Beograd

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Beograd

Порукаод Viktorija Vi » 13 Феб 2019, 13:47

Трагови Панонског мора у Београду

Гледајући са Београдске тврђаве према Срему и Банату, да ли се икада запитате где нестаде онолико Панонско море? Шта се то догодило да толика вода нестане, наоко не оставивши никакав траг да је икада била ту? Да ли је стварно нестала без трага?! Да ли је могуће да нам није оставила бар неколико опипљивих доказа да је околина Београда била некад под морем?! Не верујте очима. Прошетајте кроз приморски град Београд и упознајте морске пределе који се крију у нашој престоници.

Стари Београђани често су имали навику да шетајући тврђавом застану на Фићир-бајиру, маленом брегу на најистуренијем делу града. Одатле се пружа предиван поглед на Нови Београд, Земун, Велико Ратно острво, Саву и Дунав. Тешко је одупрети се монотонији равнице пред нама, која подстиче на размишљање. Вероватно се зато тај брег, у преводу са турског, и зове Брег за размишљање. Мене често тај поглед одвуче мислима у далеку прошлост, у доба када је на том простору постојало велико и моћно Панонско море.

Панонско море је, кажу књиге, постојало на простору Панонског басена од пре 23 милиона година до пре 1,8 милиона година. Пружало се између Беча на западу, словачких Татра на северу, румунских Карпата на истоку и Динарида на југу. Дунав се тада у море уливао у близини Беча, Сава је била кратка притока, а још краће су биле Дрина, Колубара и Морава. Последње воде Панонског мора отекле су Дунавом према Црном мору, а море последњи пут запљускивало Београд пре отприлике 8 милиона година. Да је којим случајем наш главни град постојао у то време, ван воде би вирили само његови највиши делови попут Авале, Торлака и Врачара.

Централна зона Београда, која почиње од споменика Победнику, па се пружа према Теразијама, Ташмајдану, Славији и Чубури, представља заправо један велики спруд који данас чини кичму града. Настао је у једној од развојних фаза Земље када је на овом подручју владала топла клима што је погодовало развоју корала и шкољки.

https://www.planplus.rs/post/290/image/2

Пејзаж који се види са већ поменутог Фићир-бајира представља управо дно некадашњег Панонског мора. Отуда панонска равница северно од Београда. Наравно, временом је по том уравњеном пространству навејаван лес, песак и ситна прашина па је и изглед равнице знатно промењен.

Да бисмо видели најочигледнији траг Панонског мора у центру града, довољно је да се Дефтердаровом капијом спустимо са Горњег у Доњи град Београдске тврђаве, према рушевини старе Митрополијске палате испод Победника. Ту се налази велики неогени спруд, који представља уједно и северни огранак Шумадије. Изграђен је од пешчара и кречњака и у њему је откривено неколико десетина фосила мекушаца, пре свега шкољки, које и само летимичним погледом лако можете уочии. Исти гребен може се видети и у Зоолошком врту а управо су ове стене, својом моћношћу, зауставиле продирање Саве и Дунава према југу.

Прошетаћемо још мало, дуж Карађорђеве улице, на потезу од тврђаве према Бранковом мосту. Ако обратите пажњу, иза зграда дуж улице, пружа се поглед на падину која спаја Косанчићев венац и Карађорђеву улицу. Управо је та падина још један од доказа о постојању мора на овим просторима. Наиме, испод зеленог покривача местимично се може видети кречњачка стена из тог периода која одолева зубу времена. У тим меканим стенама током 19. века направљено је неколико великих лагума који су се користили као подруми и магацини за храну и пиће који су долазили бродовима до тадашњег пристаништа у близини.

Ако се још мало удаљимо, долазимо до парка Ташмајдан. Велико дрвеће и трава само су маска за оно што се заправо налази испод. Спустићемо се степеницама према дворишту Пете београдске гимназије. Ту се може видети још један део кречњачког спруда, поред црпне станице у Абердаревој улици и иза трибина стадиона Ташмајдан. Данас се у унутрашњости тог гребена налази чувени немачки бункер из периода Другог Светског рата који је настао на месту некадашње пећине и римског каменолома. Управо са тог места вађен је камен за изградњу тврђаве и палата у римском Београду.

Неретко се кречњачке стене из доба Панонског мора налазе тик испод асфалта. Често се, приликом копања темеља за нову зграду у центру града наиђе на ове кречњачке стене које у себи крију шкољке, морске пужеве и јежеве. То се десило на пример, приликом копања темеља за Београђанку, затим у зградама у Косовској, Крунској и Кумановској улици. Такође, по ободима долине неугледне и загађене Топчидерске реке крију се мали и изоловани пешчани спрудови, препуни фосила пужева и шкољки какве се могу срести на јадранској обали.

Ових трагова има још више како се удаљавамо од центра града. Ако се упутимо у правцу Чукаричке падине и Радничке улице стићићемо до подножја Бановог брда. Обратите пажњу на стене које се виде иза зграда. И оне су током постојања Панонског мора представљале велики спруд о којег су се одбијали таласи. И у овој стени, слично као у Карађорђевој улици налазе се бројни лагуми.

Ни овде се шетња не би завршила. Могли бисмо да обиђемо и Вишњицу, Авалу, Сремчицу, Церак, Кнежевац... Свугде бисмо, када загребемо по површини и уклонимо зелени покривач, могли да дотакнемо дно или обод некадашњег мора.

Ето, када вас пут поново нанесе на Београдску тврђаву, Ташмајдан, на Чукаричку падину и у Карађорђеву улицу, застаните и замислите на кратко велико морско пространство на овим просторима. И наравно, наш Београд као приморску варош...

Преузето са сајта:
https://www.planplus.rs/magazin/2019/02/13/tragovi-panonskog-mora-u-beogradu/290?fbclid=IwAR3oZZrzS95VDjw_kGbjSJLeWWkmMXynPrr3eiMdMiVcB-LGzCDpPUOmtPs