Pravopis srpskog jezika

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 06 Јан 2008, 18:12

ali Nikolina u ovom slucaju ne vazi ona Vukova;"Pisi kako citas,citaj kako pise". :roll:
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
Ella
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 18
Придружен: 04 Јан 2008, 17:44
Место: U oblacima

Порукаод Ella » 06 Јан 2008, 21:47

Homo ludens пише:
Nikoluna пише:kako se zove radnja kad mijenjamo rijec npr:Srbin srpsko


Nikolina,ovdje se radi o fonetici, jednacenje suglasnika po zvucnosti.

Ako se dobro sjecam, kada se dva suglasnika razlicita po zvucnosti nadju jedan do drugog, zvucni prelazi u svoj bezvucni par

Zvucni: B G D DJ Zj Z DZ
Bezvucni: P K T Tj Sh S Tch F H C

Pa je zbog toga mjesto Srbski ----> Srpski

Bio sam neki dan u Sapcu,ne Sabcu. Gradic Sabac...
po ovoj logici bi rijeci; „i „odpad“, bile otpad„robstvo“, bilo ropstvo „predci“,bili preci itd...



Samo da dodam- Ako je prvi glas bezvučni, a drugi zvučni, onda prvi glas (u ovom slučaju bezvučni) prilagođava se drugome (zvučnom), pa tako dobijamo oba zvučna suglasnika:
svatovi-svatba-svadba...
Život ne daje ono sto od njega očekuju hirovita djeca, već ono što snagom od njega otmu hrabri i odvažni..

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 08 Јан 2008, 06:24

Dobro si Ella,da to je tako,nema sta...Ti si jos svjeza i radis sa srednjoskolcima jezike,ja sam zaboravio vise,i cak ne obracam toliko paznje na pravopis.Srdacan pozdrav profesorice i lijep dan!
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Јан 2008, 17:23

Pravopis - ispravno pisanje i neke ceste greske
U nasem jeziku veliko slovo na pocetku svake reci pise se samo u nekim viseclanim nazivima, nazivi drzava i gradova, licna imena sa stalnim atributom. Npr. Petar Veliki i sl.

Malo i veliko slovo
U poređenju sa engleskim u kome je upotreba velikog slova daleko raširenija, najčešće će se velikim slovom pisati samo prva reč, kao i ona koja je i sama vlastito ime. Dakle: Daleki istok, Balkansko poluostrvo, Sredozemno more; Crveni trg, Stari grad (kao deo grada)...

U engleskom jeziku velikim slovom često se pišu imenice koje označavaju rodbinske odnose (Mother, Father, Mom, Aunt i sl.). Na srpskom ih treba pisati malim slovom.

Takođe, za razliku od engleskog jezika, imena razdoblja pišu se u srpskom jeziku malim slovom: renesansa, srednji vek, ledeno doba.

Prisvojni pridevi sa sufiksom -ski, -čki pišu se malim slovom: engleski jezik, američki film, japanska kultura, ruska salata.

Titule se u srpskom jeziku pišu malim slovom – kralj, kraljica, papa, sultan i sl.

Nazivi
Umetnička dela: nazivi književnih dela, filmova, pesama, novina i časopisa navode se u italiku, npr: Severna svetlost Filipa Pulmana, Miltonov Izgubljeni raj, Felinijev Amarkord; Njujork tajms, moskovska Pravda, beogradska Politika.

Nazivi firmi, fabrika, hotela, restorana, brodova, sportskih klubova i sl. pišu se u italiku: Dženeral motors, Ford, Holidej in, Titanik, Majkrosoft, Mančester junajted...

Marke proizvoda pišu se bez ikakvih posebnih znakova ukoliko znače ime proizvoda: pentreksil, najke, fijat, opel, smit i veson, marlboro...

Nazivi ulica: ukoliko je reč ulica na prvom mestu, treba je pisati velikim slovom (Ulica Branka Radičevića, Ulica borova). Isto važi i za imena trgova, avenija, bulevara i sl. Ako se u imenima ulica zadržava englesko strit, roud, lejn na drugom mestu (Park lejn, Dauning strit i sl.), važi isto pravilo kao u naslovima časopisa i imenima firmi, tj. ne važi princip neprozirnosti, koji se primenjuje samo na geografske pojmove.

Upravni govor
U skladu s navedenim primerima:

„Dugo si putovala“, reče ona kada je prišla.
„Stvarno?“, uzvrati majka. „Nisam ni primetila.“
„Ali ja jesam!“, smejala se devojka. „Ovde sam već...“, pa pogledavši na sat povika: „Ne mogu da verujem!“
„Onda krenimo već jednom“, smejala se majka, „i ja postajem nestrpljiva.“
Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: „Nedostajalo mi je sve ovo.“

Napomena: dopušteno je i korišćenje crte umesto navodnika. Pa shodno tome:
– Dugo si putovala – reče ona kada je prišla.
– Stvarno? – uzvrati majka. – Nisam ni primetila.
– Ali ja jesam! – smejala se devojka. – Ovde sam već... – pa pogledavši na sat povika: – Ne mogu da verujem!
– Onda krenimo već jednom – smejala se majka – i ja postajem nestrpljiva.

