Urbani rečnik

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 22 Јун 2007, 23:05

Uvodim novu kategoriju osetljivosti. Reč je o osetljivosti na reči. Bojim se da je to retka osobina koja se javlja samo kod određene grupe ljudi poznate kao Vi Dabl ju Pi – very word people.

piše: Jovana Žujević

Možete odahnuti, nije genetski nasledna, dakle DNK tu može, ali ne mora imati nikakvog uticaja, već prvenstveno zavisi od uslova sredine pri odrastanju. Na primer: kvalitet i kvantitet dostupnih knjiga, udaljenost kućne bibliloteke od fotelje za čitanje izražena u centimetrima, broj odlazaka u pozorište izražen u stotinama, raznovrsnost predmeta čiju površinu u celini prekrivaju naškrabani post it papirići, memorija koju zauzimaju Word dokumenti u kompjuteru posmatranog i još čitav niz faktora. Premda su kako eksperimentalna, tako i posmatračka istraživanja ove grupe, koja se svim mogućim silama njoj znanim trudi da ne izumre, tek nedavno otpočela, naučnici već raspolažu nekim činjenicama. Reč.

Very word people postoje oduvek, ali za razliku od drugih vrsta organizama čiji se broj postepeno smanjivao kako su se klimatski i drugi uslovi sredine menjali, ova grupa je nekako uvek bila u manjini. Zbog sličnog izgovora reči word i weird, deo svetske populacije ih smatra čudacima. Reč. Protivno sveopštem ubeđenju, tu ne spadaju samo pisci, poliglote i lingvisti, već i najobičniji ljudi koji vladaju jezikom i veruju da jedna od najčitanijih knjiga treba da bude rečnik (nije da imaju nešto protiv Biblije i kuvara).

Jedan od istaknutih predstavnika ove grupe je Gabrijel Garsija Markes, koji u predgovoru poznatom jednojezičnom rečniku španskog jezika opisuje svoj prvi detinji susret sa knjigom te vrste i tih razmera. Naime, deda mu je još kao dečaku predstavio rečnik kao knjigu koja ne samo da zna sve, već je i jedina koja nikada ne greši. Svet-obuhvatan, rečnik je od tog trenutka bio njegova igračka za ceo život. Međutim, Garsija Markes je oduvek smatrao da „reči ne stvaraju akademici na akademijama, već ljudi na ulicama. Autori rečnika ih gotovo uvek zapisuju prekasno, balsamuju ih po abecednom redu, i u većini slučajeva kada više ne znače ono što su mislili njihovi tvorci.“ Reč.

Rečnici zaista znaju da budu nekako smorni. Rekla bih dosadni u skladu sa standardnim jezikom, ali smorni više odgovara u ovom slučaju. Knjižurine koje uvek zauzimaju poseban deo u knjižari pre zato što ih smatraju „izrodima“ nego zato što neki misle da su očaravajuće. Izloženi su u malom broju, pa ako, ne daj Bože, želite jednojezičan rečnik ili onaj sačinjen od sinonima i antonima, morate čak u amazonske kišne sume. To vrlo teško pada very word ljudima, tako da nema potrebe da naglašavam koliko je njihovo ushićenje što danas na svetu postoji svima dostupno mesto sa živim rečima, tek smišljenim na gradskom asfaltu. Urban Dictionary Dot Com.

Urban Dictionary polazi od stanovišta da reči ne padaju s neba. Njih treba potražiti u stvarnom svetu, što nije nimalo lako imajući u vidu da su klizave, prgave, pobegulje, na točkovima i da se množe poput mikroorganizama. Kristalno je jasno da jedna osoba ne može definisati savremeni svet. Zato Urbani rečnik daje priliku svima koji ga čitaju da definišu svoju reč i svoj vlastiti svet.

