Grupne psihoterapije

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 25 Авг 2007, 12:00

III-Terapijska grupa koja traje
Kod ove grupe se čitav proces zagrevanja i sam metod može posmatrati na mnogo fleksibilniji način. Kod ovakve grupe odnos direktora sa članovima i proces zagrevanja započeo je već na uvodnom intervjuu pre formiranja grupe. Od samog početka postoji jasan ugovor u grupi- terapija, i on povezuje sve članove grupe od prve seanse. Identitet grupe se vremenom razvija i postaje mnogo definisaniji nego što je to slučaj kod grupe sa kratkim trajanjem.
Na ovakvoj grupi važno je tokom prve dve seanse ustanoviti granice, ohrabriti koheziju u grupi, objasniti članovima ukratko sam matod i tehniku rada ali je takođe veoma važmo uvesti grupu u akciju što je moguće pre.
Ovde se na početku svake seanse susreću zagrevanje i grupni tok. Direktor treba da bude svestan tema koje se pojavljuju na grupi, dinamike između članova, ko kojim tempom radi itd. U takvim terapijskim grupama retko se koristi strukturisano zagrevanje. Dovoljna je kratka diskusija o dešavanjima od prošle nedelje posle koje svaki član deli ono što oseća u tom momentu. Može se dogoditi da grupa ima veću potrebu da se bavi sadašnjom situacijom i odnosima između članova na grupi nego nekom ličnom temom koja je povezana sa životom izvan grupe. Neprorađeni odnosi na grupi mogu kočiti dalja konstruktivna dešavanja na grupi.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 25 Авг 2007, 12:01

Zaključak
Čitavo poglavlje može se sažeti u nekoliko teza ili tačaka:
1. Ključno pitanje kod zagrevanja je pitanje „za šta se zagrevamo?“. Direktor treba da nađe put da se grupa zagreje za određeni zadatak i da obezbedi uslove za njegovo odrađivanje.
2. Svaka osoba ima drugačiji nivo i brzinu zagrevanja.
3. Treba voditi računa o vremenu. Uobičajen agreška koju prave direktori jeste trošenje previše vremena na zagrevanje tako da za samog protagonistu i dramu ostane malo vremena.
4. direktor treba da bude svestan da član grupe može da postane protagonista u bilo kom trenutku tokom zagrevanja.
5. Treba uvek voditi računa o fizičkim smetnjama koje članovi grupe mogu imati.
6. Treba voditi računa i o predmetima u sobi- da li smetaju pri kretanju i radu, da li ima dovoljno prostora za akciju itd.
7. Direktor ne bi nikad trebalo da predviđa odgovor grupe odnosno ishod zagrevanja prilikom odlučivanja o vrsti i tipu zagrevanja koje će zadati.
8. Uvek treba ohrabriti šering posle zagrevanja, posebno posle fizičkog, intimnog ili onog usmerenog na dobijanje protagoniste.
9. Direktor ne treba da učestvuje u zagrevanju. Grupa treba da ima osećaj da on drži granice, da ima kontrolu i vidi šta se dešava na grupi. On mora biti u svakom trenutku spreman daradi sa materijalom koji grupa nudi, ne sme biti uhvaćen u svoj sopstveni sadržaj.
10. Direktor treba da daje jasne instrukcije, da bude svestan tehničkih detalja napr. Kad nudi rad u parovima mora znati broj prisutnih članova da ne bi neko ostao bez para.
11. Pre početka treba dati jasnu skicu zagrevanja jer to smanjuje neizvesnost, anksioznost i sprečava razvijanje osećanja kod članova da su prevareni ili uvučeniu nečto protiv svoje volje.
12. Uvek treba objasniti zašto se direktor opredelio za određeno zagrevanje. Direktor treba da deli svoja razmišljanja sa grupom jer je to između ostalog deo tehnike psihodrame.
13. Pacijent/član grupe/protagonista može da bude nespontan i neekspresivan ukoliko je to njegovo trenutno stanje.
14. Podela grupe na manje grupe ili parove smanjuje anksioznost jer obezbeđuje sigurnost i veću intimnost.
15. Direktor grupu mora posmatrati kao producenta a sebe kao koproducenta koji pomaže grupi da iznese svoj sadržaj. Zagrevanje treba da reflektuje i pojača grupni proces, na da ga nameće.

Na kraju, važno je ponoviti da je zagrevanje pre svega proces pa tek onda tehnika. Ono je namenjeno vođenju članova grupe ka osećanjima i temama koje su doneli na grupu. Zahtevati od člana grupe da učestvuje u zagrevanju koje ne reflektuje, ne uključuje i time ne omogućava ekspresiju onoga što je već prisutno predstavlja nametanje a ne praćenje.

