Povratak sebi

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Povratak sebi

Порукаод Anny » 23 Сеп 2008, 22:03

Udaljavanje od sebe je izvor naših nevolja, naših uznemirenosti i strahova, osnovni uzrok potištenosti, bespomoćnosti, obeshrabrenosti, glavni razlog zbunjenosti, nesigurnost i nedostatka samopouzdanja. Otuđivši se od svog istinskog bića, izgubili smo čvrsto tlo pod nogama, ostali smo bez osnove svog postojanja. Da bismo prevazišli ono što nas muči, neophodno je da se vratimo sebi.


Nema u tom povratku ničeg mističnog.

Reč je o postepenom procesu, ne o činu. Sebi se nećemo vratiti naglo, u jednom skoku. Sebi se približavamo. Koliko će to približavanje ttrajati, zavisi od toga koliko smo se od sebe udaljili. Bežeći od sebe, stvorili smo jednu lažnu ličnost. Dograđivali smo je iz dana u dan, pripisujući joj savršenstva, sposobnosti i moći svake vrste. Istovremeno, potiskivali smo svoja istinska osećanja i mišljenja. Sebe smo zakopavali sve dublje i dublje. Lažna ličnost se, kao vampir, hranila našom krvlju. Kako se ona širila, mi smo se skupljali; kako je ona jačala, mi smo slabili.

Tako smo dospeli u ćorsokak. Kako da se iz njega izvučemo?

Tako što ćemo razgraditi ono što smo sami stvorili. Lažnu ličnost nećemo sruštii jednim udarcem, nećemo je uništiti preko noći. Nećemo je se rešiti odlukom da ćemo od sutra biti ono što jesmo i ništa drugo. Razgrađivaćemo je prepoznavajući njena lukavstva i njene obmane.

Kada se osetimo povređenim, potištenim, poniženim, to nas stvarnost podseća na sebe. Poslušajmo njen glas. Biće da nismo tako savršeni kao što bismo želeli da budemo. Lažna ličnost nas zavarava laskavim lažima, koje nas upropaštavaju.

Kada se osetimo izgubljenim, možda zaista ne znamo gde smo i kuda idemo. Možda su naši putokazi zaista lažni.

Kada se osetimo bezvrednim, to nije zato što smo nisko pali, već zato što smo se suočili sa provalijom koja nas deli od lažne, nedostižne veličine.

Kada se osećamo krivim, to nas lažna ličnost prekoreva što je nismo bili dostojni.

Ako nam nedostaje samopouzdanja, to nije zato što su naše sposobnosti nedovoljne, već zato što se u lažnu ličnost i njene opsene zaista ne možemo pouzdati.

Ako se nađemo u depresiji, to je zato što je stvarnost, grubim udarcima, jednostavno rasturila lažnu ličnost sa kojom smo se poistovetili. Tada bismo da je što pre nekako ponovo sastavimo da bismo nastavili dalje. Korisnije bi bilo da oslušnemo glas koji nas opominje da tako više ne ide. Depresija je opomena, upozorenje.

Razgrađujući lažnu ličnost, rušimo zidove tamnice u koju smo zatvorili svoje istinsko biće. Povratak sebi je proces samooslobađanja.
...

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 08 Окт 2008, 23:15

Iznad glave stoje mi znakovi o pojmu realma. Oni sezu visoko iznad mene, toliko visoko da ih ni pogled ne moze prevazici. Ponekad se zapitam: Da li ostali primjete te znakove koji mi dolaze s visine? U vezi sam sa njima od kada sam zagospodario sa svojom svijesti. Na zalost moram priznati da duboko osjecam da mi je ova realnost, koja me okruzuje, nametnuta, a realm kojem pripadam i iz kojeg dolazim sasvim je jedna drugacija dimenzija.
Meni je drago da sam se prilagodijo uslovima i nacinu koristenja zivotnog prostora i na taj nacin stekao povjerenje okoline, a samim tim zadrzao se na uslovljenom zivotnom kursu. Nije lako kad se moraju prihvatati nova pravila. Ne disciplina je mnoge odvela na margine bez covjecnosti, nisu bili shvaceni, a nisu se mogli prilagoditi. Po tom pitanju sam, kako se ovdje kaze, srecan. Pronasao sam sklad izmedju chula i okoline.
Ne znam mongo, ali izvor u mojoj memoriji ponekad prokljuca da dobijem mnostvo informacija i poruka, koje mi naprave toliku pometnju da nisam u stanju da ih sve registriram i uredno poslozim. Znate kako je, kao kad djete promjeni zivotni prostor, pa kad odraste niceg se ne sjeca, a neka potisnuta memorija pocne da salje impulse, u tim sjecanjima lezi osnov mog realma.


S postovanjem
Kordun

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 09 Окт 2008, 12:04

Verovatno i pitanje "Zašto baš ovde i sada?"
...

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 09 Окт 2008, 14:09

Kordun пише:Znate kako je, kao kad djete promjeni zivotni prostor, pa kad odraste niceg se ne sjeca, a neka potisnuta memorija pocne da salje impulse, u tim sjecanjima lezi osnov mog realma.


Ta sećanja imaju težnju da generišu slike alternativnih ishoda u domenu osnovnog realma. Kao da iz tih sećanja nastaju neki drugačiji scenariji života i bitisanja. Kao da vode neki paralelan život koji ponekad možemo da sanjamo i doživimo na način veoma blizak, bliži nego realnost nametnute ličnosti.
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:
dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 09 Окт 2008, 16:55

Stojane, da sam zelio istrazivati u tom pravcu vjerujem da bi dosao do pribliznih rezultata koji bi se svejedno kosili sa naukom, ostao sam tu gdje jesam, prilagodiv. Tekst se izricito odnosi na mene licno, objavljen je u dve moje knjige pod "rijec autora" , i kao tekst u obliku piramide.
Mislim da je "povratak sebi" nemoguc iz razloga sto se radi o praistoriji, pocetku naseg postanja kao individue, sjecanja leze u krvi koja cuva sve prijasnje memorije, nauka je dotakla analizom DNA da se moze otkriti od kad nam je pocetak, ali nam nedozvoljava da mozemo tvrditi da imamo poruke i slike iz tih "generisanih ishoda" kako si ih nazvao.
Tesko je u cistoj suludosti ostati normalan, ali Bog nam je dao da se ucimo trpeljivosti, prilagodjenju i da tom linijom postanemo ljudi, a covjek je izmislio glumu, smatrajuci da mu je to olaksica bez razlike dolazio sebi ili bilo kome drugom.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 09 Окт 2008, 17:06

Kordun пише:Stojane, da sam zelio istrazivati u tom pravcu vjerujem da bi dosao do pribliznih rezultata koji bi se svejedno kosili sa naukom, ostao sam tu gdje jesam, prilagodiv. Tekst se izricito odnosi na mene licno, objavljen je u dve moje knjige pod "rijec autora" , i kao tekst u obliku piramide.


Izvini, ja sam prepoznao u tvojim rečima nešto što mi je poznato. E sad, što se tekst odnosi na tebe lično sasvim je druga stvar.

Kordun пише:Mislim da je "povratak sebi" nemoguc iz razloga sto se radi o praistoriji, pocetku naseg postanja kao individue, sjecanja leze u krvi koja cuva sve prijasnje memorije, nauka je dotakla analizom DNA da se moze otkriti od kad nam je pocetak, ali nam nedozvoljava da mozemo tvrditi da imamo poruke i slike iz tih "generisanih ishoda" kako si ih nazvao.


Današnja nauka nam mnogo toga "ne dozvoljava", možda bi je trebalo radikalno izmeniti, odnosno izmeniti društvene odnose i noseću ideologiju koja je održava na restriktivnom nivou, ali određeni način lova na prošlost je sasvim moguć. memorija je čudna stvar i ima mogućnost da se proširi i na sećanja koja nisu u direktnoj vezi sa nama a ipak jesu samim tim što smo ih videli. Kada pominjem "generisane ishode" mislim na nekakve događaje koji bi se dogodili da su mogli ili se dešavaju alternativno u odnosu na nas dok se rascep desio u jednom neodređenom trenutku nekada. Zamisli samo da su živi i rođeni oni koji su recimo abortirani. Slike o životu takvih ili našoj interakciji sa njima jeste jedan primer "generisanih ishoda", s tim što primeri mogu biti mnogo drastičniji.

Kordun пише:Tesko je u cistoj suludosti ostati normalan, ali Bog nam je dao da se ucimo trpeljivosti, prilagodjenju i da tom linijom postanemo ljudi, a covjek je izmislio glumu, smatrajuci da mu je to olaksica bez razlike dolazio sebi ili bilo kome drugom.


Ako čovek ume dobro da glumi, ako uživa u tome, ako zna da je gluma to šta radi, onda može da glumi koliko god mu se prohte bez razlike dolazio sebi ili bilo kome drugom.
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 09 Окт 2008, 17:15

Verovatno i pitanje "Zašto baš ovde i sada?"



Verovatno iz razloga sto svaciji pristup stvarima nije isti.

Zamisli samocu i jos pored toga zgariste samoce, to je nesto poput stana, nazalost pok. Sonje Savic.

pitanja koja nam se namecu bez odgovora, potrebo je razmisljati o njima, ljudi ih u vecini slucajeva potisnu, a njihovo nagomilavanje nas sve vise odvodi od nas samih da bi u momentu postali ono sto nismo. ponekad nam se posreci da naidjemo na mjesto u nama samima gdje mozemo da pronadjemo hrpu odgovora na nagomilana pitanja, ako prihvatimo tu blazenost dozivimo privilegiju da se igramo sami sa sobom, bude nam lijepo i shvatimo da zivot nije u nasem vlasnistvu i da nismo u mogucnosti da se vratimo sami sebi ali nam je prijatno biti s njim u drustvu i prijateljovati dok se ne rastanemo.

