Jesen....

Opustite se, zaboga!

Уредник: Moderatori

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23058
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 15 Нов 2011, 07:55

MustraBecka пише:Jedna jesen mi je na današnji dan dala mog prvenca, ljubi ga majka ^78^
Ima, ima u njoj puno lepota :D


:)===0 :mah
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Нов 2011, 12:45

Priče Srđana Đurića
Jesen

Oduvek sam mrzeo jesen. Ili to beše zima. Ma, ne znam. Uostalom, i nije toliko bitno. Važno je da mi se ne sviđa sve to vreme koje dođe kada prođe leto. I to je jedino što je bitno.
Ne podnosim sve te priče o tome kako jesen donosi „zlaćane boje koje najlepšim nijansama oslikavaju" sve oko nas i kako je kraj zapravo nagoveštaj novog početka. Manite me te priče! Mislim, dok dođe taj početak moram da preživim litre kiše po kvadratnom metru, besomučne udarce košave i šištanje kroz pukotine za koje nisam ni znao da postoje, hrpe snega, nalete raznih znanih i neznanih virusa, mrak u četiri po podne, a da ne govorim o slavama, Novoj godini, Božiću, rođendanima. Gde normalan čovek da nađe pare za sve to? I kao da su se gotovo svi koje poznajem rodili baš za vreme tih najsivljih meseci.

Kad malo bolje razmislim, taj podatak samo ide u prilog mojoj tvrdnji da ljudi više vole proleće, jer svi koji smo se rodili u kasnu jesen i zimu, zapravo smo začeti onda kada svet izgleda lepše. To dovoljno govori, zar ne? I kada mi kažu da sam dete jeseni i da bi trebalo da se radujem danima koji dolaze, ja osetim gnušanje i pomislim zadovoljno da sam zapravo dete proleća, jer tada sam krenuo na svoj put. Samo sam, zbog zakona biologije, izašao kada moram.

Ova priča, dakle, počinje pre nekoliko dana, kada sam kretao na pijacu i osetio studen u svakom deliću tela. Sve oko mene bilo je isto. I razbacani promotivni materijal ispod sandučića na ulazu u zgradu, i ljudi koji su prolazili pored mene, samo što su bili teži za po kilu-dve, zbog iz naftalina izvađenih zimskih stvari, i drveće koje je preteći šuštalo... Lica su bila slična ali, odjednom, delovala su umorno i zabrinuto... Ma razumete, sve je bilo isto, ali potpuno drugačije. Sve se promenilo i to, bukvalno, preko noći. Zbog dolaska jeseni.

Hodao sam i razmišljao o svemu onome što sam napisao na početku ove priče i u parkiću pored kojeg sam prolazio ugledao pravi mali sajam dečjih kolica. Majke, bebisiterke, deke, bake i poneki tata stajali su u manjim grupicama i delili iskustva o najmlađim novopridošlicama u naš komšiluk, o tome kako je protekla prethodna noć, da li su spavali, koja je kašica najbolja... Za to vreme, junaci tih priča znatiželjno su gledali u svet ne razumevajući ga, ali osećajući privlačnost prema njemu zbog svih tih malenih drugara koji su ih okruživali i koji su ili neutešno plakali ili „pričali", ili se prosto smejali. Setio sam se dugih jutarnjih šetnji sa mojom ćerkom, pre samo nekoliko godina, oronulih dorćolskih ulica, svih onih baka koje smo sretali i kojima sam naučio imena jer nije bio red da svako jutro slušam komplimente za moju naslednicu a da ne uzvratim lepim rečima: „Hvala vam, gospođa Nado", „Hvala vam na lepim rečima, gospođo Vera"...

Za vreme tih januarskih i februarskih dana shvatio sam tu čudnu povezanost onih koji odlaze i onih koji tek počinju. Najnasmejaniji su, svih tih mrgodnih jutara, bili oni čiji su životi bili blizu početka zaustavnog vremena. Iskreno su se radovali susretima sa mojom ćerkom koja je tada upisivala prve minute boravka na terenu koji se zove život. Nisu im smetale ni kiše ni snegovi. Kao ni mojoj ćerki, kao ni bepcima u vračarskom parku tog jutra. Nisu nikada pričali o tome niti se žalili. Prilikom svakog viđanja prisećali su se najlepših iskustava iz perioda kada su i oni postajali roditelji, a oni koji nisu imali tu sreću, uvek su mi davali nove razloge za sreću i ponos što sam postao otac.

