San i sudbina

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

San i sudbina

Порукаод trebamisvakidan » 12 Јун 2006, 19:07

San i sudbina

Od davnina je pojava snova zbunjivala ljude. Ocenjivali su ih kao misteriozne i neobične pojave. Tumačenje snova se prvo pojavilo u narodu kao narodno verovanje. Asirci i Jevreji su ih čak smatrali božnaskim porukama i na osnovu njih proricali sudbine. Verovalo se da bogovi upravljaju ljudskim radnjama i ukazuju na pravi put odabranima, i da snovi nose neosporivi putokaz budućnosti. Čak je i Bblija puna značajnih snova i njihovih tumačenja (patrijarsi Jakob i Josif).

U Kini su postojali posebni službenici na dvorovima čija je dužnost bila tumačenje snova (smatralo se da tumač mora posedovati poseban dar za to). Kult sna je prožimao sve sfere života. U Egiptu su snove povezivali sa politikom. Snovima se predskazivala budućnost.

Skupljanjem i pravljenjem kompilacija od raznih sačuvanih spisa i zapisa pisanih na pločicama klinastim pismom iz praiskonskih vremena, pravljene su velike zbirke sanovnika.

Kasnije se psihoanaliza dosta bavila fenomenom sanjanja i ustanovila da se sadržaj snova često manifestuje kroz metafore i simbole, ne bi li ukazala na pravo značenje sna kakvo je upravo laičko, povezano sa narodnim običajima i opštim shvatanjima naroda.

Prva pomisao čoveka koji se probudio je predpostavka da ga je san odveo u neki drugi svet. Ali, san u suštini samo nastavlja budno stanje, jer se snovi samo priključuju na predstave koje su kratko vreme pre toga bile u našoj svesti. Ljudi sanjaju o onome što su videli, rekli ili uradili (Frojd).

Međutim, iako mnogi psihoanalitičari tvrde da san reprodukuje prošlost, narod, tj. laici od davnina veruju da san najavljuje budućnost. Iz toga proističe to verovanje u povezanost sna i sudbine.

Motiv sna se javlja u svim vrstama usmene književnosti. U epskoj poeziji uvek je prisutno verovanje u istinitost poruke u snu. San se pojavljuje u bajci, u legandarnoj priči. On deluje na glavne likove i stvara fabulu.

Motiv sna kao svet suprotan svetu stvarnosti, u vidu alegorije i metafore, javlja se još u književnosti antike (Homerova ,,Ilijada’’). Širenje hrišćanstva i njegov uticaj na moralne promene u društvu, dovelo je do verovanja da su snovi božanske poruke, poslate odabranima od strane njihovog vodiča i vođe. Ovaj prelazak sa paganastva na hrišćanstvo obeležen je tumačenjem snova Svetog Augustina i verovanjem u boga Jahve (hebr. Jahveh – večni, nepromenjivi, ime boga u starom svetu; Jehova), koji šalje proročanske snove hebrejskom narodu.

San se kao motiv javlja i u tragediji (,,Kralj Edip’’), a kasnije i u renesansi i baroku (Kalderon - ,,Život je san’’). U našim narodnim pesmama snovi često predskazuju događaje (,,Smrt Senjanina Iva’’), a kasnije i kod romantičara (Branko Radičević - ,,Ribarčeta san’’, i neke ljubavne pesme u kojima ističe elementarna osećanja, blizak animističkom i panteističkom poimanju sveta). Zatim i kod Ive Andrića (,,Most na Žepi’’ i ,,Na Drini ćuprija’’). U ovim književim ostvarenjima motiv sna je našao svoje mesto predstavljajući bitan činilac u strukturi književnog dela.