Prevod i obrada Nataša Žižović

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:28

INTERPERSONALNO UČENJE- JALOM


Interpersonalno učenje predstavlja širok i kompleksan terapeutski faktor. Da bismo definisali koncept interpersonalnog učenja i opisali terapijsku promenu u pojedincu, potrebno je prvo da objasnimo druga tri koncepta:

1. Važnost interpersonalnih odnosa
2. Korektivno emocionalno iskustvo
3. Grupa kao socijalni mikrokosmos

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:30

Važnost interpersonalnih odnosa

Ljudskim bićima koja su oduvek živela u grupama u kojima su između članova postojale jake i trajne veze, osnovna i moćna motivacija je bila potreba za pripadanjem.
John Bowlby je zaključio u svojim proučavanjima ranih odnosa majke i deteta da to privrženo ponašanje nije samo neophodno za preživljavanje, već je i sama suština i genetski usađeno.
Ukoliko su majka i dete razdvojeni, oboje će osećati anksioznost usled potrage za izgubljenim objektom. Posledice će biti dublje za dete što je više separacija prolongirana.
Wiliam James, američki psiholog- filozof rekao je: “Mi nismo samo društvene životinje kojima se sviđa da budu u vidnom polju svojih bližnjih, već imamo urođenu sklonost da budemo povoljno primećeni od naše vrste”.
James je ovo dokumentovao istraživanjima o bolu i negativnim posledicama usamljenosti.
Npr. postoje dokazi da je veća stopa smrtnosti primećena kod usamljenih, samaca, razvedenih i udovaca. Socijalna izolacija je rizičan faktor za ranu smrtnost kao i pušenje i gojaznost.
Tačno je i obrnuto, da socijalna povezanost i integracija imaju pozitivan uticaj na tok ozbiljnih bolesti kao što su AIDS i rak.
Savremeni modeli dinamičke psihoterapije su zato razvili psihologiju odnosa dve osobe koja stavlja u centar klijentovo interpersonalno iskustvo.
To je model odnosa u kojem se svest smatra sačinjenom od interaktivnih konfiguracija selfa u odnosu sa drugima. Salivan smatra da je ličnost uglavnom proizvod interakcije sa značajnim drugim ljudskim bićima. Dete u razvoju, u traženju sigurnosti teži da obradi i istakne osobine i aspekte selfa koji se susreću sa odobravanjem, a da izbaci ili se odrekne onih sa neodobravanjem. Tako pojedinac razvija koncept selfa baziran na ovim opaženim procenama značajnih drugih. Ako su reflektovane procene od kojih je stvoren self bile prvenstveno uvredljive, kao u slučaju neželjenog deteta koje nikada nije bilo voljeno ili koje je palo u ruke usvojitelja koji nemaju interesovanja za njega; ako je dinamika selfa stvorena od iskustva koje je pretežno uvredljivo, to će olakšati da se stvore neprijateljske, omalovažavajuće procene drugih ljudi i samog sebe.
Grunebaum i Solomon su zaključili u svojim studijama o adolescenciji da su zadovoljstvo u odnosima i samopouzdanje nerazdvojni. Čak i kada ostarimo, nikada ne prerastemo potrebu za smislenom povezanošću sa ljudima.
Salivan je upotrebio termin interpersonalna (parataksična) izvrtanja kako bi opisao sklonost individue da izvrne svoju percepciju drugih. Iako su slična konceptu transfera, razlikuju se na dva važna načina. Prvo, polje je šire, ne odnosi se samo na terapeuta, već na sve interpersonalne odnose, uključujući i izvrnute odnose između članova grupe. Drugo-teorija porekla je šira, ne odnose se samo na prost transfer, već i na izvrtanja interpersonalne realnosti u odgovoru na interpersonalne potrebe. Transferna izvrtanja pojavljuju se od duboko sačuvanih sećanja na rana interaktivna iskustva. Ova sećanja doprinose konstrukciji unutrašnjeg modela funkcionisanja koji uobličava obrasce pojedinca koji se učvršćuju kroz život. Ovaj unutrašnji model funkcionisanja, poznat kao šema, sačinjen je od verovanja pojedinca o sebi, o načinu na koji on pravi smisao značenja odnosa, nastajanja interpersonalnog ponašanja- ne samo vlastitog, već i onog koje je povukao od drugih.
Npr. Mlada žena koja je rasla sa depresivnim i preopterećujućim roditeljima će verovatno osećati da ako želi da ostane privržena drugima, ne sme da ima zahteve, mora da potiskuje svoju nezavisnost i da potčini sebe emotivnim potrebama drugih. Psihoterapija može predstavljati njenu prvu mogućnost da promeni svoju rigidnu i ograničavajuću mapu interpersonalnog puta.
