Како су настале неке речи

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 05 Дец 2018, 09:48

КЛОШАР

Клошар је, општепознато, реч француског порекла изведена од речи "cloche" која значи звоно.
"Какве везе има звоно са уличарима?", запитаћете се. Зa то је заслужна Богородична црква у Паризу.
Наиме, она има осам мањих и два огромна звона, превелика да би могла да се повлаче рукама. Зато имају механизам који се покреће ногама, уз приличан напор.
Посао звоњења обављали су у замену за оброк и чашу вина - париски бескућници. Отуда су их називали клошарима (звонарима).

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 05 Дец 2018, 09:54

МАНГУП
Прилози
Mangup.jpg
Mangup.jpg (41.04 KiB) Прегледано 2298 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 19 Феб 2019, 10:47

Име моје и твоје у љубави стоје – Шипка/Клајн

Име је веома важно. Кад човек нестане, памти се по имену. Зато се за некога ко успе у животу, кад учини нешто што ће и иза њега остати да живи, каже: стекао је име. Човек говори у своје име, труди се да не укаља своје име.

*

Нека лична имена су настајала из сујеверја. Деци су давана имена: Гадић, Грд, Грдан, Грубан, Грубиша, Мркша, Завид, Вик, Медвед, Гавран…

Многа имена су добијена на основу црквених празника: Ђурађ, Ђорђе, Ђоко, Петар; Реџеп, Мухарем, Рамадан…
Христос – Христо, Христић, Ристић, Христов…

*

Капетан Џорџ Бојкот је управљао имањем једног енглеског лорда у Ирској, па је према домороцима поступао тако окрутно да су прекинули све везе с њим, нису више хтели да му се обраћају и с њим тргују – бојкотовали су га.

Капетан Вилијам Линч допуштао је незаконите пресуде и насиље над затвореницима . То је најпре названо „Линчов закон“, а потом је настао глагол „линчовати“.

Вилхелм Конрад Рендген, нем. физичар који је 8. новембра 1895. произвео и регистровао електромагнетне зраке, икс –зраке, рендгенске зраке.

АК-47 – јуришна пушка коју је конструисао Рус Михаил Калашњиков.

Грчка имена: Александрос: алексеин – заштитник+ андрос – човек, људи; Никола – нике(победа)+лаос (народ); Петрос= камен; Ђорђе= георгиос, земљорадник; Андреј – храбар, мужеван; Филип – љубитељ коња; Анђелија – весник, посланик (ангелос); Ксенија – странкиња;


У старом Риму постојало је само 18 личних имена, од чега је у употреби било само једанаест: Аул, Децим, Гај, Гнеј, Луције, Марко, Публије, Квинт, Секст, Тиберије, Тит.

Публије Овидије Назон, Публије Вергилије Марон, Публије Корнелије Тацит, Гај Марије, Гај Јулије Цезар, Гај Валерије Катул, Гај Петроније Арбитер, Маарко АНтоније, Марко Тулије Цицерон…

Прво име је лично, друго означава род коме припада дотични Римљанин, а треће ширу породицу или лозу.
Публије Вергилије Марон – Публије из рода Вергилијеваца, из породице Марона.

Касније су се имена стварала додавањем наставка – јанус: Јулијан, Валеријан, Октавијан, Домицијан…

Жене нису имале имена у старом Риму. Жена је до удаје била очево власништво, потом мужевљево, па се сматрало да јој сопствено име не треба. Уместо тога, носила је само родовско име у женском облику: Ливија (жене из рода Ливијеваца), Корнелија… Сестре су се разликовале помоћу надимка: Мајор (старија), Минoр (Млађа) или Прима, Секунда, Терција…

Касније су и имена римских богова постајала властита. Јанус - бог, заштитник врата и улаза; Јануаријус, Јануарије, Ђенаро (на италијанском).

