Putopisi

[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Putopisi

Порукаод Anatema » 05 Окт 2005, 15:46

Volim da citam o raznnim zemljama,putovanjima i dozivljajima drugih.
Ostavit cu vam par linkova pa kad imate vremena procitajte i "odputujte" na momenat!




Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anatema » 05 Окт 2005, 15:53

Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anatema » 05 Окт 2005, 15:56

Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anatema » 05 Окт 2005, 15:59

Karneval na januarskoj reci





U poslednje vreme i vrapci znaju za Brazil – po veoma popularnim “sapunskim” serijama kojima neumorno ishranjuje svetsko gledalište. Međutim, ti isti vrapci znaju da je ova najveća južnoamerička zemlja još od davnina poznata po sambi, po fudbalu, karnevalima, a najviše po Rio de Žaneiru – gradu koji i danas nosi titulu najlepšeg na svetu - gradu razbibrige, sunca i ljubavi...
Smešten u zalivu Guanabara sa brdima iza – i morem ispred, Rio ima oko 300 ostrva i dve hiljade plaža od kojih je najpoznatija Kopakabana.
Davne 1500. godine, pomislivši da je uplovio u ušće nepoznate reke portugalski osvajač Kabral je mestašce u njemu nazvao po mesecu januaru. Unutrašnjost zemlje kolonizator je osvajao postepeno, kažu da i danas postoje neispitane oblasti. Oslobođena od Portugalaca, federativna republika Brazil nastaje u drugoj polovini 19-og veka, tačnije 1888. godine njeno puno ime je Ujedinjene Države Brazila. Portugalci mu ostavljaju jezik i katoličku veru. Godine 1960. tadašnja prestonica Rio de Žaneiro ustupa mesto unapred projektovanom i ultra modernom gradu Braziliji smeštenom na raskrčenom parčetu džungle u unutrašnjosti. No Rio, sa svojih 12 miliona stanovnika, nikad nije prestao da budenajveća tropska metropola i duhovni centar zemlje. Kada dođete u Rio, uprkos brojnim mestima turističkog hodočašća koje vam ovaj grad svesrdno nudi – najaatraktivniji i najlepši su ljudi – tačnije KARIOKE! Nastali iz mešavine više rasa, pažnju posetilaca posebno privlače žene. Dugih nogu, raskošnih oblina i tena boje čokolade, slove za najlepše sveta.
Ali, priču o njima ostavljamo za kraj. Kao dezert!
Između niza hotelskih oblakodera i Kopakabane proteže se dugačka Atlantik avenija. Uz plažu je šetalište dugačko 6 kilometrara i popločano crveno-belim pločicama, na njemu je i visoki stub koji pokazuje tačno vreme i temperaturu vazduha. Podne je i 30C. Gde bi se bilo koji turista uputio čim se smesti u jedan od hotela? Na plažu, naravno! Dakle, u kupaćim kostimima i sa ushićenjem u srcu, pohrlismo pravo na pesak, ka zapenušanim talasima. Ali, gde je sav taj svet, gde su kupači, posebno kupačice, pitamo glasno gledajući u ponekog usamljenika što čučeći na pesku gleda u horizont…
Zima na +30C!
“Pošto naši sugrađani cele godine vežbaju (rumbu, sambu, bosa novu, lambadu i druge igre) sada su u finalu jer karneval počinje za koji dan i svi su veoma zauzeti… a što se kupanja tiče - crvena zastavica pokazuje da je kupanje zabranjeno – uostalom, sad je kod nas zimski period ( pa samo je 30C!) – zato je bolje da odete i prošetate se našim “sidad maraviljoza” – božanstvenim gradom!”, posavetova nas uvek prisutni Martinez. Za utehu krenulismo u susret zapenušalim kresticama provlačeći noge kroz pesak kvašen nailazećim talasima, ostavljajući površinu glatku i sjajnu, za nama su brisali svaki trag…