Interpersonalna izvrtanja teže da budu samo-ovekovečena. Npr. pojedinac sa uvredljivim, ponižavajućim self imidžom može kroz selektivnu nepažljivost ili projekciju netačno da proceni drugog da je surov i odbojan. Proces postaje stvarno to, jer pojedinac može razviti manire i crte karaktera- npr. servilnost, odbrambeni antagonizam ili snishodljivost, čime će eventualno izazvati kod drugih da postanu stvarno surovi i odbojni.
Ovaj niz se zajednički naziva “samoispunjavajuće proročanstvo“.
Uzročnost u odnosima je cirkularna, a ne linearna.
Saglasna validnost je važan koncept grupne terapije. Ne retko, član grupe promeni izvrtanja posle provere pogleda o nekom važnom incidentu kod drugih članova.
Mentalni poremećaj takođe sadrži interpersonalne procese koji su takođe neadekvatni socijalnoj situaciji ili ekscesivno kompleksni. Neprilagođeno interpersonalno ponašanje može se dalje definisati kao rigidnost, ekstremizam, izvrnutost, cirkularnost i čini se neizbežnost.
Prema tome, psihijatrijski tretman trebalo bi da bude usmeren prema korekciji interpersonalnih izvrtanja, kako bi pojedinac bio omogućen da vodi kvalitetniji život, da učestvuje sarađujući sa drugima, da dobija interpersonalna zadovoljstva u kontekstu realnosti, uzajamno zadovoljavajuće interpersonalne odnose. “Mentalno zdravlje dostiže onaj ko postaje svestan svojih interpersonalnih odnosa”.
Psihijatrijsko lečenje je proširenje selfa do toga da pacijent u ponašanju prema drugima sve više postaje ono što jeste zaista on. Mada, suština negativnih verovanja o sebi ne nestaju potpuno tretmanom, već se stvara kapacitet za interpersonalnim temeljnim poznavanjem, da klijent može odgovoriti širim, fleksibilnijim, empatskim i adaptivnijim repertoarom ponašanja, zamenjujući pogrešne obrasce konstruktivnim.
Intervencijama grupne psihoterapije poboljšava se interpersonalna komunikacija roditelja i deteta i rešavaju poremećaji ponašanja u detinjstvu i antisocijalno ponašanje.
Siromašna komunikacija između dečjih potreba i roditeljskih očekivanja stvaraju osećanja lične nemoći i neefektivnosti, kod dece vodi u acting aut ponašanja na odgovore roditelja koji su često neprijateljski, obezvređujući i nenamerno izazivački.
To ne znači da klijenti ulazeći u grupu traže eksplicitno pomoć u svojim interpersonalnim odnosima. NPR. ciljevi se mogu promeniti od želje za oslobađanjem od anksioznosti ili depresije do želje da se nauči komunikacija sa drugima i da budu poverljiviji i iskreniji sa drugima, da nauče da vole. Terapeuti ne bi trebalo da tretiraju depresiju samu. Potrebno je prvo prevesti depresiju u interpersonalne uslove i tretirati interpersonalnu patologiju koja leži ispod toga. Terapeut prevodi depresiju u npr. pasivnu zavisnost, izolaciju, ulagivanje, nemogućnost izražavanja besa, hipersenzitivnost prema separaciji, i onda o tome govoriti na terapiji.
U radu sa grupama pacijenata koji umiru od raka, shvatio sam da im ništa drugo nije toliko potrebno kao druženje umesto usamljenosti. Njihove interpersonalne brige su vezane za napuštanje sveta živih. Npr. jedna žena je krila od svojih prijatelja da je njen rak metastazirao i napravila žurku, plašeći se da će se njena bolest toliko pogoršati da će postati manje ljudsko biće neprihvatljivo drugima. Izolacija umirućeg je često dvostrana. Pacijenti često izbegavaju svoje bližnje plašeći se da će ih uvući u svoj očaj. Izbegavaju morbidne razgovore, stvaraju vedru atmosferu i zadržavaju svoje strahove za sebe. Njihovi prijatelji ne znaju kako da razgovaraju sa njima, ne želeći sebe ili njih da uznemire. Nije problem kako reći pacijentu iskreno za fatalnu bolest, jer je on već informisan da će umreti izbegavanjem i zaziranjem živih.
Ljudi u grupi se ne osećaju ravnodušno prema drugim članovima i nikada ne napuštaju grupnu terapiju zbog dosade. Verujte da je zbog prezira, sramote, straha, panike, mržnje, ali nikad zbog ravnodušnosti.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:32