Марта је на арамејском значило „госпођа“, није по имену месеца марта;
Луција – светла, јасна; Силвија- силва, шума; Силван је био римски бог шума и планинских извора; Виктор- победник; Наталија = диес наталис Домини-родни дан господа, рођена на Божић…

Атанасије – бесмртни, Анастас – васкрсли, Христофор- доносилац Христа, Макарије – блажени…

Латинско порекло: Павле (паулус – мали)

Хебрејско порекло: Исак –он ће се смејати, Јован – Бог се смиловао, Лазар - помаже Бог, Јудита – жена из Јудеје, Сузана – бели крин, Тамара – палма...

Муслиманска имена:

Абдулах(ар,) – Алахов гроб; Адем(ар)=Адам, хебр.-земља; Адил(ар.) – праведан, поштен; Азра (ар.)– девица;Аиша(ар.)- жива, постојећа, која добро живи; Алија(ар.)- висок, узвишен, одличан; Ахмед (ар.)- много похваљен; Екрем (тур.) веома племенит; Емин (тур.од ар.) – владар, вођа,наредбодавац; Ибрахим (ар. Од старохебр. Абрахам) – отац народа, отац мноштва; Изет (тур.)- моћ, сила, част, слава; Исмет(тур.)-чување, заптита; Кемал ((тур.).потпуност, савршенство, целокупност; Латиф (тур.) – нежан, благ; Лејла (тур) – мрачна ноћ, тј. црна као ноћ; Мерима, од Мејрема (тур)=Марија; Мехмед(тур.) . сваљен, слављен; Мирза (тур.)- принц, краљевић, писар, књижевно образован; Мурат (тур. Од ар.)пожељан, жељан; Мустафа (тур.). изабрани, одабрани, одликовани; Мухамед - много хваљен, прослављен; Мухарем (тур.) – сачуван заштићен, неповредив, име првог месеца по исламском календару; Сафет (тур.) – најбољи део, елита, чистоћа; Сулејман (тур.) – Мирољубив; Тарик (тур.)- звезда Даница; Фадил (тир)—изванредан, одличан; Фарук (ар.)- онај који добро разликује истину д неистине, оштроуман); Фатима(ар.) – одбијена од сисе /дојења; Фахрудин – понос, дика вере; Хасан(ар.)- леп, красан, добар, Хусеин – лепушкаст; Џевад –д арежљив, великодушан; Шабан- име осмог месеца исламске лунарне године; Шемсудин. Сунце вере…


Имена по познатим личностима

У Светозареву су живела браћа Нил и Едвин Милосављевић, по Нилу Армстронгу и Едвину Олдрину. Такође су неки родитељи своју децу назвали Нехру и Насер, а често се, по Нехруовој ћерки, давало и име Индира.

У нашим матичним књигама новијег датума могу да се нађу и Меси, Бекам, Роналдо, Зидан. Један Бразилац се зове Роберт Просинечки да Силва Медина.
Сад се често даје и име Новак.
После Другог светског рата постојала су имена: Стаљинка, Петољетка, Тракторка.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 20 Феб 2019, 09:35

Једна особа - више имена

Један римски конзул из 169. године н.е. имао је 38 имена. Што више – то је звучало отменије.

Имењаци с различитим именима

Иван и Јован;
Љиљана, Сузана, Љерка;
Божидар, Бошко, Божа, Теодор, Тодор;
Ружа, Роза, Ђула, Розика;
Љубица и Виолета;
Бисерка и Маргарета;
Зорица, Аурора и Сабиха;
Срећко, Феликс и Месуд…
Иван и Јован, Јохан, Џон, Жан, Хуан, Ђовани, Јанош, Ђон (Албанија);
Стефан , Иштван, Естебан, Етјен, Стјепан, Стипан, Шћепан…;
Ђорђе, Џорџ, Жорж. Ђорђо. Ђерђ, Георг, Георгиос…

