Grupne psihoterapije

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 17 Јан 2008, 20:33

Coveku nesto moze da pomogne ili da ga isceli samo ukoliko veruje u lekovitost i delotvornost :mah

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 24 Јан 2008, 16:31

GRUPNA KOHEZIJA


Ako počnemo sa hipotezom da je kohezija u grupi analogna "odnosu" u individualnoj terapiji, ovo poglavlje bavi se raspoloživom evidencijom o grupnoj koheziji kao terapijskim faktorom i različitim putevima preko kojih grupna kohezija čini terapijski uticaj.
Tokom proteklih dvadeset godina sproveden je ogroman broj kontrolisanih studija o rezultatima psihoterapije. Kompetentni, obimni pregledi kompletne evidencije istraživanja ubedljivo dokazuju da je psihoterapija, sve u svemu, delotvorno nastojanje: pacijenti koju kroz nju prolaze imaju od nje i koristi. Jedan posebno strog pregled 475 kontrolisanih studija zaključuje "da je prosečna osoba koja prođe kroz psihoterapiju bolje od 80% osoba koje ne prođu kroz nju". (Isti pregled, slučajno, dokazuje i da je ishod grupne terapije praktično identičan ishodu individualne terapije.)
Drugi obiman pregled smatra da je delotvornost grupne terapije "utvrđena" i predlaže istraživačima da se usmere ka pitanju "Šta je neophodan uslov za delotvornu psihoterapiju?" Krajem krajeva, nije svaka psihoterapija uspešna. U stvari, ima znatnih dokaza da tretman može voditi kako poboljšanju tako i pogoršanju. Odnosno iako mnogo terapeuta pomogne svojim pacijentima, neki terapeuti im i štete. Zašto? Šta čini terapiju uspešnom? Iako je uključeno mnogo činilaca, sine qua non uspešnog terapijskog ishoda je adekvatan terapijski odnos. Najbolja raspoloživa evidencija istraživanja potkrepljuje zaključak da je posrednik u uspešnoj terapiji odnos između terapeuta i pacijenta koji karakterišu poverenje, toplina, empatijsko razumevanje i prihvatanje.

Osim toga, odavno je utvrđeno da je kvalitet odnosa nezavisan od vrste obrazovanja pojedinačnog terapeuta. Iskusni i efikasni kliničari različitih pravaca (Adlerijanskog, Frojdističkog, nedirektivnog, geštalt, transakcioni analitičari...) liče jedni na druge (i razlikuju se od ne-eksperata svojih vlastitih škola) u svom teorijskom konceptu idealnog terapijskog odnosa i po prirodi odnosa koji realno uspostavljaju sa svojim pacijentima. Takođe je bilo i predočeno kako nisu topli odnosi, kohezivnog kvaliteta ništa manje značajni ni u više mehaničkim, bihejvioralnim ili sistem-orijentisanih oblicima psihoterapije.

Dokazano je da je priroda odnosa toliko kritična u individualnoj psihoterapiji da smo prisiljeni da se upitamo da li podjednako ključnu ulogu odnos igra i u grupnoj psihoterapiji. Očigledno je da analog odnosa između terapeuta i pacijenta u individualnoj terapiji u grupnoj terapiji ima širi koncept: mora da obuhvati odnos pacijenta ne samo prema terapeutu već i prema ostalim članovima grupe i prema grupi kao celini. Sa rizikom da se izložim semantičkoj konfuziji pozabaviću se svim onim činiocima koji se nalaze ispod izraza grupna kohezija.

Kohezija je široko istraživana osnovna osobina grupe. Napisano je više stotina naučnih članaka koji istražuju koheziju, mnogi sa različitim definicijama. Generalno, svakako, postoji sporazum da se grupe međusobno razlikuju po količini prisutne "grupnosti". Tamo gde ima više osećaja solidarnosti ili "zdravih" kvaliteta grupa se više vrednuje i to će braniti grupu od unutrašnjih i spoljašnih pretnji. Dobrovoljna prisutnost, učestvovanje, uzajamna pomoć, odbrana grupnih vrednosti, sve je to u takvim grupama mnogo više izraženo nego u grupama sa manje esprit de corps.
Postoje mnoge metode za merenje kohezije i precizna definicija zavisi od toga koju primenimo. U ovoj knjizi kohezija je široko definisana kao "rezultat svih onih sila koje članove održavaju u grupi" ili jednostavnije kao "privlačnost grupe za svoje članove". Takođe postoji razlika između ukupne grupne kohezije i kohezije pojedinog člana (ili, specifičnije, individualna privlačnost grupe). Obe vrste kohezije su, naravno, međusobno zavisne i grupna kohezija se često računa kao zbir stepena privlačnosti grupe pojedinih članova. Ipak moramo voditi računa da je pojedinim članovima grupa različito privlačna. Povremeno ću se odnositi na efekte olakšavanja terapije kohezijom cele grupe, a povremeno na efekte terapije pojedinog člana u odnosu sa njegovom privlačnošću prema grupi.
Moramo imati na umu da kohezija nije statičan, jednom postignut i zauvek održan kvalitet grupe, već da kvantitet kohezije talasa tokom života grupe.

