Beograd

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8371
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 20 Апр 2007, 21:07

Слика

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8371
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 20 Апр 2007, 21:08

Слика

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8371
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 20 Апр 2007, 21:28

Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 29 Апр 2007, 21:57

PRVO U BEOGRADU...

Prvo je stigao bilijar, a onda klavir! Bilijar je u beogradske kafane ušao u društvu karata. Bilo je to 1822. godine. Ubrzo je stiglo još nekoliko komada i na njima su beogradski mladići neumorno visili. Zabeleženo je kako Aleksa Simić piše lično Knezu Milošu o jednom čoveku: "Njegovi su poslovi od meane do meane, od bilijara na bilijar". Strast igranja je bila toliko jaka da je do 1840. godine predlagano preko novina da se bilijar uvede i u Čitalište samo da bi se članovi zborili.
Prvi klavir stigao je na Milošev dvor 1824. godine. Doneo ga je italijanski avanturista Vito Romita za mladu Kneževu ćerku Savku.
Prva sluškinja je stigla u Beograd iz Zemuna, takođe 1824. godine. Nju je na dvor doveo Lazar Hadži-Bajić.
Bez obzira na mitove u kojima smo odrasli, prva kašika za supu u Beograd je stigla tek 1827. godine. I nju je doneo Knez Miloš.
Te godine u Varoš je stigao i prvi ženski suncobran, koji se tada zvao "zonenširm".
Godine 1829. dolazi prvi kaput. Nosio ga je Knežev lekar dr Stejić. Jedan putopisac koji se tada zatekao u Srbiji posebno zapisuje taj usamljeni Stejićev kaput.
Pivo je došlo 1834. godine iz Zemuna. Prvo se točilo u Manojlovoj bašti na Zelenom vencu.
Godine 1835. u Srbiju stiže nekakav Piler, prvi sajdžija. Kako nije uspeo u Kragujevcu, godinu dana kasnije seli se u Beograd. Ovde je došao iz Petrograda sa zvanjem "izučen sajdžija". Kako nije baš bilo puno satova za popravku, on kao uzgrednu delatnost razvija pravljenje i prodaju crvenog voska za satove.
Izvesni Karl Karlovački 1839. godine u Beogradu počinje da se reklamira kao "prvi u Srbiji sirćeta fabrikant". Pošto mu to nije dobro išlo preselio se u Pančevo gde otvara školu trgovačkih nauka, a 25. maja 1847. godine se vraća u Grad da bi otvorio "prvo srpsko plivalište i kupalište". Kupalište je bilo podno Kalemegdana, a prvi učitelj se zvao Alberto Dragoner. To plivalište je prvo beležilo metereološka posmatranja.
Godine 1840. javlja se prvi knjigovezac. To je švaba Ludvig Linkver, kod koga je kasnije stanovao i na čijim rukama je izdahnuo srpski spisatelj Joakim Vujić.
Diplomirane babice se pojavljuju 1841. godine. Prva je bila strankinja Pulherija Klevertić (prezime je posrbila) "eksaminirana babica" koja je na "peštanskom univerzitetu babičluk izučila". Ubrzo se javlja i Femija Hamerl koja je takođe školu završila u Pešti.
Godine 1842. javlja se prvi muški krojač. To je Jovan Dimitrijević koji je došao u Beograd sa desetak momaka i naselio se u kući blizu Kalemegdana. Preporučuje se za izradu muškog odela po najnovijem "ukusu-žurnalu".
Kosa Lepojević i Dimitrije Dinić su 1843. godine osnovali prvo kupatilo na Savi po "najnovijem kroju".
Iste godine nekakav Švajcarac Peter Koran je otvorio u Savamali kafanu i gostionicu kod "Zlatnog krsta" i doveo kuvare iz Nemačke. Nudio je "šećernih kolača" i "izjutra vruštuk". To je prva kafana sa evropskom kujnom.
Godine 1844. nastanjuje se u Beogradu prvi stranac moler. To je Jozef Varošek koji "obitava u kući Rakišinijoj s izloženim na kući zlatnim slovima imenom".
Iste godine u Beograd dolazi prvi "dagerotipista" Josif Kapileri, koji obitava u kafani Dunanovića do Varoš kapije.
A te godine se javlja i prvi krojač ženskog odela, Pavle Tomeljkić, koji se preporučuje "dobivši deset momaka iz inostranih zemalja da radi po najnovijim francuskim i bečkim žurnalima. Obitava u velikom "Zdaniju"".
Godine 1845. javlja se prvi "cukerneker". To je Sima Nikolić iz preka.
Iste godine stiže i prvi cirkus u Beograd: G. Gota.
Sledeće godine stiže prvi učitelj muzike. To je Aleksandar Skordilis rodom iz Trsta. On poučava mlade sviranju uz gitaru i pevanju uz istu.
1847. godine javlja se prvi zubni lekar. To je Moric Lefner koji "bušne zube nekom masom zapušava".
Godine 1849. donosi se u Srpsku Državnu Štampariju prva brza mašina (brzotisk), jer se dotle radilo na onoj najprimitivnijoj mašini. Stiže i prvi mašinista stručnjak.
Iste godine instališe se i prvi evropski pečatorezac Leopold Galcijaner, koji uredno reže i nadgrobne spomenike.
Klavir štimer stiže u Beograd 1850. godine. Zvao se Imre Špenović i kao slep izučio je taj zanat u Pešti.
Iste 1850. godine neki A. Laj objavljuje prvu fotografsku radnju i veli da je to "fotografija ili nov način zrakom na artiji likove portretirati".
Prvo parno kupatilo otvoreno je 1851. godine. To je Šopovićevo u Savamali.
Te godine stižu i prvi tapacireri, H. Hirmel i M. Jajteles.
Tada stiže i prvi sedlar. Zvao se Fridrih Ditrih koji pravi evropska sedla.
U jesen 1851. godine dolazi Karl Vines "fektmajster iz Niderlanda" i daje časove iz veštine borenja.
Tada se otvara i prva srpska knjižara.
Godine 1852. javlja se u Beogradu prvi "hudožestveni baštovan Cigler iz Štutgarta u Nemačkoj" koji nudi svoje usluge. Posao mu nije pošao dobro i ubrzo odlazi.
1858. godine pojavljuje se "izobražena ženska" koja po kućama daje časove "iz nemačkog i francuskog".
Tada se javlja i prvi učitelj igranja.
19. marta 1863. godine po Beogradu se oglašava S. V. Živković Iz Pančeva koji objavljuje da je izmislio srpsku nošnju, koja je vrlo praktična. "Gornja se haljina zove obrenovka, a donja sjedinka" veli ovaj pančevački krojač.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Мај 2007, 20:48

