Dećirilizacija

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Dećirilizacija

Порукаод trebamisvakidan » 22 Јун 2007, 23:11

Kada su pre nekoliko godina poznatom dizajneru Mirku Iliću pokazali primerak jednog beogradskog nedeljnika koji se štampa ćirilicom, njegova reakcija je bila: „Kakva su ovo slova?! Zaboga, kupite (dobru) ćirilicu!”. Ovaj Ilićev komentar nije se nimalo odnosio na štivo – u pitanju je bila kritika upotrebljenih fontova, a savet da se domaće pismo pazari možda je zvučao apsurdno.

Pripremio Ivan Apostolski, d.i.a.
časopis Ambijenti


Ćiri-bu, ćiri-ba, ćirilice nestade!

Слика

Vizuelna komunikacija deo je svakog javnog ambijenta, a tipografija je njena suština. Ako danas pogledamo oko sebe, retko možemo da vidimo grafički kvalitetan ćirilični znak, bilbord ili putokaz. Ćirilica se u ovom polju uglavnom potiskuje, pa i potpuno isključuje iz upotrebe; izuzetak čine reklame za dečju literaturu i politička propaganda – u tim slučajevima angažovani dizajner mora da je koristi, ne bi li prikazao rodoljublje cenjenog naručioca.
Bez udubljivanja, argumenti protiv upotrebe ćirilice svodili su se na čuvene rečenice tipa „S tim se ne može u Evropu„ (a šta je sa Grčkom?), „Nerazumljivo je strancima„ (napiši srpsku reč latinicom, stranac je i dalje neće razumeti!), a kad se iscrpi sve, obično se čuje izjava –„Ružna je!”
Dovoljno je samo pogledati kako profesionalno oglašavanje funkcioniše u Rusiji, Bugarskoj, pa i u Makedoniji, gde je ćirilica jedino pismo. Bilbordi koji se mogu opaziti na ulici deluju savremeno, skladno i potpuno zapadno. Uz malo udubljivanja, sagledava se i šta je zaista problem. To su kvalitetni ćirilični fontovi.

Znakovi pored puta

I zaista, na šta liče ćirilični natpisi koje možemo danas videti? Pre svega, besomučno korišćenje Miroslavljevog pisma za sve namene, ma koliko se ono slagalo s kontekstom. Kada se ovim crkveno-arhaičnim fontom, ureže natpis Hационални ресторан Oпанак na komadu drveta, veoma prija oku, ali kad se na vratima garaže istim slovima ispiše АУТО СЕРВИС, učinak može da parira filmovima strave i užasa.

Tu je zatim ćirilična helvetika. Sedamdesetih godina u Evropi ovo pismo nije bilo samo pismo, već i način života. Međutim, krivine i neujednačene širine ćiriličnih slova u potpunom su sukobu sa osnovnom, geometrizovanom postavkom ovog popularnog fonta. Ovo za rezultat daje natpise koji, za današnje pojmove, deluju potpuno neskladno i prevaziđeno.

Fontastično!

Danas kvalitetni ćirilični fontovi postoje, i to ne samo kao dela domaćih tipografa, već i okviru paketa velikih stranih firmi. Dovoljno je baciti pogled na pisma familije Myriad, koje je izdao Adobe, zatim ćirilične varijante Europe, Hermes i Kabel, ruske kompanije ParaType, ili pak Microsoftova pisma Segoe i Franklin Gothic, da bi se shvatilo koliko savremeno i „zapadno” ćirilični natpis može da izgleda. Sva ova pisma regularno sadrže sva slova srpske i makedonske ćirilice (ј, љ, њ, ћ, ђ, џ, ќ, ѓ, s). Činjenica je da nisu svi besplatni, ali trošak legalne upotrebe jednog kvalitetnog pisma danas ne predstavlja nikakav stravičan izdatak. Dakle, Mirko Ilić je znao o čemu priča.

Primer odličnog pristupa ćiriličnom oglašavanju vidi se na bilbordima koji pozivaju na štednju u banci Kraljevića Marka (i njegovog vernog pomoćnika Sarme). U pitanju je font Cocon, čija se latinična varijanta aktivno koristi na poznatoj TV stanici, kao i u reklamama za najpopularniju marku kondoma. Slično osveženje može se videti na novim staničnim oznakama GSP-a – ćirilična Futura, jednostavna a efektna. Da li je ovo početak intenzivnijeg korišćenja našeg pisma ili su to samo usamljeni izuzeci – videćemo.

Šta činiti?

Poznata je priča o lenjivcu koji je sedeo ispod drveta i čekao da kruška sama padne. Kada se to konačno desilo, nije je pojeo jer ga je mrzelo da žvaće. Situacija sa ćiriličnom tipografijom danas je kod nas potpuno ista – nismo se trudili da sebi napravimo fontove, da bi ih na kraju stranci pravili za nas. Ne budimo sada toliko lenji da ih ne upotrebimo.

Korisne adrese:
- domaći tipografski sajt: www.tipometar.org, autori Olivera Stojadinović, Rastko Ćirić i drugi
- mnoštvo besplatnih ćiriličnih fontova: www.cirilica.com, autor Nikola Kovanović
- sajt o ćirilici: www.cirilica.com, autor Ranko Tomić
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 25 Сеп 2011, 13:49

Инглиш вс ћирилица

Језик се налази у константом процесу мењања и језик који ми данас користимо, Србин пре сто година не би имао шансе да разуме. Тачно је, његов највећи проблем не би биле саме речи, већ шта те речи означавају, а мислим пре свега на компјутере и технологију која је до данас практично сваком постала приступачна.