Osnovao ga je very word man Aron Pekam 2001. godine. Ubrzo je dobijao čak 2000 novih reči dnevno, tako da Urbani rečnik danas ima preko 1,5 miliona odrednica. Za svaku od njih postoji više definicija koje su poređane na osnovu broja pozitivnih i negativnih glasova very word ljudi i onih koji su na putu da to postanu, jer jeziku je teško odoleti. Lepota ovog urbanog igrališta, gde se umesto peska, ljuljaški i tobogana nalaze reči, jeste u tome što se ne radi o književnom jeziku, već o slengu, internet žargonu, neologizmima i drugim tvorevinama. Koliko će pozitivnih glasova dobiti neko objašnjenje zavisi više od njegove originalnosti i duhovitosti, nego od tačnosti. Urbani rečnik je poput zabavnog parka ili uvrnute slagalice koja je sklopljena od delića nekoliko slagalica sa različitim slikama, ali sa delovima istog oblika. Kada pomešate Ajfelovu kulu, renesansu sliku, junake iz Diznijevog crtanog filma i pejzaž u smiraju dana, možete dobiti bućkuriš, ali i istinsko remek-delo, nešto po ugledu na kolaže nastale u dadaizmu. Reč. Niko ne poriče da tu ima sitnih perverzija i vulgarizama, štaviše mnogi mu to zameraju kao da zaboravljaju da nije rečnik taj koji kuje nove reči. Život je perverzan, jezik životan, a Urbani rečnik mesto u kome se te dve aksiome susreću.

Američki pisac i istoričar Karl Sandburg je rekao da je sleng „jezik koji zavrne rukave, pljune u šake i baci se na posao“. A onda dospe i na internet, jer ovo je ipak era tehnologija. Oprez, ako se reč kojim slučajem pojavi na televiziji ili u novinama, smatrajte je praistorijskom. Možete potpuno verovati samo Urbanom rečniku. On je prvi objasnio akronime engleskih reči poput omg (oh my god) , lol (laugh out loud), brb (be right back), bff (best friend forever), wdym (what do you mean?) i btw (by the way), neizostavnih u sms i internet žargonu. Dao je i originalne definicije poput one da je 14. feburar, Dan zaljubljenih razlog što se toliko mnogo dece rađa u novembru, da je shocklog veb blog koji treba da šokira i oslobodio nas je zablude da VIP znači veoma važni ljudi, objasnivši da je to prosto način vožnje u kolima kada sedite pozadi iako je prednje sedište slobodno. Zahvaljujući Urbanom rečniku znam da trenutno traje bond godina, jer se 2007. završava sa nula nula sedam… A do nedavno nisam bila svesna da svakodnevno obavljam postupak zvani check your vitals što se odnosi na proveravanje mejla, my space-a, bloga i svih ostalih sajber mesta koja zahtevaju nekakvu lozinku. Reč.

Ne usuđujem se da postavim pitanje otkud sve te reči. Možda su u pitanju zakoni fizike, možda hip hop kultura. Sve u svemu, reč poput energije kruži u prirodi nikada ne nestajući, već samo prelazeći iz jednog oblika u drugi. Reč u urbanom govoru više nema jedinstveno značenje, već se upotrebljava da se da do znanja da smo nešto konstatovali, da nešto potvrdimo, odobrimo, pokažemo da nas je oduševilo ili jednostavno kao pozdrav. Word. Neobično i primamljivo. Zaista je lepše pozdraviti nekoga sa jednim reč umesto ćao.

Najmanje je važno što je većina odrednica u ovom rečniku napisana na engleskom jer Urban Dictionary nije rečnik engleskog jezika, ni španskog, ni arapskog, ni turskog, ni sprskog... On je rečnik života u kome stvaramo jezik. Mi very word people... svi mi...
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

agata79
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 02 Јун 2009, 10:41

Re: Urbani rečnik

Порукаод agata79 » 02 Јун 2009, 11:32

trebamisvakidan пише:Uvodim novu kategoriju osetljivosti. Reč je o osetljivosti na reči. Bojim se da je to retka osobina koja se javlja samo kod određene grupe ljudi poznate kao Vi Dabl ju Pi – very word people.