Kada su stigle u dvorište, devojka začu ono što je znala da će čuti: – Nedostajalo mi je sve ovo.

Voditi računa o tome da su crta – i crtica - dva različita znaka. Ne koristiti crticu kao rečenični znak.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči – naglasićemo, kroz primere, samo ono što je važno da uradi pre svega prevodilac, u slučajevima gde različito pisanje donosi i različito značenje.

Naime, složeni pridev plavozelen označava jednu nijansu boje koja je nešto između plavog i zelenog. Pridev plavo-zelen pak označava da je dotični predmet dvobojan, plav i zelen.

Slična je situacija i kod prideva tipa književnoistorijski (koji se tiče istorije književnosti) i književno-istorijski (tiče se književnosti s jedne i istorije s druge strane).

Dakle, ako želimo da napravimo pridev od sklopa naučna fantastika, on će glasiti samo naučnofantastični! Isto tako: jugoistočni, visokouvaženi.

Ovo takođe važi i za formante stranog porekla kao što su mega, kvazi, super, pseudo: dakle megamarket, kvaziistorijski, superpropustljivi, pseudonaučni.

Brojevi
Redni brojevi se u srpskom jeziku pišu sa tačkom. Dakle, ne „Sećam se 2000 godine“. Ne 3-ći i ne 4-ti i ne 80-ti niti išta slično. Dopušteno je skraćeno zapisati „osamdesetih godina“ isključivo kao 80-ih (bez t!), ali je preporučljivije ispisati slovima. Ista preporuka važi za brojeve uopšte; bolje osamnaest nego 18, bolje pedeset nego 50, bolje dvesta nego 200, ali je ipak preglednije 18.432 nego sve ovo kucati slovima. Kod ovakvih višecifrenih brojeva preporuka je da se grupe od po tri cifre odvajaju tačkom. Vodite računa da se tačka i zarez na ovom mestu u engleskom jeziku koriste potpuno obrnuto nego u srpskom. Dakle: englesko 2.66 kod nas 2,66; englesko 1,000,000 kod nas je 1.000.000 i sl.

Kada se za ime oružja zvanična oznaka kalibra koristi kao kolokvijalni naziv, to će biti: tridesetosmica, četrdesetpetica i sl. U skladu sa ovim pisaćemo, tamo gde je potrebno: dvadesettrojka, devedesetdvojka i sl.

Neke od (novijih) reči usvojenih iz engleske terminologije koje izazivaju nedoumice
imejl ili samo mejl
internet
veb-stranica
Volstrit
hotdog
hard-disk
kompakt-disk

Transkripcija
Koristite se odeljkom u Pravopisu Matice srpske za sve jezike koji su tamo obrađeni. Za one koji nisu, konsultujte sajtove ili Filološki fakultet.

Vlastita imena iz „trećeg“ jezika ne prenositi na engleski način: bivši Lenjingrad zove se Sankt Peterburg, nikako Petersburg, kineski grad je Šangaj, ne Šenghaj, bitka je kod Salamine, a ne kod Salamisa itd. Isto važi i za imena božanstava: kod nas je Artemida, nikako Artemis.

Ujednačiti imena – jedan lik se mora zvati isto od početka do kraja!

U srpskom jeziku se kod stranih muških imena menja i ime i prezime: Volim muziku Reja Čarlsa. Zato se prisvojni pridev ne može napraviti od imena i prezimena – ne Miki Mausov drugar Šilja, već drugar Mikija Mausa.

– Slučajevi kada se zadržava izvorno pisanje –

Prema praksi u našoj kući, transkribujemo sva imena i nazive – Njujork tajms, Pari mač, Algemajne cajtung i sl. Međutim, ukoliko bi transkripcija grafički isuviše izobličila pojam moguće je napraviti izuzetak: Fruit of the Loom (prepoznatljivije je nego Frut ov d lum), Windows XP. Isto važi i za naslove pesama popularne muzike: No Woman No Cry, Here Comes the Rain Again, We Are the Champions...

Dubleti
Koristiti isti oblik dubleta od početka do kraja, osim ako to ne služi kao stilsko sredstvo. Upotrebljavati oblik koji se preporučuje kao bolji. Dakle, bolje je dečji nego dečiji, bolje je centimetar nego santimetar, bolje je tlo nego tle, ali je nedopustivo da se u jednom tekstu jave oba oblika ako je taj tekst stilski ujednačen.

Oblici reči
Od imenica koje mogu imati prisvojni pridev nije dobro upotrebljavati genitiv, na šta engleski jezik često navede: treba Klajnov priručnik, a ne priručnik Klajna. S druge strane, od prezimena na -ski, -čki mora se upotrebiti genitiv: roman Dostojevskog, muzika Stravinskog, kao i drama Gorkog. (Na ovom mestu je zapravo preporučljivo pisati roman F. Dostojevskog, itd.)