Korektivno emocionalno iskustvo

Franc Aleksandar je 1946., predstavio koncept korektivnog emocionalnog iskustva, kada je opisivao mehanizam psihoanalitičkog izlečenja. Osnovni princip tretmana je izlaganje pacijenta emotivnim situacijama koje nije mogao da reši u prošlosti, pod mnogo povoljnijim okolnostima. Da bi mu se pomoglo, pacijent se mora podvrgnuti korektivnom emocionalnom iskustvu pogodnom da popravi traumatski uticaj prethodnog iskustva. Aleksander je insistirao da intelektualni uvid sam nije dovoljan: mora postojati emotivna komponenta i sistematsko testiranje u realnosti.
To je teže postići u individualnoj terapiji, jer analitičar mora biti glumac i igrati ulogu da bi kreirao željenu emocionalnu atmosferu. To nije potrebno u grupnoj terapiji u kojoj postoje mnoge tenzije čiji su koreni u dubokim slojevima: rivalstvo među braćom/sestrama, kompeticija za vođinom/roditeljskom pažnjom, borba za dominacijom i statusom, seksualne tenzije, izvrtanja, razlike u društvenoj klasi, obrazovanju i vrednostima među članovima.

Pored toga, sve to mora da se transformiše u korektivno emocionalno iskustvo. Potrebna su dva uslova:

1) članovi moraju doživeti grupu kao dovoljno sigurnu i podržavajuću da bi se ove tenzije mogle izraziti otvoreno
2) mora postojati dovoljno uključivanja i iskrenog fidbeka da bi se postiglo efektivno testiranje realnosti

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:34

Intervjuisanjem klijenata koji su završili grupnu terapiju postavljao sam pitanja o nekom kritičnom incidentu, događaju koji im je najviše pomogao u terapiji. Oni su obično navodili incident koji je emotivno uključivao druge članove grupe, ređe terapeuta.
Zajednički tip incidenta koji su naveli moji klijenti uključivali su iznenadnu ekspresiju jakog nedopadanja ili besa prema drugim članovima. U svakom slučaju komunikacija je ostala održana. Klijent je iskusio osećaj slobode od unutrašnjih zabrana kao i povećanu sposobnost da istraži dublje svoje interpersonalne odnose.
Važne karakteristike tih kritičnih incidenata su bile:
1) klijent je izrazio snažno negativno osećanje
2) izražavanje je bilo jedinstveno ili novo iskustvo za klijenta
3) klijent se uvek plašio izražavanja besa, nije se desila katastrofa, niko nije umro, krov nije pao
4) dolazi do testiranja realnosti- klijent je shvatio da je ispoljavanje besa bilo neodgovarajućeg intenziteta ili pravca ili da je to ranije izbegavanje izražavanja osećanja bilo iracionalno. Klijent može ili ne mora imati neki uvid, koji je učenje razloga povezanih ili sa neodgovarajućim emocijama ili sa ranijim izbegavanjem emotivnog iskustva ili ispoljavanja
5) Klijent je omogućen da stupa u kontakte mnogo slobodnije i da istražuje dublje interpersonalne odnose

Kada vidim dva člana grupe u konfliktu, verujem da postoji odlična šansa da će to sigurno biti važno njima u toku terapije. U stvari, ako je konflikt delimično neprijatan, mogu pokušati to da popravim izražavajući osećaj neprijatnosti glasno.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:34

Drugi tip kritičnog incidenta po zastupljenosti koji su moji klijenti opisali takože uključuje jaka osećanja- ali, u ovom slučaju, pozitivna osećanja. Npr. šizoidni klijent opisao je incident u kojem je on trčao za drugim ogorčenim članom koji je istrčao iz sobe i utešio ga; kasnije je rekao kako je duboko bio u emociji shvativši da mu je stalo da pomogne nekom drugom. Drugi su govorili o otkrivanju njihove živosti ili o osećanju kontakta sa samim sobom. Ovi incidenti su imali zajedničke dve prateće karakteristike:
1) Klijent je izrazio jako pozitivno osećanje- jedno neuobičajeno događanje
2) Zastrašujuća katastrofa se nije dogodila – ruganje, odbacivanje, proždiranje, destrukcija drugih
3) Klijent je otkrio ranije nepoznat deo sebe i tako mogao da uspostavlja odnose sa drugima na nov način

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:35

Treća kategorija kritičnog incidenta je slična drugoj. Klijenti su se podsetili incidenta, koji je obično uključivao samo-otkrivanje, koje ih je gurnulo u mnogo bolje uključivanje u grupu.
Npr. ranije povučen, ćutljiv muškarac koji je propustio nekoliko seansi, otkrio je grupi koliko je očajnički želeo da čuje od članova da im je nedostajao u toku njegovog odsustva. Drugi su, takođe na jedan ili drugi način otvoreno tražili pomoć od grupe.
Terapija je emotivno i korektivno iskustvo. Moramo osetiti nešto snažno, ali moramo i razumeti razlog takvog emotivnog iskustva. Vremenom, klijentova duboka verovanja će se promeniti- i ove promene će biti ojačane ako klijentovo novo interpersonalno ponašanje probudi konstruktivne interpersonalne odgovore. Čak i tada, potrebno je da budu potvrđeni i ojačani terapeutom i članovima grupe.
NPR. Barbara, depresivna mlada žena, živopisno je opisala svoju izolaciju i otuženjeod grupe i tada se okrenula ka Alis, koja je bila tiha. Njih dve su se često sukobljavale, jer je Barbara optuživala Alis da je ignoriše i odbacuje. Na ovoj seansi, Barbara je nežnijim tonom pitala Alis o značenju njenog ćutanja. Alis je odgovorila da je slušala pažljivo i razmišljala koliko toga imaju zajedničkog. Dodala je da joj je Barbarino nežnije pitanje dozvolilo da da glas svojim mislima, radije nego da brani sebe od optužbi da joj nije stalo, kako su se inače ranije seanse po obe loše završavale. Čini se mala, ali životno važna promena u Barabarinom kapacitetu da shvati Alis empatski, kreirala je šansu za korekciju pre nego ponavljanje.