И наравно уз њу су настале и нове речи и много нових глагола и именица, за које уопште није занимљиво тражити транслејт када он уопште није потребан или чак и не егзистира. (а пример за фејсбук, како то превести!)

Због адвансовања света, треба дати имена многим стварима које раније нису постојале, вокабулар се експендује. И ми преузимамо енглеске речи јер, ко ће сад смишљати све те речи на српском!

Можемо се сложити да су позајмљенице некад накарадне, али нисмо ли ми кул ако знамо енглеске верзије!

А данас се мора бити кул!

У Кофи дриму слушала сам једну девојку, седела је поред мене и тотално кулирала све људе око себе! Истриповала се и причала о неком ивенту који је те вечери посетила. Каже да је био топ, срела је неке рендом људе, за које је мислила да су ин јер им је стајлинг био перфектан, а она не само да је седела одмах до стејџа, него је имала приступ и бекстејџу где је могла да види још безброј фенси аутфита који су је одушевили!

Нажалост, онда је пришао неки тип и стартовао је причајући о спорту, фудбалу и неким головима и она је побегла јер није више могла да га слуша.


Одмах после тог хепенинга, отишла је у шопинг, али су улице биле затворене због неког митинга, где су сви били обучени у каубоје и каубојке, није разумела о чему се ради уопште, али тек касније када је видела спикера на вестима који говори о чудном окупљању грађана у центру града схватила је да је поента била у томе само да се омете саобраћај и ништа више. Какав фејл!

Дан је био тотални хит и чим је завршила своју причу другарицама у кафићу, контактирала је неке тотално аут људе јер је ипак хтела и са њима да шерује своју хепи причу о шоу-у који је тај дан доживела. Пошто се нису сви јавили, на фејсу и твитеру је шеровала све. Постове на фејсу јој скоро нико није лајковао, али пошто је поставила исту причу и на блог, неколико људи ју је едовало да им буде френд на фејсу. Неверватно како је све то излинковано! Мада на крају је све фејловало јер чим је отишла следећег дана на нет, видела је превише мејлова у свом инбоксу, само једном кликнула и дилитовала их је све! Даунлоудовала је неку нову музику, аплоудовала неки слике и коначно отишла на дејт, где је још једном могла лајв да исприча шта јој се десило .

А ја сам присуствовала неком предавању, где се говорило о презентовању презентација, које треба да нам покажу да је флексибилност у џеј ди-ју (џоб дескрипшн-у) јако битна, а треба и добро познавати своје скилове да би се могли одабрати прави таргети да бисмо аплицирали на правом месту.

Треба то дефинитивно да шерујем!

При том проблем имају само они који ипак морају или желе да пишу ћирилицом. Све се мање њоме пише јер неки англицизми заиста звуче рогобатно и просто боду очи написани ћирилицом, па је лакше стопити их са латиницом и написати их или у оригиналу или транскрибовано: разумеће се енивеј. А ми чузујемо енглески пре него ћирилицу. Па стварно, чему ћирилица кад је ионако нико не разуме осим Срба a и сви мисле да су нам та слова мало фрики!

И да завршим једном нормалном реченицом: англицизми и речи страног порекла нису сами по себи лоши, у терминологији чак су и пожељни ради лакшег споразумевања, али просто не треба да замене српски!

Иначе, све речи у курзиву су англицизми (а можда неке нисам ни приметила): неке су рогобатне, а неке сасвим “нормалне”. Али и оне које су сада сасвим уобичајене, нису биле уобичајене у тренутку када су се у српски увеле. Временом се речи прихватају и више нико не размишља о њиховом пореклу – следеће генерације могу већ не бити свесне да било која од речи горе уопште долази из енглеског! Kао што сам и ја мислила да је “маут” српска реч која значи пауза, а “тај маут” само дужа верзија. И то није зато што сам била глупа…


Bojana Ilić

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Dećirilizacija

Порукаод Viktorija Vi » 08 Феб 2019, 11:46

Ево акције вредне сваке похвале! Ученици из Лучана се боре против дећирилизације на прави начин - љубављу и креативношћу!

Чланови новинарске секције Основне школе ,,Милан Благојевић” из Лучана, са наставницом српског језика, Моником Ружић, и школским библиотекаром, Јеленом Карић, покренули су акцију ,,Сачувајмо ћирилицу”.

Израђени су плакати чији је циљ да подсете на дужност очувања језика и писма. У оквиру акције планиране су многобројне активности.

За сада је дизајнирано 10 плаката чија су основа цитати појединих професора, писаца, песника, светитеља и црквених великодостојника, као и фотографије најстаријих ћириличних споменика.

Позивају се сви они који би да подрже акцију очувања српског писма и они који имају било какав предлог за сарадњу, да на мејл casopiskoraci@gmail.com шаљу своје предлоге, утиске и писма подршке овој великој идеји потеклој из мале средине.

http://www.magacinportal.com/2019/02/%d0%be%d1%81%d0%bd%d0%be%d0%b2%d1%86%d0%b8-%d0%b8%d0%b7-%d0%bb%d1%83%d1%87%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%bf%d0%be%d0%ba%d1%80%d0%b5%d0%bd%d1%83%d0%bb%d0%b8-%d0%b0%d0%ba%d1%86%d0%b8%d1%98%d1%83-%d1%81/?fbclid=IwAR2gdZof0G2gEQTj6_psCfVLJgo5yjc7cbZJ-qucAYvzsTzmS0iiaUGUoqQ