Koristiti vokativ „kad god je to moguće“, kako kaže Ivan Klajn u Srpskom jezičkom priručniku. Misli se, dakako, na imenice muškog roda koje se završavaju na suglasnik. Dakle, iako ga je od imenica Džek, Bah, Dag, Fransoa praktično nemoguće napraviti, najveći broj imenica ima tu mogućnost: Pole, Migele, gospodine Bojle, doktore Preskote. Napomenimo ovde da se vokativ obavezno izdvaja zarezom: Slušaj me, dete moje, pažljivo. Mama, dođi!

Ne zaboravite da srpski za razliku od engleskog za mnoge imenice ima i ženski oblik: pripadnik – pripadnica, ratnik – ratnica, autor – autorka...

Rekcija
Sledeće reči i sintagme nalažu da ih dopunjujemo isključivo na određeni način:
u vezi s nečim (nikako nečega)
s obzirom na nešto (nikako obzirom da); ukoliko ova konstrukcija suviše opterećuje rečenicu, zameniti je sa budući da
oženiti se nekim (nikako nekoga) (Viđena je i ovakva rečenica: Moji mama i tata su najsrećniji oženjeni par.)
manipulisati nečim (nikako nešto)
kontaktirati s nekim (nikako nekoga) – a još bolje: obratiti se nekome, javiti se nekome...
nasuprot nečemu (nikako nečega)
uprkos nečemu (nikako nečega)
Ne koristiti oblike
bez da (treba: a da ne)
za+infinitiv: za poneti, za čitati (da ponesem, za čitanje)
svako malo (svaki čas)
od značaja, od koristi ne znači ništa drugo nego značajno, tj. korisno.

Upotreba glagolskih oblika
Ne zaboravite: ja bih, mi bismo, vi biste...

Radni glagolski pridev u srpskom jeziku ima oblike za muški, ženski i srednji rod u jednini i množini. Nedopustivo je koristiti oblik za muški rod za množinu kada je reč o dva ili više vršilaca radnje ženskog roda. Dakle, ako su na ručku Lora i Boni, one su sele i jele, a ne seli i jeli. I dodajmo ovde i sledeću napomenu: one nisu njih dvoje, kao što ni dva muškarca nisu njih dvoje.

Negacija – u srpskom jeziku važi princip dvostruke negacije! Ne: Nije se mogao opravdati bilo čime, već: Nije se ničim mogao opravdati. Srpska rečenica je: Ništa mi se ne dopada... Međutim, neposredno ispred negacije ni se neće upotrebiti: On to i ne zna; ja i neću da on to zna...

Upotreba zamenica
Osim bilo ko, postoji i neko, iko, svako i sl. Naime, zapaža se sklonost prevodilaca da svako anybody, somebody prevedu na jedan jedini način – bilo ko.

Enklitike
„Gde god se u rečenici javi granica između pojedinih logički povezanih celina – koja može, ali ne mora biti obeležena /.../ zarezom ili kojim drugim znakom interpunkcije – posle te granice počinje nova akcenatska celina, i u njoj enklitika nipošto ne sme biti na prvom mestu.“

Dakle, umesto: Broj stranaca, uglavnom Grka, se prepolovio, treba ...prepolovio se. Ili, umesto: Tobožnji magnetofonski snimak – tvrdim to pod punom odgovornošću – je falsifikat, treba ne enklitika, već naglašeni glagolski oblik ...jeste falsifikat.

Duhu srpskog jezika odgovara zamena prisvojnih zamenica enklitikama: njegove oči su bile pune suza – oči su mu bile pune suza; uzeo je njenu ruku u svoju – uzeo ju je za ruku.

Upotreba predloga
Predlog s piše se bez apostrofa i ovo mu je osnovni oblik, te ga tako treba i koristiti, osim u slučajevima kada naredna reč počinje glasom s, z, š ili ž, kao i kada se bez dodatnog a spojevi ne bi mogli izgovoriti (sa sinom, sa značenjem, sa mnom, sa psom i sl.). Isto važi i za predloge k i uz (k meni, ali ka kući; uz glavu, ali uza zid).

Predlog oko sreće se veoma često na svim mogućim i nemogućim mestima. Nije dopušteno, a često se viđa: pomogao mi je oko toga (umesto pomogao mi je s tim/u tome), pitala sam ga oko toga (pitala sam ga za to), raspravljali smo oko toga (raspravljali smo o tome), zabrinuta sam oko njenog zdravlja (za njeno zdravlje, ili brine me njeno zdravlje) i sl.

Upotreba veznika
Osnovno je pravilo da se iza veznika ali na početku rečenice ne piše zarez (osim u slučajevima kad sledi umetnuti deo rečenice: Ali, kao što je prethodno rečeno, to ne važi uvek.)

Englesko and može značiti: i, a, pa.

Englesko or može značiti i inače.

Englesko but na početku rečenice često je prikladnije prevoditi sa međutim ili ipak.