Ova formulacija nam pokazuje važnost ključnog koncepta grupne psihoterapije, ovde i sada, što rezultira povećanjem moći i efekta terapije
Da bi ovde i sada fokus bio terapeutski, mora sadržati dve komponente:članovi grupe moraju iskusiti jedan drugog sa koliko je moguće više spontanosti i iskrenosti, i moraju uzvratiti na to iskustvo. Ovo samoodražavanje je krucijalno da bi emotivno iskustvo postalo terapeutsko.
Emocionalna ekspresija nije dovoljan uslov za promenu. Kognitivna komponenta je osnovna, intelektualni sistem koji će uokviriti iskustvo i napraviti smisao od emocija na grupi, jer prema istraživanju, i članovi grupe koji se nisu promenili i čak imali destruktivna iskustva su takođe visoko vrednovali emocionalne incidente na grupi.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:35

Grupa kao socijalni mikrokosmos

Posle određenog vremena, članovi grupe počinju da postaju ono što jesu:oni će uticati na članove grupe kao što utiču na druge u njihovoj socijalnoj sferi, kreiraće u grupi isti interpersonalni svet koji su oduvek naseljavali. Počeće da automatski da pokazuju svoje neprilagođeno interpersonalno ponašanje. Grupna terapija je posebno efektna za pojedince sa patologijom karaktera.
Interpersonalni stav svakog člana će se u svoje vreme pojaviti u njegovim transakcijama u grupi. Pojedinci koji su npr. ljuti, osvetoljubivi, oštro osuđujući, skromni, ili visoko osvajački će pokazati znatno interpersonalno drsko odgovaranje već u nekoliko prvih susreta. Drugima će možda biti potrebno više vremena dok se njihove teškoće ne manifestuju u ovde i sada na grupi. Početni posao grupe se obično sastoji od postupanja sa članovima čija patologija je interpersonalno najbučnija.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:36

VELIČANSTVENA ŽENA

Valeri, 27-godišnja muzičarka tražila je terapiju sa mnom primarno zbog učestalih bračnih neslaganja već nekoliko godina. Njen muž je bio alkoholičar koji je nije rado ispunjavao društveno,intelektualno ili seksualno. Grupa je istraživala njene bračne probleme i davala joj savete za promenu ili pokušaj potpunog razdvajanja od muža. Hajde sad da vidimo Valerino ponašanje na grupi sada i ovde. Njeno ponašanje na grupi je bilo napadno. Uvek je svojim veličanstvenim ulaskom kasnila 5-10 minuta. Neukusno obučena, upadala bi, deleći poljupce, i odmah počinjala da priča, bez obzira da li je drugi član bio u sred rečenice.To je bio čisti narcizam! Njen pogled na svet bio je takav da je nemoguće da je život na grupi postojao dok se ona nije pojavila.
Posle nekoliko sastanaka, Valeri je počela da deli poklone: jednoj gojaznoj ženi, kopiju nove knjige o dijeti, ženi sa strabizmom dobrog oftalmologa, feminiziranom gej klijentu magazin za mačo muškarce, 24-godišnjem nevinom muškarcu ispričala je uvod u promiskuitetan razvod njenog prijatelja. Ispostavilo se da pokloni nisu besplatni. NPR: mešala se u vezu koja se razvila između mladića i njenog razvedenog prijatelja i insistirala da im bude osoba od poverenja i između njih, uspostavljajuči kontrolu nad obojicom.
Njeni napori da dominira uskoro su obojili sve njene interakcije na grupi. Ja sam bio izazov za nju i ulagala je snažne napore da me kontroliše.
Pre nekoliko meseci njena sestra mi je bila na konsultacijama i preporučio sam joj kompetentnog terapeuta, kliničkog psihologa. Na grupi mi je Valori čestitala za briljantnu taktiku slanja njene sestre kod psihologa, jer sam „pogodio“ njenu duboku averziju prema psihijatrima. Drugom prilikom mi je rekla kako sam samo dobro primetio na grupi da joj se ruke tresu.
Zamka je bila postavljena! Niti sam pogodio averziju njene sestre prema psihijatrima, samo sam joj ponudio najboljeg terapeuta koga znam, niti sam prometio da se Valerine ruke tresu.
