Beograd

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 27 Јул 2008, 20:58

Beograd je među mladim turistima pre svega poznat po svom intenzivnom i kvalitetnom noćnom životu. Provod u Beogradu neretko ne prestaje ni u ranim (ili možda još bolje reći kasnim) jutarnjim časovima, zbog čega se s pravom može reći da je Beograd grad koji zaista živi 24 časa dnevno.

Beograd ima solidan broj klubova, u kojima skoro svako može pronaći ponešto za sebe i svoj ukus, a bogami i džep. Poseban tip klubova, karakterističnih za srpsku prestonicu, jesu splavovi.

Splavovi se uglavnom nalaze na reci Savi, većim delom na njenoj novobeogradskoj obali. Većina ih radi samo leti (od početka juna do kraja septembra), mada ima i nekih natkrovljenih koji funkcionišu tokom cele godine.

Po izboru muzike i profilu posetilaca splavovi se mogu podeliti na one levo i desno od Brankovog mosta (gledano sa gradske strane).

Splavovi levo od mosta

Tu se nalaze splavovi koje posećuje urbanija publika naklonjena klupskoj i alternativnoj muzici. Tu su (redom od mosta):

LIMELIGHT – najnoviji i u potpunosti zatvoreni splav, koji dakle radi tokom godine. Za sada nema jasno profilisan celonedeljni program, već se na njemu sporadično održavaju žurke.

SOUND – verovatno najlepši od svih, vrlo prijatnog i modernog izgleda. Radi samo leti i vikendom je jedan od najposećenijih, jer vikend je rezervisan za r'n'b i komercijalni haus zvuk.

FREESTYLER – vrlo moderan i minimalistički uređen, sav u beloj boji. Ceo grad šuška o pena žurkama koje se ovde održavaju, tako da se to definitivno ne bi smelo propustiti. A tu su naravno i Go-Go igračice. Muzika – komercijalnija, cene – daleko od toga.

EXILE – postoji već 11 godina i još uvek ga prati odlična reputacija. Deo splava je zatvoren, tako da radi i zimi, ali prave stvari se dešavaju leti, i to svakodnevno, jer Exile ima drugačiji program za svaki dan od ponedeljka do nedelje, i vrlo je moguće da ćete se bolje provesti nekog radnog dana nego vikendom.

POVETARAC – Povetarac u stvari i nije splav već – brod. Od ove zime radi i potpalublje, koje nije doživelo lošu posetu otkako se otvorilo. Leti Povetarac predstavlja pravo osveženje u svakom smislu – muzika je drugačija (indie, r'n'r, reggae, funky, a održavaju se i kvalitetni koncerti novih imena), cene su niže, osoblje, kao i posetioci, jako ljubazni i opušteni. Jedina mana Povetarca je što se publika ponekad toliko opusti da je mrzi da igra, koliko god muzika pozivala na ples. Isto tako, nekad se može desiti da nedelju dana nakon posete Povetarcu i dalje imate jaku upalu mišića, upravo zbog đuskanja na ovom šarmantnom brodu.

Splavovi desno od mosta

Od mosta pa do hotela Jugoslavija i dalje nalazi se širok spektar splavova koji nude provod uz narodnjake i razuzdane mladiće i devojke. Najpoznatija imena su: AMSTERDAM, ACAPULCO i LUKAS. Skoro svi su zatvoreni, tako da rade i zimi. Za ovu stranu preporučujem jednostavno kretanje od jednog do drugog splava, pa uzdravlje i živi bili!

Na splavovima desno do mosta se nalazi i veliki broj dobrih ribljih restorana, tako da možete možda baš tu započeti vaš tour de turbo folk.

Klubovi na kopnu

PLASTIC (ugao Takovske i Dalmatinske)

Jedan od najčuvenijih i najposećenijih gradskih klubova, koji je od skoro 2 u 1, jer se u njemu nalazi i manji klub – Plastic Mint. Plastic je jedan od retkih klubova koji ima kvalitetan celonedeljni program, kojem retko manjka posećenost. Među interesantnije večeri spadaju: "Idemo na Mars", petkom, kada veoma eklektičnu muziku, eli opet uglavnom breakbeat i elektro puštaju MKDSL i Flip; zatim "Am I Black Enough For You?", čiji naziv sve govori; postoje i Balanso večeri subotom, na kojima se uglavnom slušaju topli ritmovi Brazila i drugih vrućih predela.

Leti se Plastic seli na prostrani splav Plastic Jam, na obali Dunava kod SC "25. maj", gde možete otići i predveče i uživati u piću na obali reke.

ANDERGRAUND (Pariska 1)

Beograđani vole da izlaze u pećine, tako da je i Andergraund, situiran u pećini ispod Kalemegdana, jedan od bolje posećenih klubova, ali to ima mnogo više veze s njegovim atraktivnim programom nego s atraktivnom lokacijom. U ovom klubu nastupa najčuvenija beogradska DJ formacija Recon Warriors, čiji član je i svetski poznati Marko Nastić - pa ako volite tehno, ne smete zaobići ovaj klub.

APARTMAN (prva zgrada desno od Brankovog mosta)

Vrlo popularan i ne preterano veliki klub nalazi se na poslednjem spratu jedne prilično neugledne zgrade i najzanimljivija stvar vezana za ovaj klub je upravo njegovo ime – klub je napravljen od većeg stana i uređen tako da deluje "kao kod kuće", mada je atmosfera daleko od domaće. Muzika – sve od komercijalnog r'n'b do komercijalnog haus zvuka. Ulazi se uglavnom preko spiska.

ŠIPRAŽJE (Golsvortijeva 13)

Malešni i šarmantni klub koji se nalazi u podrumu jedne zgrade pravo je mesto za ljude kojima je dobra muzika povod za dobar izlazak i provod. Muzika koju ovde možete da čujete različita je od ponude bilo kojeg drugog beogradskog kluba, najvećim delom zbog DJ-eva koji su zapravo "samo" muzičari iz najpoznatijih domaćih bendova. Šipražje ponekad organizuje i intimne koncerte za koje treba žrtvovati puno znoja, ali verujte, vredi.

Leti se program Šipražja održava na brodu Krivi Stojko, koji je ukotvljen nedaleko od tzv. Stounhendža na Adi Ciganliji.

AKADEMIJA (Rajićeva 10)

Najstariji i već generacijama kultni klub studenata Akademije umetnosti, koji se nalazi u podrumu Fakulteta likovne umetnosti. Vikendom se u Akademiji održavaju svirke ili veće žurke, mada je program gust i ostalim danima.

Indie-Go

Indie-Go je pravi beogradski specijal. To je naziv za večeri koje se već 10 godina održavaju petkom, bez stalnog prebivališta, i koje su nešto zaista posebno i nezaboravno za sve ljubitelje indie zvuka. Još više se voli letnji Indie-Go, koji se održava u bašti kafea Pobednik na Kalemegdanu - najlepši pogled u Beogradu, uz najprijatnije beogradske "klabere".

www.chillout.co.yu
www.izlazak.com
www.indie-go.com
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Јул 2008, 16:46

Legenda o Skadarliji

Skadarska nizbrdica, prema staroj priči koju je zabeležila Maja Stamenković, turistički vodič u svojoj knjizi "Legende o Beogradu", nastala je, nekada davno, kada je jedna žena usnila da na tom mestu napravi kolibu. Zajedno sa sinom i ćerkom ona učini tako, godine su prolazile, deca su vremenom odrastala i na kraju otišla svojim putem, sin je postao mudrac, ćerka princeza a umorna majka sela je na mesto skadarske nizbrdice: "... Osetila je kako joj prve suze klize niz lice... Sve više i više, suze umora, praznine i sreće zajedno preplavile su livadu, slivale se sve više kao u neki mali potok i tekle nizbrdo... Na tom mestu nastao je izvor bistre pitke vode. Vremenom su se ljudi nastanjivali sa obe strane, prvo su to bile sirotinjske izbe, kasnije male kafanice, skromne u koje je svraćao siromašan svet, umetnici, glumci. Nastade tako Skadarska ulica, kasnije čuvena Skadarlija koja ostade samo bleda senka prvobitne boemske ulice. Ali, izvor teče i danas..."
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 28 Јул 2008, 17:13