Pjesnik je to formulisao na sljedeci nacin nacin

ZIVOT

U procjepu mladosti
nalazi se nemir
u procjepu procjepa
nalazi se
radost
u drugom procjepu
tuga
Zivimo tako zivot
ja i moj zivot
kao dva
nerazdvojna druga.

(Ilija Saula)

S postovanjem
Kordun

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 09 Окт 2008, 17:28

Stojane osjecam da iz tvojih razmisljanja svicu nove zore. Sigurno gajih u sebi harmoniju za koju si siguran da bi bila prikladnija uslovima zivota od postojece. Nazalost za sva ta razmisljanja ne postoji ventil koji bi ih usmjerio na pravac gdje bi vaskrsla. Jos dugo ce zjapiti prazna Zaratustrina pecina dok se u nju neuspne nadcovjek, jos dugo ce vrh piramide cekati na necije vaznesenje, jos dugo ce vuk biti krvolok i mi cemo biti jos dugo i poslje nas opet MI, u zamjenjenim ulogama, nikad oni isti, smatram povratak sebi nemogucim.

Корисников грб
stojan popivoda
Šef podzemlja grada
Поруке: 4261
Придружен: 10 Апр 2006, 15:56

Порукаод stojan popivoda » 09 Окт 2008, 18:04

Stvari su takve da bi se recimo čovek pomerio uvek je potrebno neko da ga gurne. Taj naš mali demijurg, inijator, pomerač, bio to neki drugi čovek ili ko-zna-šta jeste naš otac u figurativnom smislu. Moj zadatak je da hodam i da ne gubim inicijativu u građenju smisla, dok krajnji ishod ne bi trebalo da me brine.

BTW, mogli bismo da razmenimo naše knjige. Razumevanja radi. :wink:
U novoj 2009. godini Stojan Popivoda će prestati da postoji. Ako neko bude imao želju da kontaktira njegovog tvorca to može učiniti putem mejla:

dejan_kokoshkov@yahoo.com

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 09 Окт 2008, 19:53

dabi se covjek gurnuo potrebno je malo zivotinjskog, u smislu odvajanja, odnosno osamostaljenja, napustanje patronstva i odlazak iz copora, u prirodi je zov, a u covjeku nagon, ako ne cujes zov i ako si bez nagona, dzaba je i guranje.

BTW sa zadovoljstvom, mozemo izmjeniti nase adrese na PP da bi se posiljke mimoisle.

S postovanjem
kordun

Корисников грб
ruke
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 677
Придружен: 11 Апр 2007, 23:41

Порукаод ruke » 10 Окт 2008, 11:54

Kordun пише:dabi se covjek gurnuo potrebno je malo zivotinjskog, u smislu odvajanja, odnosno osamostaljenja, napustanje patronstva i odlazak iz copora, u prirodi je zov, a u covjeku nagon, ako ne cujes zov i ako si bez nagona, dzaba je i guranje.


Guranje i jeste način da se zov prepozna. Bez guranja to ne bi ni bilo moguće, bar za nas obične ljude, a sve ostalo dolazi kasnije...

Корисников грб
Kordun
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 548
Придружен: 23 Јун 2008, 05:51

Порукаод Kordun » 10 Окт 2008, 13:43

dobre ruke, u redu, nezaboravi na vlastiti instinkt, sigurno znas mnogo primjera iz svoje okoline kako roditelji lijece svoje bolesne ambicije na vlastitoj djeci, ima li to smisla, djba im guranje. Ako te neko gura gura te od tebe, a poenta nase price je da pokusamo rasvjetliti mogucnost povratka sebi, za sto tvrdim da nije moguce.

S postovanjem
Kordun

Корисников грб
ruke
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 677
Придружен: 11 Апр 2007, 23:41

Порукаод ruke » 11 Окт 2008, 11:59

Ako nisu roditelji ti koji guraju, guraće neko drugi. Ne mislim da to znači i guranje od sebe, baš suprotno, jer čovek neće ni poželeti da se vrati sebi, ako ga neko drugi ne odgurne od sebe. Da li će uspeti da se vrati sebi, to ne znam, ali sama želja da se krene u tom pravcu je korak unapred. Koliko ta priča ima veze sa Ničeovim Zaratustrom, Kastanedinim "sitnim mučiteljima" toliko ima veze i sa svim živim i neživim religijama.

Uz poštovanje, sa prijateljskim stiskom
ruke