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1606
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 28 Јул 2008, 13:09

Grupne terapije su otaljanja i kvazi-lijecenja osim ako je socijalizovanje ili zavrsnicw mono-terapija koje su uporedne a kao takve su samo interensantne za Leitere ili one koji to vode. Znam da je ovo sumnjivo isto kao sto je i sumnivo svako psiho-lijecenje ili tretiranje jer od kad je Frojd izjavio da nikad nije imao zenu kao druga , mislim da ta uporednica u ovu tesku-oblast ljudskog nije imala pred sobom i kompletno Ljudsko !?

Корисников грб
mirjana007
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2567
Придружен: 17 Мај 2008, 18:04
Место: kladovo

Порукаод mirjana007 » 27 Авг 2008, 19:47

Mislim, da se psiho terapijom može lečiti, naravno uz pratnju ili ne , medikamentima. Razgovor, kao jedna od osnovnih karakteristika socijalizacije i racionalizacije, je delotvoran, samo ako se znalački i na pravi način primeni. LJudi tako, izražavaju sve ono što nose u sebi, sve svoje dileme, strahove, brige, idr.pa tim shodno, možda je to i najbolji vid terapije, jer današnjeg čoveka niko ne sluša, ne primećuje,ne vidi. Čovek, kao jedinka, ne samo što se najbolje izražava pričom, već kroz nju prima vrste informacija koje deluju blagotvorno na psihu, tj. na njegovu podsvest, koja je ključni faktor mahom, svih psihičkih stanja. Ja, ne želim da branim psihoterapiju, ali znam da moze imati pozitivnog učinka na čoveka i stanje u kome se nalazi. Da da oređenu dozu hrabrosti, nade, izlaza. Naravno, i ovde je potrebna vera. Vera u bolje i izlečenje, u psihoterapeuta i sebe. Na kraju krajeva, svi moramo biti svesni toga da je istina, samo ono u šta veruješ....
Još nisam susreo čovjeka od kojega se ne bi moglo nešto naučiti
( Alfred de Vigny)
http://xtratvision.forumxpress.net/forum.htm

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 23 Апр 2009, 21:43

Osnovni problem kod ljudi u vecini slucajeva jeste strah od priznanja.Priznanje je shirok pojam a ja pod njim mislim na priznanje sopstvene nemoci,bolesti,hendikepa koji ga gushi,ne dozvoljava da se oslobodi i u isto vreme leci.
S tim u vezi [volim sopstveni nacin razmishljanja] smatram da su ovo izvanredno dobro postavljeni clanci,postovi i strucna literatura iz koje se pre svega citanjem moze mnogo toga nauciti,sagledati i na osnovu dokumentovanog materijala zakljuciti vishe stvari.
Na prvom mestu da su grupne terapije i te kako korisne ali da mi u ovoj zemlji nemamo takav kult pre svega,niti zelju da i formiranjem najmanje grupe i samo jednog strucnog lica,dobijemo mnogo....bez obzira o kakvoj ustanovi je rec?!
Na drugom mestu,terapeut jeste madjionicar od koga mnogo zavisi ali je nemoguce da bez uceshca clanova i razumevanja istih i odradi kvalitetno svoj deo posla.
Kada pishem o definiciji same reci ;"grupna terapija",ne mislim samo na jednu vrstu oblasti.
Mnogo puta sam posmatrajuci ljude oko sebe zakljucila da se grupa sama po sebi formira bez mnogo razloga u zelji da joj se pomogne i obrnuto[da ni kukom ni motikom]izvesnu grupu ljudi ne mozete sinhronizovati cak i da hocete svim mogucim metodama i prilazima.
Medjuljudski odnosi se reshavaju takodje grupnim terapijama,presije bilo kakvog tipa i ja bih uistinu bila srecna da mogu da prisustvujem vecini istih i sakupim ta divna ljudska iskustva i na mnogo nacina pomognem i sebi,priznajuci da mi je po mnogo osnova teshko i da je potrebno osloboditi se presinga.
Za sada,to vrlo rado citam i prisustvujem tamo gde mogu a takodje i sama mnogo radim na tome u naj osetljivijim populacijama.
Pozdravljam svaku napisanu rec ovde i ujedno zahvaljujem na svemu ovome,posebno Zvoncici koja je to i potvrdila ovim rubrikama :mah

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 26 Јун 2009, 13:38

zara пише:

Pozdravljam svaku napisanu rec ovde i ujedno zahvaljujem na svemu ovome,posebno Zvoncici koja je to i potvrdila ovim rubrikama :mah


Tek sad sam videla ovo tražeći nešto što sam želela da neko, prilično nezainteresovan za ovu temu, vidi.

NAJLEPŠE HVALA :mah

DIVNO JE ,ZA VAS I SA VAMA, PISATI :D

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 24 Апр 2012, 15:17

Čisteći mailing listu od više nevažih email adresa video sam da dosta ljudi voli da se samoponižava dajući sebi email adresu budala, mangup, kreten, manijak...
Ne razumem tu potrebu ljudi za mazohizmom.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30165
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Апр 2012, 15:58

A kamo bi oni tipa, "krasna, divna, najbolji, najlepši, najpametniji..."? :wink:
Слика