Pešice krećemo ka centru grada, izbijamo na široki bulevar Lemos i bukvalno se probijamo kroz gužvu uzavrelih šetača pridošlih iz svih krajeva planete. Skrećemo u paralelnu ulicu i izbijamo pred velelepni stadion Marakana. Naši muškarci su radosni, ushićeno prilaze i na tabli pored ulaza glasno čitaju podatak da stadion prima više od 200 hiljada navijača. U neposrednoj blizini poznatog zdanja nalazi se kameno postolje sa uklesanim imenima brazilskih sportista koji su osvojili prvenstvo sveta u fudbalu. Sa njega, a prema nebu, uzdiže se statua fudbalera koji stoji na zemaljskoj kugli sa bakljom u ruci. Pratimo njegov pogled koji stremi preko puta, u pitome i živopisne brežuljke načičkane kućicama. Sa mesta na kome smo stajali izgledali su bajkovito. Ubrzo saznajemo da su to favele – sirotinjska naselja. Pošto se tačan broj ne zna, predpostavlja se da u njima živi preko petstotina hiljada ljudi – uglavnom nezaposlenih! I mada su priključeni na gradsku infrastrukturu i oslobođeni svih materijalnih obaveza – gradske vlasti imaju problema napretek. Najveći je što polovina stanovnika na brežuljcima ima manje od – 20 godina!
“Da li rade? Od čega žive?!”, pitamo.
“Dabome da rade! Cele godine uvežbavaju karnevalske igre, to im dođe kao obavezan posao… Od čega žive – to je jednostavno jer je stranaca mnogo, neopreznih još više, tako da uz poneku torbu, notes ili novčanik, svi oni mogu sasvim pristojno da žive…”
U prilog ovom podatku vozač Martinez nam ispriča jedan detalj:
“Na svom putu po Južnoj Americi papa je stigao i u naš Brazil. Naravno posetio je i Rio. Najviše vremena je proveo u centralnoj katedrali gde je držao mise. Na kraju svog boravka poželeo je da ode u favele među siromašne i da ih blagosilja. Gradski oci i papina pratnja se zapanjila toj njegovoj želji i istog časa združenim snagama započeli ubeđivanje da sveti otac nikako ne smeo ići u brda gde bi mu se moglo svašta desiti. I pored bezbroj razloga koje su iznosili nastojeći da papa promeni svoju odluku - sveti otac je ostao nepokolebljiv. Uz silno obezbeđenje i neviđene mere zaštite uputiše se put brda. Dočeka ih masa siromašnog sveta oduševljena papinom posetom. Ganuti do suza, pokorno i u savršenom redu svi su strpljivo čekali na trenutak kada će celivati ruku Uzvišenog velikodostjnika. Sve je proteklo mirno i svečano i nije se desila baš ni jedna neprijatnost. Poseta se bližila kraju, na na obostrano zadovoljstvo papa se oprosti od naroda koji siđe sa brda da ga isprati. Zabačen u sedištu automobila papa je bio zadovoljan - sve do časa kad jedan od njegovih saputnika zaprepašćeno primeti da svetom ocu nedostaje prsten pečatnjak - sa ruke koja je bila celivana!
Ispred nas je katedrala San Sebastijan.
Da nije krsta na njenom vrhu nikad ne bih poverovala da se nalazim ispred crkve! Sagrađena je od betona i ima oblik zaravljene kupe. Može da primi 25 hiljada vernika. Unutrašnjost je krajnje jednostavna – bolje rečeno crkva je prazna. Oltara nema, jedini ukras su raskošni vitraži koji se uzdižu od poda pa do plafona, postavljeni na četiri strane simbolišu strane sveta. Katedrala ima i zvonik. Udaljen je od crkve i ukrašen upletenim puzavicama bugenvilija purpurnih boja.
Glava Šećera i zaštitnik grada
Pred nama je gradska četvrt Ipanema sa istoimenom plažom. Šaljivdžije je nazivaju “ima-panema” – s razlogom!
“Ukoliko odete u vodu da se osvežite budite spremni da u povratku nećete naći ništa od svojih stvari, zato je najbolje da na plažu ponesete samo kupaći kostim – i to na sebi!”, savetuju domaćini.
Iznad krošnji drvoreda, baš kao da lebdi nad površinom mora, nazire se zaobljeni vrh stene po imenu Glava šećera. U plavom beskraju neba nestvarno deluje majušna bela mrlja na njenom vrhu za koju kažu da je vidikovac na koji treba uskoro da stignemo. “Osvajanje” Glave započinjemo ukrcavanjem na žičaru razapetu između dve stene. Posle dva “presedanja” nosi nas gore.
