ris-Džons još uvek nije bio vezan sigurnosnim pojasom.
Ali malo više od minut kasnije, kada su kola udarila u betonski stub, on je bio vezan. Zašto? Ako je zakopčao pojas jer je iz nekog razloga osetio opasnost, zašto nije doviknuo Dajani i Dodiju da urade isto? Na kraju krajeva, potrebno je samo par trenutaka da se to uradi, a razlog iz koga je on uopšte bio prisutan u kolima bio je da ih zaštiti. Ris-Džons ima da odgovori na neka ozbiljna pitanja, a on ne daje baš nikakve odgovore. Neki telohranitelji stavljaju pojaseve kada se kola nalaze u brzoj traci, ali Ris-Džons ne kaže da je to bio njegov razlog. On tvrdi da ne zna zašto je odjednom vezao pojas. A, ako su išli u Dodijev apartman, vozili bi u brzoj traci možda samo minut.
Sve što Ris-Džons kaže je da se seća da su ih pratila dva automobila, od kojih je jedan bio beo i motocikl, što je u skladu sa pričom koja služi kao dimna zavesa da se sakrije šta se stvarno desilo. Ali svi novinski izveštaji, članci u časopisima, televizijski dokumentarci i diskusije koje sam ja video, propustili su jednu jednostavnu činjenicu, koju je zapazilo samo par samostalnih istraživača. Svi se slažu da je par vožen nazad u Dodijev apartman, koji se nalazi blizu Trijumfalne kapije, kada se sudar dogodio. Pa, postoji jedan očigledan problem u vezi toga:
Tunel, Pont de L`Alma, se ne nalazi na putu za Dodijev apartman. Naprotiv, on vas odvodi u suprotnom pravcu od te oblasti.
BIO sam u Parizu i prošao peške istom rutom kojom je išao i automobil, zapravo šetao sam se po celoj toj oblasti, pa mogu da kažem da je put do Dodijevog apartmana onaj kojim su došli do hotela "Ric". Zaokružite do polovine trga "Konkord", zatim skrenete desno na Šanzelize i idete pravo do Dodijevog apartmana. U to doba noći, za takav put potrebno je samo nekoliko minuta. Ali Henri Pol nije tako uradio. On je provezao auto pored skretanja za Šanzelize,
prošao na crveno svetlo i pojurio na put za tunel Pont de L`Alma. To ih je odvelo na drugu stranu od Dodijevog apartmana.
Čuo sam da je rečeno da je Pol vozio okolo, dužim putem, da bi tako izbegao fotografe i saobraćajnu gužvu, ali fotografi bi ionako čekali ispred apartmana do vremena kada bi oni tamo stigli. Kola su udarila u stub tunela pri brzini između 60 i 80 milja na sat. Henri Pol nije pokazivao nikakve znake da ima nameru da skrene ka Dodijevom apartmanu, a kada izađete iz tunela put vas vodi još dalje od mesta na koje su se oni uputili. Ono što je najbitnije ovde naglasiti je to da je put koji je izabrao Henri Pol nije bio najdirektniji put do apartmana, ali ih je zato sigurno vodio kroz tunel Pont de L`Alma, čiji je značaj neverovatan...

Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:23

---------------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
INTERESANTNO je da je Ris-Džons (telohranitelj) stavio sigurnosni pojas tek pošto je Pol prošao pored skretanja za Šanzelize i uputio se ka Pont de l` Alma tunelu. On kaže da ne može da se seti zašto je tako uradio, ali ja bih mogao da mu pomognem u nalaženju razloga. Za to su mogla da postoje samo dva razloga. Ili je on znao šta će se sledeće desiti, ili je shvatio, kada je Pol pojurio ka tunelu, da nešto ozbiljno nije uredu, pa je stavio pojas da bi se zaštitio. Ali opet, ako je to bio slučaj, zašto on nije upozorio Dodija i Dajanu da urade isto što i on, da vežu pojaseve?

I ukoliko je Ris-Džons uvideo potencijalnu opasnost, zašto to nisu videli i Dajana i Dodi? Žao mi je ako ću time uznemiriti porodicu Ris-Džonsa, ali s obzirom na okolnosti pogibije princeze Dajane, to su pitanja koja su morala biti postavljena.