Псеудоними

Прежихов Воранц се звао Ловро Кухар; Марк Твен је Самјуел Лангхорн Клеменс, Максим Горки је Алексеј Максимович Пјешков, Мoлијер је Жан - Батист Поклен, Раде Драинац је Радојко Јовановић , Пабло Неруда је Нафтали Рикардо Рејес, Ђуро Даничић је Ђорђе Поповић…
Право име Жорж Санд је било Лисил Орор Дипен, Б. Травен је заправо Херман Алберт Ото Максимилијан Феиг… Стаљин је Јосиф Висарионович Џугашвили, Лењин Владимир Иљич Уљанов, Лав Троцки је Лев Давидович Бронштејн, Вјачеслав Молотов – Вјачеслав Михаилович Скрјабин, Буфало Бил – Вилијам Фредерик Коди, Че Гевара је Ернесто Рафаел Гуевара де ла Серна, Стендал је Мари Анри Бејл, Бранислав Нушић Алкибијад Нуша, Џорџ Орвел је Ерик Артур Блер, Тина Тарнер је Мери Изабел Кетрин, Мерилин Монро је Норма Џин Мортенсон, Елтон Џон је Реџиналд Кенет Двајт, Фреди Меркјури је Фарук Булсара, Стинг је Гордон Самер, Стиви Вондер је Стивленд Морис…

*

Године 1760. у Шкотској се догодила литерарна сензација.У енглеском преводу појавиле су се дотада непознате песме Осијана, легендарног народног певача из трећег века нове ере. Преводилац, млади учитељ Џон Макферсон, тврдио је да је те песме забележио међу сељацима у шкотским брдима и превео их са гелског (језика којим су говорили стари Шкоти и Ирци). У то време цела Европа живо се интересовала за народну поезију. Стога су Осијанове песме, са сликовитим поетичним описима давних битака, чаролија, подвига и љубави митских витезова, наишле на велико допадање, а убрзо су преведена и на друге језике.

Зачудо, кад би неко затражио да види оригинал песама, Макферсон је то под разним изговорима одбијао. Много година после његове смрти, историчари књижевности доћи ће до закључка да је наводни „осијански циклус“ само генијални фалсификат. Макферсон јесте сакупио поједине краће народне песме, из њих је узео теме, места и имена, али је стихове у ствари сам писао на енглеском, а приказао их је као превод само да би привукао пажњу.

Међу аутентичним појединостима у Макферсоовом делу нашло се и име једног од главних јунака, витеза Оскара. На гелском оно значи отприлике „драги јелен“.

Један од великих љубитеља Осијана био је и Наполеон Бонапарта. Године 1799. Наполеоновом маршалу Жан-Батисту Бернадоту родио се син. Наполеон је пристао да буде кум па је дете назвао Оскар. Касније, у годинама кад је као француски цар морао да кроји судбину Европе, Наполеон је Бернадота поставио за краља Шведске. Када је овај умро, на престолу га је наследио син под именом Оскар 1. Од тог времена име Оскар постаје популарно широм света. Носили су га, и данас га носе, многобројни Енглези, Американци, Немци, Французи, Италијана, па између осталих и наша два сународника – Оскар Давичо и диригент Оскар Данон.

Трећу етапу у својој необичној историји ово име је доживело када је Академија за филмску уметност у Холивуду , крајем двадесетих година двадесеттог века почела да додељује награде за најбоља филмска остварења. Као симбол награде изливена је тада златна статуета човека у стојећем ставу, ослоњеног о мач. Видећи је, једна секретарица
Академије узвикнула је:

- Подсећа ме на мој ујку Оскара!

Њене колеге су се насмејале необичном упоређењу, али надимак је остао.

Данас, кад говоримо о филму са пет или седам оскара, о оскарима за глуму, режију и тако даље, сигурно и не слутимо да изговарамо име витеза који се пре много векова, у народној машти, борио са змајевима и чаробњацима по магловитим брдима Шкотске.

***
Из књиге: Име моје и твоје у љубави стоје/Милан Шипка и Иван Клајн

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 23 Феб 2019, 12:17

Насилне промене имена:

Изрази „иредента“ или „иредентизам“ настали су од италијанског terre irredente, дословно: неизбављене земље. Тако су десничари и ултранационалисти називали све оне крајеве - претежно словенске, под аустријском влашћу – за које су сматрали да их треба припојити Италији. Сан им се остварио после Првог светског рата, када су на осову Рапалског уговора (1920) Истра, Словеначко приморје, Ријека, Задар и неколико јадранских острва припали Италији.