Sa prvog platoa se pruža veličanstven pogled na zaliv Botafogo. Ispod nas, po plavoj površini mora šepure se bezbrojne bele jedrilice, poređane duž polukružne plaže podsećaju na bisernu ogrlicu… Snažan tresak i kabina se zaljulja nad ambisom, ubrzo se nađosmo na zaravnjenom vrhu čuvene stene. Pogled sa 500 metara je veličanstven. Kristalno jasan dan omogućava nam da gledamo u tropsko zelenilo odevena brda stešnjena među gizdave gradske četvrti. Iza nas je beskrajni okean, a ispod – Rio obasjan atlantskim Suncem, Rio sa plažama, svetlim i blistavim plažama koje se protežu 180 kilometra dugačkim zalivom…
Suprotno od nas, na brdu sa zastrašujućim špicastim vrhom, svetluca jedva vidljiva statua Isusa. “To je Korkovado, tamo ćemo ići sutra!”, saopštava nam Martinez. A, kako stići do njega, ne usudih se da pitam…
Uveče je Rio veličanstven. Okupan svetlom blještavih reklama i predkarnevalskom atmosferom, grad blista morem crvenih, žutih i belih svetiljki koje se ogledaju u tamnoj vodi zaliva. Toplo i vlažno februarsko veče miriše na more, prženu ribu i opojne cvetove. Iz pešačke zone prepune razigranih karioka u paradnim kostimima (ne, to nisu svečani!) prolazimo pored pozorišta, muzeja i opere sagrađene u renesansnom stilu, izbijamo u četvrt u kojoj su meštani očigledno opsednuti imenom Glorija: marina se zove Glarija, hotel Glorija i crkva Glorija! I najednom, iz tako zbijenih kuća i urbane sredine, pred nama iskrsnu gusta tropska šuma, sa uzanim krivudavim putem.
Na brdo Korkovado putujemo majušnom železnicom. Ima 180 sedišta i staklene zidove. Pupće i grabi probijajući se prašumom, između prokopanih i mahovinom obloženih stena, visećih liana i zelenila u čijoj raskošnoj lepoti uživamo sve vreme puta. Prolazi brzo dvadesetak minuta vožnje, pucketanje u ušima mi govori da smo stigli. Izlazimo iz voza, ispred nas su stepenice koje vode do prostrane terase odakle puca pogled na ceo grad. Nekoliko stepenica iznad nas, na najvišoj tački Korkovada, uzdiže se impozantna i kolosalna figura Isusa Hrista. Teška je 1150 tona i visoka 25 metara! Sa visine od osamsto metara, ova divovska statua raširenih ruku predstavlja zaštitnika grada Ria.
Karneval i karioke…
Svake godine u februaru Rio postaje svetska turistička prestonica.
U vreme karnevala milioni putnika iz celog sveta dolazi ovamo. I mada kažu da je paganskog porekla – karneval je nešto za šta Brazil živi cele godine. Dakle, pripreme za tu jedinstvenu feštu počinju još krajem avgusta. Pripremaju se materijali za kostime, mašta se razmahne za kreaciju, koreografiju i scenske efekte, svaki ćošak, trg ili uličica postaje prostor za vežbanje i pripremu velikog događaja. A nedelju dana pre glavne parade započinje igra po gradskim ulicama, a Rio se pretvara u vulkan sa užarenim grotlom iz koga neprestano kulja, peni i leluja masa igrača i posetilaca, domaćih i stranih, muškaraca, žena i dece… u vreme karnevala radnje su zatvorene, i pošte, banke, škole. U vreme karnevala ni novine ne izlaze, u vreme karnevala ništa nije bitno – ni hitno! Izuzev igre, pesme i uživanja, uživanja…
A glavni Karneval se odigrava na specijalno izgrađenom stadionu - Sambadromu čije tribine primaju i po 60.000 ljudi. Taj veličanstveni događaj zvanično traje 2 dana (nedelja i ponedeljak) a nezvanično mnogo duže… za ta dva dana ispred mase gledalaca prodefiluje 16 škola sambi ( svaka ima oko 4500 članova) i mada je svakoj za cilj biti u pet naboljih mesta – nikome nije važno da li će pobediti - zapravo, najvažnije je učestvovati (pa zar se nije na to čekalo godinu dana)!!!
A poslednja novina glasi:
U završnoj i glavnoj manifestaciji karnevala u Riu mogu učestvovati i – TURISTI! Uslov je da dođu ranije, da nađu modelara, kreatora i šnajdera kostima. Kada ih budu isplatili i obukli kostim, otići će na Sambodrom i pridružiti se jednoj od samba-garnitura. U masi od 4500 ligrača nekako će uspeti da se provuku nezapaženo. Nagrada je neprocenjiva – bogati srećnici će sve vreme biti u “tesnoj” vezi sa nedostižnim Karioka igračicama.
Pusti snovi svih muškaraca ove naše planete Zemlje…

(P.S. Ukoliko na televiziji budete pratili prenos Karnevala u Riu, ovog puta ga pogledajte brižljivije pošto se može desiti da među golišavim Kariokama ugledate i neko poznato lice…)


Mila Starcevic
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anatema » 05 Окт 2005, 16:01

Radije u Marbelju nego u raj




Bogati, lepi i slavni

Bez Marbelje nema ni Španije. Nekada malo andaluzijsko pecaroško selo pretvorilo se u jedno od najuzbudljivijih letovališta, omiljeno mesto bogatih, lepih i slavnih. Taj centar svetskog džet-seta i šou biznisa ima prelepe bulevare, parkove i bašte, ali i romantične, uzane putiće, koji odslikavaju andaluzijsku arhitekturu. Sjajne plaže i umerena klima (sa prosečnom temperaturom od 18,7 stepeni Celzijusa tokom čitave godine), bogata ponuda sportova i pikantna kuhinja garantuju da je Marbelja mesto za ekskluzivan provod. A koliko noćnog života može da stane samo u jedan grad znaju oni koji su videli neke od tradicionalnih karnevala, fešta na gradskim ulicama, kada se po čitav dan i noć čuju zvuci flamenka. U Marbelji i užoj okolini postoji čak 29 hotela. Nasmejani batler i sjajna usluga u hotelima sa pet zvezdica poput "Don Karlosa", gde noćenje košta 165 dolara, prate goste "u korak".



Jastog i šampanjac

Havana se mora videti. Ona je duša Kube. Na tom mestu se ukrštaju istorija, ritam i melodija, patnje i dostojanstvo kubanskog naroda. Samo u Havani se tako dobro afrički ritmovi spajaju se sa španskim, a francuski instrumenti sviraju u harmoniji sa kineskim. Tamo se slavi raznolikost. Upornost, izdržljivost i nada najbolje opisuju kubanskog čoveka. Zgrade u starom delu Havane oslikavaju bogatu prošlost. Iako lokalno stanovništvo živi u sirotinji, u Havani postoji čak 19 ekskluzivnih hotela, gde za ručak možete jesti i jastoga, uz najbolja vina i šampanjce. Prosečna cena noćenja u havanskom hotelu je oko 170 dolara, a u privatnom smeštaju desetak dolara za noć. Hoteli "Šato Miramar", "Havana Libre", "Ambos Mundos", "Florida", "Komodoro", "Kopakabana", "El Vejo i El Mar", "Inglatera", "Plaza","Neptun-Triton", "Nacional", "Santa Izabel", "Viktorija", "La Pradera", rezidencija "Hemingvej" tokom čitave godine su puni turista.



