Strah

Корисников грб
marim ja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 50
Придружен: 03 Јул 2009, 20:53
Место: u snovima

Порукаод marim ja » 06 Јул 2009, 22:35

Strah me da opet nekoga ne zavolim.
"Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo..."

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 10 Јул 2010, 15:20

Od opipljivih stvari bojim se zmija. Valjda zato što nikada ne gledam gde idem, nego stalno zveram u drveće i u nebo, pa bih mogla neku da nagazim, a ona da se naljuti. Uh!

Od ostalih stvari najviše se plašim da neću svojoj ćerki biti dovoljno dugo živa, bar dok ne pregura neke najkrupnije stvari u životu. Nemam neki osnov za taj strah, tipa bolesti i sl, ali se bojim svejedno.

Plašim se i da kada dodje sudnji čas ne kažem sebi "Auuu, na šta si straćila život...". E to bi mi baš bilo poražavajuće.

A to sa liftovima, visinom, mrakom, vodom - takvih strahova nikada nisam imala.
Noli turbare circulos meos!

Корисников грб
faraon
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1618
Придружен: 17 Јан 2006, 10:11

Порукаод faraon » 26 Јул 2010, 00:24

...Ata,
-sad me odista ljutis.
-zasto, - pitas ?
...zato sto razmisljas o strahovima svojim i gubis vrijeme o tome, sta bi bilo kad bi bilo...a, sta je sa ovim sad , ne pitas se Atah, ne pitas se zasto samo ti strahujes o macu i sasto on ima dvije ostrice...ne, strahuj samo da nije kasno kad naidje to sto cekala si , ili ode neko sto trebala si znati da je mozda blizak ti bio ...sve ostalo su fobije beznacajne , kako i sama znas...kci, to je Svetinja i o Svetinjama se Bog stara, a ne mi smrtni roditelji koji za djecu su mrtvi onda kad oni pocnu zivjeti a mi za zivota mrtvi...ne plasi se jer se to samo Faraon_ima desava ???

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 27 Јул 2010, 10:10

faraon пише:...Ata,
-sad me odista ljutis.
-zasto, - pitas ?
...zato sto razmisljas o strahovima svojim i gubis vrijeme o tome, sta bi bilo kad bi bilo...a, sta je sa ovim sad , ne pitas se Atah, ne pitas se zasto samo ti strahujes o macu i sasto on ima dvije ostrice...ne, strahuj samo da nije kasno kad naidje to sto cekala si , ili ode neko sto trebala si znati da je mozda blizak ti bio ...sve ostalo su fobije beznacajne , kako i sama znas...kci, to je Svetinja i o Svetinjama se Bog stara, a ne mi smrtni roditelji koji za djecu su mrtvi onda kad oni pocnu zivjeti a mi za zivota mrtvi...ne plasi se jer se to samo Faraon_ima desava ???



Zahvaljujem na iskazanoj brizi o mojim strahovima, kao i na protraćenom vremenu za analizu istih.

Ja se sa svojim strahovima prilično uspešno borim, ne razmišljam preterano o njima i ne gubim vreme. Ponekad mi padnu na pamet, a u medjuvremenu se trudim da svoj život živim po svojim merilima. I najčešće mi polazi za rukom.

P.S. Nadam se da je ono sa ljutnjom bila šala. Mislim, ljutnja je ozbiljna stvar. Ne prosipa se tek tako unaokolo.
Noli turbare circulos meos!

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 27 Јул 2010, 13:37

Ja se bojim za ljude i zivotinje,osobe koje volim!
Bojim se mnogo i nezdravo.Koliko sam odgovorna,toliko se bojim a odgovorna sam mnogo.
Onda sam tuzna,strasno tuzna.Ako njima nesto nedostaje,ako imaju brige ako su bolesni.Posebno ako su bolesni :(
Onda ne spavam,bdijem...i molim se Bogu da to sve prodje.
Mislim da sam rodjena takvom a mislim i da sam tu brigu nezdravo plasenje za druge,navukla davnih dana u mladosti .
Secam se...majka mi je sa nepunih 14 saopstila da otac [koga sam obozavala]ima kancer i da ce ziveti vrlo kratko u velikim mukama ali da ja to nesmem da pokazem da znam ...
Umro je na Badnje vece kada se svi raduju,sahranjen na Bozic kada se svi okupljaju,vole i podrzavaju porodicu i jedinstvo.
Onda se majka razbolela i bila nepokretna vise godina.Dugo sam je negovala,pazila,patila i bdela nad njom.Umrla mi je na rukama u mojih 26 godina...
Udala se rodila i bila i ostala brizna! Na poslu je potrebna jaka disciplina,moc savladjivanja prepreka,zdrav rezon,najmanje patetike i panicarstva.
Mnoge me drugarice zovu "Majka-hrabrost"jer znaju da umem da premostim problem da povredjeno dete trenutno saniram bolje od bilo koga i da pravilno sagledam problem.
Nije zdravo imati strahove ajos manje je zdravo nemati ih.
Znam da je detinjasto sto ovo pisem ali....na tome treba raditi, trenirati ...bukvalno.
Secam se kada sam bila jako bolesna da se nisam plasila da ce se meni bilo sta desiti ruzno ,vec da li ce se oni snaci bez mene???!
Koji apsurd?
Eto...tolko o strahovima!
Treba ih imati i sa njima se nositi u tri lepe....

