Gledam kako ljudi beže u svoju samoću.
Sunce im je spržilo zenice pa sad tumaraju, privikavaju se na mrak.
Traže ono što znaju da im nikad neće biti; ono što im je pri ruci - odbacuju.
Plaše se - neće da priznaju...
Kauč dr Frojda
-
Sky Seeker
- ~ administrator ~
- Поруке: 20429
- Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
- Место: Beograd
- Контакт:
-
zara
- ~ pocasni gradjanin ~
- Поруке: 8573
- Придружен: 02 Окт 2008, 17:29 [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
.....znate,doktore Frojd,bole me duša i kosti.Mozda bi sreca moja bila,da skoncam ko psic na putu.
"Šta to pricate draga moja?"
Dušu vam leci kozje mleko i Bensedini.Jedno vas jaca,drugo slabi,onda ste hrabri i snažni.Da mene nije bilo,sve psihe bi završile u tudjim glavama.Mogli bi da ih menjamo,ko zna kome bi to sve odgovaralo?
....ovako,lezite samo i ne "rezite"!
Ni jedan lekar ne voli da mu se žalite.Budite dobri,dobri i mili,priznajte da vas ništa ne boli?
Naslonite glavu na kauc mo,j dok popušim svoju cuvenu lulu.
Onda skocite...poskocite,na koze navalite.Kalcijum cezne da vas zezne a bensedine bacite u tri lepe....
"Šta to pricate draga moja?"
Dušu vam leci kozje mleko i Bensedini.Jedno vas jaca,drugo slabi,onda ste hrabri i snažni.Da mene nije bilo,sve psihe bi završile u tudjim glavama.Mogli bi da ih menjamo,ko zna kome bi to sve odgovaralo?
....ovako,lezite samo i ne "rezite"!
Ni jedan lekar ne voli da mu se žalite.Budite dobri,dobri i mili,priznajte da vas ništa ne boli?
Naslonite glavu na kauc mo,j dok popušim svoju cuvenu lulu.
Onda skocite...poskocite,na koze navalite.Kalcijum cezne da vas zezne a bensedine bacite u tri lepe....
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek
-
zara
- ~ pocasni gradjanin ~
- Поруке: 8573
- Придружен: 02 Окт 2008, 17:29 [phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Ovako pise,Shushu...
Da nisam citala ovakvu filozofiju bilo bi mi mnogo teze.U obrnutom slucaju sam joj od srca zahvalna.
Rec me se dotace samo !
Rasprhnu se ucas ruzni san,
nestase more koje sam snio,
pobeze tama u kojoj sam bio...
Novi mi ,najzad, osvanu dan.
( Stihovi ispisani na Molitveniku-poklon od Monaha Ilije )
Sta je ispunjen zivot ? Mozda o tome ne bih razmisljala da nisam listala internet i citala kojesta.Tako da, ne laje pas zbog sela no zbog sebe.Cak i kada laje a karavani prolaze ,ne laje zbog njih ili za njima nego pokusava na sebe paznju skrenuti.Pogresno ili ispravno ?! Ne znam ...
U istom kontekstu : nema svalera samo zena koja je mlada,lijepa i zgodna. Ima ga ona koja zeli da ga ima. Sretala sam bakutanere ,rodjene malo poslije Isusova rodjenja, koje su se dicile istima ali i balavice ...Nije to stvar ljepote, kao sto ne postoji rupa na dusi koja se ne moze , usnama zatvoriti....Bilo da prosapucu ili dotaknu...
Cesto mislim da zivot nakon dvadesete, gradimo na onome sto smo propustili prije toga.Ili sasvim jednostavno receno: tezimo onom sto nismo imali.Koliko ce se toga ostvariti ne zavisi samo od nas.Tolerancija ,uskladjivanje,privikavanje i jedna velika rijec u moru malih :
oprostaj...
Tolerancija je kada oprostis i ono sto ne bi , zarad svog cilja.
Uskladjivanje ; spustanje na ljestvice daleko ispod bilo kog nivoa ,da bi se moglo dalje odskociti (zbog zaleta ).