Da sam ćuteći prihvatio njeno nezasluženo poštovanje, ušao bih u neiskren dogovor sa njom, kao i da sam priznao svoju senzibilnost da prepoznam i jedno i drugo, takođe bih bio najbolji.
Kontrolisala bi me u svakom slučaju! U ovakvim situacijama terapeut ima samo jedno pravu opciju: da iskomentariše prirodu procesa i smisao postavljanja klopke.
Valeri se otimala sa mnom mnogo puta. Intuitivno i intelektualno nadarena postala je grupni ekspert za interpretacije snova i fantazija. Jednom prilikom, videla me je između grupnih sesija i pitala da li može na moje ime da pozajmi knjigu o muzikoterapiji iz medicinske biblioteke. S jedne strane to bi bilo razumno, jer je povezano s njenom profesijom, a nije joj dozvoljen ulaz u biblioteku, s druge strane u kontekstu grupne terapije, ona je testirala granice, da sam joj učinio to bi značilo da ona ima poseban i jedinstven odnos sa mnom. Odbio sam i rekao joj da ćemo o tome razgovarati na sledećoj seansi. Posle tog odbijanja, ona je pozvala tri muška člana grupe kod sebe kući, nakon što im je obećala tajnost, videla se sa svakim od njih. Sa dvojicom je ušla u seksualnu vezu, a treći, gej, nije bio zainteresovan za njene seksualne ponude, ali je to bio zadivljujući pokušaj zavođenja pored svega.
Sledeća seansa je bila zastrašujuća. Neuobičajena tenzija i neproduktivnost, koji su demonstrirali aksiom da ako se nešto važno u grupi aktivno izbegava, onda se ni o čemu drugom neće ni govoriti. Nakon dva dana, Valeri, preplavljena anksioznošću i krivicom, pitala me je za individualnu sesiju i sve mi priznala. Dogovoreno je bilo da se o celoj stvari diskutuje na sledećoj grupi.
Valeri je otvorila sledeći susret rečima: „Ovo je dan za ispovedanje! Hajde Čarls!“ i onda kasnije „Ti si na redu Luis“, toliko manipulišući situacijom tako da je ispovedanje postalo odgovornost ovih muškaraca, a ne njena. Dok su njih dvojica govorili, dok se ona nadmetala s njima, a kasnije su dobili od nje i kritiku njihovih seksualnih umeća. Nekoliko nedelja kasnije, Valeri je njenom otuđenom mužu sve ispričala, a on je svoj trojici muškaraca poslao preteće poruke. Tu se prepunila čaša! Članovi su odlučili da više ne mogu da joj veruju i glasali da se izbaci iz grupe (ona je nastavila terapiju učešćem u drugoj grupi) . Saga se ovde nije završila, ali je ovo bilo dovoljno da ilustrujem koncept grupe kao socijalni mikrokosmos.
Da sumiramo. Prvi korak je bio Valerino čisto izlaganje interpersonalne patologije u grupi. Njen narcizam, potreba za preteranim hvaljenjem, potreba da kontroliše, njen sadistički odnos sa muškarcima- celokupno tragično ponašanje se odvijalo u ovde i sada terapiji. Sledeći korak je bila reakcija i fidbek. Muškarci su izrazili duboko poniženje i bes zbog „skakanja u obruč“ za njom, i dobijajući „ocene“ za seksualno umeće. Oni su je otpisali. Počeli su sa reflektovanjem: „Ne treba mi izveštaj svaki put kada imam seks. To je kontrolišuće, kao spavanje sa svojom majkom! Sve više počinjem da razumem zašto se tvoj muž iselio!“ itd.
Svi ostali u grupi, ženski članovi i terapeut delili su osećanja muškaraca o Valerinoj destrukciji i za grupu i za sebe.
Najvažnije od svega, morala je da se suoči sa ovom činjenicom: pridružila se grupi problematičnih pojedinaca koji su bili željni da pomognu jedni drugima što je raslo do sviđanja i poštovanja, ali u nekoliko nedelja ona je zatrovala svoju sredinu, protiv svesnih želja, postala je izbačena iz društva, izgnanik iz grupe koja joj je mogla biti od velike pomoći. Suočavanje sa ovim i rad na sledećoj terapijskoj grupi omogućilo joj je suštinske lične promene i uposlilo dosta od njenog znatnog konstruktivnog potencijala u kasnijim odnosima.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:36