У ствари, у тим „избављеним“ областима италијанско становништво чинило је мањину. О томе су, између осталог, јасно говорила и имена становника. Да би прикрио истину, Мусолинијев фашистички режим донео је 1926. године закон о промени имена. Ту је прописано да се „првобитно италијанска или латинска презимена, измењена превођењем на друге језике или додавањем страних наставака, имају вратити на италијански облик.“
Нашли су се и „стручњаци“ који су почели да убеђују Словенце и Хрвате како су им преци тобоже били Италијани и како њиховим презименима треба „вратити првобитни облик“.

Неки Дебељак, на пример, сматрао је (сасвим исправно) да му презиме потиче од придева дебео, али су му у општини рекли да је оно некада морало гласити De Belli (на италијанском, дословно, „од лепих“) и да ће се одсад поново тако презивати. Човек је слегнуо раменима и рекао:

- У реду, кад се мора. Бар ћу се хвалити да потичем од лепих, а не од дебелих. ..

Ево неколико примера како су презимена италијанизирана: Бабић је постао Балби, Блажевић – Бјађини, Бошковић – Боско, Вилхар – Вилари, Ђурђевић –Ђорђи, Иванчић – Ђованини, Јанежић – Ђанезе, Кљун – Колони, Кумичић – Комичи, Маглић – Маљи, Маринковић – Марини, Павловић – Паоли, Рупник – Рупини, Тодоровић – Теодори, Турчиовић – Туркино, Ујчић – Винчи…Понекад су имена и правом смислу речи превођена, па је један Господиновић постао Сињорети, Љубић – Д`Аморе, Голубовић – Коломбо (на италијанском – голуб), Водопивец – Бевилаква (на италијанском – пиј воду)…

Храбрији појединци и даље су се потписивали по старом, иако је за сваку употребу ранијег презимена била предвиђена новчана казна од 5 000 лира, огроман износ у оно време. Понеки су, опет, рекли у себи да „свако зло има своје добро“. Било је, наиме, таквих који су још раније, из личних разлога (завада с породицом и слично) хтели да промене презиме, али су то одлагали због трошкова и сложености подступка, Помислили су да је сад дошао тренутак да то учине „ о државном трошку“.

На њихову жалост, из Рима је стигло објашњење да се новим законом допушта само „свођење презимена на италијански облик“, док је за сваку другу промену „ и даље на снази уобичајени поступак“. Другим речима, бесплатно је само оно презиме које ти држава намеће; ако желиш сам да бираш презиме – пиши молбу, плаћај таксе и чекај одлуку суда.

ПРЕВОЂЕЊЕ ИМЕНА

Почев од револуције 1848/49. године, када је дошло до крвавог сукоба између Срба и Мађара, у Војводини је растао притисак на наш живаљ и доследно се радило на мађаризацији Срба. Уводећи своју администрацију на терену, мађарска власт је убрзано селила државне институције у Нови Сад. Српским родитељима било је све теже да надену име свом детету, а да га код матичара одмах не морају изменити у мађарску варијанту, која ће једина бити званично уписана.

О томе сведочи списак у два ступца који је историчар Војислав Пушкар открио у документацији земљишних књига у Новом Саду, а који се може видети у књизи „Архивски записи Новосадске вароши“,, објављени код „Прометеја“.
У левом ступцу наведена су многобројна српска, румунска, чешка, словачка, немачка и друга немађарска лична имена, а у десном је наведено како сваки од њих треба да гласи у регистру који се водио на мађарском.

