Grupne psihoterapije

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Grupne psihoterapije

Порукаод Zvoncica » 19 Феб 2007, 16:48

Psihodrama je jedna od formi grupne psihoterapije. Akcioni metod koji koristi elemente drame, spontanog improvizovanog pozorišta. U grupi se na psihodramskoj sceni istražuju međuljudski odnosi i razne uloge koje igramo u životu. Prošlost sadašnjost budućnost, realnost, fantazija, snovi, spoljni i unutrašnji svet. Ne ostaje se samo na verbalnoj komunikaciji. U toku grupnog procesa, članovi grupe koji to žele, mogu postati protagonisti i na sceni istražiti interpersonalne odnose, a važne ličnosti iz njihovog života igraju članovi grupe koje protagonisti budu izabrali. Kada se jedna životna situacija istražuje na psihodramskoj sceni i kada se protagonista obraća direktno drugoj ličnosti, postiže se veća emocionalnost i aktivira se više asocijacija, nego što se to dešava u verbalnoj komunikaciji. Kada je pogodno, protagonista i za njega značajna ličnost zamenjuju uloge. Protagonista iz uloge druge ličnosti može da sagleda sebe, poveća empatiju, istraži svoje autentične potrebe, eventualnu samosabotažu, kao i da sadašnjost poveže sa bitnim odnosima i dešavanjima iz prošlosti.
Последње учитавање од Zvoncica дана 03 Дец 2007, 00:21, учитано 1 пут укупно.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Феб 2007, 09:45

Kad ćemo to da izvedemo? Ja zainteresovan....
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:
dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 20 Феб 2007, 16:18

A sta je protagonista? :shock:
Видим.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Феб 2007, 16:23

Protagonista je onaj čija je gonada prva.
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 20 Феб 2007, 16:26

:-D Dobro hvala ti, idem sad po recnik.

I nije to protagonista! :P :an: :!:
Видим.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Феб 2007, 16:32

Jeste, jeste... samo sam malo iskarikirao... U principu je to to... Prota-gonos.... Prvi pokretač, stvaraoc, a zna se Ko Kako i Čime stvara... onaj u kojeg je gonost najveća: The Lord Himself!!!!!
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 20 Феб 2007, 16:34

Halleluyah...
Видим.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Феб 2007, 16:43

Dear STELA NOIR, sav sam uzbudjen. Jedva čekam da počnemo!!!!!
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 20 Феб 2007, 16:45

Kako bi to izgledalo u praxi?
Видим.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Феб 2007, 16:47

A jel treba da budemo goli...... ili može u gaćama?
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
SJAJ
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1270
Придружен: 10 Јан 2007, 14:06
Место: beo

Порукаод SJAJ » 20 Феб 2007, 18:34

Ja pono i slauf
:yee
Normalno... gace ima da nemam.. :wink: .
Nije vazno da li mi verujemo u Boga ili ne,
vazno je da On veruje u nas...

Корисников грб
SJAJ
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1270
Придружен: 10 Јан 2007, 14:06
Место: beo

Порукаод SJAJ » 20 Феб 2007, 21:20

stojan popivoda пише:A jel treba da budemo goli...... ili može u gaćama?


Moze i sa i bez...vazno da smo goli hehe...nije ni vazno... :D

Nego nesto sam drugo hteo da pitam... :roll:

Stojane... da li postoji mogucnost da se ljudi sa Foruma
npr. jednom godisnje
nadju negde i malo prozbore licem u lice onako
prijateljsi, opusteno...mislim bar oni koji su u Srbiji...

Mozemo i neku akciju da napravimo...sa gace ili bez..hehe
Sta mislis...ili mozda to vec sljaka? :cool:

Mislim na malo prave kafe, malo prave muzike i sl. :mah
Nije vazno da li mi verujemo u Boga ili ne,

vazno je da On veruje u nas...

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 20 Феб 2007, 21:48

Знам да овде упадам као падобранац, пошто сте ви за конкретну сеансу, али желим да вам кажем да, уколико желите да видите како изгледа психодрама која је уметнички уобличена, то можете видети у Београдском драмском позоришту, ако одгледате "Делиријум тременс".
Наиме, Горан Марковић, који је режирао представу, заиста је присуствовао овом виду терапије, и на томе изградио представу.
Ја сам такође пре неколико година била посматрач тих сеанси на Медицинском факултету, једног лета, јер је један наш човек из Лондона, проф. Поткоњак, долазио и радио са заинтересованима. Видела сам да су се после тога боље осећали, јер су очигледно доживели катарзу након замена улога...
Занимљиво је то...