Jednom kada je delo (ili bolje zlodelo) učinjeno; nađena je osoba koja je poslužila kao žrtveni jarac. Metode koje su pri tom korišćene vrlo su predvidive, ali budući da dobro funkcionišu, zašto ih menjati? Žrtveni jarac (nalik Liju Harviju Osvaldu, Širhanu Širhanu i Džejmsu Erlu Reju), okrivljen za Dajaninu pogibiju bio je vozač Henri Pol. Kada su novinari i paparaci odigrali svoju ulogu u fokusiranju pažnje javnosti, u danima posle sudara, objavljeno je da je Henri Pol imao tri, četiri puta viši nivo alkohola u krvi nego što je za vozače dozvoljeno u Francuskoj, kao i da su u njegovoj krvi nađeni tragovi lekova - droga protiv depresije, uključujući i fluodžetin, aktivni sastojak ozloglašenog "prozaka". "Uzrok sudara je bio jednostavan”, objavljeno je. "Vozač je bio pijan”.

DEČJA je igra falsifikovati nalaze krvi ili napraviti da nivo alkohola u krvi neke osobe bude povišen, to se može postići ubacivanjem mikroskopskih "balona” u krv, koji vremenom ispuste alkohol koji je u njima. Svakako nije bilo znaka da je do te mere pijan, pre nego što je odvezao automobil od zadnjeg ulaza "Rica", a njegov test krvi pokazuje da je morao popiti ekvivalent osam popijenih viskija na prazan stomak.

Bihevijoralni psiholog u nezavisnom televizijskom dokumentarcu zvanom "Dajana - tajne sudara”, nije mogao da nađe nikakve dokaze da je Henri Pol bio pijan, posle proučavanja video-snimaka iz "Rica" na kojima se Pol lepo video, a za to može takođe postojati objašnjenje koje ću ubrzo izneti. Samo dva dana ranije Pol je bio podvrgnut rigoroznom lekarskom pregledu, da bi mu bila obnovljena pilotska dozvola, a tada nije bilo nikakvih znakova o tome da je on preterano pio, kako je štampa posle Dajanine pogibije tvrdila. Naprotiv.
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Postoji još jedna čudna anomalija, koja je otkrivena u televizijskom dokumentarcu, ITV-a, 1998. godine. U hemoglobinu iz krvi Henrija Pola nađeno je 20,7 odsto ugljen-monoksida, a to znači da ga je pre testiranja uzoraka bilo i mnogo više, jer se količina ugljen-monoksida smanjuje za pola na svakih 4-5 sati, posle unosa inicijalne količine. Hemoglobin u krvi služi za prenos kiseonika. Debi Dejvis iz Društva za pomoć žrtvama trovanja ugljen-monoksidom, kaže da sa tako visokim nivoom ugljen-monoksida u krvi, Henri Pol ne bi znao ni šta je levo ni šta je desno, jer bi se drastično smanjila količina kiseonika koji bi primao mozak. Dr Alister Hej, ekspert za trovanja ugljen-monoksidom, se složio sa tim i nije mogao da objasni zašto Pol nije pokazivao znakove i izražene simptome trovanja, koji bi trebalo da su bili evidentni:
"Teško mi je da sve to racionalno objasnim. Nivo od 20 odsto ugljen-monoksida u krvi i visok nivo alkohola u krvi nagoveštavaju da je ta osoba trebalo da ima mnogo sporije reflekse, a svakako bi to trebalo jasno da se vidi po načinu na koji je radio razne stvari, ta osoba bi, verovatno, trpela i neke bolove, ali nijedna od ovih stvari se ne vidi na slikama i video-zapisima na kojima je uhvaćen Henri Pol."

POSTOJI još mnogo toga što treba znati o Henriju Polu. Njegov najbolji prijatelj Klod Garek je u dokumentarnoj TV emisiji izjavio da je Pol imao kontakta sa francuskim i stranim obaveštajnim službama, kao i da je održavao veze sa njima tokom svog zaposlenja u "Ricu". To nije iznenađenje, jer obaveštajne službe regrutuju ljude iz obezbeđenja u vrhunskim hotelima, a "Ric", sa svojom svetski poznatom - VIP klijentelom i reputacijom u vezi sa bavljenjem špijunažom i prodajom oružja, bi svakako bio na vrhu njihove liste. Pol je svakako imao nerazjašnjene izvore prihoda. On je zarađivao oko 20.000-25.000 funti godišnje u "Ricu", a, ipak, je bio zagriženi pilot, sa 605 sati leta, a pri tom treba znati da sat leta košta oko 300 funti. On je imao niz različitih bankovnih računa, kao i sef u nacionalnoj banci u Parizu. Imao je i tri bankovna računa u pariskoj banci "Berklis", kao i jedan tekući račun i četiri žiro-računa.

