Evolucija je...

Уредник: koen

Da li ste...?

Гласање се завршава 12 Нов 2008, 10:57

Evolucionista
2
33%
Kreacionista
4
67%
 
Укупно гласова: 6

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Јун 2006, 21:20

VI Homo erectus

Слика
Homo erectus je istorijski najuspešnija grana ljudske vrste. Naša vrsta, Homo sapiens sapiens, postoji tek nekih dve stotine hiljada godina. Erectus je vladao dobrim delom sveta skoro 750,000 godina.
Od svih ljudskih predaka, Homo erectus je najbolje poznat nauci – preko dve stotine fosila je nađeno do danas na području od Španije do Kine, zajedno sa njihovim oruđem, tragovima lova, ishrane, načina života...
Na osnovu ovog obilja arheoloških podataka, zna se da je erektus bio mnogo bolji lovac nego prethodni ljudi (koji su najverovatnije bili većinom skupljači plodova). Iz razvijenog mozga i tragova razvijenog govornog aparata znamo da je imao i relativno dobru sposobnost komunikacije. Ubojitost i efikasnost erektusa u lovu se dodatno povećala pre oko 1.200.000 godina, kada je došlo do sledećeg velikog skoka u razvoju tehnologije: prelaska na korišćenje vulkanskog kamena za oruđe, i izrade dvoseklih sekira. Ova tehnologija se naziva ačulejska, i neki primeri su prikazani na slici, zajedno sa principom proizvodnje ovakvih oruđa: erektusi su prvo grubo klesali kamen uz pomoć drugog, teškog i tupog kamena, pa zatim fino oblikovali oštricu mekim “čekićem” od kosti.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Јун 2006, 21:22

Слика
Korišćenje oruđa i razvoj alata bili su plodovi erektusove inteligencije, ali su takođe vodili ka daljem pritisku za razvoj ove inteligencije: rani primerci erektusa imaju zapreminu lobanje od oko 850 cm3, dok poslednji primerci koje imamo dostižu i do 1200 cm3, što se preklapa sa nižim rangom zapremina mozga kod modernog čoveka!
Kako je erektus izgledao? Njegova vilica je i dalje bila izbačenija nego vilica modernog čoveka, a takođe je još uvek bio prisutan takozvani supraorbitalni torus, tipično izbačeno čelo. Zubi su bili veoma slični čovekovim, ali i dalje veći, sa većim očnjacima. Rekonstrukcija verovatnog izgleda erektusa je prikazana na slici.
Слика
Pre otprilike 400.000 godina, erektus je napravio poslednji veliki skok, savladavši upotrebu vatre. Međutim, upravo u ovom periodu, nova vrsta, potomci erektusa iz Afrike, počela je da se širi kroz Evropu i Aziju. Homo sapiens, moderni čovek, konačno je stupio na scenu. Njegov dolazak, uz njegovu modernu tehnologiju i veću inteligenciju, predstavljao je kraj erektusa. Mada je moguće da su izolovane grupe preživele još stotinama hiljada godina (možda čak i do samo dvadesetak hiljada godina pre naše ere), u roku od sto hiljada godina, novi osvajači su preuzeli najveći deo teritorija kojima je erektus nekada vladao.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Јун 2006, 21:25

VII Homo sapiens

Danas postoji samo jedna vrsta genusa Homo, i mi tu vrstu zovemo “čovek”. U prethodnom tekstu smo videli da se ova vrsta najverovatnije odvojila od erektusa negde u toku prelaza ergaster-erektus. Kao što je uobičajeno u evoluciji, nije dugo bila reč samo o jednoj vrsti. U okviru ove diskusije, važne su tri vrste, ili podvrste: prvi, arhaični Homo sapiens, takođe poznat kao Homo heidelbergensis; i dve podvrste na koju se ova originalna vrsta podelila, moderne ljude, Homo sapiens sapiens, i neandertalce, Homo sapiens neanderthalensis.
Arhaični sapiensi su poznati na osnovu nekih šezdesetak fosila, starih između 800 i 400 hiljada godina. Posedovali su mnoge osobine slične erektusu, ali znatno sličnije modernim ljudima. Prosečna veličina mozga je bila oko 1200 cm3, veća nego kod erektusa ali manja nego kod modernih ljudi. Lobanja je postala zaobljenija nego kod erektusa, zubi manje izraženi, i vilica uvučenija. Mnogi primerci, pogotovo stariji, i dalje imaju izražene koščate izrasline iznad obrva, sa čelom nagnutim unazad. U još jednoj savršenoj evolutivnoj tranziciji, razlika između erektusa i ranih arhaičnih sapiensa je minimalna i teško je povući liniju između dve vrste.

Слика
Arhaični sapiensi su se podelili na dve grupe koje su donekle postale različite. Sa jedne strane su stajali naši preci i naša današnja rasa. Sa druge strane bili su neandertalci.
Neandertalci su živeli između 230.000 do 30.000 godina p.n.e; veoma su dobro proučeni, pošto do danas imamo preko četiri stotine njihovih fosila i ostataka. Bili su nešto niži, ali zato znatno širi i fizički snažniji nego moderni ljudi. Lobanje su im bile izduženije nego kod modernih ljudi, sa izbačenom vilicom i sredinom lica, ali i dalje sa nagnutim čelom. Donja vilica je obično bila uvučena u poređenju sa sredinom lica. Većina razlika između neandertalaca i modernih ljudi bila je upravo u građi lobanje; ostale kosti su uglavnom iste, sa izuzetkom ramena i neobičnog oblika nekih od kostiju karlice.
Na slici možete videti rekonstrukciju izgleda neandertalca (kao i kod prethodnih rekonstrukcija, boja kože, kao i dužina i raspored dlaka su nagađanje). Obratite pažnju na dug, pljosnat nos, nagnuto čelo, i uvučenu vilicu.
Слика
Skeleti neandertalaca često pokazuju tragove lomljenja i ponovnog zarastanja kostiju, znak da je njihov život bio veoma težak i surov. Ipak, činjenica da su ljudi sa polomljenim kostima uspevali da prežive dovoljno dugo da te kosti zarastu, ukazuje da su neandertalci živeli u grupama u kojima su članovi podržavali jedni druge.
Suprotno nekim ranim idejama koje se i dalje ponekad mogu naći u knjigama, neandertalci su bili visoko inteligentni – vrlo verovatno isto onoliko koliko i naši preci. Od njih počinje treća era razvoja kamenog oruđa, takozvana Musterijanska tradicija, a zna se da su bili veoma dobri i organizovani lovci koji su bili u stanju da uhvate mnoge velike i opasne zveri. Živeli su često u blizini ivica glečera tadašnjeg ledenog doba, i bili su veoma uspešni u preživljavanju u takvim hladnim i oskudnim uslovima.
Слика
Za razliku od naših predaka, neandertalci verovatno nisu imali tradiciju umetnosti, pošto do danas nisu otkriveni nikakvi tragovi njihovih slika ili dekoracija. Međutim, postoje tragovi da su verovali u život posle smrti, pošto su farbali svoje mrtve crvenim prahom, posipali ih određenim vrstama cveća, i ponekad sahranjivali zajedno sa ritualnim predmetima.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Јун 2006, 21:28

VIII Opšti pregled

I tako smo stigli do Homo sapiens sapiens, modernog čoveka, vrste kojoj pripada kako pisac ovog teksta, tako i svi čitaoci. Ostalo nam je još samo da povežemo sve prethodno rečeno u jednu celinu.
Prvi korak u razvoju je pojava dvonožnog hodanja. Osim po ovoj osobini, rani australopitekusi nisu bili mnogo različiti od svojih majmunolikih predaka; da su preživeli do danas, ljudi bi ih verovatno smatrali uspravnim majmunima. Dvonožno hodanje je bilo najpre primitivno, ali se veoma brzo razvilo do današnjeg nivoa; već kod Homo habilis su noge i kičma postali praktično onakvi kakvi su i danas kod modernih ljudi.
Razvoj mozga je bio druga priča. Mada veličina mozga nije merilo inteligencije, generalni rast zapremine mozga jeste pratio razvoj oruđa i upotrebe tog oruđa kroz istoriju, tako da neki nivo korelacije postoji. Pogledajmo tabelu:

vrsta raspon veličine mozga (cm3) prosek veličine mozga (cm3)
šimpanza 300-500 -
australopitekusi 400-530 -
Homo habilis 500-750 631
Homo erectus 800-1250 1000
neandertalci 1300-1750 1400
moderni čovek 900-2300 1345

Može se videti kako se mozak razvijao korak po korak. Skeleti i lobanje pokazuju sličan gradualni razvoj, savršeni evolutivni prelaz od jedne vrste ka sledećoj. Ostalo je još samo jedno pitanje: zašto su ljudi danas jedini preživeli članovi naše familije?
Naši dalji rođaci, šimpanze, žive kao skupljači u džungli, za koju su mnogo bolje prilagođeni od nas. Između ljudi i šimpanzi nikada nije postojao direktan sukob. Ali sukob jeste postojao između ranih ljudi i australopitekusa: živeli su na istim područjima, hranili su se sličnom hranom, i koristili slične resurse. Prvi ljudi, naoružani svojim novim kamenim oruđem i većom inteligencijom, su prvo potisnuli australopitekuse, da bi ih zatim i istrebili. Ovaj proces nije bio brz – od nastanka prvih ljudi, do nestanka zadnjih parantropusa je prošlo skoro milion i po godina – ali je bio nezaustavljiv. U nekom smislu, australopitekusima je odzvonilo u trenutku kada je prvi Homo habilis dohvatio polomljeni kamen i pomislio “hej, ovim mogu da sečem meso”.
Sa kasnijim ljudskim vrstama, situacija je malo komplikovanija. Postoje dva osnovna modela razvoja: model zamene, i model regionalnog kontinuiteta.

Слика
Po modelu zamene, ljudi su se odvojeno razvijali na tri kontinenta, da bi ih onda moderni Homo sapiens sve potisnuo u svom širenju. Po modelu regionalnog kontinuiteta, stalno je postojala genetska migracija između različitih delova, tako da je ljudska rasa na planeti evoluirala kao jedna velika masa.
Istina je verovatno negde na sredini, mada je nagnuta ka modelu zamene. Fosilni i anatomski dokazi pokazuju da je određena količina ukrštanja postojala do razvoja arhaičnog Homo sapiensa, ali da je posle toga najverovatnije došlo do zamene: nova, inteligentnija vrsta je potisnula erektuse, i na kraju ih istrebila.
Direktnije dokaze imamo u vezi sa načinom na koji su neandertalci nestali. Mada postoje neki tragovi ukrštanja neandertalaca i modernih ljudi (nekoliko skeleta modernih ljudi sa nekim neandertalskim osobinama), genetski dokazi ukazuju na nesrećniju priču. Naime, neke kosti neandertalaca su toliko dobro očuvane da su naučnici iz njih uspeli da izvuku mitohondrijalnu DNK, genetski materijal koji su onda mogli da uporede sa istim materijalom kod modernih ljudi. Pokazalo se da potomci neandertalaca nisu preživeli do danas u ljudskoj populaciji. Drugim rečima, najverovatniji scenario je da su naši preci, u svom širenju kroz Evropu, prvo potisnuli pa zatim i istrebili neandertalce.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30422
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Јун 2006, 21:28

IX Dodatak: Homo floresiensis

Samo par nedelja pre početka pisanja ovog teksta, objavljeno je otkriće nove vrste u okviru genusa Homo. Patuljasti skeleti nađeni na ostrvu Flores u Indoneziji imaju neke neverovatne osobine, među kojima je i struktura kostiju nogu slična Homo erektusu. S obzirom da su fosili stari tek nekih 18,000 godina, ovo bi značilo da je makar jedna izolovana grupa erektusa uspela da preživi znatno duže nego što se ranije znalo, čak duže nego neandertalci.
Ovi nalazi se sada nalaze pod lupom intenzivnog naučnog istraživanja, i verovatno će biti potrebno par godina pre nego što se o njima bude moglo reći išta definitivno. Kada detaljniji podaci postanu dostupni, ovaj tekst će biti dopunjen da uključi i te informacije.
Слика

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Teorija evolucije vs. kreacionizam

Порукаод Hol » 30 Јул 2006, 15:51

Teorija evolucije vs kreacionizam.

Često suprotstavljeni rivali, a bez preke potrebe. Rekla bih čak bez ikakve potrebe. ^78^

Teorija evolucije ne govori baš ništa o Bogu, niti o njegovom ne/postojanju i ne/učinku. O tome eventualno govore neki ljudi, koji se istovremeno bave i evolucijom. Ljudi su jedno, a Teorija evolucije je drugo – pa sugerišem da se to ima na umu kada se pristupa "napadu & (samo)odbrani" na te teme.

Kao nastavak i proširenje izlaganja MustreBecke, i kao potporu ovome što rekoh gore, navešću neke citate iz knjige "Biologija i kreacionizam" (autor Aleksej Tarasjev), a koji će onda uključiti i citate autoriteta iz oblasti religije:

Termin " kreacionizam", shvaćen u najširem smislu, koristi se i za označavanje vere u Boga Tvorca i kao takav sastavni je deo mnogih od svetskih religija (npr. judaizma, hrišćanstva i islama). Ova učenja, međutim, nisu nužno suprotstavljena nauci. Veliki broj vernika ovih konfesija prihvata savremena naučna dostignuća, a neki od njih su i sami dali značajan naučni doprinos evolucionoj biologiji. Da pomenemo samo Tejara de Šardena (Pierre Teilhard de Chardin, 1881-1955.), poznatog katoličkog mislioca i naučnika, koji je kao paleontolog učestvovao u otkriću Pekinškog čoveka. Tejar je dao i po mnogo čemu poetsku viziju opšteg evolucionog razvoja u svom Fenomenu čoveka. Prihvatanje evolucije kao "načina Božjeg stvaranja" veoma je rašireno među vernicima različitih konfesija i označava se kao teistički evolucionizam.

Što se zvaničnog stava Katoličke crkve tiče, još je papa Pije XII 1950. godine u enciklici Humani generis objavio da između evolucije i religije nema nikakve suprotstavljenosti i da je evolucija "ozbiljna hipoteza".
U svom obraćanju Pontifikalnoj akademiji u oktobru 1996. godine papa Jovan Pavle II je, između ostalog, o pomenutoj enciklici rekao: "Danas, skoro pola veka od objavljivanja enciklike, nova saznanja su dovela do priznanja da je evolucija više od hipoteze. Stvarno je impresivno da je ova teorija bila progresivno prihvatana od strane istraživača nakon serije otkrića u različitim oblastima znanja. Konvergencija rezultata nezavisnih istraživanja, nenametana i nefabrikovana, je značajan argument u korist ove teorije."

Pravoslavna crkva ima drugačiju unutrašnju organizaciju u odnosu na katoličku, pa ne možemo govoriti o "zvaničnom stavu" po ovom pitanju koji bi bio zauzet i izražen u jednom specifičnom dokumentu. Međutim, to ne znači da na osnovu većeg broja informacija ne možemo steći prilično jasnu sliku o njemu.
Tako, na primer, u "Punom pravoslavnom bogoslovskom enciklopedijskom rečniku", izdatom u Petrogradu početkom ovog veka (20og – prim.prev.), postoji odrednica "darvinizam"... Tamo, pored ostalog, piše: "Darvinizam, shvaćen pravilno, ima ogroman naučni značaj za rešavanje pitanja o uzajamnim odnosima organizama, za objašnjenje mnogo čega nejasnog u životu organizama, za geološka istraživanja, za istraživanja geografskog rasporeda biljaka i životinja, i objedinjuje mnoge ranije nepovezane činjenice. Treba samo imati u vidu da je Bog stvorio zakone postanka koji su dobivši egzistenciju postali prirodnim, te je stoga razumljivo da je moguće prirodnim zakonima objasniti poreklo, sličnosti i svrsishodnu uređenost životinjskih i biljnih vrsta".
Kod nas, profesor beogradskog teološkog fakulteta, protojerej Lazar Milin, u seriji svojih knjiga iz apologetike kaže i sledeće: "Mi kao nestručnjaci usvajamo ono što smo konstatovali kao nesumnjivu činjenicu u kojoj se svi biolozi slažu: da evolucija i promenljivost vrsta postoje."
Naravno da bi se mogao napraviti nešto drugačiji izbor citata iz članaka čiji su autori klirici Pravoslavne crkve, a koji bi sadržao u ovom ili onom obliku osude evlucione biologije, ali iz samog postojanja gore navedenih citata uglednih teologa u zvaničnim i preporučivanim crkvenim izdanjima je jasno da Pravoslavna crkva evolucionu biologiju ne doživlajva kao pokušaj napada na religiozna ubeđenja svojih pripadnika, već kao naučnu oblast dobro integrisanu sa ostalim delovima nauke.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 30 Јул 2006, 16:25

Da li je evolucija samo teorija koja još nije dokazana, te prema tome nije činjenica?

Ne, jer pojam "teorija" označava hipotezu koja je izdržala višestruko proveravanje i na neodređeno vreme je prihvaćena kao istinito rešenje, a ne nekakvog spekulativnog "kandidata za činjenicu". Sam proces promena u genetičkom sistemu populacija (a to je jedno od značenja termina evolucija) je činjenica, dok teorija evolucije proučava mehanizme tih promena.

Da li naučnik mora nužno prihvatiti naturalistički pogled na svet?

Svaki naučnik je u svojim istraživanjima metodološki naturalista, dok je taza da to nužno vodi ontološkom naturalizmu pogrešna. Metodološki naturalizam kaže da se u naučnom objašnjavanju prirodnih fenomena možemo pozivati samo na prirodne (a ne i na natprirodne) uzroke, dok ontološki naturalizam predstavlja filozofski stav da je priroda koju možemo na ovaj način proučavati sve što postoji.

Da li prihvatanje evolucije isključuje religioznost?

Ne, jer je religioznost u suprotnosti sa ontološkim, ali ne i sa metodološkim naturalizmom koji je, za razliku od prvog, u nauci neophodan. Mnogi evolucioni biolozi su bili religiozni (da pomenemo Tejara de Šardena i Dobžanskog), a naravno mnogi i nisu. To je stvar ličnog izbora.

Da li je evolucija takođe vrsta religije te stoga zahteva veru?

Ne. Pojam "evolucija" u savremenoj biologiji može označavati:
- sam proces promena u genetičkom sistemu populacija (koji je činjenica)
- zatim teoriju evolucije (koja proučava mehanizme tih promena)
- i na kraju i evolucionu istoriju - filogeniju.
Ni jedno od tih značenja ne može se označiti kao religija.

Da li je tačna priča da se Darvin na samrtničkoj postelji odrekao svoje teorije?

Ne, naravno, mada se takva priča protura u kreacionističkoj literaturi. Ona, međutim, ukazuje na potpuno nerazumevanje naučnog metoda od strane "naučnih" kreacionista. U nauci su za prihvatanje ili odbacivanje neke teorije bitni argumenti, a ne iznenadna "otkrovenja" koja bi imali osnivači teorija.

Da li postoje istaknuti biolozi koji osporavaju evoluciju?

Ne. Citati koji se obično navode kao "dokazi" za takva tvrđenja istrgnuti su iz konteksta uobičajenih polemika koje se u evolucionoj biologiji vode o načinu i tempu evolucionih promena. Činjenica evolucije među biolozima nije sporna.

Da li postoje oblasti biologije koje nisu u skladu sa evolucionom teorijom?

Ne. U kreacionističkoj literaturi često se mogu sresti tvrdnje da je evolucija u suprotnosti sa paleobiologijom, sa molekularnom biologijom, genetikom... Sve to naravno nije tačno. Evoluciona biologija ne samo da nije u suprotnosti sa ostalim oblastima biologije, već predstvalja oblast koja ih sve integriše.

Da li postoje oblasti drugih nauka koje nisu uskladu sa evolucionom teorijom?

Ne. U literaturi "naučnog" kreacionizma se kao takva oblast najčešće navodi termodinamika što je potpuno netačno. Takva tvrđanja, iz neznanja ili zlonamerno, potpuno prenebegavaju za termodinamiku izuzetno bitnu razliku između otvorenih i zatvorenih sistema.
Porast entropije (neuređenosti) II zakon predviđa za zatvorene sisteme, a sva živa bića su otvoreni sistemi koji razmenjuju energiju sa okolinom.

Корисников грб
Hol
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 126
Придружен: 29 Јул 2006, 19:29
Место: Beograd

Порукаод Hol » 30 Јул 2006, 16:58

Može li se evolucija neposredno posmatrati?

Da, kako u prirodi tako i u slučajevima tzv. laboratorijske evolucije. Narvno, vreme je tu limitirajući faktor pa se najveće promene mogu u tim slučajevim uočiti kod vrsta sa vrlo kratkim vremenom generacije (npr. kod bakterija).

Da li je iko ikada video nastanak nove vrste?

Da, kako u prirodi (npr. kod biljaka putem poliploidije) tako i u laboratoriji (npr. eksperimenti na vinskoj mušici Drosophila).

Kolika je verovatnoća da se molekuli slučajno urede potrebnim redosledom?

Ova verovatnoća zavisi ne samo od broja mogućih kombinacija već i od toga koje se sve kombinacije mogu označiti kao potrebne.

Da li shvatanje da je život nastao samo jednom nužno podrazumeva da je samim tim njegov nastanak veoma malo verovatan?

Ne, jer su uslovi sredine nakon nastanka života bitno promenjeni. Ovo se u prvom redu odnosi na to da većina složenih organskih jedinjenja u kratkom vremenu biva razgrađena od strane živih sistema, što pre pojave života nije bio slučaj.

Da li eksperimenti koje naučnici izvode u laboratorijama mogu nešto reći o postanku života, ili se svi takvi eksperimenti mogu posmatrati kao slučajevi "inteligentnog stvaranja"?

U tim eksperimentima naučnici ne stvaraju smišljeno organska jedinjenja već samo stvaraju uslove za koje se pretpostavlja da su nekada vladali na našoj planeti. Stoga nam ti eksperimenti mogu pokazati kako je život mogao nastati.

Da li je tačno da ne postoje tranzicioni fosili?

Tranzicioni fosili postoje. Neki prelasci (npr. od reptila ka sisarima) su veoma dobro dokumentovani. Tvrdnje da takvi fosili ne postoje zloupotrebljavaju činjenicu da se svi prelazni oblici ipak klasifikuju u jednu od grupa.

Da li nastankom nove vrste prestaje da postoji stara?

Nove vrste ne nastaju "preobraženjem" svih pripadnika stare vrste u novu već divergencijom među populacijama stare vrste. Novi oblik može u potpunosti da potisne stari, ali i ne mora.

Da li je čovek vrhunac evolucionog procesa?"

Sam izraz "vrhunac" ukazuje na pristup u kome bi evolucija bila u velikoj meri pravolinijska i u svakom pogledu uvek progresivna, što ona nije. Čovek ima najrazvijeniji centralni nervni sistem, visoku svest i složenu socijalnu organizaciju, ali se neke njegove osobine mogu u okviru kičmenjaka označiti kao "primitivne" (npr. pet prstiju na ekstremitetima).

Корисников грб
Daca
~ moderator ~
~ moderator ~
Поруке: 6453
Придружен: 28 Апр 2007, 14:45
Место: Srbija

Evolucija je...