Bermudska princeza

Mark Tven je bio jedan od najvećih obožavatelja Bermudskih ostrva, gde je večno proleće, a unaokolo ružičaste plaže i bezbroj terena za razne sportove. Ostrvo ima reputaciju i kao mesto za osnivanje "of-šor kompanija", bar za one koji imaju nameru da izbegnu plaćanje poreza. Možda se zbog toga tamo najčešće i odmaraju svetski milioneri. Najlepši hotel na Bermudima osnovan je 1885. godine. To je ružičasto obojena zgrada sa 410 soba, a dobila je ime "Princeza Luiza", po kćerki kraljice Viktorije, koja je od letovanja na Bermudima napravila pomodarski hit, gde noćenje košta 349 dolara.



Mir na zemlji

Početkom 1988. godine Andrijan Zeca, bogati industrijalac, sagradio je spektakularan hotel "Amanjena" sa 32 luksuzna paviljona, sedam kilometara od Marakeša u Maroku.
Iznajmljivanje paviljona za noć košta 850, a 2.800 dolara je provod za jedno veče u vili sa bazenom, baštom i privatnom poslugom. Tada je bio jedan od tri najbolja hotela na svetu, u kome su redovno odsedali Bil Gejts, sultan od Bruneja i princeza Ledi Di. Baš kao što i ime kaže, u njemu je sve savršeno, bazeni su blistavi i jasni kao ogledala, okruženi palmama. U "Amanjeni" su doskora odsedali samo samo svetski milijarderi, a danas, kako knjige gostiju kažu, to više nije tako.



Lepota za malo novca

Za odlazak u Maleziju odlučuju se putnici željni avanture, ali i oni sa tanjim buđelarima. Najluksuzniji hoteli ne koštaju više od 200 evra za noć. Drugi razlog je kupovina. Tu je sve neuporedivo jeftinije u odnosu na bilo koji evropski grad. Posebno zanimljiva destinacija je čarobni Pangkor Laut, ostrvsko utočište u moreuzu Malaka. Pokraj koliba, koje se nalaze nadomak mora, tumaraju porodice paunova. Kolibe nisu luksuzno opremljene, ali gostima pogled skreće na drugu stranu. Na okean. Čini se da plaži i šumama nema kraja.



Kec u rukavu

Još od 80-ih godina prošlog veka, u Na Trang, obalski grad Vijetnama, na odmor su zbog niskih cena, kilometrima dugih plaža, jeftine i dobre hrane dolazili putnici sa svih strana. Danas, za 45 minuta avionom stižete od prestonice Ho Ši Mina. U putu možete videti i bogate biznismene, ali i dvadesetogodišnjake sa ruksacima. Hotelski kompleks "Ana Mandera" otvoren je 1997. i to je jedini hotel na plaži u Na Trangu, gde soba sa pratećom uslugom košta 175 dolara za noć. Sastoji se od koliba sa drvenim podovima i krevetima umotanim u mreže protiv komaraca. Unaokolo je džungla i sva uzbuđenja koja sa sobom nosi safari.



Blato za uživanje

Kalistoga se nalazi u severnom delu Kalifornijske doline u Americi. U toj "nedođiji", obavijenoj planinskim vencem, nalazi se dragocen izvor lekovitog blata. U martu prošle godine otvoren je prvi ranč namenjen turistima. Kao magnet, to banjsko lečilište privuklo je putnike iz celog sveta. Kada budete ležali u kadi, dok vam se leđa odmaraju na vrućem blatu shvatićete zašto su drugi odlučili da baš tamo odu. "Kalistoga ranč" je svet u malom. Nalazi se u dobro zaklonjenoj udolini, prošaran drvoredima hrastova, sa bazenom usred vinograda, fitnes centrom na otvorenom, pećinom za razgledanje, restoranom kraj jezera i lečilištem. Na ranču ima 46 kolibica na drveću, dva metra iznad zemlje, a iznajmljivanje jedne košta 525 dolara za noć.