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Re: strah

Порукаод Nut » 29 Окт 2010, 17:43

Daca пише:Evo divnog citata iz knjige BUĐENJE Antoni de Mela, za one koji se plaše smrti.

"Ljudi ne žive.Većina nas ne živi,samo održava život u svom telu.To nije život.Vi ne živite,sve dok vam ne postane potpuno nevažno da li ćete živeti ili umreti.Na toj tački počinjete da živite.kada ste spremni da izgubite sopstveni život,tek tada ga živite.Međutim,ako neprestano štitite svoj život,vi ste mrtvi.
Da li ste spremni da sve stavite na kocku ? "
...

Sa duznim postovanjem nase clanice Dace..koja je citirala deo iz poznate knjige A.D. Mela..''Budjenje''...(doduse jos pre tri godine..ali radi pojasnjenja..)zelela bih da kazem...
Da ,ovim poznatim citatom..,pisac nikako nije hteo da uputi poruku onima koji se plase smrti(pre ..sam proces smrti, dozivljavaju kao apstraktan pojam..)...

Inace - strah od smrti je jedan od najjacih strahova koji je sastavni deo nasih zivota... ..A,sam strah je nesto normalno sto nam se desava ...pa je ponekad i nuzan..ali njegovi patoloski oblici su nesto sasvim,sasvim drugo..
Da se vratim na citat o kome se ovde radi...koji predstavlja sustinu same knjige ...a..to je ''Poziv ljudskom rodu ''. da pokusa da se konacno probudi ,da se prene ,da se trgne iz ucmale,umrtvljene svakodnevnice ..jer mnogi od nas su ''spavaci''..rode se...hodaju..zive ...umiru ..a da se nikada nisu probudili...''zivi mrtvaci''.jos bolje ''zombiji''... (takva je vecina ljudi...vecno u nekakvom uspavanom stanju,dremljivom i zamrlom ...)
E sada jos malo jasnije...
Kod vecine ljudi ,sam cin priblizavanja smrti, izaziva sok,nerazumevanje ,ocaj i tada zaista izaziva intenzivan strah...
Nista vise nema svrhe ,jer svaki smisao koji je zivot imao,bio je povezan sa neizbeznim,zastitnickim,culnim zadovoljstvima...Bio je u velikoj vezi sa spoljasnjim delovanjem i identifikacijom sa egom...''ego je nesto drugo od nas pravih''...
Mnogi od nas u tom procesu razgradjivanja zivota koga su vodili,nikako ne mogu pronaci smisao..ne shvatajuci da se upravo u tome nalazi dublji smisao od onoga zakoga smo do tada verovali...

Kada ostarimo..ili nam se desi nekakava tragedija u nasim zivotima ..dolazi do stvaranja razlicitih duhovnih dimenzija...Zapravo..nas unutrasnji svet postaje izrazajniji,jer se nasa spoljasnjost raspada i oklop ega pocinje da puca..''Ne kaze se za dzabe, da kad smrt dolazi..sve maske padaju i ostajemo mi onakvi kakvi zapravo jesmo''...

U najstarijim kulturama veruje se da je postojalo intuitivno razumevanje tog procesa ,jer su stari ljudi bili postovani i cenjeni...Prestavljali su skladiste mudrosti i obezbedjivali dimenziju dubine bez koje nijedna civilizacija ne moze dugo opstati...

A,u nasoj civilizaciji...rec- STAR,uglavnom ima negativne konotacije..Izjednacena sa beskorisnoscu,na nju se gleda tako reci kao na uvredu...

Recimo rec ''baka'', kod kanadskih domorodaca,oznacava osobu velikog dostojanstva...Danasnja ''bakica'' ,u najboljem slucaju ,oznacava neku slatku baku i nista vise...
Zasto se staro smatra beskorisnim?Nasa civilizacija je izgubljena u delanju,u oblicima..slikama,maskama..ne zna nista o pravoj sistini..o bicu..o pravoj dimenziji zivota..Zato smo spavaci..pa Antonio de Melo.poziva...NA BUDJENJE...

Inace zastoj u spoljasnjem delovanju u vreme 'kada po pravilu do toga ne treba da dodje''...moze dovesti do ranog duhovnog budjenja kod odredjene osobe...Stoga..unistenje ili poremecaj spoljasne svrhe moze dovesti do pronalaska nase unutrasnje svrhe i shodno tome ,stvaranju dublje unutrasnje svrhe...

Ono sto smo izgubili na nivou oblika...dobija se na nivou sustine...

Bilo bi dobro da u nekakvoj novoj zemlji ili u daljem razvoju covecanstva u celini,starost bude univerzalno priznata i visoko cenjena kao vreme u kom dolazi do cvetanja svesti...Za one koji su jos uvek izgubljeni u spoljasnjim okolnostima svojih zivota...to ce biti vreme kasnog povratka kuci...Kod drugih ce to predstavljati jacanje i kulminaciju procesa budjenja...

No bojim se da se covek krece u nekakvom destruktivnom smeru...bezeci od sebe sve dalje i dalje...
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23255
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 01 Нов 2010, 12:11

Sve više strahujem za budućnost svoje i druge dece.Ne mislim na materijalno,već na moralno.
Oko mene su neka čudna deca,čudne sklonosti i ponašanje.
Pitam se šta treba uraditi da se to izbegne? :?
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Nut
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 909
Придружен: 04 Окт 2010, 15:09
Место: U carstvu kraljice noci duhovnog princa Tamina...

Порукаод Nut » 02 Нов 2010, 02:58

Elkris пише:Sve više strahujem za budućnost svoje i druge dece.Ne mislim na materijalno,već na moralno.
Oko mene su neka čudna deca,čudne sklonosti i ponašanje.
Pitam se šta treba uraditi da se to izbegne? :?
..

Deca su onakva kakvi smo mi..i kakvo je drustvo,ali pre svega kakvi smo roditelji...!I svi smo uplaseni za decu ,jer su zaista izlozena velikim iskusenjima i cini nam se da nikad nisu bila manje zasticena...
Pravovremeno bi svaki otac i majka ..ili makar jedno od to dvoje ..trebalo da uspostavi u sebi ravnotezu na zivotnoj vagi,na kojoj jedan tas predstavlja stalnost,ponavljanje,tradiciju,a drugi...promenljivost,nestalnost i rizik i da takav model zivota prenosi na svoju decu koliko god je to u stanju i koliko mu okruznje i drustvo u celini to dozvoljava...

Ostajanje na starim obrascima ponasanja i starom nacinu zivota ..znaci uporno ostajanje na istom(..a,sutra je vec drugo...)usled patoloskih strahova od promena,i takav vid ponasanja , vodi okostavanju, smrzavanju ili ranom skleroziranju i duhovnog i dusevnog i telesnog zivota takvog coveka...

Na drugoj strani ,postoji taj vec uveliko poznati podstrek za promenama...pri cemu je potrebna velika obazrivost da sebe ne bismo izrucili stihiji stalnih promena ,sto nam moze obesmismisliti zivot..u kome necemo videti nista sigurno,pouzdano i vecno...(stalno menjanje mesta boravka,zanimanja,bracnog druga,profesije,pogleda na svet...)

Potrebno je umiriti te dve strane i to bi mogao biti nacin da nam i deca budu sigurnija ,srecnija ,pa i mi sa njima...Bavljenje decom,druzenje sa njima,uvazavanje njihovog misljenja i konstruktivan dijalog, su pokusaj, da se u ova smutna vremena, malko sve primiri i da im se potom prizi sansa da nadju svoja mesta u zivotu koja im i pripadaju ...
LJudi se plase da ce zaboraviti svoju dusu, da ce propasti kroz ono prazno, jer nece imati zasta da se uhvate....

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30400
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Феб 2012, 16:29

Kuga je krenula ka Damasku i prošla
pored jednog karavana u pustinji.
Vođa ju je upitao: «Kuda tako žuriš?»
«U Damask, da uzmem bar hiljadu
ljudskih života».
Pri povratku, kuga se ponovo mimoišla
sa karavanom, a vođa joj je rekao:
»Uzela si pedeset hiljada, a rekla si hiljadu»
«Ne», odgovorila je kuga «uzela sam samo
hiljadu, a ostale je pokupio strah»


AhaM, u strahu su velikeeeeeeeeeee oči (7(
Слика