... se prepuštam...
... opraštam...
... zaričem se da ne opraštam...
... čavrljam...
... čaram...
... razmišljam...
... zamišljam...
... tonem u dremež...
... hvatam iz daljine lavež...
... na (vodeni) korak od bevande...
... prizivam miris lavande...
čaša crnog vina je moj, ne baš svakodnevni, ali omiljeni večernji ritual (mada ima onih koji me ispravljaju i kažu da je pogrešnim imenom krstim crveno vino). pivo ne volim. belo vino mi ne godi.
čak i leti pijuckam vino (mada ima onih koji mi kažu da se vino ne pije u mesecima koji u svom nazivu nemaju 'r' - maj, jun, jul i avgust).
natočim si u onu kuglastu čašu sa nogicom, pa gustiram. gusto crno, često makedonsko, čedo sunca i grožđa.
puštam ga da provri u meni i izviri sa hiljadu nekih probuđenih glava, ponekad i onih sopstvenih ličnosti kojima sam istu odrubila.
vino mi je ključ za odaje gde sebe još nisam porubila u odoru inkvizitora i sudijsku togu.
vino je poklič da svašta (još) mogu.
vino je poljubac jula u srce decembarskog celca.
vino je bekstvo iz grada u središte nekog francuskog selca.
ovo je tema za vinopije, po opredeljenju ili ubeđenju, za amatere i profesionalce, za neuke konzumente i degustatorske znalce, sve može i sve me zanima...
p.s. obećavam da ću ovih dana temu nahraniti nekim zanimljivim citatima iz knjige 'Vino za početnike'.
do tada nazdravljam, sa osmehom...
... OVOLIIIIIKIM!!!