Prisećajući se tih dana nisam ni primetio da sam stigao na pijacu. Bila je prepuna glasova, akcenata, pogleda. I mirisa koji su me vratili, za trenutak, u detinjstvo. U vreme prvih odlazaka na malu voždovačku pijacu, koja mi se tada činila ogromnom, nepreglednom, i koja je nosila boje i arome misterioznih prostranstava. Od tada volim pijace. I pokušavam da vratim taj osećaj avanture svaki put kada se šetam nekom od njih.

U jednom od uglova Kalenića naišao sam na tezgu sa mnoštvom sijalica i na njoj lampice za jelke. Nova godina! Božić! Tu su za nekoliko nedelja! I sa njima taj osećaj topline u domu, kakav ne postoji niti u jednom drugom periodu. A pre i posle toga rođendani, slave, sva ta okupljanja dragih ljudi koje ne stižemo da vidimo i koje ne bismo ni videli da nema tih datuma. A i gde bismo se viđali kada minus stegne i vetrovi zafijuču da nema tih dana kada slavimo promene poslednje brojke u kalendaru, u našim životima i kada na slavama sumiramo godinu za nama i analiziramo sve, od grešaka selektora do problema u severnoj Africi.

Pogledao sam u oblačno nebo, osetio prve kapljice kiše i pomislio kako se dobro osećam. Zapitao sam se da li je moguće da je ovoliko bezvoljnih lica oko mene? Da li je moguće da vreme može toliko da utiče na bilo koga? I zar najlepše uspomene ne pravimo mi sami, a ne vreme i smena godišnjih doba? I zar je bitno koliko traje dan i to kako je priroda raspodelila svoja raspoloženja, ako imamo volje i pameti da dane koje imamo ne trošimo već ispunimo smislom i uspomenama koje će trajati.

U tom trenutku već sam bio u ulazu moje zgrade. Pokupio sam bačene papiriće i smestio ih u korpu ispod sandučića. Dok me je lift nosio naviše, osetio sam čudnu mešavinu sreće i zadovoljstva. Čeka me nova jesen! I siguran sam, pregršt događaja kojih ću se rado sećati. Ušao sam u stan, poljubio suprugu (rekao joj da nisam kupio ništa sa spiska, ali da sam doneo nešto vrednije) i seo da nastavim priču o jeseni koju sam započeo tog jutra. Pročitao sam početne pasuse i nasmejao se. Rešio sam da nastavim i završim ovde. Sa prepravljenim uvodnim rečenicama. One sada glase: Oduvek sam voleo jesen. Ili to beše zima. Uostalom i nije toliko bitno. Važno je da mi se sviđa sve to vreme koje mi je dato kada god da se desi.

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Јун 2012, 14:26

Zašto jesen gubi boje?

Piše Slavoljub Marković
Jesen je doba berbe, sakupljanja zrelih, zdravih plodova, vreme kada energija treba da se sabere, koncentriše i povuče – i to na svim nivoima. Sve se u prirodi tada sakuplja, sabija i povlači u svoju suštinu, na unutra i nadole.
Neposredno pre opadanja i truljenja na zemlji, listovi mnogih biljaka u umerenom klimatskom pojasu počinju da se razmeću pravim vatrometom boja. Boje jeseni su najtoplije i najnežnije koje se pojavljuju u prirodi, protežući se preko celog sunčevog sprektra boja, pri čemu im je zajedničko to što su zagasite, prigušene, sa izuzetkom žute i crvene, koje krase suvo lišće.

