Prolaze i konobarice i blagajnice,sporne vozacice i borkinje

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Prolaze i konobarice i blagajnice,sporne vozacice i borkinje

Порукаод Viktorija Vi » 13 Феб 2009, 22:40

Prolaze i konobarice i blagajnice, sporne vozacice i borkinje

Gramatika srpskog jezika podrazumeva određene sufikse za oblike ženskog roda (-ka, -ica, -kinja) i u skladu s tim formiraju se nove reči; tako su nastale učiteljice i voditeljke, ali ne i borkinje, vozačice, astrološkinje - pod izgovorom da ne zvuče dobro

To što su Cigani i Šiptari čekali dve decenije da ih srpski mediji i javnost politički korektno zovu Romima i Albancima nije ništa naspram skoro jednog veka, koliko žene u Srbiji čekaju priznavanje zanimanja i titula u ženskom rodu.
Još se 1934. u jednom radu o jeziku skreće pažnja da je titula u ženskom rodu uz naziv profesije u muškom rodu nepravilna (gospođa profesor). Iako se danas tradicionalni lingvisti ne zalažu za takav sintaksički nesklad, oni i dalje brane stav da nisu sve titule i zanimanja u ženskom rodu „u duhu srpskog jezika".

Njihovi argumenti su i to da se jezik dugo i sporo menja, pa tako i ne mora uvek da bude u skladu sa zahtevom tekućeg društvenog života.

Tradicionalni lingvisti zapravo tvrde da za jezičke stručnjake problem praktično ne postoji, budući da sistemska lingvistika kaže da su nazivi poput docent, stručnjak, gramatičar, urednik, spiker itd. neutralni u pogledu pola i ne mogu, kao takvi, da budu potvrda jezičke diskriminacije (Boža Ćorić, „Gramatički rod i pitanje polne diskriminacije u jeziku" i Egon Fekete „Kako imenovati zanimanja i titule ženskih osoba").

Članovi tog odbora mahom tvrde da „problem praktično ne postoji", što samo može značiti da je sistemska lingvistika data jednom za svagda, da je neopovrgljiva, smatra Sandra Šare, lingvistkinja.

„Ako je neopovrgljiva, onda to samo može značiti da nije naučna teorija, nego nešto drugo. Na primer, matematika je disciplina koja počiva na aksiomima, koji se ne proveravaju, a naučna teorija ne počiva na aksiomima", kaže Šare.

U slučaju žena, dodaje ona, ne poštuje se njihovo pravo na vidljivost na pozicijama moći u društvu, zanemaruje se činjenica da je u standardnom jeziku važno da se prepozna identitet. A važno je zato što je standardni jezik deo svesti zajednice, i to one javne.

„Verbalizacija, inače, nije univerzalna mera postojanja jer postoje zajednice koje ćute, na primer, neki religijski pokreti. Postoje i biljke i životinje koje ne govore. Mera njihovog postojanja nije jezik, ali našeg jeste", kaže Šare.

Stoga je, smatra ona, zahtev da se standardizuje rodno osetljiv ili rodno neutralan jezik legitiman i naučno zasnovan.

Lingvista i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika Ivan Klajn, pogrešno pripisujući zahteve za nazivima zanimanja u ženskom rodu samo „feministkinjama iz Novog Sada", kaže da su one izgubile iz vida da je jezik po svojoj prirodi seksistički. Odnosno, kako kaže, muški rod je u njemu osnovni „ne zato što mi, muškarci, poričemo prava žena, nego zato što je jezik nastao u patrijarhalna vremena, kada je muški rod bio najvažniji".

U tom odboru priznaju da upotreba ženskog roda za zanimanja i titule žena ne ide u korak sa sociološkim i kulturno-političkim razvitkom društvene stvarnosti, da jezik takve promene nedovoljno prati i ne nalazi uvek rešenja u prilog činjenici da u savremenom društvu žene zauzimaju sve više pozicija koje su u prošlosti bile predodređene za muškarce.

Baš zato je neophodno upotrebu zanimanja u ženskom rodu u jeziku rešavati od momenta kada žena u tim zanimanjima ima. Primedbe da ova stvar nije jezička već politička, a koje zastupaju ne samo muškarci već i neke žene (lingvisti ih zovu damama), ne stoje. Upotreba naziva za zanimanja u ženskom rodu svakako je politička stvar, ali i jezička jer u našem jeziku ona nije normirana. To samo znači da lingvisti nisu oslobođeni odgovornosti za rad na jeziku, posebno ukoliko su članovi Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

U Srbiji zasad postoje lekarke, direktorke i učiteljice, ali su manje popularni oblici sekretarka, psihologinja ili borkinja za ljudska prava. Većina oblika u ženskom rodu postoji u rečniku Matice srpske, ali nije odomaćena u svakodnevnom govoru, pa se građanima čini da se izrazi na silu izmišljaju. U srpskom jeziku postoji od 200 do 300 oblika zanimanja u ženskom rodu, ali je opšteprihvaćeno njih nekoliko. Sve ostale „rogobatno zvuče" ili ne postoje. Svako ko to kaže delimično je u pravu, sve reči zaista ne postoje, ali na nama je da ih izmislimo, baš kao što je neko morao izmisliti i reči vozač, borac, astrolog. Gramatika srpskog jezika podrazumeva određene sufikse za oblike ženskog roda (-ka, -ica, -kinja) i u skladu s tim formiraju se nove reči. Tako su nastale i učiteljice i voditeljke, ali ne i borkinje, vozačice, astrološkinje - pod izgovorom da ne zvuče dobro. Ali situacija je takva i po nekim drugim pitanjima, nevezanim za upotrebu oblika ženskog roda - kada se, na primer, upotrebi pravilan oblik „na žurki", a u govornom jeziku uobičajeno je reći „na žurci".

Ako hoćemo ravnopravnost polova, onda i jezik mora da se prilagodi, da bude ravnopravan. Svenka Savić, sociolingvistkinja, koja je 20 godina radi na rodnoj ravnopravnosti, predložila je smernice za proces normiranja.

Upotreba forme ženskog roda za zanimanja i titule žena svuda gde je to moguće gramatički je ispravna. „To je društveno ispravno jer se u jeziku tako vidi koliko su žene prisutne u javnom životu i na visokim funkcijama u hijerarhiji moći, kao što su premijerke, kancelarke, predsednice, ambasadorke, kosmonautkinje. Profesorka Savić, koja radi na rečniku „Upotreba jezika na neseksistički način", kaže da bi to trebalo da pomogne navikavanju da zanimanja koja obavljaju žene imaju ženski oblik i u pisanom i u usmenom izražavanju.

„Naša je odluka da predložimo da se u ovoj, prvoj fazi selekcije oblika ponude oba, pa da vidimo da li će se kasnije, kroz godinu, dve, pet ili deset, dogoditi neka vrsta specijalizacije oblika ili će neki postati nepotreban", kaže Svenka Savić.

Kako bi upotreba ženskog roda za zanimanja, kako novih tako i postojećih koji se slabo koriste, imala smisla, nju mora pratiti ravnopravnost polova u realnom životu. Drugim rečima, za žene bi bilo dobro da prođu kao Albanci i Romi, ali ne kao crnci u engleskom. Engleska reč „nigger", usled previše dobronamernosti, u konačnom obliku danas smešno zvuči. Taj izraz se, naime, sukcesivno menjao u - „negro", „black", „colored", „Afro-American", da bi konačno dobila politički korektan oblik „African American".

U prilog tezi da kod upotrebe ženskog roda u zanimanjima nema nikakvog iživljavanja intelektualne (ženske) elite, govore zanimanja kod kojih se ne nailazi na teškoće - konobar/konobarica, blagajnik/blagajnica, frizer/frizerka.

Poteškoće pri imenovanju zanimanja javljaju se češće kod zanimanja koja pretpostavljaju završene studije sedmog stepena.

Vesna Tašić
http://knjizevnost.org/index.php?subact ... m=&ucat=1&

Корисников грб
marim ja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 50
Придружен: 03 Јул 2009, 20:53
Место: u snovima

Порукаод marim ja » 14 Авг 2009, 19:58

Poslodavkinja? Zidarkinja? Vatrogaskinja? Ginekološkinja? Hiruškinja? Neka, hvala. Ja sam, ipak na strani tradicionalnih lingvista. Ima i drugih načina da mi, žene, tražimo i borimo se za ravnopravnost polova, a ne na ovaj, meni smešan način. Naježim se kada u Skupštini čujem od pojedinaca : "Reč ima narodna poslanica"
"Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo..."