piše: Jovana Žujević

Možete odahnuti, nije genetski nasledna, dakle DNK tu može, ali ne mora imati nikakvog uticaja, već prvenstveno zavisi od uslova sredine pri odrastanju. Na primer: kvalitet i kvantitet dostupnih knjiga, udaljenost kućne bibliloteke od fotelje za čitanje izražena u centimetrima, broj odlazaka u pozorište izražen u stotinama, raznovrsnost predmeta čiju površinu u celini prekrivaju naškrabani post it papirići, memorija koju zauzimaju Word dokumenti u kompjuteru posmatranog i još čitav niz faktora. Premda su kako eksperimentalna, tako i posmatračka istraživanja ove grupe, koja se svim mogućim silama njoj znanim trudi da ne izumre, tek nedavno otpočela, naučnici već raspolažu nekim činjenicama. Reč.

Very word people postoje oduvek, ali za razliku od drugih vrsta organizama čiji se broj postepeno smanjivao kako su se klimatski i drugi uslovi sredine menjali, ova grupa je nekako uvek bila u manjini. Zbog sličnog izgovora reči word i weird, deo svetske populacije ih smatra čudacima. Reč. Protivno sveopštem ubeđenju, tu ne spadaju samo pisci, poliglote i lingvisti, već i najobičniji ljudi koji vladaju jezikom i veruju da jedna od najčitanijih knjiga treba da bude rečnik (nije da imaju nešto protiv Biblije i kuvara).

Jedan od istaknutih predstavnika ove grupe je Gabrijel Garsija Markes, koji u predgovoru poznatom jednojezičnom rečniku španskog jezika opisuje svoj prvi detinji susret sa knjigom te vrste i tih razmera. Naime, deda mu je još kao dečaku predstavio rečnik kao knjigu koja ne samo da zna sve, već je i jedina koja nikada ne greši. Svet-obuhvatan, rečnik je od tog trenutka bio njegova igračka za ceo život. Međutim, Garsija Markes je oduvek smatrao da „reči ne stvaraju akademici na akademijama, već ljudi na ulicama. Autori rečnika ih gotovo uvek zapisuju prekasno, balsamuju ih po abecednom redu, i u većini slučajeva kada više ne znače ono što su mislili njihovi tvorci.“ Reč.

Rečnici zaista znaju da budu nekako smorni. Rekla bih dosadni u skladu sa standardnim jezikom, ali smorni više odgovara u ovom slučaju. Knjižurine koje uvek zauzimaju poseban deo u knjižari pre zato što ih smatraju „izrodima“ nego zato što neki misle da su očaravajuće. Izloženi su u malom broju, pa ako, ne daj Bože, želite jednojezičan rečnik ili onaj sačinjen od sinonima i antonima, morate čak u amazonske kišne sume. To vrlo teško pada very word ljudima, tako da nema potrebe da naglašavam koliko je njihovo ushićenje što danas na svetu postoji svima dostupno mesto sa živim rečima, tek smišljenim na gradskom asfaltu. Urban Dictionary Dot Com.

Urban Dictionary polazi od stanovišta da reči ne padaju s neba. Njih treba potražiti u stvarnom svetu, što nije nimalo lako imajući u vidu da su klizave, prgave, pobegulje, na točkovima i da se množe poput mikroorganizama. Kristalno je jasno da jedna osoba ne može definisati savremeni svet. Zato Urbani rečnik daje priliku svima koji ga čitaju da definišu svoju reč i svoj vlastiti svet.

