Gastronomske zanimljivosti

Уредник: Moderatori

Jankovic
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 12
Придружен: 23 Апр 2012, 20:08

Slatkiši Emila Žerboa

Порукаод Jankovic » 20 Апр 2013, 13:29

Žerbo je jedna od najpoznatijih poslasticarnica u Budimpešti, smestena u centru grada, na mestu gde se Vaci ulica sliva u Trg Verešmarti. Poslasticara je nedavno proslavila 150 godina postojanja. Zahvaljujuci slatkišima Emila Žarboa, Madari su pre 100 godina s pravom smatrali da se najlepši kolaci u Evropi, bombone, sladoledi i torte prave u Budimpešti.

Talentovani poslasticar Emil Žerbo roden u Švajcarskoj, u poznatoj porodici poslasticara.Sa svojim slatkim proizvodima, Žerbo je ucestvovao na raznim takmicenjima širom Evrope i uvek osvajao nagrade. U svojoj poslasticarnici, Žerbo je u ponudi imao stotine slatkisa, a najpoznatiji je bila cokoladna bombona sa višnjom i konjakom. Svi proizvodi nosili su ime Žerbo. Istorija poslasticare Žerbo meditim pocinje sa izvesnim Jakabom Kuglerom, koji je vek ranije, u Šopronu, gradicu na zapadu Madarske, otvorio poslasticarnicu.

Jakab Kugler je imao 2 sina, Antala i Henrika, od kojih je ovaj drugi, mladi, nastavio porodicni zanat. Kada se Henrih iz malenog Šoprona preselio u Budimpeštu, na današnjem Trgu Jožefa Nadora otvorio je poslasticarnicu u kojoj su se nudili slatkiši, torte i razni cajevi. Posao mu je tako dobro išao, da je deceniju kasnije potražio novu, bolju lokaciju, a oko mu je zapalo za kafanu Privorski na pozorišnom, kasnije Verešmarti trgu. Grofovi, poznati glumci, sportisti i politicari, bili su redovni gosti. Da se Henrik nije slucajno u Parizu sreo sa Žerboom, supružnici Žerbo bi verovatno zauvek ostali anonimni na evropskom nivou. Tom prilikom, Madjar mu je objasnio da je Budimpešta grad velikih mogucnosti, gde se lako ostvaruju i najveci snovi te je tada mladi Emil odlucio da isproba srecu u velikom gradu.

Kako Henrik nije imao naslednike, smatrao je da bi tada ambiciozni Emil savršeno nastavio njegovo delo. Emil je tako postao novi gazda, koji je dobro radio i poslovao cak i za vreme Prvog svetskog rata. Preminuo je 1919. godine, a posao je nastavila njegova supruga naredne dve decenije. Posle Drugog svetskog rata, 1947. godine, cuvena poslasticarnica je podržavljena. Komunisti su je preimenovali u Verešmarti, po Mihelju Verešmartiju, velikom madarskom pesniku. 1984. godine, joj je vraceno staro ime. Nakon pada komunistickog režima, 1995. godine prodata je nemackom biznismenu Ervinu Mileru koji joj nakon detaljnog renoviranjavraca stari sjaj .
Izvor: http://www.recepti-kuvar.com/