uticaj engleskog jezika na srpski

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

uticaj engleskog jezika na srpski

Порукаод trebamisvakidan » 15 Јан 2007, 11:46

Утицај енглеског језика на српски

Неспоразуми у споразумевању

Иако смо то и претпостављали, сада је и једно научно истраживање емпиријски показало да је доста низак степен разумевања англицизама код корисника српског језика

Многобројне реформе у свим друштвеним сферама и прилагођавање страним системима и прописима, уз изостанак сарадње са стручњацима за језик када је о новој терминологији реч, бахатост и немар одговорних према том проблему, неминовно су са собом повукли стихијску лавину нове терминологије у свим областима, која није прилагођена српском језичком систему.

На почетку 21. века енглески је одомаћени страни језик у свим земљама света, због распрострањености и огромне заступљености у комуникацији, што је и довело до његовог снажног утицаја на све језике са којима долази у додир. У том погледу ни ми нисмо изузетак. С њим се не сусрећемо само преко штампаних текстова, телевизије и филма него и преко свог матерњег језика. Зато желимо да укажемо на неке примере његове неселективне и стихијске употребе у српском језику. Хоћемо да покажемо и докажемо поражавајуће и забрињавајуће стање наше језичке праксе и укажемо на нужност залагања за правилан однос према језику и ваљано знање и осмишљено коришћење.

Како сада ствари стоје, изгледа да је то борба с ветрењачама.

Шта да кажемо друго када видимо да мушкарци у преведеним филмовима питају жене да се удају за њих, уместо да их запросе? Или када телевизије без престанка приказују теленовеле уместо телеромане, када штампа и остали медији извештавају о укинутим прелевманима, о револвинг-кредитима и сличном без икаквог објашњења тих већини публике сасвим непознатих речи?

Да бисмо боље осветлили проблем пренећемо вам резултате научноистраживачког рада сажетог у књизи издавачке куће „Змај” из Новог Сада Колико разумемо нове англицизме која је плод двоипогодишњег теоријског и практичног истраживања Олге Панић-Кавгић, асистента на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду. Како сама ауторка каже, на то су је подстакли натписи на улици типа Чикин грилл и потреба да сазна да ли, у којој мери и на који начин, пролазник разуме овакве натписе.

Истраживање је показало како се англицизми у српском језику употребљавају крајње хаотично и како говорници српског језика не разумеју у потпуности значење стотина англицизама којима су свакодневно изложени, у највећој мери преко средстава јавног информисања.

С прагматичне тачке гледишта показано је да долази до шума или сметње у комуникационом каналу између пошиљаоца поруке и примаоца поруке, новинара, с једне стране, и читаоца, гледаоца, слушаоца, с друге. Узрок томе јесте занемаривање чињенице да прималац поруке често није у стању да је разуме иако можда и зна енглески језик, али недовољно. То је показало и ово истраживање на узорку од 80 испитаника којима је српски језик матерњи, укључујући како оне који су као страни језик учили енглески, тако и оне који га никада нису учили. У упитнику су коришћени потпуно одомаћени, делимично одомаћени и неодомаћени англицизми.

Што се израза англосрпски тиче, напомињемо да се под њим подразумева један нов социолект, својствен урбаним, колико-толико двојезичним, људима млађе генерације, започетог а незавршеног образовања, који своју језичку и другу културу стичу углавном преко популарних медија. Ова вештачка и спонтана творевина представља врсту српског језика који одступа од својих норми, и употребљава се према нормама енглеског језика. Под термин англосрпски не подводи се сваки утицај енглеског језика на српски, него само оно што чини неоправдане и непотребне иновације настале под утицајем енглеске норме.

Интернет земљотрес

Овај рад је показао и доказао колико је ова појава која представља крајност супротну емотивном језичком пуризму у нашим медијима узела маха и колико су њени резултати, гротескни у својој свеприсутности, штетни по ширу језичку заједницу јер у великој мери отежавају успешну комуникацију између представника медија и њихових корисника.

Ауторка напомиње да у овоме нисмо изузетак. Слично се дешава и у немачком и француском језику...