Vodite računa da se veznik da ne pojavljuje prečesto u rečenici. Sledeća jezička sredstva mogu pomoći:

- ne zaboravite da je književni oblik futura pomoćni glagol + infinitiv, a ne pomoćni glagol + da + prezent (umesto ja ću da ti kažem – reći ću ti; sutra ću da vidim – videću sutra)
- engleski modalni glagoli često su suvišni u prevodu na srpski: odatle sam mogao da vidim kuću – odatle sam video kuću; mogao sam da shvatim da će da me prevari – shvatio sam da će me prevariti; ne mogu da verujem – neverovatno mi je; ne mogu da podnesem – nepodnošljivo mi je, ne podnosim
- koristite se bogatstvom srpskih izvedenih glagola: počeo je da peva – zapevao je; počeo je da gleda u svoju pesnicu – zagledao se...
- veznik da može se zameniti i veznicima kako, gde, što, ne bi li (u namernom značenju)

Odnosne rečenice s rečju koji često se mogu zameniti jednim jedinim pridevskim oblikom: devojka koja je plakala – uplakana devojka; sto koji je bio postavljen – postavljen sto.

Osnovne leksičke napomene
Upotreba sledećih reči česta je u kolokvijalnom govoru (te se u tom smislu može zadržati i u kolokvijalnom dijalogu u prevodu), ali je nedopustiva u dobrom književnom stilu:

puno – u značenju mnogo, veoma, vrlo
jako – u značenju mnogo, veoma, vrlo
strašno – u značenju mnogo, veoma, vrlo
par – u značenju nekoliko, dva-tri
tuce – nama mnogo bliže desetak

U engleskom je reč thing dobila vrlo uopšteno značenje. Poželjno ju je, u zavisnosti od konteksta, prevoditi sa nešto, suština, sve ovo (I'm telling you all this things)...

Rečenica: Šta je najgora stvar koju si ikada učinio u životu? ne znači ništa drugo nego: Šta je najgore što si ikada uradio?

Izbegavati nagomilavanje tuđica, posebno pomodnih anglicizama i takozvanih pozajmica po inerciji. Izbavite i sebe i nas ogromnih količina prideva i priloga kao što su apsolutno, totalno, definitivno, fantastično, impresivno. Laganija engleska literatura vrvi njima, ali ako ne možete da izmenite izvorni stil, bar ga prevedite na srpski jezik. Pathetic old man nije patetičan starac, već jadan, kukavan; nema potrebe za izrazom krunski princ pored našeg prestolonaslednik. Zatim, trijumfalan može biti i slavodobitan ili pobedonosan, umesto frustriran mnogo češće je pravo značenje osujećen, ispunjen teskobom itd. Period može biti i razdoblje, instrukcija uputstvo, a konflikt – sukob. Čemu rečenicu: He knew how to do things with the lyric prevoditi sa: On je umeo da dobro tretira tekst i liriku?

Oprezno postupajte sa arhaizmima i lokalizmima svih vrsta. Njihova upotreba opravdana je samo ukoliko se njima karakteriše neki lik ili posebno istorijsko razdoblje. U knjigama čija je radnja smeštena u savremenu zapadnu civilizaciju ovakvim rečima praktično nema mesta.

Nepravilan govor određenih junaka nikako ne prevoditi pomoću pirotskog, lalinskog ili nekog sličnog domaćeg govora. Biti oprezan i kod prenošenja žargona.

Ne zamenjivati strane realije domaćim.

Ne koristiti idiome s lokalnim prizvukom (kiša oko Kragujevca, bez dinara u džepu, ispravljati krive Drine i sl.)

Pleonazmi
popeti se gore (sići dole, izaći napolje, podići gore, spustiti dole) – popeti se...
čak štaviše – samo čak ili samo štaviše
oko tridesetak – ili samo tridesetak ili oko trideset
vremenski period – period

Mere – sve inče, jarde, stope i sl. u tekstovima sa savremenom tematikom prebaciti u metre, centimetre i sl. Paziti da se ne pojave anahronizmi u tekstovima koji se odnose na prošlost, negde je bolje ostaviti starinske mere i objasniti ih u fusnoti.

Rodbinski odnosi – srpski jezik ima veoma razvijen sistem rodbinskih odnosa i sve odgovarajuće nazive. Koristite ih, tačno. Teško da su nečiji ujak i tetka u braku. Niti tetka posle dva poglavlja može postati ujna.

Skraćenice
Neke su u srpskom jeziku usvojene prema početnim slovima iz stranog jezika, te ih takve i ostavljamo (FBI, CIA, NASA, s tim što se ove na A ne menjaju). U skladu s tim, i druge, manje poznate, možemo preneti na isti način, ali treba ih objasniti, ukoliko iz teksta nije jasno o čemu je reč. Npr: SEC nikako ne može biti Jugo-istočna Komanda (?!), pošto je to Securities and Exchange Commission.

Osnovne sintaksičke napomene
Red reči u rečenici – u poređenju sa engleskim, gde je obavezan redosled subjekat, predikat, prilozi, srpski red reči je slobodniji. Razbijmo monotoniju kad nam maternji jezik daje tu slobodu. U zavisnosloženim rečenicama zavisna rečenica može doći pre nezavisne. Tako je umesto On je gledao TV kada sam ja stigao, često mnogo bolje Kada sam ja stigao, on je gledao TV.

U prevodima sa engleskog i francuskog paziti na slaganje vremena (i u drugim jezicima ukoliko u njima takva kategorija postoji). Engleska rečenica: I knew he was there treba da glasi Znao sam da je tu. (Ne: Znao sam da je bio tamo.)