Погледајмо неколико примера српских имена. За већину њих дат је мађарски еквивалент, па је тако Александар имао да буде заведен као Шандор, Андреј или Андрија постао би Андраш, Владислав – Ласло, Вук – Фаркаш (мађ. Фаркаш -вук), Гаврило, Гаја или Гаша – Габор. Ђорђе, Ђука или Ђура записивани су као Ђерђ; Јанко, Јован или Јова – Јанош; Лука – Лукач; Матеј (матија, Мата) – Маћаш; Михаило – Михаљ, Никола (Никица, Никша) – Миклош; Павле (Паја, Пајица) – Пал; Срећко (Сретко, Срета) – Бодог (мађ. Болдог-срећан); Стефан (Стево, Стјепан) – Иштван; Тома – Тамаш, и сл. Злата, Златана или Златица постајале су Арнака (мађ. arany-злато); Зора, Зорка или Зорица – Хајналка (мађ. хајнал – зора); Јелена, Јела, Јелка или Јелица биле су уписиване као Илона, а исто име важило је и за Илинку и за Ленку; Катарина (Ката, Катица) имала је да се зове Каталин; Ружа – Рожа; Софија (сока, Сокица) – Жофија, итд.

Поједина српска имена су превођена на грчки и латински, јер су се ти облици, с обзиром на употребу у цркви, осећали као ближи мађарском језику. Тако је Богољуб постајао Теофил, Добросав – Бонифац, Златко – Аурел, Коста – Баптиста, Цветко –Флоријан, Ватрослав – Игнац (лат. Ignatius, што је довођено у везу са ignis, ватра).

Занимљиво је поменути један пример превођења у супротном смеру. Хрватски композитор Ватрослав Лисински (1819-1854), припадник илирског покрета, заправо се звао Игнац Фукс (nem. Fuchs - лисица), али је то име превео, у у духу општег отпора према аустријској власти и понемчавању.

У неким случајевима морамо добро да се замислимо да бисмо открили заобилазне путеве превођења у новоадском списку. Божа и Бошко преведени су као Тивадар, а исто мађарско име било је прописано и за Тошу. Како то да су Божа и Тоша испали имењаци? Божидар је настало као превод грчког имена Теодор, које у мађарском гласи Тивадар, а код нас Тодор, одмила Тоша. За име Каменко у списку стоји Петер (петрос – камен, стена)

Зашто су Јелисавета и Савета постајале Ержебет? Јелисавета је наш облик библијског имена Елизабет(а) (хебрејско Елишева – „Бог је заклетва“), а оно у мађарском гласи Ержебет.

Зашто су Константин, Коста, Коча, али и Стојан, код матичар уписивани као Szilard? Треба знати да је грчко Константинос (одакле хипокористик Костас) настало од латинског Константинус, а ово од constans – постојан. То је и значење нашег имена Стојан, а на мађарском Szilard значи чврст, постојан.

Само у малом броју случајева анонимни састављач списка није успео да нађе превод, па је српско име оставио у изворном облику, али писано по мађарском правопису: Bogdan, Gruja, Dragan, Dragoszlav, Dragolyub, Lyubomir, Milos, Szvetozar, Ikonia, Sztana I sl.

Из књиге: Име моје и твоје у љубави стоје/Милан Шипка и Иван Клајн

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 26 Мар 2019, 08:54

Kaко је настао израз "Прошао/провео се као Јанко на Косову"
(...као бос по трњу)

ДРУГИ КОСОВСКИ БОЈ (1448):

Фразем Mееt yоur Wаtеrlоо [сусрести свој Ватерло] синоним је за велику животну препреку, нешто врло тешко савладиво, а логично је повезан с великим француским освајачем Наполеоном Бонапартеом којему је битка код белгијскога града Ватерлоа означила почетак краја владавине.

Убрзо након тог пораза, славни енглески писци Џ. Г. Бајрон и А. Дојл у својим су делима користили овај фразем („We have not yet met our Waterloo, Watson, but this is our Marengo.” Из романа Повратак Шерлока Холмса A. Д.)

Овај фразем у српском језику у вези је са Косовом, а ево и зашто:

Косово је, према Историјском лексикону, веома важан топоним. То је област у сливу Ситнице, између Шара и Рогозне. Била је важна још у време Римљана, који су ту развили варош Ulpiana (Липљан).