Што се енглеског језика тиче, до правог потреса у свим језицима света долази осамдесетих и деведесетих година прошлог века, умрежавањем милиона рачунара у Интернет. Ова мрежа је донела апсолутну доминацију енглеског као језика на ком су милионима људи одједном постали доступни најразноврснији научни, образовни, забавни и други садржаји. Тако енглески продире у комуникацију скоро свих земаља и језика света, од света моде, преко спорта, забаве, филма, телевизије, до специфичних занимања. Не оспоравајући позитивне аспекте „премрежавања” света посредством енглеског језика, у случају америчке индустрије забаве све чешће је реч о најприземнијем кичу који лако допире и до најудаљенијих делова света зато што кич настоји да буде допадљив, а јефтин и свима доступан. Језик те и такве културе опет је енглески.

Тако је овај језик померио норму и на свим нивоима српског језика, о чему је писао још Твртко Прћић у својој сјајној књизи Енглески у српском: Англосрпски се манифестује на нивоу правописа (веб сајт уместо вебсајт, Мемоари Једне Гејше уместо Мемоари једне гејше...), изговора (Резолуција 1244 изговара се као 1-2-2-4 или као 12-44), граматике (чоколада колач уместо чоколадни колач, филм Клинт Иствуда уместо Клинта Иствуда, контактирати некога уместо контактирати с неким), семантике (борд уместо одбор, мониторинг уместо праћење, самит на врху уместо састанак на врху) и прагматике (Моје име је.... уместо Ја сам... или Зовем се... Питао ме је да се удам за њега уместо Запросио ме је итд.).

Иако је англицизама било и раније у нашем језику, до већег и озбиљнијег прилива који је довео до појаве англосрпског дошло је почетком деведесетих година прошлог века. Нарочито је томе погодовало разметање новинара у медијима све неразумљивијим англицизмима. До праве поплаве англицизама у српским медијима долази тек од 2000, после друштвенополитичких промена у земљи. Многобројне реформе у свим друштвеним сферама и прилагођавање страним системима и прописима, уз изостанак сарадње са стручњацима за језик када је о новој терминологији реч, бахатост и немар одговорних према том проблему, неминовно су са собом повукли стихијску лавину нове терминологије у свим областима, која није прилагођена српском језичком систему. Тренинг, сертификат, воркшоп, курикулум, нетворк, лизинг, стендбај, оф-шор компанија, импичмент, лидер, мониторинг, трафикинг, имплементација... само су неки од израза од којих врве данашњи јавни медији.

Њима се служе стручњаци из појединих области, али и новинари домаћих медија, који, свесно или несвесно, стварају зид између себе и оних за које и због којих пишу. Рецимо, енглеска лексема definitive и устаљена позајмљеница дефинитиван у српском језику су такозвани лажни пар, те је пуко пресликавање недопустиво јер је резултат бесмислен израз: „Шерон Стоун је овде остварила сјајну, дефинитивну улогу”, уместо целовиту, заокружену.

Протеран са факултета

Што се тиче истраживања, које је предмет ове књиге, одговори на постављена питања крећу се од оних који одражавају потпуно неразумевање значења англицизма у датом контексту, до оних који указују на то да је неки испитаник на прави начин разумео значење. Многи испитаници су у заблуди када мисле да у потпуности или делимично разумеју значење позајмљене лексеме у датом контексту. Један од најбољих примера који то поткрепљује јесте израз транспарентан у реченици У питању су пролећни транспарентни материјали, где су испитаници поред прихватљивих српских лексема прозирни, провидни, лаки, лепршави... понудили и бројне неодговарајуће замене: шаролики, обојени, рекламни, изложени, јасни, актуелни!?... Или када за хепенинг кажу да је радостан догађај уместо догађај, или да грејс период значи сиви период, период захвалности уместо период мировања кредита, па чак и да реч флајер значи леп, згодан момак уместо летак, или руки сезоне је руководилац сезоне уместо

Ауторка књиге Колико разумемо нове англицизме каже да су стране речи данас неопходне, али их ваља употребљавати са знањем и мером. Она предлаже увођење упоредне језичке културе у наставне планове и програме како матерњег тако и страног језика на свим нивоима образовања, од основне школе, преко средње, до факултета.