Engleska rečenica je često u pasivnom obliku, što je daleko manje karakteristično za srpsku rečenicu. Za srpski jezik nije prirodna rečenica: On je hodao pridržavan za ramena od strane svojih pratilaca.

Paziti da ne dođe do nepotrebnog gomilanja zamenica i članova, što je česta greška u prevodima sa engleskog jezika. Npr: Popravila je svoju kosu – prisvojna zamenica je potpuno suvišna. Isto tako, ako ja mislim znači isto što i mislim (nije bitno naglasiti da sam to baš ja, a ne neko drugi), onda je daleko bolje i prirodnije koristiti oblik bez lične zamenice.

Takođe, imati u vidu da se prisvojna zamenica koja se odnosi na subjekat obavezno prevodi oblikom za svako lice – svoj: umesto otišao sam u moju sobu, otišao si u tvoju sobu, otišao je u njegovu sobu (a soba je upravo onoga ko je otišao) treba – otišao sam/si/je u svoju sobu.

Često se događa da se u opisnim tekstovima nagomila glagol biti: Majka je bila u kuhinji i prala sudove – ne znači ništa drugo nego: Majka je u kuhinji prala sudove. Ili: Bio je visok čovek i oči su mu bile svetle. Bio je obučen u elegantno odelo i nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe – najprirodnije je spojiti u jednu rečenicu: Visok čovek svetlih očiju u elegantnom odelu nezainteresovano je posmatrao ljude oko sebe.

Engleska rečenica često ima participe, koji se na srpski mogu prevoditi i glagolom u aktivu. Primećuje se navika da se pišu rečenice tipa: Ona je sedela za stolom čitajući i pišući. Bolje je i prirodnije: Ona je za stolom čitala i pisala; ili Čitala je i pisala za stolom...

Posebno treba obratiti pažnju na koga se odnosi radnja izražena glagolskim prilogom. Nedopustive su ovakve rečenice: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, njegovu pažnju je privukla jedna nova vrsta bakterije. Snimivši dva filma u kojima je bila zakopčana do grla, ljudi su počeli da je posmatraju kao pravu glumicu.

Glagolski prilog uvek mora da se odnosi na subjekat, te bi njegova pravilna upotreba izgledala ovako: Pokušavajući da nađe lek protiv kolere, usmerio je pažnju i na jednu novu vrstu bakterija. U gornjim slučajevima, najtačnije i najprirodnije bi bilo zameniti prilog ličnim glagolskim oblikom: Dok je pokušavao da nađe lek protiv kolere... Odnosno: Pošto je snimila dva filma...

Rečenice tipa: Ono što je bilo najvažnije bilo je to da je.... – u engleskom tako glase zbog nepostojanja fleksije; na srpskom treba da glase: Najvažnije je bilo da (što)...

Još neke česte greške
(nepravilan oblik – pravilan oblik)
završio je svoje piće – popio, ispio, iskapio...
juče uveče – sinoć
po pitanju – o pitanju, povodom pitanja
on je kući – on je kod kuće
Buker nagrada – Bukerova nagrada
Grešam koledž – koledž Grešam
jedno od dece – jedno dete; viđeno je i „podigla je jednu od svojih obrva“...
isuviše često; previše mlad – najčešće je mnogo prirodnije prečesto, prestar, premlad, predobar...
za i protiv predloga – za predlog i protiv njega
sa i bez dodataka – sa dodacima i bez njih
itekako – i te kako
pritom – pri tom
ni jedan – nijedan (osim u izrazima ni jedan jedini, ni jedan ni drugi)

Nikada nemojte pustiti u tekstu nikakvo ime, sliku, pesmu, toponim, istorijski događaj – nikakav pojam, a da ne znate šta je to. Geografske pojmove proverite, makar i samo potvrdite na pouzdanoj karti, ime slikara proverite u nekoj opštoj istoriji umetnosti... Tako neće doći do grešaka tipa „Valis Simpson je pomislio“, „Vini Pu i njegov drug Piglet“, San Dijego u Južnoj Karolini (doduše, ovde je bilo dovoljno pažljivije čitati original)... Zatim, marshmallow nije „mančmelo“...

Literatura
Pešikan, Jerković, Pižurica – Pravopis srpskoga jezika (izdanje Matice srpske)
Živojin Stanojčić, Ljubomir Popović – Gramatika srpskoga jezika (Gramatika Mihajla Stevanovića koristi se samo kao dopunska literatura)
Ivan Klajn – Rečnik jezičkih nedoumica
Pavle Ivić, Ivan Klajn, Mitar Pešikan, Branislav Brborić – Srpski jezički priručnik
Tvrtko Prćić – Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 24 Јан 2008, 17:39

Na jednom opštenarodnom forumu našla se sledeća rasprava:

- Kad se kaze da je nesto poslednje,a kad zadnje :)?
Zadnja strana ili poslednja ???
Ili sta vec...