Osnovao ga je very word man Aron Pekam 2001. godine. Ubrzo je dobijao čak 2000 novih reči dnevno, tako da Urbani rečnik danas ima preko 1,5 miliona odrednica. Za svaku od njih postoji više definicija koje su poređane na osnovu broja pozitivnih i negativnih glasova very word ljudi i onih koji su na putu da to postanu, jer jeziku je teško odoleti. Lepota ovog urbanog igrališta, gde se umesto peska, ljuljaški i tobogana nalaze reči, jeste u tome što se ne radi o književnom jeziku, već o slengu, internet žargonu, neologizmima i drugim tvorevinama. Koliko će pozitivnih glasova dobiti neko objašnjenje zavisi više od njegove originalnosti i duhovitosti, nego od tačnosti. Urbani rečnik je poput zabavnog parka ili uvrnute slagalice koja je sklopljena od delića nekoliko slagalica sa različitim slikama, ali sa delovima istog oblika. Kada pomešate Ajfelovu kulu, renesansu sliku, junake iz Diznijevog crtanog filma i pejzaž u smiraju dana, možete dobiti bućkuriš, ali i istinsko remek-delo, nešto po ugledu na kolaže nastale u dadaizmu. Reč. Niko ne poriče da tu ima sitnih perverzija i vulgarizama, štaviše mnogi mu to zameraju kao da zaboravljaju da nije rečnik taj koji kuje nove reči. Život je perverzan, jezik životan, a Urbani rečnik mesto u kome se te dve aksiome susreću.

Američki pisac i istoričar Karl Sandburg je rekao da je sleng „jezik koji zavrne rukave, pljune u šake i baci se na posao“. A onda dospe i na internet, jer ovo je ipak era tehnologija. Oprez, ako se reč kojim slučajem pojavi na televiziji ili u novinama, smatrajte je praistorijskom. Možete potpuno verovati samo Urbanom rečniku. On je prvi objasnio akronime engleskih reči poput omg (oh my god) , lol (laugh out loud), brb (be right back), bff (best friend forever), wdym (what do you mean?) i btw (by the way), neizostavnih u sms i internet žargonu. Dao je i originalne definicije poput one da je 14. feburar, Dan zaljubljenih razlog što se toliko mnogo dece rađa u novembru, da je shocklog veb blog koji treba da šokira i oslobodio nas je zablude da VIP znači veoma važni ljudi, objasnivši da je to prosto način vožnje u kolima kada sedite pozadi iako je prednje sedište slobodno. Zahvaljujući Urbanom rečniku znam da trenutno traje bond godina, jer se 2007. završava sa nula nula sedam… A do nedavno nisam bila svesna da svakodnevno obavljam postupak zvani check your vitals što se odnosi na proveravanje mejla, my space-a, bloga i svih ostalih sajber mesta koja zahtevaju nekakvu lozinku. Reč.

Ne usuđujem se da postavim pitanje otkud sve te reči. Možda su u pitanju zakoni fizike, možda hip hop kultura. Sve u svemu, reč poput energije kruži u prirodi nikada ne nestajući, već samo prelazeći iz jednog oblika u drugi. Reč u urbanom govoru više nema jedinstveno značenje, već se upotrebljava da se da do znanja da smo nešto konstatovali, da nešto potvrdimo, odobrimo, pokažemo da nas je oduševilo ili jednostavno kao pozdrav. Word. Neobično i primamljivo. Zaista je lepše pozdraviti nekoga sa jednim reč umesto ćao.

Najmanje je važno što je većina odrednica u ovom rečniku napisana na engleskom jer Urban Dictionary nije rečnik engleskog jezika, ni španskog, ni arapskog, ni turskog, ni sprskog... On je rečnik života u kome stvaramo jezik. Mi very word people... svi mi...



Odličan tekst, ovo bi većina trebala da pročita, ne samo mi Very Word People! :D Stvarno se naježim kad čujem nepravilnosti u govoru ili pisanju, posebno kod fakultetski obrazovanih ljudi. Kod nekih je to možda nemar, ali mislim da treba obratiti pažnju kako se izražavamo, nije to toliko teško. Drago mi je što bolujem od ove bolesti! :D

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:48

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:49

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:50

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:51

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Re: Urbani rečnik

Порукаод trebamisvakidan » 03 Авг 2017, 15:51

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu