Ukazala se„božja čestica”

Уредник: koen

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Ukazala se„božja čestica”

Порукаод Sky Seeker » 05 Јул 2012, 12:09

Iz CERN-a juče odaslat glas da sićušni delić materije, 125 puta masivniji od protona, u mnogome odgovara dugo traženom Higzovom bozonu

Nova subatomska čestica se ukazala, da li joj se može pripisati odomaćeni pridev – božja? Posle najneizvesnije i najtemeljnije potere ikada u nauci, juče je iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) pokraj Ženeve, širom sveta odaslat glas da sićušni delić materije, 125 puta masivniji od protona, u mnogome odgovara dugo traženom Higzovom bozonu.

Sasvim je razumljivo da je među fizičarima na svim meridijanima zavladalo oduševljenje koje su neki već prozvali – higzsterijom. Ni Srbiju nije mimoišao cunami ushićenja, jer su naše dve družine, s nekoliko hiljada istraživača iz desetina zemalja, proteklih godina učestvovale u traganju za najneuhvatljivijim beguncem.

Prema merenjima s detektora ATLAS, jednog od četiri raspoređena u podzemnom prstenu, nalik savršenom đevreku, izvesno je da novootkrivena čestica ima masu od 126,5 milijardi (giga) elektronvolti, s verovatnoćom od 99,999942 odsto, a to se iskazuje izrazom „pet sigma”. Pređašnji podaci, pozivajući se na opšteprihvaćenu teoriju „Standardnog modela”, koja najverodostojnije do sada opisuje kosmos, isključili su Higzov bozon u rasponu od 110 do 121,5 i od 127 do 600 gigaelektronvolti. Još 2000. godine obznanjeno je u CERN-u, da se ne pojavljuje ni na nižim energijama.

Zašto naučnici duže od četiri decenije proganjaju „božju česticu”?

Zato što su uvereni da je to „nedostajuća karika” u zamišljenom ustrojstvu svekolikog kosmosa, izvorište mase za sve ostale osnovne ili elementarne čestice od kojih je sve što nas okružuje sazdano. Bolje reći: Higzovo polje koje ona sa svojim posestrimama tvori.

Svekoliki kosmički vakuum, naime, prožima polje pod čijim dejstvom sve čestice dobijaju masu mirovanja kakvu upravo daje Higzovo polje. Iz toga proističe da masa nije unutrašnje svojstvo samih čestica, već je to odlika koja se rađa u međudelovanju čestice i okoline. Svagda i svugde.

Ali Higzovo polje ne deluje podjednako na sve čestice: za jedne je kao voda, zato lakše prolaze; za druge je kao ulje, stoga se tromo probijaju; za treće, kao što su fotoni i možda nautrina, postaje nevidljivo. Zamisao da takva čestica postoji potekla je iz uma Pitera Higza, sa Univerziteta u Edinburgu, a naziva se još „skrivena simetrija”.