- Vrlo jednostavno... prvo-poslednje, prednje-zadnje. To jest, kad se nesto broji, na primer stranice, onda je poslednje. Kad se odredjuje pozicija u smislu napred-nazad, kao korice na knjizi, onda je zadnje

- Bilo bi sve jednostavno kad bi jezik postovao zakone matematike. I sve bi bilo lako jer bio svi jezici bili slicni i imali otprilike isti broj reci. Ali to nikad nije bilo tako, jer narod nije hajao za pravila kad je stvarao svoj jezik. Tako nesto moze da postoji samo u glavama jezickih poletaraca koji hoce da zarade poene na recima, a ponekad i na jednom slovu (filosofija?, ma nije valjda?).
Da li fraza "zadnja misao" ima i "predju misao" kao svoju suprotnost, ili treba reci "poslednja misao"? Ili, da li je "zadnja posta" isto sto i "poslednja posta"? A sta cemo da radimo sa gotovo svim srpskim knjizevnicima koji su pisali "zadnji" tamo gde bi puristi tvrdili da treba pisati "poslednji"? Prica o zadnjem i poslednjem trebalo je da bude zavrsena jos 1951-ve kad je dr. Mihailo Stevanovic napravio poduzi spisak srpskih pisaca koji su pisali zadnji umesto poslednji. A srpski knjizevnii jezik je formiran od reci koje su srpski pisci koristili i u znacenju kako su ih oni koristili. Kao sto je i slucaj sa svim drugim evropskim jezicima.
Zadnji i posledni su sinonimi, kao sto to dobri recnici kazu. A sinonimi nekad imaju isto a nekad priblizno znacenje. A nekad je rec zadnji bolja samo zato sto je kraca i nekima bolje zvuci. A to je bolji razlog od mnogih da se ta rec sacuva i koristi u znacenju poslednji.
Ako se nekom to ne svidja, to je njegov problem, a ne problem srpskog jezika.

- Zadnja misao, koliko je meni poznato, ne oznacava misao koja je po redosledu na kraju, tj poslednja, vec misao koja se krije, te je, takoreci, pozadi te stoga zadnja, nasuprot mislima koje ne bismo ipak nazvali prednjima ali to de facto jesu.
Ono gore pojednostavljeno bilo je uopsteno... naravno da ima primera kod kojih je manje jasno koja bi rec bila prikladnija. A matematika i nije tako losa nauka.

- "To je njegova zadnja knjiga" <=> vise nece pisati knjige (neki bi iz ovoga "zadnja" zakljucili da je mrtav...)
"To je njegova poslednja knjiga" <=> poslednja knjiga koju je napisao, a bice ih jos!
Pa zasto su svi u fazonu "ma sta lupaju gluposti i izvoljevaju za taj srpski jezik" i navode primere kako mi Srbi ne mozemo da se dogovorimo oko "jednostavnih" stvari... u pitanju su FINESE ;)
Evo, i Englezi imaju slican "problem":
John HAS WRITTEN 5 books in his life. (John je napisao pet knjiga u zivotu, i bice ih jos! na taj zakljucak navodi nas vreme Present Perfect Tense "has written")
John WROTE 5 books in his life. (John je napisao pet knjiga u zivotu, i nece ih vise pisati! na taj zakljucak navodi nas vreme Past Simple Tense "wrote")

E sad, mozda ce neko reci - Sta smaras!? Ali zelim cisto da vam ukazem da nismo mi jedini koji "izvoljevamo"...
I ovo prednji-zadnji i prvi-poslednji ima smisla...

- znas kako je mojoj koleginici profesor rekao kada je polagala poslednji ispit i to iz kjizevnosti.
sva ushicena i sretna jer je polozila ispit sa kojim se vec duze pati prokomentarisala je ne glas dok joj je prof. upisivao ocenu:"uh,dobro je ovo mi je bio zadnji ispit."
a on ce na to:"koleginice,krava ima prednje i zadnje noge a vama je ovo mogao biti poslednji polozen ispit."-ladno joj ponisti ocenu.

- Tvojim primerom si samo pokazala da vlast moze da utice na formiranje jezika mnogo vise nego svi pravopisi i gramatike zajedno. Da li znas zbog cega kastiljanski Spanci izgovaraju "t" tamo gde ostali Spanci kazu "c", kao u reci "lektion", umesto "lekcion"? Zato sto su imali jednog kralja koji nije mogao da izgovari "c".
Ja sam imao profesora koji je pisao i izgovarao "kondensator", umesto "kondenzator", iako su svi ostali profesori na istom fakultetu pisali i izgovarali "z" za tu i slicne reci (bio je francuski djak). Mnogi studenti su verovali da su padali na ispitu zbog tog slova. U pitanju je vlast, zloupotreba vlasti, i psihopatska potreba da povredi slabije od sebe, a ne pravopis i gramatika.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30487
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Феб 2008, 15:51

Srpski jezik "ne voli" infinitiv. Znači, čak i u zapadnoj varijanti, konstrukcije tipa "trebam raditi", "volim pevati" i sl. nisu u duhu jezika. Mnogo lepše zvuči "treba da radim" , "volim da pevam" itd. To je, vrlo verovatno, u Srpski jezik došlo iz Grčkog u kome infinitiv, kao glagolski oblik, uopšte ne postoji.