J. L. Petković
Слика

Корисников грб
Anatema
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2553
Придружен: 01 Окт 2004, 16:25
Место: Underworld
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable

Порукаод Anatema » 15 Нов 2005, 17:42

MAKAO

Las Vegas Dalekog istoka


“Nemojte se zabrinuti što svakog putnika snimaju kamere! Ukoliko nečije lice na ekranu porumeni - znači da ima povišenu temperatu. Istog časa obrušiće se na njega i smestiti ga u karantin… ne zaboravite da je u januaru Honkongom harala ptičija groznica. Dakle, ovo je preventiva ili efikasna borba prvenstveno protiv nje, protiv S.A.R.S-A, i ko zna kojih još boleščina…”, objašnjava nam Milica.
Pošto smo bezbedno prošli pored velikih t.v. ekrana iza kojih su sedele devojke sa maskama na licu i takođe uspešno odoleli budne poglede čete “maskiranih” na ulazu - uplatili smo 12 evra za vizu i obavili pasošku kotrolu.
Konačno, sa platoa hongoške luke, ukrcali smo se u brod i za 45 minuta stigli u Makao.
Nekadašnja portugalska kolonija, kineski grad Makao, nastao je na ušću Biserne reka. Prostire se po jednom poluostrvu i dva ostrva: Taipe i Koloan. Na površini od 26 km. Makao ima 446 hiljada stanovnika. Grad “grle” mostovi, beskrajno dugi i naoko krhki i povezuju udaljene ostrvske delove ove, “države u državi iliti grada u državi”, koji tek od 20.12. 1999. godine postaje specijalna Oblast republike Kine. Do tog datuma Makao je bio jedan od poslednjih portugalskih kolonija na Dalekom istoku.
Kažu da je život u ovom gradu jeftin i udoban.
Kažu i to da Makao prvenstveno živi od turizma – samo za prva dva meseca u ovoj godini zabeležena je cifra od 2,5 miliona posetilaca! Kojih, da li su to turisti belosvetski ili… Ma, kockari bre, kockari stižu svakog dana i u najvećem broju! Hazarderi iz celog sveta hrle u ovaj raj u potrazi za dobrim provodom i snom o velikom dobitku u nekoj od kockarnica otvorenih 24 sata. Vekovima se kineska strast za igru i kocku nije promenila. Oni kojima su kazina nedostupna, igraće u kućama, baštama, u uzanim gradskim uličicama. Igraće karte, a ako baš ništa drugo ne mogu igraće omiljeni Ma Džonga – nacionalnu igru slična dominama. čini se da je sve u Makau podređeno hazarderima. Prvo što ćete od znamenitosti ovog grada obići - su kockarnice! Za sada ih ma četiri - peta je tek otvorena ( vele da je njen vlasnik Amerikanac iz Las Vegasa!).
Istočnjačka starst
Legendarni “Kazino Ližboa” koji u svojim odajama skriva mnogobrojne tajne o dobrim ili manje dobrim sudbinama posetilaca, najlepša je i najmarkantnija građevina koja dominira gradom s kopna ili s mora. I ako niste hazarder obavezno ćete ga posetiti, a možda uvećati ili “olakšati džepove” za 26$ - to je minimum! Ljubazno osoblje će se potruditi da vam bude uidobno i ugodno, pa ako gubite (i taj minimum) smestiće vas u jedan od separea sa prigušenim svetlima i ponuditi besplatno piće.
“Kuća časti”, reći će s osmehom Makaošani koji sa izuzetnim pijetetom govore o svom kazinu – a kako i ne bi kad u ovom jedinstvenom gradu NIKO ne plaća NIKAKAV porez. “Kuća časti”, kažu i vlasnici svih pet “Kuća sreće” i bezpogovorno odvajaju 30% od ukupnog dohotka za unapređenje grada i podizanje standarda svojih sugrađana. Zbog svih olakšica (poreskih najviše), nije čudo što su sabraća iz Hog Konga i Kine pohrlila da se zauvek nastane u Makaou. Bratski Hongožani mogu, a drugi će da pričekaju - 7 godina! Ukoliko pak dođu samo da se kockaju ( u Kini je kocka zabranjena) mogu ostati ali - samo dve sedmice. Propis je propis!
Nedaleko od novosagrađene makaoške četvrti, a na obali južno Kineskog Mora, uzdiže se prelepa statua boginje Kunjam (Kun Iam) zaštitnice grada i mornara.