Privikavanje na nove obaveze i na zivot, koji nije vjetar, sto se samo oko jedinke vrti.
Oprostaj svijetu i planeti , sto smo ovakvi kakvi smo , toliko nesavrseni i tako lako zamjenjivi.
Na posljednjem seminaru smo birali recenicu koja je pecat u nasem zivotu.
Kada dodjoh na red rekoh :" Zivot je borba ! "
Uslijedilo je ispiranje mozga.Ako tako posmatram svijet ,onda moj zivot i jeste takav.
Nije grijeh pokazati slabost i biti ponekad slab...
Dok su pricali o tome obrazlazuci svaku recenicu ,sa hiljadu i jednom rijecju kroz moju glavu je samo prolazilo da je moj cilj , na domak ruke i da ja ustvari nemam vremena za slabost.
Pokusavam sve sto vidim pogledati sa pozitivne strane .Cak i u bas ruznom trazim iskru lijepog.Pocela sam izbacivati visak stvari. Odbacivati opterecenja nezadovoljnih. Cak sam uspjela odgledati " Zwei an einem Tag " i ne zaplakati. Uz knjigu sam cmizdrila.
Pogresno ili ispravno ?! Sta je sta uopste ?!
Nista na ovom svijetu nije trajno...Sve sto covjek ima moze nestati u svakoj sekundi.Sva materijalna ,fizicka i psihicka dobra.Zivoti ljudi iz okoline se znaju gasiti kao svijece, jedna za drugom , u kratkom trenu...
Saznavsi da setam tumor , kao mladez , u svom tijelu gurala sam i odgurnula od sebe sve ono i sve one koji su se mnogo vezali.Njega,ljubav moju,sam toliko atakirala da se morao sam pozicionirati , na pristojnoj razdaljini od mene. Njegov najveci problem je sto nikada nece uraditi ono sto se ne isplati. Moj pogled na sve to je drugaciji. Jos uvijek vjerujem da ono sto u zivotu covjeka stvarno vrijedi , nema cijenu....
Nedavno su sahranili dusicu koju smo koleginice i ja njegovale par godina. Trosna sobica. Stari krevet,jos stariji madrac i posteljina toliko istanjena pranjem da je skoro prozirna bila. Jedan sto prekriven novinama i klimava drvena stolica pored.Stari lavabo i mali bojler koji je vise iskljucen bio, no ukljucen. Drvena stalaza sa zavjesom preko ,za hranu i posudje. Stari frizider. Mali tranzistor. Stolicica ispod sa odmor nogu i nista vise. Na njenom ziro racunu je bilo brdo para koje se pisalo sa mnogo nula. Ali njen svijet su bila ta cetiri zida puna fleka a u svakoj se neka prica nalazila.Dusa je sve bogatija sto je manje stvari za koje je vezana ,sto je manje dusa koji je pritiskaju , obaveznom ljubavlju , za koju smo u stanju zrtvovati skoro sve...
Zivot je ,ipak,borba sa mnogo , beskonacno mnogo iskusenja...
" Andjele Hristov , cuvaru moj Sveti i pokrovitelju duse i tela moga oprosti mi sve sto sagresih u danasnji dan ..."
Da nisam citala ovakvu filozofiju bilo bi mi mnogo teze.U obrnutom slucaju sam joj od srca zahvalna.
Rec me se dotace samo !
Rasprhnu se ucas ruzni san,
nestase more koje sam snio,
pobeze tama u kojoj sam bio...
Novi mi ,najzad, osvanu dan.
( Stihovi ispisani na Molitveniku-poklon od Monaha Ilije )
Sta je ispunjen zivot ? Mozda o tome ne bih razmisljala da nisam listala internet i citala kojesta.Tako da, ne laje pas zbog sela no zbog sebe.Cak i kada laje a karavani prolaze ,ne laje zbog njih ili za njima nego pokusava na sebe paznju skrenuti.Pogresno ili ispravno ?! Ne znam ...