Smatra se da motiv sna u epskoj i lirskoj književnosti nisu tako usko povezani. U epskoj literaturi većina snova predskazuje neko zlo koje prati simboličko izražavanje (u ,,Sagi o Gunlaugu zmijskom jeziku’’ - labudica, dva orla i soko, zatim u ,,Sagi o Njalu’’ - medved, dva mladunčeta i vuk). Dok, pak, u prirodnim snovima u kojima preovlađuju želje snivača (kao u ,,Sagi o Hrafnkelu’’ - kada se ocu Hrafnkelovom u snu javlja Svevišnji noseći poruku o boljem životu na zapadu). Primećujemo da je proročanski san jedan od bitnih i neretko prisutnih motiva i u književnosti Islanda, koju karakterišu sage – rodovska predavanja usmenog porekla o stanovnicima Islanda, o njihovim ovozemaljskim osobinama, najčešće o njihovim herojskim podvizima i odbrani časti.

Saga svoju dinamičnost gradi kroz siže priče, ali samu tajnu nameće na početku, i daje je uokvirenu kroz san koji sanja neko drugi, a nikako glavni junaci, što ukazuje na njihovu duhovnu i sudbinsku povezanost, ko čemu se oni izdvajaju od drugih likova.

Proročanski san u sagama se obično javlja na početku sage (,,Saga o Hrafnkelu’’, ,,Saga o Gunnlaugu Zmijskom jeziku’’) i kako u sagama sve ide strogo hronološkim redom, san razvija radnju, otkriva sudbinu glavnih likova i daje ključ radnje. Forma sna je predstavljena u vidu metafore, čiji se simboli skalapaju i obrazuju primarno značenje.

Snovi metaforizacijom bivaju predstavljeni snivaču, a on ih sam ili uz pomoć tumača snova obrazuje u jedinstvenu sliku svoje budućnosti. San je simboličan. Naime, komlikovani mehanizam duševnog aparata ni noću ne prestaje da radi. Misli se pretvaraju u vizuelne doživljaje, regresivno se obrađuju i ističu nezapaženo i sporedno.

Tako Torstein, otac Helgin, sanja svoju, tj. ćerkinu sudbinu kroz simbole. Ćerku sanja kao labudicu – oličenje lepote, dobrote i nevinosti, zatim dva ćerkina zaručnika kao dva orla – koji simbolišu viteštvo i sukob. Na kraju se pojavljuje Torkell, konačni i jedini suprug njegove ćerke, koji je bio predstavljen kroz simbol sokola – oličenje razboritosti i pravilnog sagledavanja situacije (,,Usnilo mi se kao da sam kod kuće u Borgu i da stojim vani ispred vratiju dijela kuće gde stanuju muškarci. Gore, na krovu kuće, ugledam lijepu i ljupku labudicu, za koju mi se učinilo da pripada meni i da je jako volim. Onda sam ugledao kako s planine leti veliki orao. Doletio je ovamo i seo kraj labudice, pa joj je nježno ćurlikao. Činilo mi se da se to njoj sviđa. Onda sam primetio da je orao crnook i da ima željezne kandže. Činilo mi se da je snažan i hrabar. Zatim sam ugledao kako od juga leti neka druga ptica. Ona doleti ovamo u Borg i sjedne na kuću kraj labudice da joj se udvara. I to je bio veliki orao. Učinilo mi se da se orao koji je došao prvi jako nakostriješio na drugoga. Počeli su se grubo i dugo boriti, i vidio sam da obojica krvare. Njihova se borba završila tako da su i jedan i drugi pali s krova, svaki na svoju stranu, i oba su bila mrtva. A labudica je ostala sjedeti pokunjeno i tužno. Onda sam vidio da sa zapada leti ptica. To je bio sokol. On sjedne kraj labudice i umilno je s njome govorio, a onda su oboje zajedno odletjeli u istome pravcu. I na to sam se probudio.’’)

Značajan motiv u sagama predstavlja motiv pojave rasnih i posebnih konja. Sem što govore o posebnom viteškom blagu junaka, od kojih su nerazdvojivi, konji imaju i posebno mitološko i psihološko značenje. Zapravo, u antičkoj mitolotgiji konj predstavlja vezu sa donjim svetom i svetom predaka i smrti. I ovde u islandskim sagama konj je u neposrednoj vezi sa svetom umrlih, dok su sa stanovišta psihoanalize konji predstavljeni kao simboli nesvesnog, te su tako duboko vezani sa prirodom sna.