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 21 Феб 2007, 00:54

protagonista je onaj koji odigrava svoju dramu na sceni :idea:

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 21 Феб 2007, 01:02

Tvorac i rodonačelnik psihodrame je Jakob Levi Moreno. Moreno je rođen 1889. godine u Bukureštu, a po nekim drugim izvorima Moreno je rodjen 1892. na brodu, za vreme plovidbe nejgovih roditelja po Crnom moru. Kao dete živeo je sa porodicom u Bukureštu. Kada je Morenu bilo 6 godina, porodica se seli u Beč. Ima malo podataka o njegovom životu do doba kada je postao student medicine, filozofije i teologije, na Univerzitetu u Beču. Jedino je poznat podatak da su mu se roditelji razveli kada mu je bilo 14 godina i da od toga doba živi sam . Godine 1911, kada mu je bilo 22 godine, osniva za decu Teatar spontanosti (Stegreif Theater), u kome dramatizuje sa decom ono što ona pričaju. U to doba intenzivno se bavi i komparativnom religijom. Formira grupu entuzijasta-intelektualaca, u kojoj su bili Maks Brod, Oskar Kokoška, Franc Kafka, Martin Buber i uz njihovu saradnju izdaje filozofski časopis “Dajamon”. Anri Bergson takodje je bio neko ko je fascinirao Morena. U to doba Moreno objavljuje radove: “Čovek, dete”, “Bog kao otac”, “Poziv na susret”, “Tišina”, “Bog kao glumac”, “Bog kao kreator”. U ovim radovima njegove vizije su fokusirane na sadašnjost i budućnost pre nego na prošlost. Njegovi tadašnji radovi zaslužuju da budu uvršteni u radove ranih filozofa egzistencijalista. Kao mladog lekara, interesovala ga je mentalna bolest.
Za vreme I svetskog rata, kraj Beča je instaliran izbeglički kamp – Mitendorf, gde su živele italijansko-austrijske izbeglice. Moreno je tamo radio kao lekar. U kampu je bilo dosta nasilja, tuča, agresije. Tu je on započeo stvaranje sociometrije.
Godine 1917. Moreno objavljuje malu knjigu, pod naslovom “Poziv na susret”. Dvadesetih godina prošlog veka Moreno osniva “Teatar spontanosti” za odrasle, gde svako ima prava da učestvuje, gde su svi igrači, i gde umesto da se govori, tekst se odigrava na sceni. Iz “Teatra spontanosti” razvila su se dva pravca: jedan je pozorište spontanog susreta, a drugi pravac je psihoterapija psihodramom. U to doba Moreno je završavao specijalizaciju iz psihijatrije. Posleratna Austrija bila je haotična i nije podržavala Morenove eksperimente primenjene na socijalne nauke i terapijski teatar. Odlazi za USA, jer je imao potrebu za slobodom kako bi u praksi razvijao svoju teoriju.
Nastanio se u Njujorku, na reci Hadson i tu je osnovao svoj Baecon sanatorijum, prvobitno za lečenje duševnih bolesti, a kasnije to je postao i Centar za psihodramsku edukaciju. Ovaj Centar bio je svojevrsna terapijska zajednica ljudi koji su bili na edukaciji i pacijenata koji su bili na lečenju.
Uprkos činjenici da se u Americi se psihoanaliza razvila kao terapijski pristup znatno više nego u Beču – svojoj “kolevci” i da je Morenu predstavljala jaku konkurenciju on se preko dve decenije uporno borio za status psihodrame, verujući da može da afirmiše i napravi proboj sa svojom inovacijom - psihodrama metodom grupne psihoterapije. Pisao je knjige i objavljivao radove, bio je jedan od osnivača Američke asocijacije za Grupnu psihoterapiju , kao i časopisa “Grupna psihoterapija”. Pojavili su se tu i neki njemu “slični ljudi” kao Erik Bern i Fric Perls, koji su bili njegovi učenici i sledili njegove ideje ali i formirali svoje inovacije (transakciona analiza, geštalt terapija). Od kasnih četrdesetih godina prošlog veka, pa sve do svoje smrti, 1974. godine, Moreno je živeo i radio sa svojom životnom saputnicom, ali i kreativnim saradnikom Zerkom Moreno-Toeman, koja je i sama postala psihodramatičar i nastavila širenje psihodrame i posle njegove smrti. Na njegovom nadgrobom spomeniku stoji epitaf, koji je sam sebi smisao: ”Ovde leži čovek koji je doneo smeh u psihijatriju”.