U istom kontekstu : nema svalera samo zena koja je mlada,lijepa i zgodna. Ima ga ona koja zeli da ga ima. Sretala sam bakutanere ,rodjene malo poslije Isusova rodjenja, koje su se dicile istima ali i balavice ...Nije to stvar ljepote, kao sto ne postoji rupa na dusi koja se ne moze , usnama zatvoriti....Bilo da prosapucu ili dotaknu...
Cesto mislim da zivot nakon dvadesete, gradimo na onome sto smo propustili prije toga.Ili sasvim jednostavno receno: tezimo onom sto nismo imali.Koliko ce se toga ostvariti ne zavisi samo od nas.Tolerancija ,uskladjivanje,privikavanje i jedna velika rijec u moru malih :
oprostaj...
Tolerancija je kada oprostis i ono sto ne bi , zarad svog cilja.
Uskladjivanje ; spustanje na ljestvice daleko ispod bilo kog nivoa ,da bi se moglo dalje odskociti (zbog zaleta ).
Privikavanje na nove obaveze i na zivot, koji nije vjetar, sto se samo oko jedinke vrti.
Oprostaj svijetu i planeti , sto smo ovakvi kakvi smo , toliko nesavrseni i tako lako zamjenjivi.
Na posljednjem seminaru smo birali recenicu koja je pecat u nasem zivotu.
Kada dodjoh na red rekoh :" Zivot je borba ! "
Uslijedilo je ispiranje mozga.Ako tako posmatram svijet ,onda moj zivot i jeste takav.
Nije grijeh pokazati slabost i biti ponekad slab...
Dok su pricali o tome obrazlazuci svaku recenicu ,sa hiljadu i jednom rijecju kroz moju glavu je samo prolazilo da je moj cilj , na domak ruke i da ja ustvari nemam vremena za slabost.
Pokusavam sve sto vidim pogledati sa pozitivne strane .Cak i u bas ruznom trazim iskru lijepog.Pocela sam izbacivati visak stvari. Odbacivati opterecenja nezadovoljnih. Cak sam uspjela odgledati " Zwei an einem Tag " i ne zaplakati. Uz knjigu sam cmizdrila.
Pogresno ili ispravno ?! Sta je sta uopste ?!
Nista na ovom svijetu nije trajno...Sve sto covjek ima moze nestati u svakoj sekundi.Sva materijalna ,fizicka i psihicka dobra.Zivoti ljudi iz okoline se znaju gasiti kao svijece, jedna za drugom , u kratkom trenu...
Saznavsi da setam tumor , kao mladez , u svom tijelu gurala sam i odgurnula od sebe sve ono i sve one koji su se mnogo vezali.Njega,ljubav moju,sam toliko atakirala da se morao sam pozicionirati , na pristojnoj razdaljini od mene. Njegov najveci problem je sto nikada nece uraditi ono sto se ne isplati. Moj pogled na sve to je drugaciji. Jos uvijek vjerujem da ono sto u zivotu covjeka stvarno vrijedi , nema cijenu....
Nedavno su sahranili dusicu koju smo koleginice i ja njegovale par godina. Trosna sobica. Stari krevet,jos stariji madrac i posteljina toliko istanjena pranjem da je skoro prozirna bila. Jedan sto prekriven novinama i klimava drvena stolica pored.Stari lavabo i mali bojler koji je vise iskljucen bio, no ukljucen. Drvena stalaza sa zavjesom preko ,za hranu i posudje. Stari frizider. Mali tranzistor. Stolicica ispod sa odmor nogu i nista vise. Na njenom ziro racunu je bilo brdo para koje se pisalo sa mnogo nula. Ali njen svijet su bila ta cetiri zida puna fleka a u svakoj se neka prica nalazila.Dusa je sve bogatija sto je manje stvari za koje je vezana ,sto je manje dusa koji je pritiskaju , obaveznom ljubavlju , za koju smo u stanju zrtvovati skoro sve...
Zivot je ,ipak,borba sa mnogo , beskonacno mnogo iskusenja...
" Andjele Hristov , cuvaru moj Sveti i pokrovitelju duse i tela moga oprosti mi sve sto sagresih u danasnji dan ..."
-
Sky Seeker
- ~ administrator ~
- Поруке: 20429
- Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
- Место: Beograd
- Контакт:
