Tisina

Порукаод **Anatema** » 12 Сеп 2005, 01:21

Znate li da uzivate u tisini?

Порукаод **Sky Seeker** » 12 Сеп 2005, 09:09

Kako kad.
Nije svaka tišina ista.
Ima onih koje tište, bole, peku...
A ima i onih kad stvara, voli....

Порукаод **Anatema** » 12 Сеп 2005, 15:01

Ja momentalno neznam sta je tisina.
Djeca j euvijek razbiju.

A voljela bi malo da uzivam....

Порукаод **Maestro** » 13 Сеп 2005, 01:56

Ko tišinu "sluša", ili je želi "čuti" samo spoljnim čulima,
nikada u njoj neće moći uživati...

Порукаод **vuk** » 13 Сеп 2005, 09:29

Ja često vapim za tišinom!

Порукаод **Anatema** » 13 Сеп 2005, 15:04

PjescaniSat · Порукаод **PjescaniSat** » 18 Сеп 2005, 20:30

Prigrabih pitanje (od prije par dana) "sta razbija tvoju tisinu" pa reci cu da su to:

Skamenjene zelje
Svezani nemir
I more mira
Sto u meni lezi

Biserna školjka
Sumeci tiho
Pjesmu morskih nimfi i čežnju
Morskih daljina

I talasi od morske pjene
Dosezu do mene
Spstajuci svileni sal
Na lice pred san ...

Порукаод **vuk** » 19 Сеп 2005, 09:38

Šta mi razbija tišinu? Pa kad sam smiren, spokojan ništa. A inače sve, najviše me nerviraju oni koji zvuke proizvode samo da bi skrenuli pažnju na sebe.

Порукаод **Anatema** » 17 Окт 2005, 23:13

Kad nestanu reci, i kad tisina zacuti, kad ostanes sam sa mislima svojim, ucini ti se da opstajes prekriven morem cutanja i opijen njenom beskrajnoscu, smatras je hiljadu puta boljom od reci, koje te pogode i nestanu i nikad ne znas kada ce stici sledece... A onda dodje dan, i drugi za njim, i nizovi takvih i priznas sebi da je ono sto najvise boli sakriveno u neizrecivo praznom... I to je to.. Tisina

prozak · Порукаод **prozak** » 17 Окт 2005, 23:22

Tisina nekada zna da bude zaglusujuca. Kada svski damar bila odzvanja nepodnosljivom tisinom , i srce ludo kuca u grudima. Kao da si sam u univerzumu. I kada ti cula polako atrofiraju od te gromoglasne tisine,postajes svestan svoje malenkosti u svemiru.

... kolibri ...

Ako si upoznao tišinu i samoću
osetićeš miris nepoznatog cveta,
ugledaćeš i na zidu neke zgrade
okamenjene konture ljudskih snova,
shvatićeš da postojanje zavisi
od sklada tišine i zvuka.

Reči tvoje će se nizati u misao
bojažljivo i tiho,
ući ćeš sa lakoćom i
u tuđe prostore tišine,
primetićeš i neku svoju nit
u tkanju koju pletu vekovi.

A kada iz sive tišine izađeš,
još samo dve rečenice zapišeš,
pa umesto da nešto zaključiš
kapiju tišine odškrinutu ostaviš.

Nada Stojanović

Порукаод **Viktorija Vi** » 30 Окт 2005, 00:40

Тишина предела или људи...Одавно је престала да ми смета, одавно је постала окрепљујућа.
Волим је.
Умем да је пронађем, онда кад она не успева да пронађе мене, због буке која ме окружује и која је њен моћни противник.
Једном је већ постојао један сличан топик, и на њега сам одговорила својом песмом " Ћутањем те волим", која говори о томе како се неко може волети тишином. Ако је некима позната, нека ми не замере што ћу је опет поставити овде.
Ово је једна од оних ноћи у којима се неко може волети само ћутањем...

Ћутањем те волим

Ћутањем те волим,
са жељом да тишину
у додир претворим,
а сваки додир
у страст,

и да сагорим
док ме волиш
и док по телу се
разлива сласт,

и да ни сећање
не остане после,
кад љубав прође,
ни реч,
ни звук.

Кад љубав прође,
нек ништа не остане
после нас –
ни траг,
ни глас.
само мук.

Порукаод **Anatema** » 31 Окт 2005, 18:53

I ovo je tisina.....

Слика

prozak · Порукаод **prozak** » 31 Окт 2005, 20:03

Порукаод **Viktorija Vi** » 21 Нов 2005, 23:59

Лепа је и она тишина која као материјалну подлогу има белину снега.
Данас је пао први снег.
Није се забелело све. али кровови јесу, бар колико сам ја могла да видим са свог брда.
Снег је, као и увек, нечујно падао, и подсетио ме је како тишина може бити лепа и бела.