Visocki „video” braću u svemiru!

Na granici mogućeg

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Visocki „video” braću u svemiru!

Порукаод Sky Seeker » 19 Мар 2013, 15:22

U sazvežđu Tau Ceti žive naši prijatelji po razumu, pevao je, prebirajući po žicama gitare, mag ruskog pesništva, muzike, glumišta i boemštine, veličanstveni Vladimir Visocki pre više od 30 godina. Ovih dana se ispostavilo da je on „video” što njegovi savremenici, pa ni naučnici, nisu ni naslućivali, niti mogli da shvate. Sve do pre neki dan.
Njegovo „proročanstvo” se obistinilo. Bukvalno pre nekoliko dana brojni astronomi iz Velike Britanije, SAD, Čilea i Australije su posle višegodišnjih istraživanja potvrdili: oko zvezde Tau Ceti zaista kruži planeta na kojoj je moguć život u našem, zemaljskom smislu!
Zvezda Tau Ceti udaljena je od Zemlje 12 svetlosnih godina i njena snaga je za oko 45 odsto manja od našeg Sunca. Ali, to je sasvim dovoljno, kažu stručnjaci, da ona pomenutoj planeti, nazvanoj Tau Ceti-e, obezbedi sasvim zadovoljavajuće i prijatne uslove za život!
Visocki će ostati zapamćen najviše po svojim stihovima kojima je, prebirajući po žicama svoje gitare, opisao, kao možda niko drugi pre i posle njega, najskrivenije tajne ruske duše, sovjetsku svakodnevicu - nekad lepu, a nekad surovu. Bio je jedan od najuobojitijih disidenata - surovi kritičar koji je u samo nekoliko stihova, uz gitaru, umeo da „saspe” vlastima sav jed te ogromne zemlje. Ali i sanjar i vizionar...
Visocki je, u stvari, pevajući o Tau Ceti - pevao o svojoj domovini, Rusiji:
Odlučio sam u jednom trenutku, pevao je Visocki, da na licu mesta, na Tau Ceti, razjasnim šta se tamo događa - žive srećno, ali, izgleda kako ko hoće! Nešto tamo, na toj planeti naše braće po razumu, osećam, nije bilo u redu...
Vladimir je na planeti zatekao stanje koje ga ni malo nije ohrabrilo:
- Taucetanska bratija šegači se bez prestanka, kavge su neprestane, a ja se sve ređe susrećem sa njima, pevao je Visocki i nastavljao:
-Njihova azbuka ima malo slova, uređenje im je buržoasko, a humor - bezobrazan. Shvatih da je sva njihova spoljašnjost - prevara, da se sa njima ne treba takmičiti i kriknuh „Galaksiju je sramota zbog vas”! Pokušah, kaže, da im se približim, ali Taucetanci su bili pravi skotovi - čas su mili, čas opaki. Čak sam pokušao, pevao je Visocki, da se približim i njihovim ženama. Uhvatih jednu za grudi, rekoh urazumi se, a ona meni - odlazi, mi smo mnogo napredniji, ispred vas i muškarci nas ne zanimaju!
Putovanje Visockog na Tau Ceti se neslavno završilo:
- Podigoh svoj međuzvezdani brod, ne znam ni sam kako, vraćam se na Zemlju ophrvan ružnim sećanjima i mislima, posebno jer ne znam šta me čeka: Zemlja je u međuvremenu otišla najmanje 300 godina napred po surovoj teoriji Ajnštajna - šta ako je i na njoj sada isto kao i na Tau Ceti!?
Planeta o kojoj je pevao Visocki četvrta je po udaljenosti od svog sunca Tau Ceti, ima četiri puta veću masu od Zemlje. Godina na njoj traje 168 zemaljskih dana. Iako je „snaga” ove zvezde klase G svega 55 odsto snage našeg Sunca, to je dovoljno da ovoj planeti koja je udaljena od svog sunca približno kao i Venera od našeg, obezbedi uslove za život prema našim merilima.
Sličnost našeg Sunca i Tau Ceti odavno intrigira astronome, posebno one koji u svemiru tragaju za našom braćom po razumu. Zato je Tau Ceti bila prva zvezda prema kojoj su 60-tih godina prošlog veka astronomi usmerili svoje teleskope ne bi li uhvatili radio-signale vanzemaljskih civilizacija. Visocki je nekako to saznao i - otpevao pesmu o Taucetancima...
Najnovijem otkriću potencijalno nastanjene planete prethodilo je oko 6 hiljada posmatranja i analiziranja, što instrumentima sa zemlje, što iz svemira. Tau Ceti je sa Zemlje vidljiva prilično dobro i golim okom, ali su astronomi prema njoj usmerili orbitalni teleskop NASE „Kepler” i čuveni HARP. „Kepler” traži takve planete tzv. Tranzitnim metodom: prati da li se sjaj zvezde s vremena na vreme menja. A on se menja ukoliko preko diska planete „prolaze” planete...
Spektrograf HARP radi drugačije. „Traži” planete određujući anomalije u kretanju njihovih zvezda. Ukoliko zvezda ima satelite i planete, oni obrćući se oko nje, utiču na nju i primoravaju je da se - koleba. Zvezda menja brzinu, a upravo to traže istraživači...
Današnji astronomi kažu da je sistem zvezde Tau Ceti dva puta stariji od našeg Sunčevog sistema. Shodno tome, „Taucetanci” ukoliko postoje, drevniji su od nas. Pre svega tehnički su razvijeniji i već su odavno ovladali veštinom međuzvezdanih letova. Moglo bi da se pretpostavi da su Zemlju posećivali u dalekoj prošlosti - mnogo pre nego što su se ovde pojavili ljudi ili dok su oni bili na početku svog razvoja. Doleteli su, pogledali, nisu hteli (ili imali) sa kim da opšte i - odleteli kući!
Uostalom, kažu naučnici, rastojanje od 12 svetlosnih godina i nije neko - rastojanje. Mi, Zemljani, moći ćemo za oko 100 godina bez problema da ga savladavamo!

Vladimir Semjonovič Visocki
Visocki, kantautor, virtuoz na gitari, glumac i pesnik, boem i buntovnik ostavio je veoma dubok trag u ruskoj kulturi. Pre svega zbog svojih angažovanih pesama o svakodnevici koje je pevao, kako su protivnici govorili, i na jeziku ulice. Bio je izuzetno popularan, ali uvek na ivici da padne u nemilost komunističkih vlasti. Prema anketi najmerodavnije ruske agencvije za ispitivanje javnog mnenja VCIOM iz 2010. Visocki je proglašen „najpoznatijim i najuticajnijim Rusom u istoriji, odmah posle Gagarina!”
Rođen je 25. januara 1938. u Moskvi, od majke Ruskinje i oca Jevrejina, Semjona Volfoviča Visockog, koji je bio pukovnik Crvene armije. Ostalo je zabeleženo da je svoje prve stihove „Moja kletva” - posle smrti Staljina, u kojima je „plakao” za otišlim vođom, napisao u osnovnoj školi 1953, kao učenik 8. razreda. Svi kasniji stihovi su bili potpuno drugačiji: odražavali su njegovu pravu prirodu buntovnika, boema i nagovestioca nekog drugog vremena...
Na navaljivanje rođaka - pre svega majke i oca koji su tada već bili razvedeni - Visocki se upisuje 1955. na mehniku na Moskovskom univerzitetu. Izdržao je samo jedan semestar i otisnuo se konačno u vode pesništva, glume, muzike...U Školi MHAT „V.I.Nemirovič-Dančenko” uči glumu od 1956. do 1960. Ženi se sa Izom Žukovom 1960, a 1965. sa glumicom Ljudmilom Abravom. Iz ta dva braka je imao dvoje dece.
Visocki je ostvario na desetine izuzetnih uloga u moskovskim, ali i pozorištima SSSR. Glumio je u mnogim čuvenim, kultnim filmovima, a održao više od 1000 koncerata u domovini i širom sveta. Napisao je više od 100 odavno kultnih stihova koje je recitovao uz gitaru i još najmanje 600 kompozicija...
Prelomni trenutak u njegovom životu bio je susret u Moskvi 1967. sa francuskom glumicom ruskog porekla Marinom Vladi (Marina Vladimirovna Poljakova) koja se obrela u Moskvi kao član žirija 4. Moskovskog filmskog festivala. Nešto kasnije snimila je i koprodukcioni film sa moskovskim Mosfilmom . Postala je 1969. njegova treća žena. Gotovo 10 godina održavali su brak „na daljinu” - ona je živela u Parizu, a on u Moskvi. „Svraćao” je s vremena na vreme u Pariz, a Marina je, koliko je mogla, vodila računa o njegovom već narušenom zdravlju - alkoholom i afetaminima.
Visocki je 18.7.1980. odigrao svoju poslednju, najbolju i najčuveniju pozorišnu ulogu - Hamleta u Pozorištu na Taganki. Otišao je to veče kući i više ga niko nikada nije video - živog. Umro je u snu 25. jula te iste godine. Ni do danas nije utvrđen pravi uzrok smrti, jer autopsija, iako su pijatelji insistirali, nije obavljena.

Marina Vladi
Treća žena Visockog, Marina Vladi, rođena 10. maja 1938. u Francuskoj kao ćerka ruskih emigranata, bila je do susreta sa ruskim buntovnikom izuzetno perspektivna i nagrađivana glumica u svojoj zemlji. Na festivalu u Kanu 1963. nagrađena je „Palmom” za najbolju žensku ulogu i igrala u mnogobrojnim filmovima. A onda je 1967. nastao preokret u njenom i životu Visockog kada su se upoznali. Marina je pre braka sa Visockim već dva puta bila udavana: 1955-1959. za glumca i režisera Robera Oseina, a 1963-1966. za francuskog preduzetnika i heroja iz Drugog svetskog rata Žan-Kloda Brujea. Iz tih brakova je imala troje dece.
Poznavaoci kažu da je gotovo zapustila svoju veoma uspešnu i obećavajuću filmsku karijeru zbog ljubavi prema Visockom, da bi što više vremena provodila u Moskvi. Trudila se da mu pomogne, a pre svega da umilostivi tadašnje sovjetske vlasti da ga - puste iz SSSR da bi živeli zajedno na Zapadu.
Posle smrti Visockog napisala je čudesne, nežne memoare o njihovom zajedničkom životu koji su prevedeni na nekoliko desetina jezika. I danas je živa, retko se pojavljuje u javnosti, a poslednji intervju dala je početkom ove godine televiziji Estonije...

Dragoslav Marković