U toku osam meseci pre sudara, sume od po 4.000 funti uplaćivane su na jedan od njegovih računa u pet navrata. Ukupno je imao 122.000 funti, a niko ne zna njihovo poreklo. Zatim, postoji i nerazjašnjeno pitanje u vezi sa tim gde je Pol bio tri sata, između 19.00 i 22.0, kada je završio sa poslom, kada ga je Dodi pozvao preko mobilnog telefona i rekao mu da se vrati u "Ric".

Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:23

-----------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
PODSVESNO programiranje nadvladava svest i tada programirani robot zamenjuje ljudsko biće. To je ono što se, po mom ubeđenju, desilo i Henriju Polu. Dejvid Sends je nestao šest sati pre nesreće u kojoj se ubio. Za Pola se ne zna šta je radio i gde je bio tri sata pre nego što se zaleteo u 13. stub tunela "Pont de l`Alma". To je scenario koji ja vidim za ono što se desilo u Parizu.

Mreže bratstva delale su putem mnogih ljudi i službi da bi obezbedile da Dajana bude u Parizu te noći, jer je, u samoj svojoj osnovi, to bio plan da se izvede obred žrtvovanja, jedan određeni satanistički ritual, kao i vreme i okolnosti pod kojima će se smrt desiti, koji su morali da budu pažljivo podešeni do najsitnijih detalja. Dajana je bila pod navodnom zaštitom Al Fajadove siguronosne mreže, veći deo vremena koje je provela sa Dodijem pre sudara, a svakako sve vreme u poslednjih nekoliko dana svog života. Njeni razgovori su prisluškivani i praćeni putem Al Fajadovog sistema za prisluškivanje. Zašto ih onda ne objavite u javnosti, gospodine Al Fajade?

Tokom tri sata u kojima se ne zna gde je Henri Pol, čovek koji je sarađivao sa francuskom i britanskom obaveštajnom službom, bio je, u stvari, programiran da odigra svoju ulogu, ili su samo dodavane poslednje instrukcije programu kome je već bio ranije podvrgnut.

DAJANINU ritualnu smrt su organizovale osobe koje su na najvišim nivoima Bratstva, za koje su, poređenja radi, ljudi kao Al Fajad sitni i potpuno nebitni igrači, pioni u jednoj igri koju najverovatnije ni ne shvataju do kraja. "Mercedes" koji je dovezen do zadnjeg ulaza hotela "Ric" bio je ukraden samo nekoliko nedelja ranije - pre početka romanse između Dajane i Dodija - a kada je vraćen, na njemu su izvršene obimne popravke. Ukrao ga je, dok je stajao ispred jednog restorana, naoružan čovek, koji je govorio arapski, a kada je nađen, kod njega je ostalo malo više od šasije i limarije. Al Fajad je kontrolisao agenciju za iznajmljivanje vozila "Etoile Limusines", koja je dala baš to vozilo da se u njemu preveze princeza. Nije ni čudo što su francuske vlasti odbile ponudu eksperata iz Kompanije "Mercedes" da ispitaju vozilo posle sudara.
Kada se Henri Pol vratio te noći na dužnost, nakon Dodijevog poziva, delovao je obično i normalno se ponašao, barem za većinu posmatrača. Program za kontrolu uma bio je usađen duboko u njegovu psihu i još uvek pritajen čekao da bude aktiviran. Možda je zaista i popio nekoliko alkoholnih pića u baru hotela "Ric", ali ono alkohola što je u sebe uneo, kao i njegovo držanje, ne odgovaraju medicinskim izveštajima urađenim posle njegove smrti. Tvrdnje da je on bio alkoholičar takođe se ne poklapaju sa nalazima njegove jetre. Ali ako je Henri Pol, šta ja sugerišem, bio umno kontrolisana "višestruka ličnost”, on je mogao da bude mrtav pijan u jednom delu svog uma, a savim trezan u drugom. Tu su mi činjenicu potvrdili ljudi koji su bili višestruke ličnosti i koji su to sami iskusili.