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Мај 2007, 20:49

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Мај 2007, 16:43

Слика
Слика

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 09 Јун 2007, 22:21

Beogradska kupatila

Kada se govori o provodu na Savi i Dunavu, misli se na splavove. Pre pola ili jednog veka, govorilo se samo o kupatilima na ovim rekama. Izraz "kupatilo" imao je značenje koji danas imaju "plaža", "kupalište" i sl.

Davne 1842. godine, Beograđani su "sišli na Savu". Uzvodno od pristaništa, izvesni Kosta Lepojević i Dimitrije Danić, su osnovali prvo javno kupatilo. Za ono vreme je bilo dobro posećeno. Manje sreće je imao učitelj i prvi srpski liferant sirćeta, Karlo Karlovanski, koji je otvorio "Prvo srpsko plivalište" (1845), u podnožju beogradske tvrđave. Poslu je pristupio "naučno", prateći temperaturu vode i vazduha, ali nije dugo opstao, jer ga publika nije razumela. Da bi pokrenuo "kupatilišni posao", Karlovanski je dve godine kasnije iz Beča doveo Alberta Dragonera, učitelja plivanja. Nije mu pomoglo.

Na pragu dvadesetog veka, Beograđanima su na raspolaganju bila dva savska kupatila - "Flizelovo" i "Orijent kupatilo". Naravno, postojala je i Ada Ciganlija, ali udaljena od centra grada i prilično neuređena (1900). Kupatilo "Orijent" se nalazilo na mestu današnje autobuske i železničke stanice. Konkurent, neki Dimitrijević, smestio je svoje "Flizelovo kupatilo" kod stubova današnjeg Brankovog mosta, uredio je kabine i tuševe i postavio bife. Kupatila su bila platforme od dasaka, na kojima je u sredini bio poveći otvor sa daščanim podom, kao bazenom za kupanje. Slični "bazeni" zadržali su se do pedesetih godina na Adi Ciganliji, na delu koji je danas obala veštačkog jezera. Do tih bazena moralo se čamcima sa čukaričke obale, a potom drvenim mostom sa stubovima.