Neretko primećujemo i odsustvo poštovanja poruke iz proročanskog sna, npr. kada otac Helgin odbija Norvežanina, kvalifikovanog za tumačenje snova, da mu protumači poruku iz sna. Najzad Torstein, iako je bio nezainteresovan, možda iz straha, ipak pristaje. Uplašen protumačenim snom, podsvesno pokušava da mu ne prida nikakav značaj, smatrajući to kao lošu nameru Norvežaninovu (,,Loše si protumačio san i zlonamerno. Ti uopšte ne znaš tumačiti snove.’’ – Torstein odgovori).Međutim, i uz njegovo protivljenje san se obistinio.

Objašnjenje o svom snu nije zatražio Hallfred (,,Saga o Hrafnkelu’’ - ,,Ti tu ležiš Hallfrede, i to prilično bezbrižno. Idi na zapad od svoje kuće, preko reke Lagarfjot. Tamo se nalazi tvoja sreća’’ – Na to se Hallfred probudi. I on se zatim odista preseli iza reke Ranga u Tung), kao ni Hoskuld i Gunar (,,Saga o Njalu’’), već su ga protumačili po sopstvenom nahođenju, što se zatim ispostavilo kao ispravno. Zatim, Hoskuld, Hallfred, pa čak i sam Torstein, direktni ili indirektni nosioci radnje u sagama, motivisani porukom iz sna, pre ili kasnije delaju upravo onako kako im se nalaže. U ovom momentu motiv sna, njegov značaj i snaga nadrastaju granice ljudske volje i slobode delanja, dobijajući sudbinsko obeležje. Takav san je sudbinskog karaktera i osnovni tok radnje sage leži u pokušaju da se pobedi i prevaziđe sudbinska snaga izražena snom čoveka.

Da bi smo razumeli i shvatili sadržaj saga, moramo imati u vidu vreme njihovog nastanka, tadašnju društvenu strukturu, i rašireno verovanje u magiju i natprirodne sile. Zbog takvog religioznog poimanja snova, koje potiče iz antičkih vremena, zatim, starijeg religioznog mišljenja i tradicije, snovima se pridavao veliki značaj.

U vremenskom rasponu između momenta snivanja, tumačenja snova, i sve do njegovog konačnog ostvarenja, u sagama se nižu raznovrsni i zanimljivi događaji, doživljaji i poduhvati islandskih junaka. Na pozornici se smenjuju: surovo vreme naseljavanja i migracije islandskog stanovništva sa željom da se negde ukorene, zatim napuštanje mnogobožačke religije i prihvatanje hrišćanstva. U središtu pažnje pripovedača jesu oni junaci koji su najsposobniji, tj. najhrabriji, i kao takvi glavni nosioci ovih promena. Zato se za njih vezuju dominantno-avanturistički sižei, scene sukoba i dvoboja u kojima potvrđuju svoju vitešku čast (u ,,Sagi o Gunlaugu zmijskom jeziku’’ jednoj od najlepših saga islandske književosti, naravno posmatrano sa književnog aspekta, čuveni dvoboj između Gunlauga i Hrafna). Svi ti junaci su opisani kao uzoriti, koji su sem svojih fizičkih odlika, duhovno veoma nadareni i uvaženi kao dobri dvorski pesnici. Naime, Gunlaug (,,Saga o Gunlaugu zmijskom jeziku’’), bio je poznat po svojim pesmama rugalicama, i tako dobija nadimak ,,Zmijski jezik’’ na dvoru švedskog kralja Olafa (pesma kralju Sigtryggu Svilobradom u Irskoj:


..Riječi mi skladno teku
u slavu mladoga kralja.
On potomak je dičnog roda,
sin Kvarana junaka.
Pjesnika će nagraditi,
Za pjesmu bogato platiti.
Rado ću primiti dar,
mač ili zlatan pehar.


Kaži kralju,
da li si ikada čuo
da ti ljepše rime
slave ime?’’


Verovalo se da likovi u sagama nemaju neku konkretnu psihologiju, ali se greška uvidela tek kasnije, jer su oni u stvari jako složene ličnosti, univerzalni likovi, sazdani od osobina urbanog i modernog čoveka. Oni sanjaju ponekad čak i u isto vreme. U ,,Sagi o Gunlaugu zmijskom jeziku’’ pored Torsteinovog, prisutni su još i snovi Önunda i Illungija Crnog kao najava tragičnog kraja. Oni sanjaju mrtvace koji simbolišu Hrafna i Gunlauga. Zatim u ,,Sagi o Njalu'', pored Hoskuldovog sna karakterističan je i Gunarov u kom se njemu javlja Bog kao najhrabrijem i najmudrijem ratniku.

Motiv sna se javlja kao bitan strukturalni element u toku pripovedanja. Svaki bitan događaj nagoveštava se snom. Uspostavlja se takođe i interesantna žanrovska posebnost strukture sna koja postoji čak i u vidu stihova.

Tu se uspostavlja strukturalna i žanrovska dinamika što doprinosi lepoti i raznovrsnosti pričanja i pevanja. Od značaja je i činjenica da eksplicitnu dominantnost motiva i pripovedačkog okvira sna prati i diskretna atmosfera sna. Elementi bajkovitosti, pusta zemlja koja deluje nestvarno, na ivici je sna i jave.

Veza između sna i sudbine u islandskim sagama nije samo tvorevina maštovitog zapisivača (naratora) već kult koji je bio duboko ukorenjen u društvu. Ali, zahvaljujući tim zapisivačima nepoznatog identiteta (jedini poznati opat Brand Jonsson u XIII v.), i njihovom izvanrednom veštinom u opisivanju ljudi, prirode, vremena i mesta i njihovoj sposobnosti da svojim umećem čitaocu u potpunosti prenesu magiju i čar vremena i mesta gde se saga zbila, sačuvani su ovi književni dragulji.

San, sudbina i predskazanje predstavljaju ne samo funkcionalno, tematsko--motivske celine u okviru saga i drugih pesničkih epskih formi, već i važne značenjske i simboličke predstave kojima se izražava duboko psihološko i fantastično, nadrealno i umetničko shvatanje sveta.

San se izdvaja kao dominantan strukturalni i pripovedački okvir i postupak. Njegova snaga i značaj su sudbinske i čovek ih ne može promeniti, on je samo njegov aktualizator i ima sposobnost tumačenja. Snovi se javljaju kao putokazi u životu, govore nam o sreći, kretanju, ali i o porodičnim i ljudskim tragedijama, navodeći čoveka da prevaziđe sopstvene mogućnosti i granice i uzdigne se do sveta mašte.

Kroz snove, kroz njihov nestvarni i nedokučivi svet, kroz njihove simboličke vizije otkrivamo realan svet, pun poraza i pobeda, u kojem pojedinac nastoji da realizuje sopstvenu životnu harmoniju. Sudbina nastaje u svetu snova i predskazanja, temeljeći se na specifičnim etinčkim karakteristikama ljudi, željama i namerama koje su utkane u magični svet pozitivnih i negativnih uticaja u tradicionalnoj kulturi.
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29353
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Авг 2006, 16:25

Da li ste čuli da postoje hvatači snova?

U mnogim plemenskim društvima širom sveta verovalo se da je noćni vazduh ispunjen lošim i dobrim snovima koji lete. Postojali su brojni načini na koje su ljudi pokušavali da one lepe dozovu u svoje snove. Indijanci su u te svrhe pravili hvatače snova. Običaj je bio da se njima daruju novorođena deca i tek venčani parovi.

Indijanci imaju svoju legendu o hvatačima snova. Pre mnogo vremena, kada je svet još bio mlad, stari vrač iz plemena Lakota bio je na visokoj planini kada je dobio viziju. U toj viziji se Iktomi, veliki učitelj mudrosti, pojavio u obliku pauka. Iktomi mu se obratio na svetom jeziku, a dok je govorio, uzeo je obruč od vrbe koji je imao na sebi konjsku dlaku i perle i počeo da plete mrežu. Pričao je o ciklusima u životu - kako počinjemo život kao bebe, prelazimo kroz detinjstvo i odrastanje, do starosti kada se ciklus završava. U svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše. Ako slušate dobre sile, one će vas usmeravati u pravom smeru. Kada je Iktomi završio priču, dao je vraču mrežu i rekao da je mreža savršen krug sa rupom u sredini, te da treba da je iskoristi da njegovi ljudi pronađu svoje ciljeve, da na pravi način iskoriste svoje ideje, snove i vizije. Ako verujete, mreža će uhvatiti vaše dobre ideje, a loše će otići kroz rupu. Vrač je ovo preneo svom narodu i zato sada mnogi Indijanci kače hvatače snova iznad svojih kreveta. Dobro se hvata u mrežu života, a zlo propada kroz rupu u centru mreže i više nije deo njihovih života.

Hvatač se postavlja pored prozora u spavaćoj sobi; prema verovanju, u njegovu mrežu hvataju se snovi, od kojih samo oni dobri bivaju zapamćeni. Dobri snovi, znajući put, lebde kroz mrežu, čuvaju u sebi znanje i uspomene, zatim prolaze kroz centar i klize niz perca pravo do osobe koja sanja. Loši snovi se beznadežno upetljavaju u mrežu hvatača snova i izgore na prvoj svetlosti dana.

Hvatači snova ne moraju se koristiti samo u spavaćim sobama, već mogu biti amajlija u kolima, ili na ulazu u kuću. Prave se od alkica, manjih ili većih perli; može se staviti i poneko perce, a mrežica je neophodna.

Zato, ako vas muče ružni snovi, samo okačite hvatač snova iznad kreveta i lepi snovi će sami doći. Laku noć!
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2384
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 04 Авг 2006, 16:47

Ja imam jedan koji sam donela iz Juzne Afrike i koji mi je napravio asimilirani Indijanac (Momak devojke kod koje sam bila). Ali on je to napravio od onog drveta koje ima lijane, a ne od vrbe?!
Moja amajlija izgleda isto ovako kao ova na slici (bez ovih cevcica u sredini)...

Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29353
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Авг 2006, 16:54

Nosis li je na sebi (sa sobom) uvek?
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2384
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 04 Авг 2006, 16:58

Ma ne. Stojij mi okacena na lampi pored kreveta i skuplja prasinu...
Sto? Jel' treba da je nosim?

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29353
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Авг 2006, 17:00

Ne znam leba mi treba li, ali nekako mi to ide jedno s' drugim...Mislim amajlija i da je uvek uz tebe.
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2384
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 04 Авг 2006, 17:18

Ali u ovom tekstu sto si postovala pise da treba da se stavi na ulazu u sobu?!

Jao Mustro Mustro, pa ti ne citas postove koje saljes. Pa jao, jao jao... :) :) :) :)

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29353
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 04 Авг 2006, 17:52

Ma citam, ali ja to odma' i po mome :wink:
Слика

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 24 Феб 2007, 14:26

Ухвати сан у замку

Задатак „хватача снова” америчких Индијанаца био је да ухвате лоше снове и тако спрече да доспеју до особе коју они чувају...

Познати италијански психотерапеут Лучо дела Сета у свом најновијем истраживању тврди да трајна потиштеност, између осталог, може да се победи и сном. На основу дугогодишњег искуства, Дела Сета је дошао до закључка да снови понекад доносе неочекивана решења за невоље које нам се на јави чине нерешивим. Стога можемо да се упитамо: ако су лепи снови толико моћни, како се борити против ружних? Професор тврди да не постоје лепи и ружни снови, тачније, да треба само наћи шифру за тумачење и тих снова који се указују као ноћне море.
Амерички Индијанци о сновима су мислили другачије. Веровали су да постоје они добри, као и лоши. Припадници многих племена америчких Индијанаца од давнина су, а чине то и данас, правили такозване хватаче за снове. Задатак тих украсних предмета био је да ухвате лоше снове и тако спрече да доспеју до особе коју они чувају. Истовремено, до спавача пропуштају лепе снове који су благотворни...
Није потребно да се родите као Индијанац да бисте имали, односно, сами направили, свој хватач снова. То је једноставан посао. Потребна је савитљива гранчица – као што је некада био обичај – или комадић жице дугачак двадесетак центиметара, исто толико тање жице, конопац или дебљи конац у боји, пробушене перлице и неколико шарених птичјих пера. Може да послужи и перје које је отпало са вашег кућног љубимца папагаја...
Најпре се помоћу танке жице завеже гранчица претходно савијена у обруч. Морате, дакле, да обмотате танку жицу око преклопљених крајева гранчице и тако је причврстите. Затим исеците неколико трака конопца (можда можете и сами да га обојите?), завежите један крај конопца за обруч који сте направили, окачите неколико перли на конопац и гурните их ка завезаном крају. Обмотајте други конопац на другу страну обруча. Закачите још неколико перли на конопац и онда га обмотајте око супротне стране обруча. Наставите да обмотавате са стране на страну све док не добијете занимљиву мрежу... Ко зна, можда ће се у њу уплести нека ноћна мора?
Онда завежите кратак конопац за обруч. Окачите га на обруч и ставите на тај канап неколико перли и на крају вежите чворић како перла не би спала. На самом крају тог висуљка окачите перо птице која лети (живина не долази у обзир!). Јер, Индијанци верују да снови долећу и одлећу до нас као птице.
И, на крају, не заборавите да окачите замку за снове тачно изнад свог узглавља. Да ли ће уследити слатки снови, вероватно ћете се брзо уверити. Под условом да своје снове не заборављате.

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
The Lizard Queen
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 245
Придружен: 23 Јун 2006, 18:04
Место: zemlja nedodjija

Порукаод The Lizard Queen » 23 Мар 2007, 08:39

imam isti ovakav hvatac snova kao na slici gore...par godina mi stoji iznad uzglavlja i par godina nisam imala nocne more...
slucajnost ili ne..ne znam...
Is everybody in?
The ceremony is about to begin

Слика

Корисников грб
sensej
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1233
Придружен: 13 Дец 2005, 21:35

Порукаод sensej » 23 Мар 2007, 14:04

...Traumfaenger je djelotvoran , - jer mu se vjeruje . Sugestija je lijek koji se odrzava paralelno sa nasim mocima autosugestije . Imam ga kao poklon pa mi je dvostruko djelotvoran .

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 02 Авг 2008, 18:24

Treba raščistiti sa površinskim snovima i onima sa dubljom porukom...Ljudi bi trebalo da zapisuju svoje snove i da ih na sopstveni način tumače...
...

Truman
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 93
Придружен: 17 Нов 2008, 14:52
Место: Beograd

Порукаод Truman » 20 Нов 2008, 14:01

E, imam i ja hvataljku za snove koju sam kupio na Grend Kanjonu, ali jos je nisam postavio...

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 20 Нов 2008, 14:13

Truman пише:E, imam i ja hvataljku za snove koju sam kupio na Grend Kanjonu, ali jos je nisam postavio...


Kad već pišeš GrEnd Kanjon, onda bar piši Grend KEnjon... :wink:

P.S. Ti si Američanin?
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:
dejan_kokoshkov@yahoo.com

Truman
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 93
Придружен: 17 Нов 2008, 14:52
Место: Beograd

Порукаод Truman » 20 Нов 2008, 14:26

stojan popivoda пише:
Truman пише:P.S. Ti si Američanin?


Ne shvatam smisao pitanja...