Порукаод Daca » 22 Мај 2007, 17:46

* Iz opanka u cipele-evolucija.Iz opanka u čizme-revolucija.

* Bolje pakt nego rat. Bolje rob nego grob. Evolucija čini svoje.

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 06 Дец 2007, 10:27

Muški preci su sporo odrastali

Djevojčice sazrijevaju ranije, ali ih do 18. godine dječaci sustignu. Kod naših davnih predaka mužjaci su sazrijevali gotovo cijelu odraslu dob kako bi dosegli ženke.


Jedan od naših najbližih predaka imao je puno više zajedničkog s gorilama nego što se donedavno mislilo, s muškim pripadnicima vrste kojima je trebalo puno duže da sazriju od ženskih pripadnica vrste, priopćili su znanstvenici.

Mužjaci Paranthropusa robustusa – izumrlog rođaka ljudske vrste koji je živio prije gotovo dva milijuna godina – rasli su gotovo cijelo vrijeme svoga odraslog doba, prije nego što bi nekoliko sretnika konačno okupilo "hareme" ženki za paranje.

Rezultat je bila velika razlika u veličini između mužjaka i ženki.

"To je točno, ono što vidimo kod gorila i nekih drugih primata, ali ne toliko kod ljudi i čimpanza", kazao je Charles Lockwood sa Sveučilišta u Londonu.

Iako današnji dječaci kasnije sazrijevaju od djevojčica, razlika je mala. Mužjaci gorila, međutim, dosegnu puni dominantni status mnogo godina nakon što su ženke već počele rađati potomke.

Otkrića, temeljena na ispitivanju 35 fosiliziranih primjeraka iz Južnoafričke Republike, pokazuju da je život mladog Paranthropusa robustusa bio jako okrutan jer je bio suočen s teškim izazovima, boreći se sa svojim vršnjacima oko prava na ženke.

"Najvjerojatnije su napuštali svoje skupine, u kojima su bili od rođenja, kada bi dosegli zrelost. No, trebalo je proći još puno vremena da postanu dovoljno zreli da privuku ženke i osnuju novu skupinu. Neke su ubili predatori i nikad nisu dočekali tu šansu", objasnio je Lockwood.

Razliku između veličine i zrelosti između više primjeraka P. robustusa znanstvenici su utvrdili mjerenjem veličine i oblika lubanje. Starost se utvrđivala pomoću zubi.
.. ja malena, suknjica šarena,
vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Anny
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4010
Придружен: 01 Авг 2008, 15:20
Место: ...

Порукаод Anny » 03 Авг 2008, 21:51

...unazadjivanje.
...

Корисников грб
Moći
~ redovan clan ~
~ redovan clan ~
Поруке: 207
Придружен: 25 Окт 2008, 01:52
Место: na rubu pameti

Порукаод Moći » 25 Окт 2008, 23:36

Ma kakva evolucija i majmuni, došli smo iz svemira, kao nečiji diplomski rad, još nas ocenjuju i obilaze da vide dokle ćemo
Hrabrost je postupiti pravilno iako se bojiš

Корисников грб
Bojana B
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1366
Придружен: 20 Сеп 2008, 20:59

Порукаод Bojana B » 28 Окт 2008, 17:46

Meni nek daju prelaznu ocenu a drugima kako oce ...
Meni je samo vazno da predjem iz razreda u razred nemam ambicije da evoluiram mnogo...Ne znam dal cu da se uklopim mutacijama...

Flavio Briatore
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1943
Придружен: 20 Сеп 2008, 23:48
Место: Slovenija

Порукаод Flavio Briatore » 28 Окт 2008, 22:51

Traje dugo 1.02:37. Poslušajte bar od 15:00 do 15:27 tj. 27. sekundi.

http://video.google.com/videoplay?docid=-1860828900773015481

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 29 Окт 2008, 09:34

Sjajan film.
173,7 MB jedva ga skidoh, ali vredelo je...