#

Nije "Trebaju da dođu", niti "Trebali su da dođu", niti "Trebali bismo da dođemo", nego "Treba da dođu", "Trebalo je da dođu" i "Trebalo bi da dođemo". Glagol trebati se upotrebljava bezlično ukoliko je u spoju s glagolom. Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica: "Trebao si mi", "Treba mi novaca", dopušteno je i kao prelazni glagol "Trebao sam te", "Trebam novaca".

#

Trebati - upotrebljava se bezlično ako je u spoju s glagolom, npr. ''Svi treba da dodju'' (ne: trebaju). ''Trebalo je da znaš'' (ne trebao si da znaš), ''Trebalo bi da razmislimo'' (ne: trebali bismo).
Ako nema drugog glagola, trebati se menja normalno kroz sva lica:
''Trebao mi je njegov savet''
''Što su vam trebali ključevi?''
Dopušteno je i kao prelazan glagol, npr. ''Trebaćemo vas''. ''Trebao sam novca'', ''Trebate li nešto?''.
U odnosnim rečenicama kao : ''Evo imena ljudi koji su trebali da govore'' pogrešan je lični oblik su trebali , ali ne bi valjalo ni ''koji je trebalo da govore'' jer se ne slaže sa subjektom u množini. U takvom slučaju jedini izlaz je da se trebati zameni nekim drugim glagolom (imati, morati, itd.).

U ''Rečniku jezičkih nedoumica'' Ivana Klajna sasvim dovoljno i za najnepoverljivije (Sirius)

#

glagol trebati
Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:
Trebam, trebas, treba, trebamo itd.
Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska

#
.... bezličnost glagola trebati, koju ugrožava činjenica da postoje brojne lične upotrebe tog glagola (Vaša mi pomoć ne treba, One vam uopšte ne trebaju), a u vreme priređivanja Kartoteke jezičkih nedoumica pročitali smo u jednom uglednom dnevnom listu da bezlična upotreba glagola trebati "gordo posrće" ( Što se tiče vojnih pitanja mi ne bismo trebalo da o njima sad raspravljamo.  Ta pitanja trebalo bi da sačekaju izbi-janje rata pa da ih onda razmotrimo.  Da, ali Vi biste trebalo da znate da smo mi spremni da ih razmotrimo.  Pa, možemo li reći da je to završeno /"Politika", 13. 1. 1999, 4, tekst pod naslovom Kisindžerova ćaskanja  u kojima mu je partner Mao Ce Tung, odnosno Mao Cedung, 1975 /). Dopisnik "Politike" i eventualni jezički redaktor (lektor) nisu krivi što se održava neodrživa "norma", koja na nelogičan i u suštini nedopustiv način ukršta očiglednu personalnost s bezličnošću. Jednostavno, personalizovanu konstrukciju moramo priznati kao legitimnu, osim ako trebati stoji na početku rečenice. Neodrživo je reći ono što se često sreće u razgovornom, pa i administrativnom stilu: Škole su trebalo da dostave popunjene tabele. Rečenicu valja rekonstruisati tako da počne sa  Trebalo je da škole ... ili Škole su trebale da  ... !

1.

Na ovaj sitaktički problem blago je upozorio prof. Ivan Klajn u jednome od svojih priloga Jezičkom priručniku (Beograd 1991, 127 129), ali je sada došlo vreme da se, rasterećeni ranijih srpsko-hrvatskih jezičkih zavrzlama, posvetimo odrešitom uređivanju srpskoga jezičkog standarda. U konkretnom slučaju valja standardizovati bezličnu upotrebu, koja je logički moguća samo ako izostaje subjekat, tj. ako se bezlični likovi glagola trebati (naročito trebalo je i trebalo bi)  smeste na početku iskaza, dok se lično-bezlična upotreba prezentskog oblika treba (mi treba da dođemo/treba da dođemo) može podnositi i na početku iskaza.

U bolja vremena za standardizaciju srpskoga jezika, ona pre "ujedinjenja" (1918), glagol trebati zamenjivan je "normalnim" glagolom imati. Preporuka Odbora u vezi s ovom nedoumicom može legalizovati i zamenu imati u značenju glagola trebati, ali je najbolje osloboditi ljude od iluzije da trebati mora biti bezlično i kad nije bezlično. Potrebno je samo srediti i pojačati argumentaciju koju je pre osam godina već izložio Ivan Klajn. (www.rastko.org)

2.

Jasna mi je poenta gornje poruke, ali bih malo da ispravim način na koji je sročena. Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba -- "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao
(Bojan Bašić)
Слика

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 08 Мар 2008, 16:10

Mustra lepotice,da li je ispravno pisati; Ne znam ili sastavljeno Neznam...??:::ima tu vidim cesto nedorecenosti pa neki pisu sastavljeno a neki rastavljeno ovu negaciju...pogledaj srpski pravopis pa nam napisi ovdje ...
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 08 Мар 2008, 16:19

Nema tu šta da se gleda.
ne znam
ne mogu
ne smem
ne bih
ne dam

Uvek odvojeno.
:-D :-D

Корисников грб
Homo ludens
~ napredni clan ~
~ napredni clan ~
Поруке: 885
Придружен: 05 Нов 2007, 01:02
Место: Mastricht-Brüssel
Контакт:

Порукаод Homo ludens » 19 Мар 2008, 21:13

Sky Seeker пише:Nema tu šta da se gleda.
ne znam
ne mogu
ne smem
ne bih
ne dam

Uvek odvojeno.
:-D :-D


Da,znam ja gospodine pesnice,ali i ovdje sam zapazio da mnogi pisu skupa tu negaciju.I to cak obrazovani ljudi!Pozdrav ti,pozeleo sam te i tvoje stihove!