ŠTA JE PSIHODRAMA?

J. L. Moreno definiše psihodramu kao nauku koja istražuje “istinu” dramskim metodama. Zerka Moreno /Morenova udovica i kokreator psihodrame/ opisuje psihodramu kao proces u kome istražujete život bez straha od kazne ali uz preuzimanje rizika. To je forma grupne psihoterapije u kojoj se koriste akcione tehnike. Članovi grupe ne sede sve vreme u krugu i ne diskutuju život i njegove probleme. Život je donet u terapijsku sobu, terapijski prostor i on se tu “odigrava” koristeći članove grupe kao učesnike psihodrame. proces je bogat, živ i oživljen i uvek u sebi nosi i smeha i bola, kao i život. “Čovek je, kaže Moreno, akciono biće koje se prema stvarima izražava kroz rad, a prema ljudima kroz dramu. Ličnost je individualno specifičan repertoar tekućih i nezavršenih drama.Zdrava i bolesna ličnost se razlikuju u zavisnosti od toga šta preovladava u njihovom repertoaru. U bolesnoj osobi preovladaju nezavršene drame iz prošlosti, koje ona ponavlja u sadašjnjosti. Psihoterapija je sredstvo za završavanje starih drama.*)
*) Berger, Josip, Treći roditelj, Centar za primenjenu psihologiju,
Društvo psihologa Srbije, Beograd, 2000, str.19-20


Čovek u psihodrami istražuje psihološke doživljaje kao što su neizgovorene misli, susrete sa onima koji nisu tu prisutni ili možda više i nepostoje u realnosti, portretira svoje snove, želje, fantazije, ispituje šta bi drugi eventualno mogli misliti ili osećati prema njemu, ispituje alternative budućnosti, kao i mnoge druge aspekte fenomenologije ljudskog iskustva. I ako se psihodrama pre svega smatra metodom grupne psihoterapje, ona se može koristiti i u individualnom radu /elementi psihodrame/, u radu sa porodicom, u radu sa partnerima. Rešenja problema se nalaze uz pomoć kreativnosti i spontanosti grupe. Grupni lider (terapeut) ove se “direktor psihodrame”, što znači producent, onaj ko proizvodi psihodramu, jer psihodrama je dramtska forma terapije. Ona koristi neverbalni jezik i dosta od rečnika teatra. Grupa se održava u “psihodramskom teatru”. U tom “teatru” postoji improvizovana pozornica, na kojoj se dešava sama psihodramska akcija. Publike nema, jer svaki član grupe je potencijalni protagonista kao i potencijalni učesnik psihodrame.

KO JE PSIHODRAMATIČAR?

Reč psihodramatičar izaziva rezličite asocijacije, Kovanica je sastavljena od sledeće dve reči: psiha (grč. u prev. duša) i drama, što znači scensko delo, sa određenim početkom, dinamikom, zapletom i raspletom. To je osoba koja se bavi ljudskom dušom kroz dramu ili na dramski način.Čovek koji vodi psihodramsku seansu zove se i direktor psihodrame, psihodrama-terapeut, psihodrama-lider ili jednostavno praktičar psihdrame. Moreno je govorio da posao psihodramatičara obuhvata više uloga. To su sledeće uloge: uloga grupnog teraepeuta, uloga analitičara i uloga producenta.
Zadatak analitičara uključuje razumevanje istovremeno ličnih i interpersonalnih fenomena kako bi se dalo značenje iskustvu i povećala svesnost našeg selfa.
Kao producenti, psihodramatičari su “direktori pozorišta” koji prevode dati materijal u akciju koja je emocionalno stimulisana i estetski zanimljiva.
Kao Terapeuti, oni su subjekti promene koji utiču na protagonistu i olakšavaju i pospešuju njegovo lečenje.
Kao grupni lideri, oni pojačavaju konstruktivan grupni rad i stvaraju uslove za suportativni network-
Preklapanje ovih uloga, kao i njihovo razlikovanje, predstavlja bazu profesionalnog identiteta psihodramatičara.
Psihodramatičar se emocionalno identifikuje sa protagonistom jednim svojim delom, a u isto vreme zadržava sopstveni odvojeni identitet terapeuta i posmatrača. On prima i poruke koje su “između redova” i latentna značenja onoga što protogonista poručuje. Potrebno je biti zaista dobar slušač i “čuti” šta nam zapravo protagonista kaže ili, još pre, šta nam nije rekao. Psihodramatičar mora imati veštinu vođena drame sa ležernošću i lakoćom, bez pritiska i da nešto “mora da se uradi”. On pomaže protagonisti da postavi scenu, da kontroliše mesto ostalih učesnika na sceni, vodi računa da zamena uloga funkcioniše bez zastoja, predlaže postavljanje fizičkog setting-1 na scenu, podstiče spontanost protagoniste, prati njegovo neverbalno i verbalno izražavanje, kao i grupu. Psihodramatičar mora imati mnogo znanja, odnosno biti edukovan iz opšte psihologije, kliničke psihologije, psihopatologije raznih uzrasta, psihijatrije i psihoterapije individalne i grupne; on mora biti spreman da interveniše u krizi, da ima znanja u vezi oblasti rezolucije konfilikta, da poseduje osnovna znanja iz bihejvior i kognitivne terapije, da uključuje u psihodramsku akciju delovanje različitih terapijskih faktora, da razume ličnost protagoniste i njegova ograničenja, da spozna njegove mogućnosti.
Ovo****
OSNOVNI DELOVI PSIHODRAMSKE SEANSE

U psihodrami se o problemu ne razgovara kao u drugim isključivo verbalnim metodama psihoterapije; u psihodrami se odigravaju značajni dogadjaji, doživljaji i problemi, konflikti, snovi, fantazije, strahovi pojedinca, uz pomoć članova psihoterapijske grupe. U svojoj osnovi psihodrama ima odlike grupno-psihoterapijskog procesa, sa svim psihodinamskim mehanizmima i sledi sva pravila i principe grupe i grupne psihoterapije. Terminologija psihodrame, koju je uveo Moreno, ima dosta elemenata pozorišno-dramturškog rečnika, i on ukazuje na dramaturšku prirodu procesa.

TOK PSIHODRAME

Svaka psihodrama se sastoji iz tri osnovna dela: zagrevanje (Warm up), akcije i zatvaranje, podela osećanja (sharing)

ZAGREVANJE u psihodrami je prvi i inicijalni deo psihodramske seanse. Ono predstavlja vrstu psihofizičke pripreme za ono što očekujemo da nam sledi. Zagrejati se znači uključiti u aktivnost, ne samo svoj mozak, već i svoje telo, uključiti spontanost u ponašanje, usmeriti pažnju prema nekom konkretnom objektu. Prvi cilj zagrevanja u psihodrami je budjene spontanosti. Spontanost potiče od latinske reči sua sponte – voljnost, volja. Dakle učiniti nešto po svojoj volji. Esencijalni kvaliteti spontanosti su: otvorenost duha, svežina pristupa, volja za inicijativom, integracija spoljašnje realnosti i unutrašnje intuicije, emocija i racionalnih funkcija. Spontanost i kreativnost , za Morena, centralni su sastojci u procesu psihodrame i kvalitet zdravog duha. On je deinisao spontanost kao “novi odgovor na staru situaciju ili novi odgovor na novu situaciju”. Moreno je spontanost nazvao “nekonzerviranom formom energije”. Zagrevanja mogu biti: verbalna, neverbalna ili kombinovana. Mogu biti na nivou cele grupe, kada ih radi grupa u celini, može se raditi simultano u parovima, simultano u malim grupama, zagrevanje može raditi jedan po jedan član grupe pred celom grupom.
U procesu zagrevanja “niz uvodnih vežbi služi tome, da se učesnici oslobode inicijalne teskobe i da se stvori osnovno osećanje grupe kao jedinstvene celine.“ *)Vrsta datog zagrevanja zavisi od faze razvoja grupe (ako je grupa u začetku tada se daju obično
*) Berger, Josip, Treći roditelj, Centar za primenjenu psihologiju, Društvo psihologa Srbije, Beograd, 2000, str. 74

struktirirana i direktivna zagrevanja koja imaju za cilj uspostavljanje poverenje u grupi i uspostavljanje grupne kohezivnosti). Značajno je pomenuti da vrste zagrevanja zavise i od mikro i makro socijalno-kulturnog konteksta. Nećemo isto zagrevanje dati intelektualcima i radnicima, adolescntima i ljudima srednjeg doba, neurotičnim i psihotičnim pacijentima.