Starac Kleopa - Put Neba


Уредник: Moderatori

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Starac Kleopa - Put Neba

Порукаод gresnica » 31 Окт 2007, 16:54

Старац Клеопа

ПУТ НЕБА

ОПШИРНИЈЕ О СНОВИМА

Шта су снови • Кушање сновима • Монахов подвиг • Самопознање и како се оно постиже • Страсти су ђаволи • Оружје којим их изгонимо • Врлине и њихово делање.

Добар савет ће те сачувати, а преподобна мисао ће те одбранити (Приче 2,11)


Старешина: Камо ћеш, брате Јоване?

Брат: Код Вас, преподобни оче, игумане, и молим Вас, ако имате времена, да ме исповедите, јер имам више ствари да Вас питам.

Старешина: Дођи, брате Јоване, јер сада, после јутрења, и ја сам слободнији и мирнији.

Брат: Пре свега, преподобни оче, молим Вас да ми опростите, грешном, што тако ретко долазим да се исповедам, јер је прошло више од три месеца како нисам био код Вас, преподобни оче. Истина је да сам у међувремену био послат у манастирски метох, и док сам боравио тамо, исповедао сам се оцу духовнику Кесарију. Сада, међутим, имам више недоумица које ме узнемирују, и због тога сам дошао к вама, преподобни, да ми разјасните, јер сам прошлог пута био јако задовољан појашњењима која сте ми дали.

Старешина: Реци, брате Јоване, какве још недоумице и какве туге имаш сада на души?

Брат: Овог ме пута, преподобни оче, узнемиравају неки снови. Од неког времена почели су да ме смућују ноћу, и ја сам им донекле поклањао пажњу, јер се поједини од њих обистињавају.

Старешина: Какве снове имаш, брате Јоване, којима кажеш да си почео да поклањаш пажњу и да их сматраш истинитим?

Брат: Ето, преподобни оче, много пута сањам ноћу да ће неко доћи и видим да сутрадан или након неколико дана дотични заиста дође. Понекад сањам многе псе који душмански кидишу на мене. Други пут сањам као да неко пушком пуца у мене, и чак чујем звук оружја, и неизоставно сутрадан треба да чујем добру или лошу вест! И пошто се донекле обистињује, почео сам да верујем да су то истински снови које Бог шаље. Зато Вас молим, преподобни оче, да ми разјасните шта да верујем о овим сновима.

Старешина: Видиш ли, брате Јоване, да те стари ђаволи опет смућују и не спавају? Видиш ли како су променили мајсторију да би тебе, брате, кушали?

Када си први пут дошао код мене, рекао си да си разочаран што те Бог није удостојио да имаш виђења, да виђаш анђеле и слично; прошлог пута си ми казивао да ти мисли саветују да тајно изађеш из манастира, без благослова, да би отишао у народ и правио се проповедником, како би преобратио свет на покајање, а сада ми велиш да си почео да сањаш добре снове, које Бог шаље!

Знај, међутим, брате Јоване, да те сви пређашњи ђаволи и сада кушају, само што они стално мењају своје лукавство час на један, час на други начин, с циљем да ће можда успети да те обману савршеном обманом и да те одведу у погибељ!

Брат: А који су то ђаволи, преподобни оче, о којима велите да ме кушају?

Старешина: Брате Јоване, ђаволи који те кушају јесу ђаволи гордости и таште славе.

Брат: Али из којег се разлога, преподобни оче, ови ђаволи држе мене са својим искушењима?

Старешина: Брате Јоване, један од разлога што ови зли дуси тебе кушају, јесте што имаш слаб и неискусан ум. И знај да многи људи слабога и неискусног ума лако падају у понор свог умишљења; тада почињу да им показују виђења и снове који изгледају истинити, да би их обманули и навели да високо мисле о себи: да су се удостојили великих дарова од Бога, јер су постали људи са виђењима и сновима, кроз које им се открива будуће.

О томе нас учи и божански отац Јован Лествичник, који вели: "Ђаволи таште славе чине слабоумне пророцима у виђењима и сновима" (Лествица 3, 27).

Брат: Али зар ја, преподобни оче, имам слаб ум, зато што имам толико снова током ноћи?

Старешина: Слушај, брате Јоване, твој ум није слаб зато што има снове ноћу, јер сви људи имају снове, особито током ноћи.

Твој се ум, брате, показује слабим зато што се пољуљао, почео да поклања пажњу сновима и да сматра да су истинити и да долазе управо од Бога, као што си сам рекао. Ко неће сматрати да је слабог ума човек којег би видео како јури да ухвати сенку или како трчи за ветром?

Брат: Али зар је такав који верује у снове?

Старешина: Ваистину такав је, брате Јоване, као што јасно показује и Свето Писмо, када вели: Ко верује у снове јесте као који жели да ухвати сенку и као који трчи за ветром (Исус, син Сирахов 34, 2). Не схваташ ли, брате, да овим сновима ђаволи таште славе желе да те наведу да о себи мислиш високо, и да те тако баце у велики грех гордости?

Управо из тога појми, брате, да имаш слаб ум, што си отпочео да верујеш да си постао достојан имати сне од Бога и да из тих снова можеш спознати тајне будућности. Али пази, брате Јоване, јер мисли те чине да летиш горе, а Свето и божанско Писмо назива лудима оне који се узносе умом због својих снова: "Снови чине луде да лете!".

Брат: Колико ја схватам, преподобни оче, ви ме сматрате слабоумним лудаком?

Старешина: Видиш, брате Јоване, да те на сматрам ја лудим и слабоумним, него те Божанско Писмо показује да си такав, ако будеш и даље настојавао да верујеш у снове.

Брат: Имам и друго да исповедим, преподобни оче.

Старешина: Реци, брате Јоване, и не стиди се, јер сам и ја грешан човек, и затим веруј да не казујеш мени, него Богу, Који је присутан овде међу нама, и од Којег нико не може што сакрити, јер нема места непосећеног од Његовог свезнања, као што нам каже Свето Писмо: Може ли човек што чинити а да га Ја не видим? Или зар има места где Ја нисам присутан? Зар Ја не испуњујем небо и земљу? Још буди уверен, брате Јоване, да Бог зна не само наша дела и речи, него и оно што ми мислимо или што ћемо мислити, као што нам потврђује Дух Свети, говорећи: Ти си издалека познао моје помисли (Пс 138, 2). Дакле, брате Јоване, реци све што имаш да кажеш, јер Богу казујеш!

Брат: Ево шта имам да кажем, преподобни оче: три године ја творим подвиг о којем до сада нисам ником говорио. Наиме: постим до сунчевог заласка свакога дана, сем суботе и недеље и великих празника; прочитам цео Псалтир за дан и ноћ, и трудим се, колико могу, да не изостанем ни са црквеног правила, а особито не са Јутрења и са Свете литургије. Чиним још хиљаду великих метанија за дан и ноћ, сем суботом и недељом, а тада чиним двоструко поклона за велику метанију. Ноћу се трудим да што више бдим, задовољавајући се само са неколико сати сна, и трудим се да не изостајем ни са послушања братства. А о празницима и у слободно време читам Божанско Писмо, Житија Светих и учења Светих Отаца.

Молим Вас, дакле, преподобни оче, да ми кажете је ли добар овај поредак подвизавања који ја творим.

Старешина: Рећи ћу ти, брате Јоване, да ли је овај твој подвиг добар или не, само ако ми сасвим искрено и са страхом Божијим будеш рекао с којим си циљем творио овај подвиг и јеси ли пре почетка тражио духовников савет и благослов.

Брат: Преподобни оче, пошто схватам да се налазим пред Богом, казаћу само истину. Када сам отпочео овај подвиг, нисам тражио никакав савет ни од кога, нити благослов, јер сам сматрао да за творење доброг дела није потребно да иштем савет и благослов. А пошто ме питате и који ми је био циљ подвига, исповедам Вам да сам сав овај подвиг од почетка до сада творио са циљем да кроз то Бог удостоји и мене грешног да имам виђење Раја или небеса, или бар да видим каквог анђела, јер Богомајку или Господа потпуно сам недостојан видети! Чак право да кажем, то сам тражио од Бога у свим својим досадашњим молитвама.

Старешина: Е, брате Јоване, и после толико подвизавања још се ниси удостојио каквог виђења, и ниједан ти се анђео није показао до сада?

Брат: Не, преподобни оче, ништа нисам видео до сада и веома сам жалостан због тога. Види се да Благи Бог не жели да услиши моју молитву.

Старешина: Знај, брате Јоване, да си јако обманут и поруган од ђавола и да си сво подвизавање, које си творио без благослова и без савета и са циљем да видиш анђеле, творио на осуду и зидао на темељу од сенке (Лествица 22, 23).

Брат: Како на осуду, преподобни оче; па ја сам постио и молио се у зноју толико времена! Зар ће Благи Бог пренебрећи ову моју велику ревност и подвиг?

Старешина: Твоја ревност, брате Јоване, била је луда и неразборита ревност, која би те одвела у сигурну погибељ, да је ниси сада разоткрио! Ти, брате, кажеш да читаш побожне књиге; па због чега их онда не разумеш, ако их читаш? Ниси ли чуо, брате, за Светог Антонија Великог, који каже: "Многи су своја тела изнурили подвигом, али пошто нису имали разборитост, удаљили су се од Бога" (Отачник, Преподобни Антоније, 10). Ти си се латио да твориш велик подвиг без духовниковог савета и благослова, али ниси чуо истог великог Светог Антонија, који вели: "Ако је могуће, нека монах смело објави старцима и кораке које чини, и капи воде које пије у келији, да како не згреши" (Отачник, гл. 40).

Кажеш ми да си имао велику ревност и марљивост у овом подвигу, али знај, брате, да је та твоја ревност била луда и ђаволска. Ђаволи су ти саветовали да започнеш овај подвиг, и исто они су ти давали ревност да га твориш, на твоју погибељ. О таквој лудој ревности Св. и божански Отац Исаак Сиријски вели да "Од тешке болести болује ко има злу ревност" (Слово 58).

Таква ревност не изниче из човековог срца, до само из гордости и таште славе, и сав труд човеков творен овом ревношћу узалудан је и погубан, као што учи божански отац Јован Лествичник (Лествица, 32,12).

Памти и ово, брате Јоване, да су многи, поводећи се за неразборитом ревношћу и претичући многим трудовима саму меру доброг дела, пропали у својим напорима и постали поруга лукавих ђавола (Невидљива борба, гл. 43).

Луду, и пуну неразборитости ревност, свети и божански Оци називају "Дрскошћу пуном надмености и безумним распаљивањем".

Такву ревност је имао онај монах из Отачника, који се молио Богу да га удостоји да буде подобан праоцу Исаку.

Због те ревности злог циља и пуне гордости ђаволи су га подвргли руглу на жалостан начин, тако да је постао џелат човекоубица и умро је смрћу на вешалима!

Ако желиш да о овоме знаш опширније, читај у Отачнику у глави 7,10.

Исто таква луда и пуна гордости ревност владала је срцем и умом Малпаса из Едесе. Овај је пребивао у узвишеном живљењу, препуштајући себе и преусиљеном делању, са циљем да достигне узвишене мере и да се удостоји гледања тајни Духа Светог! И тако, пошто се веома трудио овим подвизима, нашао је сатану, лишен непоразивог оружја - смиреноумља, и сатана, показавши му се у сјајној светлости, рече му:" Ја сам Утешитељ, и послао ме је Отац да те удостојим да видиш виђење које прижељкујеш, да ти дам бестрашће и да те одморим у вези са стварима које следе". А за то је зли монструм тражио од Малпаса да му се поклони! А луди, не осетивши напад непријатеља, намах га је са радошћу примио и поклонио му се. Али уместо божанских виђења овај га је испунио својим утварама и опустошио га од добрих дела учињених ради истине, и "узвисио" га, и наругао му се таштом надом на бестрашће, говорећи му: "Сада ти нису потребна делања и телесне муке и борба против страсти и похота"; и тако га је начинио зачетником јереси молитеља. А када се проказало његово скврно и лажно учење, изагнао га је епископ тог времена (Св. Исаак Сиријски, Писмо IV Светоме Симеону Дивногорцу).

Такође неки, по имену Асинас, из исте Едеске тврђаве, састављајући многе стихове који се певају до данас, живео је узвишеним животом и још строжим делањима поробио је себе док се не прослави. Овога је ђаво обмануо и извукао из његове келије, одвевши га изнад неке планине која се називаше Стројул, и показао му привиђења кочија и коњаника; затим му је рекао: "Бог ме је послао да те узмем у Рај, као Илију", и након што га је обмануо и навео да се он попне и седне у кочију, расп

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 31 Окт 2007, 16:56

Шта су снови, виђења, утваре, божанска откровења, прозорљивост и предвиђање • Снови и човеково стање • Како се спасавамо од обмане снова • Шта канони казују о сновима • Ко има виђења и откровења • О знацима дара и знацима обмане • Како да се препознају божанска виђења и откровења.

Ко верује у снове потпуно је неискусан,

а ко им уопште не верује, философ је.

(Лествица 3, 28).

Брат: Благословите, преподобни оче игумане!

Старешина: Бог нека те благослови, брате Јоване. Где си кренуо и шта радиш?

Брат: Дошао сам само до Вас, преподобни оче, јер сам сматрао да сте данас слободнији, пошто је и празник, и црквена служба се завршила. Због тога бих Вас замолио, ако се не љутите, да ми допустите, грешном, да Вас још питам о многим стварима о којима ми је потребно да сазнам.

Старешина: Шта још желиш да знаш, брате Јоване, и које су још твоје недоумице?

Брат: Сећам се, преподобни оче, да сте ме у саветима које сте ми дали прошлог пута многократно упозоравали да не верујем у снове, у виђења, и у друге такве утваре, међутим, до сада ми нисте разјаснили и нисте ми јасно рекли шта су добри снови и виђења, а какви су зли? Због тога Вас овог пута молим, преподобни оче, да ми разјасните ма и најмање о тим стварима.

Старешина: Али због чега желиш да по сваку цену знаш ове ствари, брате Јоване?

Брат: Ево због чега, преподобни оче. Од неког времена почео сам да сањам веома чудесне снове. Чини ми се да видим себе у некој врло лепој цркви, украшеној полијелејима и златним свећњацима, са предивним иконостасом и са разноврсним зидним сликарством. У цркви као да видим свештенике обучене у прелепе и сјајне одежде. Понекад као да себе видим у Светом Олтару и свештеници ме благосиљају, и чујем их како предивним гласовима певају духовне песме. И чудно је што и ово сањам не само када се налазим у дубоком сну, него и када тек задремам и скоро сам будан. Да ли је, преподобни оче, добро да сматрам да су ови снови добри и да су од Бога?

Старешина: Да бих ти разјаснио, брате Јоване, у вези са оним што ћеш ме питати, одговорићу ти на пређашње питање о сновима, виђењима и утварама/привидима, јер док не будеш добро знао шта су, и која је разлика међу њима, нећеш моћи појмити да ли је добро да сматраш да су истински снови које велиш да имаш.

Брат: Молим Вас да ми кажете, преподобни оче, укратко, шта су снови.

Старешина: Сан, брате Јоване, није друго, до само покрет нашег ума током спавања (Лествица 3, 22).

Брат: А шта су виђења, преподобни оче?

Старешина: Виђења, брате Јоване, јесу нека стварна показивања, али која прима око ума, било у стању нормалног функционисања организма, било у потпуном сну или само у полусну, било у стању узношења или заноса.

Брат: А шта су утваре/привиди, преподобни оче?

Старешина: Утваре, брате Јоване, нису друго, до самообмана очију, када ум спава, или опет: утваре/привиди су виђење нечега што не постоји (Лествица 3, 23).

Брат: Ја сам, преподобни оче, многе чуо како говоре о откровењима. Молим Вас да кажете и мени шта су откровења, и која је разлика између откровења и виђења?

Старешина: Брате Јоване, откровење је нешто више од виђења, пошто виђење показује човеку некакву тајну, док откровење показује човеку ствари дубље од онога што се види. Тако видимо да Св. Јован Богослов назива чудесима оно што види у Апокалипси (Откровења) и не знајући шта је; открива му их анђео, који му показује откровење: Зашто се чудиш? Ја ћу ти казати Тајну жене и звери што је носи и има седам глава и десет рогова (Отк 17, 7). Ево шта вели и Св. Макарије: "Једно је виђење, а друго - озарење и откровење; и постоји осећање, и постоји виђење, и постоји озарење; и ко има озарење већи је од оног ко има осећање (то јест од оног који види штогод на чулан начин), пошто се озарио ум његов, и примио је нешто више од оног ко има само осећање, зато што му се дао дар не само да види, него и да појми шта је видео". И опет, показујући да је откровење веће од виђења, вели: " Али друго је откровење, јер се њиме откривају души велике ствари и тајне Божије".

Брат: Чуо сам још, преподобни оче, о дару прозорљивости; молим Вас, дакле, да ми кажете шта је прозорљивост и по чему се она разликује од виђења и од откровења.

Старешина: Прозорљивост, брате Јоване, већа је од виђења, али много мања од откровења и пророштва. Ко има дар прозорљивости види, као да је присутан, ствари које се збивају далеко, то јест зна шта се дешава веома далеко од њега, на пример: да ли долази когод к њему или да ли какви злочинци убијају неког човека негде далеко, и томе слично. Такође, ко има дар прозорљивости може спознати тајне скривене у дубини срца другог човека. Дакле, већи је овај дар од онога који има виђење, јер у виђењу се ништа не поима, али је мањи од онога који има дар пророштва и откровења. Јер ко пророкује не само да зна шта се у том часу збива негде далеко, него види и шта следи у будућности, након стотина и хиљада година. А ко има откровење, опет види и поима велике божанске тајне.

Брат: А шта је предвиђање, преподобни оче? Јер сам од појединих чуо да је и то дар од Бога.

Старешина: И предвиђање, брате Јоване, је "огранак" пророштва, али о ономе што је ближе, као и прозорљивост, зато што ко има овај дар казује шта ће се десити ускоро.

Брат: Благодарим Вам са потпуним смирењем, преподобни оче, што сте ми разјаснили тако укратко шта су снови, шта су виђења, утваре, откровења, пророштва, прозорљивост и предвиђање. О некима од ових, преподобни оче, усудио бих се Да Вам тражим опширнија појашњења. У првом реду молио бих Вас да ми кажете како може човек спознати да ли је његов сан од Бога или од ђавола? Пошто су многи људи били обманути и одведени у погибељ, уздајући се превише у своје снове.

Старешина: Добро си учинио, брате Јоване, што си поставио и ово питање, јер је од велике потребе да се познаје како се разликују добри снови од злих и погибељних.

У првом реду навешћу ти сведочење Светог Дијадоха Фотичког, који учи доста јасно о разликовању снова, казујући овако: "Снови које Божије човекољубље шаље души јесу необмањујућа сведочења једне здраве душе. Зато се они не претварају из једног лика у други, нити изазивају ужас, нити доносе смех и плач у исто време, него се приближују души са свом духовном кротошћу. После тога, након што се тело и пробудило из сна, душа тражи са много чежње да се продужи делање сна. А у утварама (представама, прим.изд) које ђаволи доносе све се догађа насупрот. Оне не остају ни у истом лику, нити се дуже показују у каквом несмутљивом облику. Јер што ђаволи немају по слободној вољи, позајмљују само из жеље да обману, и ово не може да их задовољи на дуже време. Због тога они говоре велике ствари и ужасно прете, узимајући често на себе ликове војника. А понекад се и радују што си спознао њихово лукавство.

Због тога, пошто их виђаш често, чак и у сновима, страшно их разбешњује. Али догађа се понекад да добри снови не доносе радост души, него јој доносе радосну тугу и сузе без бола. А то се дешава онима који су много узнапредовали у смиреноумљу" (Добротољубље, том I, стр. 350). И након што је показао како разликовати снове, Св. Дијадох додаје: "Показао сам, на основу онога што сам чуо од оних који су искусили, разлику између добрих и злих снова. Свакако да је то разликовање тачно. Али се дешава да душа, оскврнивши се неосетно, из разлога што је покраде каква помисао (чега мислим да нико није поштеђен), не може више тачно да разазнује и верује ономе што није добро" (Добротољубље, том I, стр. 350). А пошто постоје снови који не долазе човеку ни од Бога ни од ђавола, него се рађају из зле обмане душе и од неуздржања од јела и пића, о овој врсти снова Св. Дијадох вели: "Када наш ум плива у таласима пића, не само да страсно види у сну ликове које ђаволи осликавају, него и смишља у себи одређена лепа виђења и ватрено пригрљује своје утваре као какве љубавнице. Јер, пошто се његови удови који служе телесном сједињавању разјаре од топлоте сна, ум је приморан да представи себи неку сенку страсти (Добротољубље, том I, стр. 350).

Брат: А да ли може човек, преподобни оче, да из снова, који се појављују у његовој души за време спавања, спозна стање своје душе?

Старешина: Да, брате Јоване, буде ли човек мудар и сабран, може да спозна стање своје душе из снова које има током спавања.

То јасно показује Преподобни отац Никита Ститат и Студит, који о овоме вели овако: "Немогуће је марљивцу /ревнитељу/ да појми из снова покрете и своје душевно стање и да се стара о свом стању, зато што су покрети тела и утваре ума по његовом унутарњем стању и његовим старањима". Дакле, ако когод има душу која је љубитељ материје и сласти, његов ум утвара (замишља, представља, прим.изд) стицања ствари и страствена спотицања, од којих, пошто се оскврни, долази и скрнављење тела. Ако је лаком и среброљубив, види само злато које га омамљује и које умножава каматама и полаже га у хранилнице а ове га осуђују као немилостивог.

Ако је човек настран и злобан, види како га у сну прате звери и отровни гмизавци и обухваћен је страхом и бојазни. Ако је надмен и славољубив стреми само ка добрим стањима среће, ка високим престолима власти, и сматра стварним оно што још није. Ако је горд и кочоперан, види себе да је вожен сјајним кочијама, да има крила и лети по ваздуху, и да сви трепте од његове власти.

Исто тако и богољубив, будући љубитељ творења доброг дела и праведан у подвизима благослова, и имајући душу чисту од материје, види у сновима испуњавање онога што ће бити и откровење страшних виђења, и свагда се молећи, има мирно стање душе и тела, а пробудивши се из сна, запажа да на свом лицу има сузе, а у устима обраћање Богу.

Након што даје ово разјашњење исти Свети Отац додаје о сновима следеће: "Из напред реченог - вели он - нешто је оних што су материјалисти и љубитељи тела, који имају за бога стомак и срамоту ситости, а ум им је помрачен лењивим животом и поробљен страстима, које ђаволи утварају (представљају, прим.изд) и њима се поигравају; а нешто припада марљивцима (ревнитељима, прим.изд) и онима који очишћују своја осећања душе и творе добра која виде у сну, и то им је подстрек ка божанским стварима и напретку; а нешто припада савршенима, које божански Дух чини да буду такви, и они су се сјединили с Богом кроз богословну душу".

Брат: Преподобни оче, слушајући пажљиво речи ПрепоДобног Никите Ститата, разумео сам доста јасно да ће како они који су узнапредовали у добром делу, тако и они страсни, ако буду пазили на своје телесно и душевно стање, моћи да из снова које имају спознају своје добро стање, али и страсти које их нападају и које њима господаре.

Молио бих Вас, преподобни оче, да ми кажете има ли и других Светих Отаца који говоре о овом.

Старешина: Други отац, брате Јоване, који као и преподобни Никита Ститат говори о овом, јесте божански и Св. отац Максим Исповедник, који, показујући да човек може да спозна свој напредак и раст у бестрашћу кроз покрет својих снова, вели: "Када душа започиње и осећа своје сопствено здравље, почиње да види и своје утваре (привиђења) из снова као какве таштине, које је више не смућују".

Затим, казује и о страстима и о спознању њиховог раста кроз снове: "Када расте похота, ум утвара (замишља, прим.изд) себи материју својих задовољстава у време спавања, а када расте љутња, види ствари које проузрокују страх. А нечисти ђаволи чине да расту страсти, узимајући за ослонац нашу небригу и све што их подстиче. Али смањују их свети анђели, покрећући нас на делање врлина".

Постоје, брате Јоване, код Светих Отаца још и многа друга учења о сновима. Сада ћу ти изложити још једно сведочење

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 31 Окт 2007, 16:59

О СНОВИМА И ВИЂЕЊИМА

Шта каже Свето Писмо о сновима и о виђењима • Како ђаво обмањује људе сновима и виђењима • Да не верујемо сновима и виђењима • Како се препознају истинска виђења и предсказања, и када ђаволи највише кушају виђењима • Како се можемо спасти обмањујућих виђења.


Као који се хвата за сен и гони ветрове, такав је и који верује сновима.
(Исус Сирахов 34, 2)



Старешина: Шта се догодило, брате Јоване, да тако касно долазиш мени?

Брат: Молим вас да ми опростите, преподобни оче, ништа се није догодило, али моја лењост и небрига учиниле су да стално одлажем долазак к вама, преподобни. Понекад ми се чинило да сте презаузети пословима, понекад ја нисам имао времена и затим су мноме овладале заборавност и нехат, и тако, овог пута је прошло више од три месеца од када нисам био код Вас преподобни.

Сада, међутим, вољно и невољно, одлучио сам се да дођем, пошто опет имам мноштво недоумица у вези са оним што смо говорили прошли пут.

Старешина: Е, и шта желиш сада да ми кажеш, брате Јоване?

Брат: Преподобни оче, у прошлом разговору о сновима, виђењима и откровењима, навели сте ми сведочења и објашњења, пре свега, Светих Отаца, али ја бих хтео да знам шта каже и божанско Писмо о сновима и виђењима?

Старешина: Истина је, брате Јоване, да сам ти у нашем прошлом разговору, на оно што си ме питао, навео више сведочења из Светих и божанских Отаца, него ли из Светог Писма. Можда је то тако одредила Блага Промисао Божија, да би оним што сада будемо говорили било јаче утврђено и боље појмљено оно из прошлости, а да се твој ум, брате, уздигне од онога што је најмање до онога што је највеће, и увери. Пошто ћеш сам појмити и уверити се да учења Светих и божанских Отаца извиру из Светог Писма и ничим се не противе Вечноме из божанског Писма.

Јер су се Свети Оци напајали истом живом водом Логоса Божијег, и Исти Дух Свети, који је говорио кроз Пророка, озарио је и њих, по мери благодати Божије.

У вези са сновима, виђењима и откровењима, како Свето Писмо Старог Завета, тако и Новог Завета, даје нам мноштво сведочења из којих се види да су многи изабрани и свети људи Божији имали божанске снове, виђења и откровења. Тако, читамо у Светом и божанском Писму Старог Завета да се Бог показао Аврааму у виду три личности - три анђела - код Мамвријског храста (Постање 18,13), да је Јаков имао божанско виђење на путу ка Месопотамији (Постање 21,12), да је Јосиф имао сан од Бога (Постање 7,6), да је пророк Мојсије имао божанско виђење (Излазак 3,11).

Исто тако су имали виђења од Бога Свети пророци: Исаија (6,15), Јеремија (24,1), Језекиљ (10,1), Илија Тесвићанин, који дисаше огњем (3. Цареви 1,15), Амос (7,1). Више виђења имао је пророк Данило (7,11); виђење је имао и Свети пророк Захарија (2,1).

О сновима и виђењима од Бога говори Свети и праведни Јаков, говорећи; Он, Бог, ми говори кроз сан и кроз ноћна виђења, када се сан спушта на људе и они спавају на својим постељама (33,4); на другом месту исто он каже: Ти ме застрашујеш сновима и виђењима ме ужасаваш (Зах. 7,14).

На другом месту Свето Писмо вели: Буде ли међу вама Пророк Господњи, у виђењу ћу му се објавити и у сну ћу му говорити (Бројеви 12, 6).

О виђењима и о сновима говори Бог и кроз уста Светог пророка Јоила, говорећи: И биће затим, и излићу од духа свога на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и стари ће ваши сањати сне, и младићи ће ваши имати виђења (2,28).

У закону благодати, имао је виђења од Бога Свети и у свему хваљени апостол Петар (Дап 11,5), као и Св. апостол Павле (Дап 9,3; 2. Кор 12,1).

Виђења и велика откривења од Бога имао је и свехвални апостол и јеванђелист Јован Богослов (Отк 1,10); сан од Бога имао је Св. и праведни Јосиф, заручник Пречисте Пресвете Богородице и увек Дјеве Марије; виђење од Бога имао је Св. апостол и првомученик архиђакон Стефан (Дап 7,55).

И на многим другим местима Светог Писма налазимо небројана сведочења о сновима, виђењима и откровењима пророка, патријараха, апостола и других Светих и изабраних људи Његових, кроз које је Он благоизволео да покаже своју славу, вољу и своје заповести, на свеопшту корист људског рода.

Брат: Преподобни оче, а шта вели Свето и божанско Писмо о обмањујућим сновима и виђењима?

Старешина: Учење Светог и божанскога Писма о обмањујућим сновима и виђењима, брате Јоване, увек је у вези са лажним пророцима; због тога се не може ни говорити о првима (обмањујућим сновима, прим.изд), а да се не помену лажни и лукави пророци који су их саздали.

Ови лажни пророци, не будући Богом послати (Јеремија 14,14), него будући синови ђаволови, испуњени свеколиким лицемерством и злом, и непријатељи свеколике правде (Дап 13, 8) и као какве ругобе пред Богом, усудили су се лукавствима и лудостима да говоре у име Господње, о лажним виђењима која беху лукаве творевине и измишљотине њиховог срца (Језекиљ 18), обмањујући и водећи у прелест народ Божији. Бог је излио Свој гнев над овим лажљивцима и против њихових лажних виђења, говорећи: Ево, вели Господ, ја сам против лажних пророка и њихових лажних снова, које они објављују и воде народ мој у заблуду и прелест (Јеремија 23, 31).

И у Јеремијином плачу, читамо о обмањујућим виђењима лажних пророка овако: Твоји пророци имали су за тебе лажна виђења и нису разоткрили твоје безакоње да би променио пут свој, и показали су Ти обмањујућа виђења, која доносе пропаст (Плач Јеремијин 2,14).

Кроз Светог пророка Језекиља Бог прети лажним пророцима, који су залуђивали народ својим лажима и обмањујућим виђењима, говорећи: Тешко лудим пророцима који иду за својим духом а ништа не виде; и затим, показујући лукави народ, каже: Пророци су Твоји, Израиљу, као лисице по пустињама (Језекиљ 13, 3-4).

Исти пророк Божији, на другом месту, показује испразност лажних виђења, говорећи: Овако вели Господ Бог: зато што говорите таштину, и виђења су ваша лажна, зато ево мене на вас, вели Господ Бог. Рука ће моја бити против пророка који виде таштину и говоре лаж (Језекиљ 13, 8).

И мудри Исус, син Сирахов, говори о испразности лажних снова, казујући овако: Таште су и лажне наде неразумном човеку, и снови дају неразумнима крила; затим додаје: Као који се хвата за сен и гони ветрове, такав је и који верује сновима; и опет: Многе су снови обманули, и пали су сви који су се у њих уздали (Исус Сирахов 34,1-7).

Ето, брате Јоване, од многих сведочења која се налазе у Светом и божанском Писму у вези са обмањујућим сновима и виђењима ја сам ти, због краткоће, привео ово мало, којима сам ти показао колико много мрзи Бог лажне пророке, као и њихове обмањујуће снове и виђења.

Дакле, темељно пази, брате Јоване, и чувај се са свим старањем, да не будеш, због незнања, опчаран таквим лажним пророцима, верујући њиховим лукавим пророштвима и њиховим обмањујућим и лажним виђењима. Јер су се данас, више но икад, појавиле сваковрсне јереси и лажни пророци, који се труде да заведу у прелест благоверне и да их отргну од послушања канонској јерархији Православне Цркве Христове.

Брат: Признајем вам, преподобни оче, са свом искреношћу, да ми је и овога пута веома много користило, и уверио сам се, чувши ова сведочења Светог и божанског Писма у вези са лажним пророцима и њиховим испразним и обмањујућим сновима и виђењима. Јер су мени, грешном и недостојном, били веома потребни, ови савети и разјашњења. Пошто сам и ја чуо, као што сте Ви рекли, преподобни оче, да је свет пун лажних пророка, који проповедају лаж уместо истине, и виделаца који, будући обманути од ђавола, кажу да имају виђења и снове од Бога, и тако многе неискусне воде у прелест и одметништво од руковођења Цркве и у пропаст, као оне који се цепају од догматских закона и канонских и литургијских поредака, и дакле, цепају се од Христа, Који је Глава Цркве.

Али имао бих, преподобни оче, још нешто да питам.

Старешина: Шта брате Јоване?

Брат: Хтео бих, преподобни оче, да ми кажете могу ли се ђаволи из виђења и из снова показати у лику Господа нашег или у лику анђела или светитеља?

Старешина: Брате Јоване, ако будеш с пажњом слушао што ти будем казивао, јасно ћеш појмити оно што ме питаш.

У Отачнику читамо да је: "Неки старац, пребивајући у келији и подвизавајући се за своје спасење, виђао ђаволе на јави и корео их. А ђаво, видећи да га је овај старац много пута прекорео, показао му се, говорећи: "Ја сам Христос", а старац, видећи га, скренуо је поглед. Рече му ђаво: "Зашто жмуриш? Гледај и види ме, јер ја сам Христос". Одговорио му је старац: "Ја не могу видети Христа у овоме свету". То чувши ђаво, постао је невидљив". (Отачник, гл. 8)

Исто у Отачнику пише да су ђаволи рекли неком старцу: "Хоћеш ли да видиш Христа?", на шта је старац одговорио: " Анатема на вас и на оне о којима говорите, јер ја верујем своме Христу, који је рекао: Ако вам ко рече: Ево, овде је Христос или онде, не верујте (уп. са Мт 24,23), и ђаволи су постали невидљиви". (Отачник, гл. 8)

У Прологу стоји писано да је неки Преподобни, по имену Јаков, напустивши свет и свој иметак, отишао у пустињу, где је проводио живот у бдењима, постовима и молитвама. Али пошто се гордио својим строгим живљењем, обмануо га је ђаво на овај начин:

Једнога дана дошао је к њему неки ђаво у лику анђела и саветовао му да се стара о својој келији, да пали свеће и да кади, како би примио Христа, који ће му доћи ноћу, да многим даровима награди његов труд. Монах је поверовао ђаволу и учинио је тако. Око поноћи, дошао је антихрист са славом и многим сјајем. Јаков, отворивши врата келије, поклонио му се, али ђаво, ударивши га по челу, постао је невидљив. Сутрадан Јаков је похитао к неком старцу да му саопшти догађај, али пре но што му је ишта рекао, старац му је казао: "Бежи одавде, јер ти се сатана наругао". А пошто је Јаков дуго оплакивао свој грех, отац га је послао у неки манастир са општежићем, где се трудио у кухињи и у другим послушањима, испуњавајући своје правило са много вере, а на крају му је свише био подарен дар чудотворства, и спасао се у Господу (Пролог, 13. април).

И Ава Арсеније Велики је чуо ђавола како говори: "Ја сам Христос", али Светитељ му је одговорио: "Ја не желим да видим Христа на овоме свету". Такође и Великом Пахомију се показао ђаво у Христовом лику, говорећи му: " Пахомије, ја сам Христос и дошао сам код тебе, мој пријатељу", а Пахомије му је одговорио: "Христос је мир, а ти си ме сасвим испунио смутњом". Затим, пошто се Светитељ прекрстио, ђаво је постао невидљив.

Исто у Отачнику читамо да је неки брат, по имену Аврамије, живео у пустињи и био врло дрзак, непослушан и непокоран, идући само за својом помишљу и мишљењем. Овај је много желео свето свештенство, а обмањивач му је ноћу у сну показивао многа виђења и утваре, за које је брат, разматрајући их подробно, веровао да су истинска. И пошто му се много од онога што је видео у сну оствариваше на јави, уздао се веома у своје снове. Једном је к њему дошао ђаво у лику Христа, са анђелима, и рекао му: "Видео сам твоју многу и велику жељу, коју одавно имаш, за светим свештенством. Добру и изабрану ствар желиш, јер се у ова времена свештенство стиче с великом муком, и само богати и славнога рода могу стећи свештенство. Јер су сада сви архијереји постали лукави, горди, поносити частољупци. Дакле, због тога сам ја лично дошао к теби, видећи твоју многу и велику жељу, да те рукоположим да бих те учинио свештеником". И након што је то рекао, отпочели су "анђели" певати веселу песму: Аксиос, то јест Достојин... И тако су га "рукоположили" иучинилига "свештеником". И након што га је рукоположио, оставио га је и узнео се са "анђелима" на небо.

Након што се ово завршило, пробудио се брат из свога сна и чудио се и радовао веома том чудесном сну. И благодарио је Христу што га је ру