ČOVEK KOJI JE VOLEO ROBINA HUDA

Ron, 48-godišnji advokat koji je bio razdvojen od svoje žene, ušao je na terapiju zbog depresije, anksioznosti, intenzivnih osećanja usamljenosti. Njegovi odnosi i sa muškarcima i sa ženama su bili problematični. Priželjkivao je bliskog muškog prijatelja, ali ni jednog nije imao još od srednje škole. Njegovi dosadašnji odnosi sa bliskim muškim prijateljima imali su dve forme: ili su bili visoko kompetativni, skoro opasno bili blizu ratobornosti, ili je zauzimao dominantnu ulogu i uskoro bi mu odnos postao prazan i dosadan.
Njegovi odnosi sa ženama su uvek bili predvidljivi: brza privlačnost, povišena strast, brzo gubljenje interesa. Njegova ljubav prema supruzi je već od pre više godina uvenula i bio je u sred bolnog razvoda.
Inteligentan i vrlo komunikativan, Ron je brzo zauzeo vrlo uticajnu poziciju u grupi. Nudio im je stalno korisna i smislena zapažanja o drugim članovima, još čuvajući svoj bol i svoje potrebe dobro sakrivene. Ništa nije tražio niti prihvatao od mene i mog koterapeuta.
Kada sam otvoreno rekao da mu je moja pomoć potrebna i da ima mnogo polja u životu na kojima je nesrećan, ali me stalno sprečava u tome, on mi je odgovorio da tako možda identifikujem neki svoj problem, a ne njegov. Insistirao je da se viđa van grupe sa drugim članovima. Napravio je dodatnu grupnu aktivnost sa svakim članom. Bio je pilot i vodio neke članove na letenje, druge na plovidbu, ostale na večere, davao je savete nekima i ušao u romantičnu vezu sa jednom članicom i još je na kraju svega pozvao moju koterapeutkinju psihijatra na skijanje za vikend. Odbijao je na grupi da o ovome govori, iako su svi članovi znali da viđanja van grupe sabotiraju terapiju. Kada smo ga posle jednog sastanka pritisli da nam objasni dodatna grupna sastajanja, posebno poziv koterapeutkinji na skijanje, napustio je seansu zbunjen i potrešen. Na putu ka kući, Ron je neobjašnjivo počeo da razmišlja o Robinu Hudu, svojoj omiljenoj priči iz detinjstva ali i o nečemu o čemu nije razmišljao dugo.
Prateći svoj impuls, otišao je u dečje odeljenje najbliže biblioteke, seo u malu dečju stolicu i pročitao priču još jednom. U trenutku, značenje njegovog ponašanja mu je bilo otkriveno! Robin Hud ga je fascinirao jer spašava ljude, posebno žene, od tirana!
Taj motiv je imao moćnu ulogu u njegovom unutrašnjem životu, počevši od Edipalnih borbi u njegovoj porodici. Kasnije, u ranom odraslom dobu, napravio je uspešnu advokatsku firmu prvo asistirajući u partnerstvu, a onda nagovorio zaposlene kod svog šefa da rade za njega. Obično su ga privlačile žene vezane za moćne muškarce. Iako su njegovi motivi za venčavanje bili nejasni, nije mogao da napravi razliku između ljubavi prema ženi i spašavanja nje od oca tiranina.
Njegov glavni interpersonalni motiv je bio nadmetanje sa muškarcima što je rezultiralo potiskivanjem glavnog razloga zbog kog je došao na terapiju: da dobije pomoć. Kompeticija je bila tako jaka, da je svaku pomoć koju sam mu nudio shvatao ne kao pomoć, već kao znak slabosti.
Uskoro su članovi grupe shvatili da Ron nije povezan sa njima, već ih samo koristi da bi se povezao sa mnom, moćnim i zastrašujućim muškarcem u grupi. Počeli su da se distanciraju od njega. Kasnije je Ron shvatio da je takav odnos sa mnom za njega bio pokušaj da se uključi u grupu i poveže verujući drugim članovima grupe.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:37

„OVI PROKLETI MUŠKARCI“

Linda, 46-godišnjakinja i tri puta razvedena, ušla je u grupu zbog anksioznosti i učestalih gastrointestinalnih poremećaja. Glavni interpersonalni problem je bio njena mučenička, samodestruktivna veza sa sadašnjim dečkom. U svom životu je imala duge serije muškaraca (otac, braća, šefovi, ljubavnici, i muževi ) koji su je zlostavljali fizički i psihički.
Jednog dana desio se incident kada me je pozvala posle ekstremne svađe sa dečkom, panična i suicidalna. Zakazala je individualnu seansu sa mnom, jer nije mogla da čeka sledeću grupu.
Pomerio sam sve zakazane sastanke, da bi me pola sata pre seanse pozvala i ostavila poruku na sekretarici da uopšte neće doći.
Na grupi je rekla da joj je bilo bolje i da je tu hitnu seansu koju je mogla jednom da iskoristi, misleći da je to moje pravilo, ostavila za neki drugi put kad bude u većoj krizi.
Nikada nisam napravio takvo pravilo, nikada nisam odbio nekoga u stvarnoj krizi. To su potvrdili i drugi članovi grupe, ali je ona uporno tvdila da je čula da sam ja to rekao.
Na ovom primeru se mogla videti i njena odgovornost za problematične odnose sa muškarcima, jer je i mene videla kao mnogo više nepažljivog, neosetljivog i autoritarnog nego što jesam. Vremenom, postao sam iziritiran time što sam zbog nje morao da pomeram svoj raspored i da sam objavio kao pravilo ono što nikada nisam. Kada bi bilo više ovakvih incidenata, kada bih slučajno više vremena provodio sa njom, sigurno bih postao ljut, ogorčen i nepažljiv prema njoj.
Linda je i u životu predviđala da se muškarci prema njoj ponašaju na takav način i nesvesno činila da se to predviđanje dogodi.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 02 Дец 2007, 15:37

MUŠKARAC KOJI NIJE MOGAO DA OSEĆA

Alen, 30 godina, neoženjen naučnik, tražio je terapiju za svoj usamljeni problem: želeo je da bude sposoban da oseti seksualnu stimulaciju od žene. Na grupama Alen je delovao pasivno i neosetljivo prema svom i tuđem bolu. Npr. jedna članica je u suzama rekla da je trudna i da želi da abortira. Spomenula je i da je imala loš PCP trip. Alen je na sve to njoj postavio pitanje o efektima „anđeoskog praha“. Bilo je više sličnih situacija kada mu je grupa rekla da je neosetljiv i da se zapita pre svega zašto ne može da ima bilo kakva osećanja prema bilo kome, ne samo prema ženama.
Promene u njegovom ponašanju su se brzo pokazale. Naučio je da identifikuje osećanja znacima kao što su: crvenilo u licu, stegnutost u želucu, znojenje. Jednom prilikom na grupi, jedna promenljiva žena je zapretila da će napustiti grupu zbog toga što pokušava da se poveže sa „psihološki slepim i gluvim prokletim robotom“. On je samo pasivno odgovorio: „Neću da se spuštam na tvoj nivo“.
Na sledećoj grupi je rekao da je posle prošle grupe otišao kući i plakao kao beba. (Kada je napustio grupu godinu dana kasnije rekao je da je ovo bila kritična tačka terapije ) .
Narednih meseci je bio u mogućnosti da izrazi svoja osećanja prema drugim članovima.
Postao je jednak i poštovan član grupe.

Na drugoj grupi, Ed, 47-godišnji inženjer, došao na terapiju zbog usamljenosti i nemogućnosti da nađe srodnu dušu. On nikada nije imao bliske prijatelje i imao je samo jednu seksualnu, nezadovoljavajuću, kratkotrajnu vezu sa ženom koja ga je ultimativno odbijala. U početku grupe, bio je vrednovan od strane drugih članova zbog svojih socijalnih veština i živog smisla za humor.
Njegov odnos prema ženama na grupi vremenom je postao ograničen i napadački. Piljio je u njihove grudi ili prepone, pažnja mu je bila usmerena samo na njihov seksualni život, njegovi komentari su bili uglavnom seksualni i prosti. Muškarci na grupi su za njega postali nedobrodošli takmičari, a mesecima nije uspostavio kontakt ni sa jednim članom.
Smatrao je ljude zamenjivim, sa tako malo cenjenja za vezivanje. Jednoj članici koja se brinula da će njen dečko koji stalno kasni, poginuti u nesreći, rekao je da će sigurno naći drugog isto tako dobrog.
Opisao je svoj tzv. minimalni dnevni zahtev za ljubav prema ženama, koje su mu služile samo za seksualne odnose.
Njegovi odnosi na grupi su bili patološki kao i u životu, a njegova terapija je mnogo napredovala kad se fokusirao na svoje odnose prema drugim članovima.

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 03 Дец 2007, 00:44

PSIHOTERAPIJSKI MODALITETI (SKRACENICE):
(AP) Analitiïcka psihologija (C.G.Jung)(Beogradski analiticki krug, Beograd)
(AT) Art terapija (Jugoslovensko drustvo za integrativnu art psihoterapiju, Beograd)
(BKT) Bihejvioralno kognitivna terapija: Srpska asocijacija bihejvioralno kognitivnih terapeuta (Nis)
(BT) Bihejvior terapija
(EP) Egzistencijalna psihoterapija
(GAT) Grupna analiticka terapija
(GP) Grupna psihoterapija
(GT) Gestalt terapija; GESTALT CENTAR (Beograd), GESTALT STUDIO (Beograd)
(HT) Hipnoterapija
(IP) Integrativna psihoterapija
(KAP) Kratka analiticka psihoterapija
(KBT) Kognitivno bihejvioralna terapija
(KP) Konstruktivisticka psihoterapija: DRUSTVO KONSTRUKTIVISTA SRBIJE (Beograd)
(MT) Muzikoterapija: JUGOSLOVENSKO UDRUZENJE ZA MUZIKOTERAPIJU (Beograd)
(PA) Psihoanaliza (Beogradsko psihoanalitcko (prelazno) drustvo Svetske psihoanaliticke asocijacije)
(PAP) Psihoanaliticka psihoterapija: DRUSTVO PSIHOANALITICKIH PSIHOTERAPEUTA SRBIJE (Beograd)
(PD) Psihodrama: Beogradski psihodrama centar; Institut za psihodramu, Beograd; SRPSKA PSIHODRAMSKA ASOCIJACIJA MORENO SPA, Beograd
(PDP) Psihodinamska psihoterapija
(PP) Psihosomatska psihoterapija UDRUZENJE PSIHOANALITICKIH PSIHOSOMATSKIH PSIHOTERAPEUTA
(PST) Psihoseksualna terapija
(PT) Porodicna terapija
(REBT) Racionalno-emotivno-bihejvioralna terapija
(SPT) Sistemska porodicna terapija
(ST) Suportivna psihoterapija
(TA) Transakciona analiza: TA CENTAR - ASOCIJACIJA TRANSAKCIONIH ANALITICARA SRBIJE (Novi Sad)
(TP) Telesna psihoterapija UDRUZENJE TELESNIH PSIHOTERAPEUTA

Корисников грб
sorab
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 92
Придружен: 09 Дец 2007, 08:40
Место: very far away

vrlo skupo a da li pomaze

Порукаод sorab » 10 Дец 2007, 19:05

Da li je neko stavrno izlecen?
Da li znamo nekoga kome je pomoglo?
Otprilike kosta na Zapadu od 100-200 dolara,tj u Americi po jednoj terapiji.
Ali svako je svoj gazda..
Kazu,a ne znam da dobar seks,leci razne probleme,
ah valda je tako.
Za dvesta dolara,pre idem da kupim lepe cipele,odmah se osecam bolje...
ili ukrasim kucu sa najlepsim cvecem..