NEKO blizak Polu, njegov upravljač, izazvao je da kod njega te noći dođe do promene iz jedne ličnosti u drugu, kojom je vladao odvojeni, programirani odeljak njegovog uma. Na taj način on je mogao da ima visok nivo alkohola u krvi i bude pijan, dok bi u drugim delovima svog uma ostao sasvim trezan. Isto je i sa ugljen-monoksidom. Malo pre ili malo kasnije nakon što je "mercedes" odvezen od zadnjeg ulaza "Rica", Henriju Polu je pokrenut okidač za aktiviranje programiranja. Mogao je to biti zvuk, boja, reč ili, što je verovatnije, neka rečenica.

Dok je Polovo podsvesno programiranje nadvladavalo njegov svesni um, on je velikom brzinom krenuo od "Rica" na trg Konkord, pa na dvosmerni put ka tunelu "Pont de l`Alma". Ris-Džons je tada vezao svoj pojas, ali, kako izgleda, nije ni na koji način upozorio Dajanu i Dodija na opasnost. Tako su oni ostali nevezani na zadnjem sedištu "mercedesa". Dok je Pol ulazio kolima u tunel "Pont de l`Alma", pri brzini od oko 80 milja na sat, snažno je zakočio, izgrebao kolima desni zid tunela i onda se usmerio ka 13. stubu, taj stub je ono što najviše odaje celu zaveru.

Bratstvo je tokom cele istorije bilo u ogromnoj meri opsednuto brojem 13, da je nemoguće i u mašti poverovati da je sve to bila slučajnost. Mora da postoji bar 30 stubova u tom tunelu, a "mercedes" u kome je bila Dajana je udario baš u 13, jer je tako bilo planirano. Dajana je imala averziju prema broju 13, čak je često odbijala da ga koristi, kao, recimo, na svojoj zadnjoj aukciji kod "Kristija", u junu te iste godine kada je umrla. Ako je, kao što su predložili neki svedoci tog događaja, sudar bio izazvan time što je "mercedes" udario "fijat uno", ili time što je motociklista uperio jako svetlo u Polove oči, nije bilo načina da on bude siguran da će pogoditi baš 13. stub. Ali, osoba kojoj je u umom duboko usađen program o tome šta da uradi, mogla je da kola usmeri tačno gde treba, čak i pri velikoj brzini.
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:24

-----------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
MOGUĆE je da je "mercedesom" u kome je bila Dajana bilo spolja, daljinski upravljano. Sigurno je dobro obučen operater mogao da usmeri "mercedes" tačno ka 13. stubu. Podrška argumentu da nijedna druga kola nisu učestvovala u sudaru Dajaninog "mercedesa", dolazi od Erika Petela, koji tvrdi da je bio na mestu događaja i video sudar. Petel kaže da je vozio motocikl ka ulazu u tunel kada ga je prestigao "mercedes". Nijedno drugo vozilo nije bilo u blizini. On je izjavio sledeće:

"Video sam u retrovizoru kola koja su bljeskala prednjim svetlima ka meni. Pomerio sam se da ih propustim, a ona su projurila mimo mene iako sam ja sam išao brzinom od 70 milja na čas. Kratak trenutak kasnije, čuo sam zaglušujuću buku i video sudar. Kola su se obrtala po putu... Ja sam stao. Nije uopšte bilo nikakvih drugih kola ili vozila i mogao sam da vidim put sve do kraja tunela. Krov "mercedesa" je bio totalno zgnječen. Zadnja desna vrata su bila delimično otvorena i ja sam zavirio unutra i video jednu ženu. Izgledalo je da ju je sudar bacio ka prednjem delu kola i glava joj je ležala zaglavljena između prednjih sedišta."

Petel je rekao kako je video krv kako teče iz ženinog desnog uha, a dok joj je sklanjao kosu sa lica i polegao njenu glavu na naslon za ruku shvatio je da se radi o princezi Dajani. On kaže da su se njene trepavice pomerale, ali da tada nije otvarala oči ni za trenutak. Po sopstvenoj proceni, Petel je ostao na mestu nesreće oko minut, pre nego što se opet popeo na svoj motocikl da bi otišao da pozove policiju.

REKAO im je da je princeza Dajana doživela saobraćajni udes, ali su mu se u policiji smejali i rekli da im ne traći vreme takvim šalama. Očajan zbog svega toga, on se lično odvezao do policijske stanice na aveniji Mocart. Njegov advokat, Antoan Deguin, kaže da je Petel bio zadržan 25 minuta u policijskoj stanici, gde su ga odveli u zadnju prostoriju i vezali lisicama. To se desilo zato što je prijavio da je video "saobraćajnu nesreću"?