Могло би се рећи, сматра ауторка, да тренутно нема довољно заинтересованости да се овом проблему приступи плански, на свеобухватан и систематичан начин. Још нема свести о томе да би у медијима више пажње требало посветити језику путем којег новинари информације преносе својој читалачкој публици. А ту је увек потребна тесна сарадња новинара, преводилаца, стручних лектора...

С друге стране, наш је коментар, не чуди нас овакво стање наше језичке културе ако знамо, или већина нас не зна, да је у доста школа у Србији лош квалитет наставе српског језика у основним и средњим школама, па чак и у гимназијама где је недељни фонд српског језика смањен на четири часа, а страног повећан на шест! Како ће млади нараштај овладати страним језиком када није довољно добро научио свој? У каснијем школовању, на факултетима, осим на филолошким, нема предмета српски језик!

Српски језик као предмет не постоји на факултетима друштвених наука, а о природним наукама да не говоримо. Зато резултати овог истраживања не треба да чуде него треба да упозоре на то да наше друштво нешто што пре предузме док не буде касно. Треба да погледамо како и колико се изучава матерњи језик у развијеним земљама Европе и Америке, куда стремимо, па да тако и толико и ми учимо и свој и страни језик, нас ради и бољег разумевања ради. Тада ће бити мање неспоразума у комуникацији и са собом и са светом. Наравно, то се не може остварити преко ноћи него плански и систематично. Осим стручних кадрова, за то је потребна воља и договор друштвенополитичких чинилаца.

Градимир Аничић
Политика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4011
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 05 Јул 2009, 18:27

Sve češće su engleske fraze u svakodnevnom govoru... pisanju po forumima.
Ne shvatam otkud za time potreba,
kada se savršeno možemo sporazumeti na srpskom. :wink:
...

Корисников грб
Zvoncica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 4271
Придружен: 19 Феб 2007, 16:07
Место: Nedodjija

Порукаод Zvoncica » 05 Јул 2009, 18:31

Anny пише:Sve češće su engleske fraze u svakodnevnom govoru... pisanju po forumima.
Ne shvatam otkud za time potreba,
kada se savršeno možemo sporazumeti na srpskom. :wink:


Ima jedan novi izraz, ne znam da li ste čuli za njega - Hejtovanje.
Kad sam pitala moje klince šta znači , rekli su mi: To ti je kad bacaš hejt na nekog ...

Корисников грб
Atahualpa
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 476
Придружен: 19 Феб 2009, 08:02
Место: kojekude

Порукаод Atahualpa » 11 Јул 2010, 09:16

Imam jednu drugaricu, dobroćudnog mrguda (ili mrgutkinju?) kojoj je političko opredeljenje 'hejter' :yes


Šalu na stranu, neminovno je da u eri globalizacije u jezik ulaze strane reči za nove pojmove. Sleng iz stranih jezika, pre svega engleskog, ulazi kroz muziku i film. Internet je tek priča za sebe. Priznajem da kada prebacim "Menu" u mobilnom na srpski jezik, ne umem da koristim telefon.

Medjutim, postoji mnogo opasniji problem korišćenja stranih reči za koje odvajkada postoj srpski izrazi. Razumem da je glupo po svaku cenu tražiti srpsku reč za televizor, a smešno bi zvučao i pokretni telefon umesto mobilnog. S druge strane, ne razumem zašto je internacionalno a ne medjunarodno.

Požalila mi se nedavno jedna poznanica da otkad im je preduzeće (da ne kažem firma ili kompanija) privatizovano "devojke više ne mogu da budu diveloperi i mrčendajzeri, nego samo asistenti" :hm Tu sam se opasno zamislila i zabrinula. ne zbog devojaka, nego zbog upotrbljenih reči.

A inače sam profesor engleskog jezika i književnosti! :joj:
Noli turbare circulos meos!