Срби су почели освајати Косово од почетка XII века из Рашке. За време Немањино Косово је било у њиховој власти. На том терену Немања је код Пантина 1168. добио власт над Србијом, победивши брата Тихомира и његове грчке и најамничке чете.

У српској историји и целом нашем народном предању Косово је остало запамћено по великој бици, која се ту десила 15/28.6.1389. између Срба, које је водио кнез Лазар, и Турака, које је водио цар Мурат. Погибија обојице владара била је у историји врло ретка појава и о њој се говорило на све стране. Српски народ у целој својој прошлости нема догађаја који је на њ оставио дубљи и трајнији утисак.

Косовска битка направљена је једним великим националним симболом прешавши временом у прави култ. На том историјском месту било је и после више борби од којих је најважнија она између Турака и Јанка Хуњадија са Мађарима, од 17. до 19. октобра 1448. у којој су Мађари били поражени.

Аустријски вођа Пиколомини продро је на Косово 1689. помогнут од Срба, али је након помора војске и смрти већ 1690. дошло до аустријског повлачења. Компромитовани због веза с Аустријом, Срби, под патријархом Арсенијем III, побегли су онда према Аустрији напустивши своја огњишта.

Активан и од Турака, фаворизован албански елеменат почео је од XVIII века систематску колонизацију Косова ширећи се до близу самог Скопља потискујући остатке Срба свима средствима. Око 18.7.1881. потукли су се босански муслимански одметници са Хусеин-бегом Градашчевићем на Косову.

Српска војска избила је на Косово око 19.01. 1878. први пут.

У рату 1912. прешла је она преко њега, у снажном замаху и без јачег отпора од турске стране.

Главна места Косова пуна су историјских споменика старе српске државе (Приштина, Јањево, Неродимље, Пауни, Вучитрн, Звечан и Трепча).

Посебно су важни славни манастири (нпр. Грачаница, речит докуменат културног значаја немањићке Србије).

(Литература: Б. Нушић, Косово, опис земље и народа (I–II, 1902–1903); О боју на Косову: Љ. Ковачевић, Годишњица, 10 (1888); Ф. Рачки, Рад, 97 (1889))

Преузето са Фејсбук странице: Акценти српског стандардног језика и језичка култура
Прилози
Provesti se kao Janko na Kosovu.jpg
Provesti se kao Janko na Kosovu.jpg (12.11 KiB) Прегледано 1650 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Како су настале неке речи

Порукаод Viktorija Vi » 29 Мар 2019, 19:45

Идиот

Јесте ли знали да је у старој Грчкој, колевци европске, па и светске науке и културе, било много идиота? На улицама древне Атине могли су се срести на сваком кораку: све, тако рећи, идиот до идиота!

Није никаква шала, стварно је било тако. У то време у Грчкој ИДИОТ (или ИДИОТЕС, како су говорили стари Грци) био је сваки обичан, инокосни (самосталан, приватни) грађанин који се није бавио државним или јавним пословима. А таквих, разуме се, није било мало. Било их је чак и много више него оних који нису били "ИДИОТИ".

Пошто су се они који се нису бавили јавним пословима, који нису држали неку канцеларију и сл., сматрали необразованим, нестручним и неспособним, реч ИДИОТ добила је значење: "нестручњак", "неспособан човек", "незналица", "неспособњаковић". Одатле се онда лако развило и данашње значење те речи: "блесан", "блесавац", "будала", "будалина", "тупан", "тупоглавац", "глупан" и сл. Чак и више од тога, ИДИОТ је "глупан над глупанима", "глупачина".

У медицини ИДИОТ је душевно оболео човек, "слабоумник". Зато је велика увреда када се некоме каже: ,,ИДИОТЕ један!"

Прича о речи ИДИОТ има и једну поуку. Она потврђује како се све у животу с временом мења, па тако и речи. Ни ИДИОТ у том погледу није изузетак. Само што су промене овде ишле у негативном смеру, па је та реч добијала све погрдније значење. У обичном говору код нас, како смо видели, она је данас јако увредљива.

Приче о речима, Милан Шипка