Kada je, posle nekog vremena oslobođen, rečeno mu je da prati na svom motoru policijska kola do druge stanice policije, u kojoj je dao pisanu izjavu koju je potpisao bez mogućnosti da je prethodno pročita. "Bio sam zgranut", rekao je on. "Delovali su kao da ih uopšte nije briga za sudar." Posle toga, Petela vlasti nisu mesecima kontaktirale, sve dok nije angažovao advokata da bi se prijavio kao svedok i ponudio svoju pomoć tokom zvanične istrage.

Kada se dogodi ubistvo na nekom javnom mestu dve stvari su simptomatične. Osoba optužena kao počinilac je "žrtveni jarac", a često se u poslednje vreme dešava da je pod uticajem programa za kontrolu uma i stvara se obilje diverzija koje treba da odvedu istraživače u pogrešnom pravcu i sakriju istinu o onome što se desilo. Prvi metod omogućava da se osoba navodno "kriva" odmah uhapsi, ili bar optuži, što dalje obezbeđuje zaustavljanje sprovođenja dalje istrage. Druga metoda, stvaranje diverzije, omogućava da se protraće časovi i dani posle ubistva koji su od krucijalnog značaja, navodeći ljude da jure za masom lažnih priča i "tragova" koji su im bačeni kao mamac.

TA je tehnika korišćena i u Parizu, sa pričama o paparacima, motociklisti sa zaslepljujućim svetlom, a kasnije i "fijatom uno". Ljudi su takođe konstantno zatrpavani kontradiktornim izveštajima i teorijama tako da postaju zbunjeni, a zbunjen um gubi interes da prati događanja. Dakle, prvo mediji i vlasti izjave da su paparaci krvi za sve, a odmah zatim - da nisu. Onda kažu da je brzinometar u kolima bio zaglavljen na brzini od 120 milja na čas, a zatim da je bio na nuli.

Pravo je čudo koliko mnogo Amerikanaca su bili svedoci saobraćajne nesreće u kojoj je Dajana umrla, kao i time kako su ih samo brzo pronašli. Tunel "Pont de l`Alma" nije bio, pre Dajanine pogibije, baš popularno turističko mesto. Tu se ne nalazi ništa, osim jednog ili dva restorana, tunela i lavirinta puteva koji se ukrštaju. A čak i u 12 i 25 iza ponoći, nekoliko američkih turista kažu da su bili svedoci onoga što se desilo. Broj svedoka nesreće je bio, u svakom slučaju, neobično velik, s obzirom na doba noći i činjenicu da je Pariz u to doba godine prilično prazan. Mogu da shvatim da je nekoliko ljudi, koji su prolazili tim putem kolima, moglo da vidi mesto sudara pošto se on već desio, ali znam, jer sam to mesto i sam posetio, da glavni pešački putevi ne pružaju pogled na tunel.

Policija nije kontrolisala mesto nesreće u skladu sa uobičajenom policijskom procedurom, tako da je već u prvim trenucima bilo izgubljeno mnoštvo mogućih dokaza. Zatim, policija je takođe propustila da ispita važne svedoke tog događaja, a neke informacije su uspele da joj "procure" u javnost i to dok su navodno održavali striktne bezbednosne mere nad oblastima koje su se ticale istrage.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30910
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 25 Јан 2013, 16:25

--------------------------------------
Слика Слика Слика Слика Слика Слика
DANAS postoji jedan dodatni "izazov” za one koji žele da izvrše javno ubistvo ili kuju zaveru o tome, jer su svuda po većim gradovima postavljene "saobraćajne” kamere. Nasmešite se, snimaju vas. Bilo bi nemoguće držati u tajnosti način na koji je ubijena Dajana i počinioce tog ubistva, da je sve bilo snimano video-kamerama, kao što je trebalo da bude. Ali kada ste na visokom nivou bratstva, koje ima veze sa vodećim ličnostima iz policije i obaveštajnih službi, saobraćajne kamere ne predstavljaju nikakav problem. Jednostavno naredite da se ugase!