PRIRODA POD STRESOM
Ali, naučnici zabrinuto konstatuju kako jesen počinje da gubi boje! Globalno zagrevanje već menja jesenje nijanse, pa je i sjaj predivnih šuma počeo lagano da bledi. Blistavo žute, crvene, narandžaste, zelene - postaće smeđe, blede i dosadne.
Uostalom, možda ste i vi primetili kako "jesen nije više kao što je bila"?
Dan Patilo, biolog sa univerziteta Zapadna Karolina, objasnio je da je tokom četrdesetogodišnjeg proučavanja otkrio jasan "stres efekat na drveću".
- U odnosu na prethodnu, svaka sledeća sezona listanja je sve bleđa i prosečnija.
Koliko god ova konstatacija zvučala pesimistično, njoj se pridružuju grupe zelenih, koji uz mnoge posledice globalnog zagrevanja obavezno navode i - bleđe nijanse jeseni.
Studija američke grupe "Klin er kul planet" tvrdi da će neke vrste šarolikih šuma tokom sledećih sto godina - potpuno nestati. Predviđanje se temelji na pretpostavci o daljem rastu temperature koja je danas najviša u poslednjih hiljadu godina.
Visoke temperature uskratiće im potrebnu vlažnost, što bi moglo da dovede do bujanja šikare i šumskih štetočina i proređivanja fine crvene šume javora.
- Postoji naučna srazmera: na svakih sedam stepeni više dolazi do dupliranja mikropopulacije. Znači, doći će do bujanja insekata i mikroorganizama - kažu u "Vorld vajdlajf fundu".
Prognoza je da bi globalno zagrevanje moglo da uzrokuje kratkotrajnu eksploziju boja, ali dugoročne posledice ne bi bile sjajne - boje će sa godinama da blede i šume će postati dosadne za oko.

PLANETA KAO ŽIVI ORGANIZAM
Da to nije dobro, moguće je sagledati iz nekoliko uglova, svakako ne samo iz onih estetskih. Naučnici se slažu da je Zemlja veliki organizam koji se hrani hemijskom i sunčevom energijom, diše preko šuma i algi u okeanima, gde energija kruži u lancima. Boje, pri tome, predstavljaju jedan od svojevrsnih instrumenata dijagnoze zdravlja tog organizma, odnosno naše planete. Kao i drugi, i simptom sve bezbojnijih jeseni upozorava na narušeno zdravlje planete. I to, mnogo ozbiljnije nego što čovek želi da sagleda. Tim pre, ako prihvatimo verovanje mnogih fiziologa da jesenje boje prirode služe njenim fiziološkim procesima, ali i nekih teoretičara evolucije koji pretpostavljaju da takvo jesenje izobilje boja mora da služi prevashodno signalnoj funkciji.
Obezbojena priroda na svoj način odražava i sve veću depresiju koja je obuzela i same stanovnike planete, koji u euforičnom zanosu pred tehnologijom zaboravljaju svoju suštinsku pripadnost prirodi i zavisnost od nje. Treba imati u vidu da boje nisu prosta fizička svojstva stvari, već da su generisane u mozgovima živih bića i da zavise od čulnog aparata kojim je evolucija opremila potencijalnog posmatrača. Receptori za boje insekata i ljudi fundamentalno se razlikuju, pa nešto što nama izgleda tmurno, njima može izgledati živahno, a ono što je nama zastrašujuće, za njih bi moglo da bude veoma privlačno.
- Čovek sve upornije zagovara teoriju da je sam sebi dovoljan, a ono što je za njega predstavljalo zdravo životno okruženje on danas fetišizuje kroz tehnologiju. Njene boje su sive, hladne, kakav postaje i život lišen simbioze sa prirodom, u kojoj se nekada živelo - upozorava filozof Enriko d'Arđenio.
Završićemo rečima Vilijema Hamiltona: "Stabla će biti iskrena zbog toga što naprosto nisu u stanju da lažu. Ona postupaju na isti način kao i paun ili mladić koji nosi zlatni lančić u diskoteci: ukoliko šaljete skupocene signale, morate da imate dobar razlog zbog koga ih stvarate, što osigurava da signali budu pouzdan pokazatelj realnog stanja stvari, odnosno da će preneti pouzdanu informaciju potencijalnom primaocu."
I ove, najnovije signale, čovek bi morao ozbiljno da protumači...

MAGIJSKO DOBA
U povratnom ciklusu godišnjih doba, jesen je predočena plodovima voća, grožđem i opalim lišćem; njena životinja je zec, a zodijački znaci Libra, Skorpio, Sigitarijus. Između sumraka 31. oktobra i sumraka 2. novembra počinje period Samhaina (sou-in - zagledaj se unutra), vreme kada treba poželeti dobrodošlicu mraku i pokloniti se senima preminulih (Svi sveti, Dan mrtvih, Zadušnice). Smatralo se da noć pre Samhaina duhovi hodaju Zemljom dok putuju na onu stranu života, jer je to vreme kada se otvaraju kapije između sveta smrtnika i sveta magičnih bića.
Tih dana ljudi su se intenzivno bavili magijom, gatanjima i proricanjem. Ovaj period simbolizuje i bundeva, za koju se još u srednjem veku verovalo da je jedan od najmoćnijih magijskih rekvizita (dve srasle bundeve predstavljaju, poput peščanika, gornji i donji svet).
U većini tradicija bundeva označava definitivni kraj leta i verovalo se da poslednju treba ostaviti na njivi, kako bi se uoči predstojeće duge i hladne zime nahranila (i odobrovoljila) i bića iz drugih svetova. I danas je neizostavni deo ikonografije Noći veštica (31. oktobar). Ljudi su, obučeni kao duhovi, išli od kuće do kuće i izvodili razne trikove kako bi dobili hranu i piće – ova praksa, verovatno inspirisana još ranijim običajem ostavljanja jela i pića natprirodnim bićima, preteča je današnjeg obilska kuća i darivanja slatkiša kostimiranoj deci na ovaj praznik.
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23058
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 05 Сеп 2012, 11:49

...polako stiže još jedna jesen.... :-D
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...

Корисников грб
Shushu
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4736
Придружен: 11 Феб 2006, 23:16

Порукаод Shushu » 16 Сеп 2012, 21:44

...bezim koracima osvaja dvoriste i grad.Kesteni se lagano presvlace u zlatne nijanse.Vjetar sve lakse probija do koske.Vrijeme za ljubav :)
Ljubav radja ljubav / Tolstoj

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 17 Сеп 2012, 09:51

Kod mene je po noći jesen, (sa pljuskoviMa), a evo sad

Слика

:mah
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20435
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 17 Сеп 2012, 12:16

Kad pomislim da sve to i nas čeka...
:sad: :sad: :sad:

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 26 Сеп 2012, 13:41

Kažu, nosiće se ove jeseni :wink:

Слика Слика Слика Слика Слика Слика


Слика Слика Слика Слика Слика Слика
Слика

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Порукаод zara » 18 Окт 2012, 21:31

Слика
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 23 Окт 2012, 22:39

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=8iPHwqKSbro&feature=youtu.be[/youtube]
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29565
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 20 Нов 2012, 02:00

Слика

Не сможет разлучить нас эта осень,
Пугая всей нелепостью измен…
Чуть скрипнет вдруг калитка ровно в восемь,
Впуская в душу свежесть перемен…

По мокрой незатейливой дорожке
Шагну я тихо в твой осенний сад…
Прости, что опоздала я немножко,
Виною - этот жёлтый листопад…

Хотел он стать отчаянной преградой,
Сомнительной приметою надежд…
И ветер рвал последний лист с досады,
Лишая ветви мокрые одежд…

Ну кто бы мог подумать, что сентябрь
Изменит в одночастье свой вердикт
И веткой обнажённой накарябает:
«Кто любит и любим - всегда простит…»

Не сможет разлучить нас эта осень
И глупость нашу прошлую простит…
Чуть скрипнет вдруг калитка ровно в восемь,
И сад сокроет тенью боль обид…

Елена Громцева
Слика

Корисников грб
El
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 23058
Придружен: 08 Авг 2007, 08:19
Место: Pančevo

Порукаод El » 06 Дец 2012, 08:12

Ćao Jeseni,stiže zima.....:D
"Ne zanosi se. Promeniti nešto na muškarcu možeš samo ako nosi pelene" ...