Čeh František Vanjek, predavač gimnastike u srednjoj školi, bio je jedan od osnivača čuvenog dunavskog "Đačkog kupatila" (izgrađeno 1922.), rasadnika mnogih poznatih plivača prve polovine dvadesetog veka. Iste godine, Đačko kupatilo se proslavilo jer su neke od hrabrijih Beograđanki, umesto dotadašnje "odeće za kupanje", prvi put obukle jednodelne kupaće kostime. Vest o jedrim, belim ženskim bedrima je munjevito obišla grad. Muški deo kupališne klijentele je bio udvostručen. Đačko kupatilo se nalazilo na ušću Save u Dunav, ali malo više na dunavskoj strani. Danas je na tom mestu sportski centar "Dr Milan Muškatirović" (ranije "25 Maj"), imenovan po jednom od najvećih svetskih vaterpolista sedamdesetih godina prošlog veka.

Kad smo već kod ovog sporta, valja reći da je prva vaterpolo utakmica u Beogradu održana 1924. godine, na plivalištu na Topčiderskoj reci! Zamislite, i to je Beograd imao!? (Danas se u tom prljavom potoku čak ni ribe ne kupaju!).

Iz ko zna kojih razloga, 1935. godine, veliku popularnost doživela su kupatila na Dunavu. U stvari, pre bi moglo da se govori o kupatilima oko Ušća, jer je reč o kupatilima nizvodno od kule Nebojše - "Mon Plezir", "Dubrovnik", "Šangaj" i već pomenuto "Đačko kupatilo".

Nakon Drugog svetskog rata, pokazalo se da su gradska kupatila nestala, pa su se Beograđani orijentisali ka kupatilima na Adi Ciganliji. Pojavili su se prvi motorni čamci, čak i gliseri. Jedan od takvih imao je izvesni Bata Ristić iz Ovčarske ulice na Senjaku. On i njegovi prijatelji prvi su demonstrirali skijanje na vodi. Korišćena je samo jedna, malo šira skija, domaće izrade. Drveni splavovi sa bazenima su opstali sve do početka izgradnje Savskog jezera. A ono je postavilo nove standarde u vodenim aktivnostima Beograđana.

Слика
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 09 Јун 2007, 22:31

Dolazak u Beograd

Beograd je oduvek bio na raskršću važnih evropskih puteva, tako da je u njega veoma lako doći na sve moguće načine.

Udaljenost Beograda od evropskih gradova:

Amsterdam 1760 km
Atina 1090 km
Beč 621 km
Berlin 1489 km
Bern 1361 km
Brisel 1702 km
Budimpešta 383 km
Bukurešt 619 km
Istanbul 928 km
Kopenhagen 2018 km
London 2073 km
Ljubljana 528 km
Minhen 1020 km
Moskva 2211 km
Oslo 2577 km
Prag 901 km
Rim 1280 km
Sarajevo 325 km
Skoplje 440 km
Sofija 380 km
Solun 700 km
Stokholm 2622 km
Varšava 1115 km
Zagreb 390 km

Za one koji još uvek postavljaju pitanje da li je danas bezbedno boraviti u Beogradu, jedan očigledan primer: beogradske devojke se same, u bilo koje doba noći, javnim prevozom vraćaju kući. :D
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8371
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 09 Јун 2007, 22:49

I da dodam:
Medju njima su sve same "domacice", koje "negde idu" izmedju 4,5h ujutro...
:wink: :cool:

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 09 Јун 2007, 22:57

:sad: ne svidja mi se tvoje dodavanje, al ajde ako baš mora....
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Јул 2007, 12:01

Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 08 Јул 2007, 12:44

"Hvala Beograde...!

Sinoc me je spopala neka nervoza, neki osecaj uznemirenosti i dosade!
Dugo sam razmisljao gde da odem i provedem sat-dva, da li da odem u Ana4pistolja, Bizzard ili neko drugo mesto gde se osecam prijatno i slobodno i setih se Kosancicevog venca!
Zaobisao sam sve kafice tamo, seo na zidic sa pogledom na reku i zapalio cigaru!
Osecao sam se prijatno dok sam gledao Savu i Novi Beograd, ulicu od kaldrme, bistu Mike Alasa i stepenice koje vode tacno do reke!
Imao sam osecaj da se nalazim na mestu koje razdvaja dva Beograda, dve civilizacije, na mestu na kom je stalo vreme!
Proveo sam tamo nekih sat vremena dok me hladnoca i vetar nisu savladali!
Nakon toga sam Zadarskom ulicom otisao sa Kosancicevog venca, srecan i zadovoljan!"
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 15 Авг 2007, 14:22

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 29585
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 31 Авг 2007, 10:39

Voljeni moj grade...Da je srece k'o sto nije, mogli smo se zagrliti ovih dana.
Ovako nam ostaje da cekamo, a ja da se nadam i po ko zna koji put te molim
da mi oprostis ovu ludost zvanu "tudjina".
Слика