Pandora пише:Ali ima jos jedna zackoljica; obicno ti (mi) sto kritikujemo mislimo da je to dosta i ne cinimo nista da promenimo ono sto nam se ne dopada, jer licni mehanizam protiv komformizma jeste prihvatanje istog uz povremeno gundjanje. Jadno, zar ne?
Svaka promena iziskuje žrtve. Otud se postavlja pitanje dokle smo spremni da idemo i kakvu smo cenu spremni da platimo. Zato je možda bolje okrenuti se samoživosti i uživeti se u ulogu posmatrača. Jedina moja "akcija" jesu komentari i povremena pisanija. Ne pada mi napamet da menjam svet, ali da palamudim o njegovoj promeni sam uvek spreman. Čovek može biti beslovesni očajnik zagnjuren u poslove i brige, a može biti i posmatrač uključen tek toliko da se održava u životu i sačuva se od uticaja.... ili može da bude revolucionar, borac... Ova zadnja opcija podrazumeva spremnost na sve. Ja znam koji su mi dometi i kapaciteti i zato se ne pačam u borbu. Apsolutno me baš briga za sudbinu čovečanstva, nacije, komšiluka, planete, svemira, naposletku samog sebe. Mogu rekreativno da kenjuckam ali suštinski me ništa ne zanima. To je moj izbor i ne mislim da je to dobar recept za sve ljude, već da svako treba da sledi svoj put. Ako nekoga put ka miru vodi kroz nemir onda je to njegova sudbina. Ako nekoga put ka miru vodi kroz ignoranciju i ravnodušnost, so be it...
Ma profesor fizike je osoba, mlada osoba, koju jako jako cenim iako opet, divim se njegovom karakteru i nacinu na koji predaje. Zbog njega sam u prvoj godini jako zavolela fiziku (iako nisam priridno sklona tim naukama) i cak sam se pomalo i isticala...Celog zivota me prate egzaktne nauke ali uporno naginjem ka onim drustvenim poput jezika i filozofije. Sta cu, takva mi je narav 