“Sve što je ispred mene - neka bude napredno, sve što je iza – neka bude mirno!, poručuje boginja kao da čita želja svojih vernika. A, želje se uveliko ostvaruju. Ispred impozamntne figure nikla su nova naselja, nove četvrti, novi trgovi sa razigranim fontanama…
Iza boginje je mirno more i ne tako lepa priča… za vreme portugalske dominacije, a u potrazi za boljim životom, Kinezi sa severa su pokušavali da preplivaju zaliv – zapravo razdaljinu od samo 600 metara koja ih je delila od makaoške granice. Retko ko je uspeo, zbog ogromnog broja nesrećnika koji nikad nisu stigli i zbog načina na koji su onemogućeni - makaoški zaliv nazivaju i “Krvavi zaliv”...
Ispod raskošnog poruba boginjine zlataste haljine nalaze se dvokrilna vrata iza kojih je neveliki hram-kapela. Na poklonjenje Boginji Mora podjednako su dolazili i budistički i hrišćanski moreplovci. Pre 4 godine u Makau je živelo čak 4% Portugalaca – danas ih je upola manje.
Bradate nosonje
Prvi koji je stupio na makaoško tlo bio je Portugalac Alvarez davne 1513 godine. Njegove namere su bile da sa tog prostora uspostavi trgovinske veze sa kineskim vlastima. Tek 1557 godine lokalni kineski namesnici odobravaju Alvarezu i novopridošlim trgovcima dozvolu za korišćenje teritorije poluostrva. Zapadu je Istok bio potreban pošto su muslimani kontrolisali stari put za Aziju još od vremena Marka Pola, dok je Evropljanima bio neophodan novi.
Kada su Portugalci stigli na jugoistočni deo Kine na njih se gledalo kao na neprijateljsku grupu bradatih ljudi sa velikim nosevima. Međutim, trgovina je ubrzo procvetala, portugalski brodovi dovozili su začine, pamuk i muslin iz Indije – satove i tehniku iz Evrope istovremeno razmenjujući dostignuća u nauci, religiji, lekovima i lečenju. Kolonizatori sve više “puštaju korene”, pa portugalski jezik postaje sve prisutniji, Kinezi ga prihvataju baš kao i običaje “bradonja”. Domicilno stanovništvo novorođenoj deci daje portugalska imena tako da bebe-Kineščići postaju Hoze Lu, Emanuleo Ho, Žoao Li… ulice Makao sa svojim novim građevinama dobijaju imena portugalskih velikana i svakim danom sve više podsećaju na lisabonske. Zgrade streme u nebo, gotovo da svaka ima rešetkaste balkone i ukrasne maske od kovanog gvožđa na prozorima. Dok evropski duh postaje sve prisutniji u ovoj dlekoistočnoj zabiti, 1553 godine uvodi se redovna morska linija na relaciji Indija – Makao – lisabon. Ujedno je to i prva linija Evropa – Azija ( tek početkom 19-og veka uvode se stalne plovidbe za Makao, Filipine i Meksiko).
Za ovaj grad će biti posebno značajna godina 1974 –ta. Sa padom portugalskog predsednika Salazara Portugalci se bez sile i agresije povlače iz svih kolonija. Pre nego što su napustili Makao ponudili su ga Kini. Ona je odbila tako da portugalski uticaj ostaje sve do 1987 godine kada je u Pekingu potpisan dogovor da Makao dobije autonomiju u sledećih 50 godina.
Danas je Makao izuzetno razvijen grad (tekstil, koža, porcelan, nameštaj) koji privlači biznismene celog sveta. Po nacionalnom proizvodu Makao zauzima čak 4-o mesto u istočnoj Aziji – odmah posle Japana, Hong Konga i Singapura.
Granična kapija - “Portas de Carko” - široka je nekoliko metara. Do pre četiri godine je bila jedino mesto odakle se uspostavljao kontakt sa Kinom.
Danas - bez portugalske zastave, ona predstavlja spomenik ili samo uspomenu na kolonijalno vreme...
Слика


[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable
[phpBB Debug] PHP Warning: in file [ROOT]/vendor/twig/twig/lib/Twig/Extension/Core.php on line 1266: count(): Parameter must be an array or an object that implements Countable