Setih se sad jednog mog profesora Slovenskog jezika,koji nam je uvek govorio;samo mali zarez na krivom mestu i umire misao beznadno,a stih izgubi lepotu.
Noc je kratko trajala,a nama je trebala najduza na svetu!

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad

Порукаод dragica zdralic » 24 Мар 2008, 08:26

Dragi lektori, korektori... cijenim Vaše znanje i umijeće svijet je divan što postojite ali...
opraštajte mi!!!

Nisam upisala književnost baš zbog toga, što bi bilo u stilu filma-"društvo mrtvih pjesnika", crtanje pjesme na grafikonu...

Prestala bi da pišem...

:ohh:

Neke su greške oprostive, neke neoprostive...

Moje su greške..u stilu "piši kao što govoriš"...i najčešće ( ij-j)...ima li ga ili nema radijo-radio i sve slično tome.
U poslednje vrijeme samo mi broje greške!
...i stalno me kritikuju...dosadilo mi
(sad bi bio odgovor-nauči i riješila si problem)
Jel da!
Слика

"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni
a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 24 Мар 2008, 14:36

Sloboda ima smisla, ali svaka oblast ima neka pisana ili nepisana pravila koja moramo usvojiti.

Dobar pesnik, Dragice, mora biti pismen i mora usvojiti ono sto je osnova.
Ne postoji nijedan valjani razlog niti opravdanje za onoga ko svesno ne zeli da prihvati postojeca pravila, a zeli da bude pesnik.

Prema tome, ima stvari koje svaki pesnik koji voli Poeziju mora znati i postovati, a pesnicka sloboda takvim pesnicima dozvoljava neka druga odstupanja.

Dakle, ne moze se reci da je neko radijo, vec je uvek i jedino radio, na primer...itd...

To nije tesko upamtiti i postovati.
U protivnom, svako bi imao mogucnost i dao sebi pravo da bude proglasen pesnikom, a onda bi Poezija bila degradirana, a pesnici u jos gorem polozaju nego sto inace jesu.

Корисников грб
dragica zdralic
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1519
Придружен: 01 Авг 2007, 14:29
Место: Novi Sad

Порукаод dragica zdralic » 25 Мар 2008, 08:02

ma da

tako je to :mah
Слика



"...čudno je, kako nam malo treba da budemo srećni

a još čudnije kako nam baš to malo i nedostaje..."

Корисников грб
Bojana B
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1366
Придружен: 20 Сеп 2008, 20:59

Порукаод Bojana B » 17 Окт 2008, 17:05

Znate sta drugovi i drugarice ! Nemoj neko da pomisli da sam bas potpuno nepismena ...zasto vas ovo molim i zahtevam da mi ne zamerite ...znam ja da pisem provilo znam gramatiku sve i da se vratim na tesks koji sam napisala znam tacno gde sam pogresila ali ja se nikad ne vracan na staro kako i u tekstu tako i u ziviotu. Sto u pisanju imam puno gresaka nemoj te mi zameriti ova tastatura me malo je*e a kad netso napisem ne vracam se da procitam dodam il oduznem neko slovo .....Sto rekla ova Mustra nije bre bas mnogo vazno kako je napisano vise mi je vazno sta je napisano ....To kad kazem mislim na sve vas ovde kad vas procitam ...sve i da preskocili neko slovo ..znakovi imterpunkcije i tako to meni to nebitno.....Valjda ko zna znace sta sam ja htela da napisem...
I izviljavam se svim profesorima knjizevnosti ukljucujuci i one sto su mene ucili a nek izvinjenje prime i ovi ove pristni....

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 17 Окт 2008, 17:33

Jel'?-Je l'? tj. Jeli? Je li?
I, da, neznam-ne znam...
Kao i samnom-sa mnom...
Mislim da su ova tri primera, uglavnom, zbunjujuća za ljude...
...

Flavio Briatore
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1943
Придружен: 20 Сеп 2008, 23:48
Место: Slovenija

Порукаод Flavio Briatore » 17 Окт 2008, 18:24

Anny пише:Jel'?-Je l'? tj. Jeli? Je li?
I, da, neznam-ne znam...
Kao i samnom-sa mnom...
Mislim da su ova tri primera, uglavnom, zbunjujuća za ljude...


Mene su u osnovnoj i srednjoj školi učili da se to sve piše odvojeno!

Baš je fini forum, malo da obnovim posle 31. godine života u Berlinu, Stokholmu i Ljublj!ani! :D