Postoji 17 saobraćajnih kamera na putu između "Rica" i tunela Pont de l` Alma, računajući tu i one unutar samog tunela. Da su one te noći radile, sada ne bi bilo misterije o tome kako se sudar odigrao, jer biste mogli ceo događaj jednostavno da pogledate, recimo, preko svog televizora. Jedna kamera je usmerena ka ulazu u tunel i ona bi morala da zabeleži navodno postojanje "fijata uno" ili ljudi na motociklima sa upaljenim zaslepljujućim svetlima. Ali ta kamera, baš kao i sve ostale na putu kojim je Dajana vožena, bila je isključena u odsudnom trenutku.

NIKADA ranije se nije u Parizu desilo da ceo sistem istovremeno prestane sa radom, zbog nekog navodnog kvara, a da policija odbije da objasni o čemu je reč. Sistem koji koriste ulične kamere ima nezavisno napajanje strujom i njega kontroliše policija, kao i, na kraju krajeva, francuska obaveštajna služba, jer su te kamere postavljene po ulicama da bi snimale i pratile mnogo više od običnih saobraćajnih problema.

Dopisnik londonskog "Dejli mejla” kaže da je ujutro posle sudara kamera koja stoji na ulazu u tunel, bila okrenuta prema zidu. U isto vreme kada je sistem nadgledanja pomoću kamera prestao da radi, takođe su prestale da funkcionišu sve frekvencije preko kojih komunicira policija u centru Pariza.

Simon Ragan, u svojoj odličnoj knjizi "Ko je ubio Dajanu?”, navodi izjavu čoveka po imenu Andre, koji, kao i mnogi drugi, voli da prisluškuje policijske radio-poruke. Andre je sedeo na klupi blizu Ajfelove kule, što je udaljeno samo nekoliko minuta hoda od tunela Pont de l`Alma, te noći kada je Dajana umrla. Kao i obično koristio je svoj radio-predajnik da bi pratio razgovore policije. Ali, odjednom, u 12 i 20 iza ponoći, sve linije su prestale s radom. Došlo je do prekida radio-veza. On je trajao 20 minuta, a zatim se, kako kaže Andre, signal vratio i odjednom je grunula masa radio-poruka, jer su svi želeli da govore u isto vreme. "Ja nisam nikada naišao na tako haotičan radio-prenos”, izjavio je on. "Bilo je to nešto izuzetno.”

KADA su radio-linije prestale da funkcionišu, Dajana je napuštala hotel "Ric" da bi pošla na svoje poslednje putovanje. Do vremena kada su radio-veze ponovo uspostavljene, ona je već ležala na podu tunela Pont de l` Alma, pod kompletnim nadzorom medicinskog tima za hitne slučajeve, a sudeći prema izveštaju autopsije, ona se tada nalazila na nekoliko minuta od kliničke smrti. A kaže se da ne postoji ni delić uverljivih dokaza o tome da je postojala neka zavera, je li tako? Bože moj, pa dokazi su nam ispred nosa. Deset dana posle udesa, francuska policija je sastavila preliminarni izveštaj od 350 stranica, u kome se kaže da se radilo o nesrećnom slučaju, a da nije ni uzeta u obzir bilo koja druga mogućnost.

Govoreći o tom medicinskom timu koji je bio uz Dajanu u poslednjim trenucima njenog života, spomenuću kako mi je jedan čovek koji ima veze sa britanskom obaveštajnom službom rekao da je lako izazvati saobraćajnu nesreću, ali nije lako biti siguran da će određena osoba tom prilikom i poginuti. Zato imate vaše ljude koji kontrolišu medicinsku ekipu, jer iako vaša meta do tada nije umrla, posle nesreće postoji uverljiv razlog da se to desi. Desila se ozbiljna saobraćajna nesreća.

Posao medicinskog tima (ili u svakom slučaju onih koji su mu izdavali naređenja) bio je da se postara za to da određena osoba ne preživi, bez obzira na to u kakvom se stanju nalazila. Čak i onima koji odbacuju ideju o planiranom ubistvu Dajane, bilo je sumnjivo to što se sa njenim odvođenjem u bolnicu neverovatno kasnilo, kada je, prema zvaničnim medicinskim izveštajima, ona zadobila povredu za koju je bila neophodna hitna operacija. Lekari su rekli da je plućna vena perforirana u blizini srca, a to je punilo njena pluća krvlju. Dajana je ležala na podu tunela Pont de l` Alma, i krvarila na smrt, ako su ti izveštaji tačni. Jedini način na koji je njen život, posle takve povrede, mogao biti spasen bila je hitna bolnička operacija. Zašto je onda prošlo više od sat i po vremena pre nego što je ona stigla u bolnicu?

Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика