Rečnik internet termina

Sve o kompjuterima, internetu... Korisni programi, pitanja, saveti...
Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Rečnik internet termina

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:40

.avi
(Audio Video Interleaved). Ova ekstenzija znaci da datoteka sadrzi Microsoft-ov video zapis, pohranjen u Video for Windows formatu. Ovakva datoteka se moze pregledati programom Media Player for Windows.



.bmp

Standardna oznaka za Microsoft-ovu graficku bitmapiranu datoteku. Jednostavnije receno, to je drugi deo (ekstenzija) punog naziva jedne vrste elektronskog zapisa neke slike.


.pdf
(Portable Document File) Tip datoteke koji se pravi proogramom Adobe Acrobat, a mogu je praviti i Corel, Adobe Photoshop i neki drugi programi. Na Internetu su slozeni dokumenti najcesce prikazani u PDF formatu jer se datoteke tog tipa bez problema citaju na razlicitim tipovima racunara. Sa Interneta se moze besplatno preuzeti program Acrobat Reader, kojim se ovakve datoteke mogu pregledati, ali ne i praviti.


ADSL

(Asymmetric Digital Subscriber Line) Asimetricna digitalna pretplatnicka linija. To je nova tehnologija za brzi prenos podataka preko standardnih telefonskih linija. Zove se "asimetricna" jer je brzina prenosa podataka prema korisniku (download) mnogo veca nego brzina prenosa podataka od korisnika prema mrezi (upload). Teoretski, ADSL moze ponuditi download brzinom 9Mbps, a upload 640Kbps.


aliasing, anti-aliasing
Slike na ekranu racunara se sastoje od malih pravougaonih elemenata - piksela. Ako slika predstavlja krivu, npr. krug ili dijagonalnu liniju, tada pravougaoni elementi prave nazubljen lik (jagged edge) i vide se "stepenice". Ta pojava se naziva aliasing. Ona je nezeljena i moze se ublaziti popunom odgovarajucim pikselima, koji imaju medjuboju izmedju objekta i podloge. Taj necin neutralizacije nazubljenja naziva se anti-aliasing. Programi poput PhotoShop-a mogu napraviti anti-aliasing i najcesce to cine automatski (default setting). Kada se primeni anti-aliasing na GIF slike, povecava se broj uporebljenih boja, a time i velicina datoteke. Autori Internet strana odlucuju tada sta im je vaznije, brzina ucitavanja slike (koja se smanjuje povecanjem datoteke) ili njen kvalitet. Drugi problem moze nastati kada se anti-aliasing primeni na prozirne slike sa neodgovarajucom podlogom i javi ze tzv. halo effect, kao blaga ivica oko prozirne slike. Da bi se to izbeglo, anti-aliasing treba primeniti na kraju, kada je definisana finalna boja podloge. Slicni problemi se javljaju i kod prenosa zvuka, kada se nezeljeni efekti nazivaju buzz.


animated GIF
Datoteka sa grafickim sadrzajem, sastavljena od dve ili vise slika koje se brzo smenjuju i daju efekat kretanja. Sa Interneta se moze preuzeti mnogo ovakvih besplatnih edukativnih, reklamnih ili saljivih animacija.


applet
Ova rec je izvedenica od reci aplikacija. To je mali (Java) program, pridruzen HTML strani. Kad se korisnik prikljuci na web stranu, browser prima ugradjeni aplet i on se aktivira na njegovom racunaru.


ASCII
(American Standard Code for Information Interchange) Americki standardni kod za razmenu informacija. Njime su definisani kodovi velikih i malih slova engleskog alfabeta, brojevi i specijalni karakteri, koristenjem samo 7 bitova. To je osnova za kodovanje jednostavnih tekstualnih sadrzaja. Da bi se omogucilo kodovanje i vise karaktera, kao sto su npr. matematicki simboli i posebni znaci, cesto se dodaje i osmi bit pa se tabela sa 128 prosiruje na 256 karaktera. Postoje razliciti standardi tih 256 karaktera, a jedan od najcesce koristenih na Internetu je ISO Latin 1 (ISO 8859-1).


backbone

Centralni segment ili kicma jedne mreze koji povezuje manje ogranke. Kicmom mozemo nazvati i glavni deo mreze jednog preduzeca ali i glavni deo daleko vece mreze koja pokriva veliko prostranstvo. Ipak, pod ovim terminom najcesce se podrazumeva glavna komunikaciona okosnica na koju se prikljucuju dobavljaci Internet usluga i veoma velike mreze. Slicno kao kod saobracaja motornih vozila, vazno je da je na ovom glavnom putu moguca velika brzina protoka podataka. Ne postoji backbone cijelog Interneta.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:41

bandwidth
U komunikacija se ovaj termin odnosi na razliku izmedju najvise i najnize frekvencije koja se moze prenositi jednim prenosnim putem i izrazava se u Hz, KHz, ili MHz. U mreznom smislu to je transmisioni kapacitet komunikacionog kanala i njime se izrazava kolicina podataka, mereno u bitovima, koja se moze preneti u jedinici vremena. Jednostavna je analogija sa vodovodnim cevima, gde veca cev moze propustiti vise vode za isto vreme nego manja. Za kvalitetan prenos video sadrzaja potrebno je i do 10.000.000 bps, zavisno od kompresije.


Bcc

(Blind Carbon Copy) Polje za pravljenje kopije e-mail poruke koja se salje primaocu originala i jos nekom drugom primaocu. Od CC (Carbon Copy) razlikuje se po tom sto u ovom slucaju primalac originala ne vidi da li je (i kome) poslata kopija poruke. Primalac Bcc vidi kome je upucenja originalna poruka. U programu Outlook Express polje Bcc se vidi ako je u meniju View, pri kreiranju nove poruke, ukljucena opcija ALL Headers.


Binary
Brojni sistemi u kojem su moguce samo dve vrednosti. One se najcesce oznacavaju jedinicom (1) i nulom (0). U racunarima se koristi binarno kodovanje, pri cemu procesor obradjuje istovremeno 8, 16 ili 32 binarne cifre. Znaci, koje unosite sa tastature i vidite ih na ekranu, kodovani su kombinacijom 8 binarnih cifara. Kodna kombinacija slova A je 01000001.


bit

Skraceni naziv za jednu binarnu cifru - Binary digIT (0 ili 1). U tekstu se oznacava malim latinicnim slovom b. Kodna kombinacija osam bitova nazina se bajt (byte) i oznacava se velikim latinicnim slovom B. Primer: 1 KBps (hiljadu bajtova u sekundi) je osam puta veca brzina nego 1 Kbps (hiljadu bitova u sekundi). Vece jedinice su kilobit (Kb) i megabit (Mb).


bitmap
Graficki prikaz, nacinjen od malih tacaka - piksela. Datoteke sa bitmapiranim sadrzajem prepoznajemo po nekoj od sledecih ekstenzija: BMP, GIF, JPEG, PSD, PCX, TIFF... Bitmapirane slike se nazivaju i rasterskim slikama. Druga vrsta grafike je vektorska grafika, kada slika nastaje kombinacijom pravih i krivih linija, pravilnih i nepravilnih povrsina. Na Internetu se koriste obe vrste grafike.


bookmark
Oblezavanje, postavljanje oznake koja olaksava brzi povratak na neku stranu Interneta. To je kao kad citate knjigu, pa na neki nacin obelezite poglavlje ili stranu. U programu Microsoft Internet Explorer, umesto ovog termina "bookmark", obiljezavac se naziva omiljenom stavkom (Favorites). Broj strana na koje bi ste se rado vratili i koje cesto posecujete brzo raste. Zato ih je dobro grupisati u foldere, npr. za sport, muziku, posao...


Boolean search

Ovaj termin se odnosi na pretrazivanje na Internetu kada si koriste logicki operatori i, ili, ne (and, or, not). To su "Bulovi operatori", a dobili su naziv po engleskom matematicaru Dzordzu Bulu. Oni se na Internetu upotrebljavaju radi fokusiranja pri trazenju nekog pojma. Npr: ako trazimo rec "maturanti", a istovremeno "1974" (maturanti and 1974), bice pronadjene samo one strane na kojima je i jedna i druga rec.


browser
Aplikacioni program koji otvara i prikazuje (cita) strane na Internetu. Najpopularniji browser-i su Microsoft Internet Explorer, Opera, Mozilla Firefox, Netscape... Browser prihvata HTML ili XML kodove sa web strane, izvrsava ugradjene skripe i programe i prikazuje tekst, slike, muziku, video i linkove na druge strane. Kreatori web strana znaju da treba proveravati kako njihova strana izgleda na razlicitim browser-ima. Nekada strana, prikazana jednim citacem, izgleda znatno drugacije od iste te strane, otvorene drugim browser-om.


byte
Niz od 8 binarnih cifara. To je osnovna jedinica racunarske memorije. Bajt se oznacava velikim jednicnim slovom B. Jednim bajtom se obicno prpedstavlja jedan karakter kao sto je slovo, broj ili znak. To je mala jedinica pa se u praksi upotrebljavaju i kilobajti (1KB = 1024 B), megabajti (1MB = 1.048.576 B) i gigabajti (1GB = 1.073.741.824 B).
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:43

Cascading Style Sheets (CSS)
Kaskadni stilovi se koriste za definisanje jednog ili vise razlicitih stilova na web strani ili na grupi strana. Mogu se postaviti tilovi slova (npr. font Arial, veliicina 5, boja plava) ili stilovi izgleda strane, koji se zatim automatski jednostavno primenjuju na kreiranje novih strana. Ova tehnika je korisna, ali je treba pazljivo primenjivati, jer razliciti citaci web strana mogu razlicito interpretirati isti stil.

CSS ove stranice izgleda ovako:

<style>
a { text-decoration:none; color:#000000; font:normal 9pt Arial;}
a:visited {text-decoration:none; color:#000000; font:normal 9pt Arial}
a:hover{text-decoration:underline; color:#ff0000; font:normal 9pt Arial}
body, td { font-size: 9pt; color: #777777; font-family: Arial;}
</style>


case sensitive
Osetljivost na velika i mala slova. Ako je operativni sistem osetljiv na velika i mala slova, tada ce razlicito interpretirati sledece primere: ksbl home page, KSBL Home Page, ksbl HOME PAGE, KsBl HoMe PaGe... U racunaru su velika i mala slova kodovana posebnim kombinacijama. Na Internetu osnovne strane nisu osetljive na velika i mala slova, ali oznake puta i imena fajlova mogu biti osetljivi, zavisno od operativnog sistema. Citac ce jednako dobro prihvatiti www.GOOGLE.com i www.google.com ali ce verovatno napraviti razliku izmedju ksbl/index.htm i ksbl/INDEX.htm.


chat
Oblik elektronske komunikacije u realnom vremenu, gde ucesnici "razgovora" unose preko tastature ono sto zele saopstiti i to se pojavljuje na ekranu jednog ili vise udaljenih sagovornika. Internet Relay Chat ili IRC je Internet protokol za ovakav oblik komuniciranja. Drugi, cesto koristeni sistemi su iChat i ICQ.


client

Racunar u mrezi koji izvrsava sopstvene programe, a procesne podatke prima od drugog, centralnog racunara - severa. Kada saljete ili primate e-mail, vas racunar je client koji je prikljucen na neki e-mail server.


client-server architecture

U client-server arhitekturi rad je distribuiran izmedju mnogih klijenata (pojedinacnih racunara), povezanih u mrezu sa jednim centralnim serverom. Na Internetu web citaci kao klijenti izvrsavaju komande lokalnog softvera, a procesne podatke primaju od centralnog servera. Cesta je situacija kada na serveru postojij centralna baza podataka kojom se koriste klijenti, pri cemu svaki klijent ima slobodu da se sluzi sopstvenim programom za obradu teksta.


compression
Kompresija je tehnika kojom se jedna datoteka sabija radi brzeg prenosa i manjeg zauzimanja memorije. U praksi postoji vise programa za ovakvo sazimanje. Najpopularniji su: WinZip, Rar, Stuffit... Kompresovane datoteke najcesce imaju ekstenzije: arc, arj, gz, taZ, taz, tgz, Z, zip, rar...


cookie
Cookie (kolacic) je mali program koji se, sa razlicitim namenama, ostavlja u vas racunar posle posete nekoj web strani. Nekada vam njegovo delovanje moze smetati, ali najcesce na neki nacin pomaze pri novom odlasku na tu stranu, jer ostaje zapamcena neka prethodna akcija. Npr: ako neka strana ima verziju na tri jezika, cookie moze uciniti da nova poseta strani bude bas na onom jeziku koji ste prethodno birali. To ubrzava rad, jer ne morate svaki put birati jezicku verziju.


copyright
Zakonsko pravo autora, osobe ili organizacije kojom se stiti originalno delo, delomicno ili u celosti, od neovlastenog kopiranja ili prodaje. Stititi se mogu tekstovi, muzika, razlicite umetnicke tvorevine, a prekrsaj moze biti bilo koja vrsta kopiranja, ukljucujuci fizicke ili elektronske kopije.


country code
Krajnji deo geografske Internet adrese koji oznacava maticnu zemlju. Najveci broj zemalja u svetu, koje su prikljucene na Internet, ima svoj dvoslovni code zemlje. Kodovanje je regulisano standardom ISO 3166. Ta dva slova su glavni domen svake zemlje.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:45

cracker
Osoba koja pristupa mrezi ili racunarskom sistemu sa losim namerama, najcesce da neovlasteno preuzme, osteti ili promeni podatke.


cyberspace
Ovaj termin je stvoren u romanu "Neuromanser" Vilijama Gibsona, gde se njime opisuje zamisljeni svet visoke tehnologije, negde u kosmosu. U savremenom svetu to je virtuelni prostor ili svet koji cini sve ono sto se nalazi na Internetu: oprema. programi, ideje, ljudi, informacije...


DNS
Ova skracenica se odnosi na dva pojma:
DNS = Domain name system. To je sistem imenovanja i organizovanja cvorova na Internetu.
DNS = Domain name server. To je racunar koji pretvara simbolicna imena i adrese sa Interneta (npr.alfa.auxx.com) u odgovarajuce brojeve, nerazumljive korisniku (npr.132.196.55.7) i obratno.


domain
Podgrupa Internet adresa. Postoji hijerarhija u organizaciji domena. Na visokom nivou organizacije moze se naci neki od sledecih domena:
com - komunikacione kompanije
edu - edukacione institucije
gov - americka vlada
mil - americka vojska
net - organizacije odrzavanja Interneta
org - neprofitne organizacije...

to mogu biti i dva slova nacionalnog koda kao sto su: co.yu, cg.yu, hr, ba...


download

Kopiranje datoteka sa nekog udaljenog racunara na lokalni racunar. Taj postupak se npr. primenjuje kada sa mreze preuzimate besplatne programe. Suprotna akcija se naziva upload. Tada se sa lokalnog racunara datoteka prenosi na udaljeni server.


Dynamic HTML (DHTML)
Programski jezik koji omogucava potpuno kontrolisanje i dogadjaja i pozicije elemenata pri kreiranju web strane. Podrzavaju ga najpopularniji browser Microsoft Internet Explorer od verzije 4.0 kao i ostali popularniji citaci web strana...


e- (prefix)

Prefiks koji se postavlja da oznaci elektronsku verziju nekog oblika komuniciranja, npr. e-commerce, e-business, e-mail. (Elektronska trgovina, poslovanje, posta)


e-mail
Elektronska posta, proces slanja, primanja i memorisanja poruka u elektronskom obliku, preko telekomunikacionih uredjaja. Ovim servisom se izvodi pismena komunikacija ljudi sa razlicitim tipovima racunara i sa razlicitim operativnim sistemima. E-mail omogucava komunikaciju jedne osobe sa drugom, ili jedne osobe sa vise drugih primalaca poruka. I posiljalac i primalac imaju svoju e-mail adresu. Ona pocinje korisnickim imenom. Zatim sledi znak @ (at, kod, pri, manki, majmunsko a) i na kraju ime domena. Primer e-mail adrese webmaster@ksbl.itgo.com. Ne treba mesati e-mail adresu i URL adresu koja je web adresa i uvek pocinje sa http://...


ethernet
Popularni nacin povezivanja razlicitih tipova racunara u lokalnu mrezu standardnim kablom. Ethernet je razvila firma "Xerox" i on moze prenositi do 10 mil. bita u sekundi (10 Mbs). Losa strana ovakvog povezivanja je sto prekid u glavnom kablu moze zaustaviti saobracaj u velikim delovima mreze.


extranet
Prosirenje unutrasnje mreze jedne firme (intraneta) preko Interneta na drugu manju, zatvorenu mrezu. Prvobitno se ovaj termin odnosio na sve delove jedne posebne mreze, koji se nalaze iza "vatrenog zida" (firewall) i kojima se pristupa preko Interneta.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:46

FAQ
Uobicajena skracenica za izraz Frequently Asked Question (Chesto postavljana pitanja). To je deo sadrzaja neke web strane, gde se nalazi skup pitanja i odgovora na ta pitanja koja posetioci cesto pitaju.


firewall

Posebno napravljena softverska i (ili) hardverska prepreka koja se postavlja izmedju lokalne mreze (npr.LAN) i Interneta. Njena namena je da stiti manju mrezu od napada hakera i drugih neautorizovanih "korisnika". Provereni podatci prolaze kroz ovaj "vatreni zid" u lokalnu mrezu, a sve ostale "zid" ne propusta.


flame
Plamen. Ljutito, zestoko, pa i uvredljivo pismo u elektronskoj posti. Npr. kao komentar na objavljeni clanak. Ako se pocnu razmenjivati elektronska pisma takvaog sadrzaja izmedju dve ili vise osoba, nastaje flame war (plameni rat).


frames

Okviri su tehnika kojom se koriste kreatori web strana kada zele sadrzaj ekrana podeliti na vise manjih prozora. Svaki taj manji prozor se naziva okvir i ponasa se kao posebna strana. Prednost ovakvog dizaniranja je u tome sto se jedan okvir moze pregledati (scroll), dok za to vreme sadrzaj drugih okvira miruje. Nedostatak je sto razliciti browser-i razlicito tretiraju fame-ove...


frame relay
Sirokopojasni (56 Kbps do 1.5 Mbps) standard, namenjen za prenos podataka, a zasnovan na paketskoj komutaciji.


freeware
Softver na kojem postoje autorska prava ali je dozvoljeno njegovo besplatno koristenje i kopiranje. Pogledajte shareware.


FTP
(File Transfer Protocol). Protokol (skup standarda) za prenos datoteka izmedju lokalnog i udaljenog racunara preko Interneta. Kreatori web strana svoje radove prenose na server FTP programom.


GIF
(Graphical Interchange Format) Bitmapirani format grafickih datoteka, koji je razvila firma "CompuServe". Cesto se koristi u kreiranju web strana. Datoteke u ovom formatu imaju nastavak .gif, relativno su male i brzo se ucitavaju. U ovom formatu prave se datoteke u kojima su crtezi, umetnicki posteri i sve slike sa jasnom granicom medju obojenim povrsinama. Specijalni oblici gif formata su: Animated GIF, Interlaced GIF i Transparent GIF.


hacker
U pocetku, ovaj termin se odnosio na dobrog poznavaoca racunara, dizajnera, programera ili inzenjera, koji je pravio izvanredne programe, vise uzivajuci u praksi nego u teriji. Danas se tim terminom oznacava osoba koja neovlasteno upada u tudji sistem radi preuzimanja, izmene ili unistenja podataka u njemu.


Hertz, Hz

Jedinica mere za frekvenciju. Jedan Hz ima periodicnu promenu kod koje se jedan celi ciklus izvrsi za jednu sekundu. U evropi je standard za struju 50 Hz, sto znaci da elektricna struja napravi 50 ciklusa u svakoj sekundi. U praksi se koriste i vece jedinice od osnovne: KHz, MHz i GHz. Ova jedinica je nazvana prema nemackom naucniku Hajnrihu Hercu (Heinfich Hertz, 1857-1894), koji je otkrio i proucavao elektromagnetne talase.


hex, hexadecimal
Sistem brojanja koji za razliku od nama uobicajenog dekadnog, ima osnovu 16. U tom sistemu cifre su od 0 do 9, a zatim od A do F. Jednim bajtom se mogu predstaviti heksadecimalni brojevi od 00 do FF. Heksadecimalno oznacavanje brojeva cesto se upotrebljava u programiranju, npr. kod kodovanja boja za web stranice u RGB (red/green/blue) sistemu. Da bih se razlikovali od dekadnih brojeva, heksadecimalnim brojevima se dodaje sufiks "h", npr. 35h, A2h, FBh itd.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:48

home page
Prva, glavna ili ulazna strana web sajta, ona koja se otvori kada u pretrazivacu izaberete adresu. Na toj strani obicno se nalazi sadrzaj celog sajta i linkovi na druge strane.


HTML

(HyperText Markup Lenguage) Sistem kodovanja, skup kodova koji se koristi za pravljenje i definisanje izgleda i kodovanja web strana. U ovom jeziku koriste se tagovi. To su oznake, postavljene u zagradama uz tekst, namenjene za pozicioniranja i pravljenje lista, linkova, strukture, tabela, orvira... Njih prihvata web browser (citac) i interpretirajuci ih, na ekranu prikazuje stranu. HTML datoteke imaju ekstenziju .html ili .htm


http
(HyperText Transfer Protocol). Protokol za prenos hiperteksta. To je osnovni protokol, kojim se prenosi komanda serveru i kaze mu se koju stranu da posalje klijentu. Adresiranje te strane pocinje sa "http://", a zatim sledi ime domena i IP adresa.


hub
Centralna jedinica sa vise prikljucaka (portova) u kojoj se spaja grupa racunara na lokalnu mrezu. Obicno se primenjuje u zvezdastoj konfiguraciji. Postoje aktivne i pasivne hub jedinice.


hyperlink
Teks ili grafika na web strani koji kad se aktiviraju (obicno pritiskom na levi taster misa), izazivaju prelaz na drugu stranu ili na drugi deo iste strane. Hiperlinkovi se obicno pojavljuju kao podvuceni tekst razlicite boje. Na ovoj stranici tekst je sive boje a linkovi su crne boje. Npr: Ako kliknete ovde na rec Nazad bicete vraceni na vrh ove strane. Vratiti se ovamo mozete ako gore klinete na rec hyperlink.


hypermedia

Tehnologija koja omogucava efikasnu sistemsku integraciju dva ili vise razlicitih tipova media kao sto su: tekst, zvuk, grafika, i film...


hypertext
Poseban nacin prikazivanja teksta u kojem se klikom misem na neke reci prelazi na drugu rec, stranu, poglavlje...


Internet
Najveca svetska mreza racunara koju cine sve mreze zajedno. Internet omogucuje milionima ljudi ( i poslovnih organizacija), sirom sveta, da medjusobno komuniciraju i dele inforrmacije. Dostupan je svakom ko ima racunar, odgovarajuci softver, modem i telefonsku liniju. Zasnovan je na TCP/IP protokolu. Kada se pise malim slovima, rec internet oznacava manju lokalnu mrezu racunara sa zajednickim komunikacionim protokolom.


Intranet

Privatna, zatvorena, poslovna mreza racunara sa istim (TCP/IP) komunikacionim protokolom. Uobicajeno je da je uz odgovarajuce sigurnosne mehanizme, povezana sa "vanjskim svetom" Internetom.


IP

(Internet Protocol). Internet protokol je skup pravila kojima se uredjuje prenos podataka i paketa na Internetu.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:50

IP address
IP adresa, 32-bitna adresa koja se dodeljuje svakom racunaru na Internetu. Sastoji se od 4 broja, izmedju 0 i 255, koji su odvojeni tackom. Npr. 155.29.2.2


IRC
(Internet Relay Chat). Internet protokol koji omogucuje korisnicima iz celog sveta da se susrecu i "caskaju" u realnom vremenu, unoseci tekst preko tastature racunara.


ISDN

(Intergrated Services Digital Network). Potpuno digitalna tehnologija povezivanja na internet, kojom se preko postojecih telefonskih linija omogucava prenos podataka, govora i video signala brzinom do 128 Kbps.


ISP
(Internet Service Provider). Organizacija koja omogucava korisnicima pristup Internetu.


Java
Programski jezik, slican C++ jeziku, koji je razvila firma "Sun Microsystem". Svi racunari na Internetu , nezavisno od operativnog sistema, mogu izvrsavati programe napisane u ovom programskom jeziku. Mali Java programi, apleti, obogacuju web strane animacijama, kalkulacijama, razlicitim efektima i mogucnostima interaktivnog rada.


JavaScript
Jednostavan skriptni jezik. Razvila ga je firma "Netscape Communications", da bi bio ugradjivan u HTML dokumente radi povecanja dinamike na web stranama.


JPEG
(Joint Photographic Experts Group). Veoma cest format grafickih sadrzaja na web stranama. Za razliku od GIF datoteka koje mogu prikazivati do 256 boja, JPEG datoteke mogu prikazati na jednoj slici do 16 mil. boja. Velicina ovakve .jpeg ili .jpg datoteke moze se smanjivati redukcijom detalja na slici.


LAN

(Local Area Network). Lokalna mreza racunara, tipicna za manje udaljenosti ili za poslovne zgrade.


link
Istaknuti tekst, dugme, graficki ili neki drugi objekat na web strani, koje korisnici aktiviraju klikom misa radi prelaska na drugi dio strane, ili na drugu stranu ili bilo koji sadrzaj na Internetu.


linux
Besplatan, Unix-kompatibilan, 32-bitni operativni sistem, namenjen za rad na personalnim racunarima, koji je 1991. godine razvio Linus Torvalads na Helsinshom univerzitetu u Finskoj.


metafile
Graficki format u kom su kombinovane karakteristike bitmapirane i vektorske grafike. Metafajlovi su CGM, Corel Draw CDR datoteke, en-capsulated Postscript EPS datoteke, Adobe Illustrator, Word Perfect Grapfics WPG datoteke, PICT i RTF.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:53

meta tag
Opcioni HTML tag u zaglavlju web strane koji sadrzi neke informacije u vezi sa tom stranom. Moze ih biti vise, a svaki sa razlicitim sadrzajem.Meta tag se cesto koristi uz sledece oznake: description, keywords, date, copyright...


MIDI
(Musical Instrument Digital Interface). Digitalni interfejs muzickih instrumenata. To je standardni format koji predstavlja kvalitetnu digitalnu formu zvuka muzickih instrumenata. MIDI datoteka ima ekstennziju MID i moze se postaviti kao muzicka pratnja uz web stranu.


modem

Skracenica od MOdulator / DEModelator. Uredjaj koji omogucava komunikaciju izmedju dva udaljena racunara preko standardne telefonske linije. Odlazni signal iz racunara u modemu se pretvara iz digitalnog oblika u analogni, a dolazni iz analognog u digitalni. Modem moze biti u racunaru (interni) ili izdvojen kao posebna jedinica pored racunara (eksterni).


multimedia

Sposobnost racunara da prijemom dva ili vise razlicitih medija realizuje prezentacije ili analize. Primer su edukativni sadrzaji ili enciklopedije na Internetu. Tu se kombinuju tekst, zvuk, animacije, pa i inserti iz filma.


PING
(Packet InterNet Groper). Program kojim se ispituje veza na Internetu. Radi tako sto posalje kratku poruku (paket) prema IP adresi drugog racunara i proverava da li je od njega stigao odgovor.


pixel

(Picture element). Najmanji element slike na ekranu racunara. Jedan piksel moze biti predstavljen sa 2, 4, 8, 16 ili 24 bitova, pa od toga zavisi i koliko boja moze biti prikazano (crno - belo, 16 boja, 256 boja, 65356 boja ili preko 16 mil. boja).


plug-in

Sinonim za mali program koji se dodaje vecem progarmu da bi se prosirile njegove mogucnosti. Ovakvi dodaci omogucavaju da web citaci mogu prikazivati razlicite mulimedijalne efekte ili da se graficki programi obogate novim mogucnostima.


port

Konektor (prikljucak), na zadnjoj strani racunara, u koji se moze ukljuciti periferni uredjaj, stampac, monitor, modem, tastatura, mis... Drugo znacenje ove reci odnosti se na identifikacioni broj koji ukazuje na odredjeni Internet servis, npr. HTTP obicno koristi porot 80, e-mail port 25 itd.


portal
Web sajt koji nudi posetiocu mnogo informacija razlicitog tipa: vesti, besplatne programe, reklame i sl. Sa te strane se obicno dalje istrazuje Internet. Poznati potali i njihove masine za pretrazivanje su: Google, Yahoo, AltaVista, Msn, Excite, Lycos, Netscape... jos portala i pretrazivaca (njihove adrese) mozete naci na pocetnoj strani ovog sajta pod Linkovi / Internet. Klinite ovde za pocetnu stranu sa koje mozete direktno i da pretrazujete najbolji svetski pretrazivac Google. Google mozete pretrazivati i sa ove stranice. Kliknite na Nazad, zatim u gornjem desnom uglu u polje pored Google ukucajte sta zelite da masina trazi. Kada klinete na Search automatski ce vam se otvoriti nova stranica sa spiskom svih internet sajtova koji sadrze trazenu rec...


protocol

Skup pravila kojim se definise oblik poruke i nacin komuniciranja izmedju dva racunara. Isti protokol omogucuje da razliciti racunari i operativni sistemi budu u vezi. Na internetu ima vise protokola: HTTP (za web strane), FTP (za prenos datoteka ), POP (za e-mail), TCP/IP, Xmodem, Zmodem...
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:58

RGB
(Red, Green, Blue). Tri osnovne (aditivne) boje: crvena, zelena i plava. Njihovim mesanje nastaju sve ostale boje na ekranu. Svaka boja na web strani ima svoju heksadecimalnu kodnu oznaku u obliku aabbcc, gde aa znaci stepen prisutnosti crvene boje, bb zelene i cc plave. Intenzitet boja moze biti od 00 do FF (256 nivoa). Cista crvena boja je FF0000 (nema zelene i plave). Kodna oznaka bele boje je FFFFFF, a crne 000000.


router
Racunar ili hardverska jedinica posebne namene koja spaja racunarske mreze, delove mreza ili lokalnu mrezu sa Internet servis provajderom. Kontrolise proces paketa od izvora do odredista, obezbedjujuci optimalne i alternativne puteve, ako je potrebno.


search engine
Masina za pretrazivanje, alat kojim se pretrazuje Internet, Intranet, sajt ili baza podataka u potrazi za selektovanim terminom. Za korisnika to je web strana od koje se polazi kada treba naci neku informaciju na Internetu. Najmocniji pretrazivac Interneta je Google, njega mozete isprobati i na ovoj strani. Kliknite na Nazad, a zatim u gornjem desnom uglu pored Google ukucajte neku rec ili recenicu i kliknite na Search. Automatski ce vam se otvoriti novi prozor sa adresama svim internet stranica koje sadze trazeni pojam... Uzivajte u surf-ovanju!


server

Racunar koji omoguucuje vezu ka drugim mreznim resursima i pruza usluge ostalim racunarima u mrezi, pomocu odgovarajuceg softvera. Jedan server moze objedinjavati vise programa, pa samim tim i davati vise usluga. Npr. za razmenu poste i za korisnicke prezentacije.


shareware
Softver koje se nudi za slobodno preuzimanje na Internetu da bi se isprobao. Korisnik kasnije po isteku probnog perioda, odlucuje da li ce ga kupiti, tj. platiti punu cenu. Nekada se takvi programi nude u celosti, a nekada u komercijalnoj formi, sa delom ukupnih mogucnosti.


site
Posebno "mesto" na Internetu. Ovim terminom se cesto naziva web strana, ali sajt cesto ima vise strana pod imenom istog sajta.


smiley face

Kombinancija karaktera, unesenih sa tastature, koja, gledano u celini, izgleda kao lice sa izrazenom emocijom ("emotion"). Evo nekoliko primera:
:D osmeh, sreca
:sad: tuga
:cry: plakanje


spam
Poruka koja se elektronskom postom salje na vise adresa, bez saglasnosti primalaca. Obicno sadrzi promociju nekog sadrzaja ili usluge. Primaoce na poruka najcesce iritira, jer im nepotrebno opterecuje "postanski sanducic". Medju ovakve pooruke svrstavaju se: lalncana pisma, igre na srecu, reklame proizvoda, ponude piratskih softvera itd.


surf

Pretrazivanje sadrzaja na INternetu, bez posebnog cilja, lutanje.




TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Skup komunikacionih protokola potrebnih za komuniciranje na Internetu.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 19:59

transparent GIF
Jedna vrsta elektronskog zapisa slike u GIF formatu, kada se boja pozadine nacini prozirnom. Takve slike se cesto koriste pri formiranju grafickih sadrzaja na web strani jer dobro kombinuju sa drugim objektima.


Trojan horse

Trojanski konj, destruktivni program kojim se racunar "zarazi", obicno preuzimanjem nekog programa sa Interneta ili priloga uz e-mail. Kada se pokrene ovakav program, aktivira se virus koji moze ostetiti ili unistiti podatke na disku racunara.


Unicode
Standardni set karaktera u kojem se za kodovanje svakog od njih koristi 16 bitova, tj. dva bajta. Drugi sistem, poznat kao ASCII, karaktere koduje samo jednim bajtom (8 bitova). Unicode ima sire mogucnosti, pa se njime koduju znaci i za druge jezike: grcki, hebrejski, arapski, ruski, kineski, japanski i koreanski...


UNIX
Mocan i fleksibilan multikorisnicki operativni sistem, razvijen 1969. godine u "Bell Labs". Prvobitno je bio namenjen za velike sisteme, a sada se koristi u personalnim racunarima. Postoji nekoliko besplatnih (ili gotovo besplatnih) verzija ovog operativnog sistema, ukljucujuci tu i popularni Linux. UNIX se veoma cesto koristi u serverima na Internetu.


upload

Prenos datoteke iz racunara korisnika u drugi racunarski sistem preko modema i neke linije, pri cemu se koristi transfer protokol (FTP). Taj isti proces, gledan iz pozicije racunara koji prima podatke zove se download.


URL

(Uniform Resource Locator). Adresa strane ili datoteke na Internetu. Adresiranje ima standardnu formu: protokol://adresa.Npr: http://www.ksbl.itgo.com. Umesto oznake http moze biti ftp za prenos datoteka, telnet za direktnu, interaktivnu komunikaciju sa odredjenim racunarom ili mailto za elektronsku postu.


Usenet Newsgroups
Diskusione grupe na Internetu o nekoj temi gde korisnici citaju necije komentare ili ostavljaju svoje misljenje. Porkivaju gotovo sve oblasti ljudske delatnosti. Smatra se da ih ima preko 20 hiljada, a osam primarnih serija: comp, humanities, misc, news, rec, sci, soc i talk.


vector graphics

Crtanje pomocu racunara kada slika nastaje kombinacijom boja, pravih i krivih linija, pravilnih i nepravilnih zatvorenih porvsina. Dobra osobina vektorske (objektivno orjentisane) grafike je to sto se objekti mogu povecavati bez gubitka ostrine. To je zato sto njihov oblik ne nastaje iz niza tacaka, vec se formiira po matematickom proracunu. Na Internetu se koristi i vektorska i bit mapirana (rasterska) grafika.


VPN
(Virtual Private Network). Privatna mreza u okviru javne mreze. Tipican primer je mreza jedne poslovne organizacije koja ima kancelarije u dva udaljena mesta. Tada se formira preko Interneta virtuelna privatna mreza (VPN) uz odgovarajuce mehanizme zastite od nezeljenih posetilaca.


virtual reality
Virtuela, prividna realnost. To je racunarska simulacija realnog trodimenzijalnog sveta. Posmatraci (ucesnici) tog sveta, koji postoji samo u racunaru, imaju kacigu, naocare, rukavice i pojas, kao ulazne uredjaje, i imaju dojam kao da borave i krecu se u stvarnom svetu.
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.

Корисников грб
Marko
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1287
Придружен: 17 Јул 2009, 11:56
Место: Ovde

Порукаод Marko » 13 Авг 2009, 20:00

virus
Destruktivni racunarski program koji se sam multiplicira i inficira druge programe ili diskove. Napravljen je sa namerom da se izazove stetu ili poremecaj u radu racunara. Neki virusi mogu bit jedno vreme potpuno neaktivni, ocekujuci neku akciju ili datum kada ce preci u detruktivnu fazu. Dobra zastita od virusa je kontrola svih ulaznih podataka nekim od antivirusnih programa.


W3C

(World Wide Web Consortium). Organizacija koja podstice realizaciju web potencijala i propisuje standarde za Internet.


WAN
(Wide Area Network). Mreza racunara u kojoj se velikim brzinama komunicira na velike daljine, najcesce kablovskim ili satelitskim vezama.


worm
Vrsta virusnog programa koji se sam kao crv prenosi i multiplicira kroz mrezu racunara. Najpoznatiji virusi ove vrste napravili su ogromne stete na Internetu za vrlo kratko vreme.


www

(World Wide Web). Pojam koji se nekada mesa sa pojmom Interneta, a u stvari je samo jedan njegov deo. To je put koji kao paukova mreza omogucuje pristupanje informacijama na Internetu, a one mogu biti u obliku teksta, grafike, audio ili video zapisa.


WYSIWYG
(What You See Is What You Get). "To sto vidis to ces i dobiti." Ovaj pojam oznacava nastojanje da sadrzaj ekrana bude tacno onakav kakav ce biti odstampan na stampacu.


X.25
CCITT prepooruka koja je medjunarodni standard za uskopojasnu paketsku komutaciju.


404 error
Poruka o gresci koja nastane kada citac ne moze naci zadatu adresu jer ona verovatno ne postoji. Neke od ostalih poruka imaju sledeci oblik:
"403" Forbidden
"404" Not Found
"405" Method Not Allowed
"406" Not Acceptable
"410" Gone
Zaludno je slepom dugu pokazivati, gluvom na uvo šaputati a ludog mudrosti učiti.