Dvorski kompleks Beograda

Koliko ste puta šetali poznatim ulicama Beograda i poželeli načas da pobegnete u neki drugi svet, a pariski Versaj i bečki Senbrun vam trenutno nisu baš dostupni? E, pa od pre neku godinu kraljevska porodica u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda otvorila je kapije Dvorskog kompleksa u Beogradu za posetioce.

Sada možete zaroniti u raskošni svet kraljevstva na obroncima Dedinja. Samo što ovom romantičnom izletu u samom Beogradu, mora da prethodi izvesna procedura, neophodna za očuvanje bezbednosti, a to je najava nekoliko nedelja ranije, ostavljanje ličnih podataka i uplata od nepunih tri stotine dinara i sve to u poslovnici TOB- a u centru grada, kod Palate Albanija.

TOB je dobro organizovan, jer zainteresovane posetioce autobusom odveze do Dedinja i to sa Trga Nikole Pašica, koji je mesto sastajališta, a nakon tročasovnog programa i obilaska, tu vas i vrati. Ovo ostavlja posebni utisak, da ste napravili pravi izlet iz grada.
Слика

TOB je dobro organizovan, jer zainteresovane posetioce autobusom odveze do Dedinja i to sa Trga Nikole Pašica, koji je mesto sastajališta, a nakon tročasovnog programa i obilaska, tu vas i vrati. Ovo ostavlja posebni utisak, da ste napravili pravi izlet iz grada.

Putešestvije u carskom kompleksu počinju još od same kapije jer su dvorovi ušuškani u prelepi park sa šumom i puteljcima do njih. Kraljevski dvor i Beli dvor su dva potpuno odvojena zdanja. Prvi je kralj AleksandarI, tridesetih godina prošlog veka izgradio za sebe, suprugu Kraljicu Mariju i svoju decu, a Beli dvor je pripremao za svoje sinove, mlade prestolonaslednike, kada odrastu, naravno, ne sluteći da će istorijski tokovi i putevi odvesti mlade kraljeviće daleko u neki drugi život.

Na samom ulazu u dvorski kompleks je takozvana Slamnata kuća, koju je Kralj izdao da se sagradi u stilu srpskih seoskih kuća kako bi svoje sinove uputio u stil života na selu. U njenoj blizini su i zgrada kuhinje kao i sportski centar sa bazenom.

Kraljevski dvor je reprezentativno zdanje od belog mermera, kroz njega su prošli i boravili mnogi zvaničnici i svetski poznati i važni političari i vladari. Iz bašte i aleja koje ga okružuju pruža se predivan pogled na Rakovicu, Topčider i Košutnjak.

Dvorsku kapelu krase ikone svud okolo a naročito na kupolama i tavanici, koje su slikali ruski slikari kao i prelep kitnjast ikonostas. Sa dvorskim prostorijama crkva je povezana kolonadom stubova, sa prelepim i originalnim gravurama.
Слика
Prvi sprat Kraljevskog dvorca iz razumljivih razloga nije pristupačan posetiocima, jer tamo obitavaju prestolonaslednik Aleksandar II sa svojom porodicom u privatnim apartmanima, ali ono što je dostupno oku posetioca sasvim je dovoljno da dočara život srpske kraljevske porodice, koji ne zaostaje za drugim evropskim prestonicama po svojoj lepoti i raskoši.

Najveći je Plavi salon, sa slikama i skulpturama poznatih umetnika. Zlatni salon je u renesansnom stilu, sa masivinim i izvanredno izrađenim mermernim stubovima i tavanicom, po kojoj je i dobio ime a tu su i bogati pokloni italijanskog plemića za kraljevo venčanje, koju čine renesansni predmeti iz Firence: škrinje, različito oslikane za mladu i mladoženju, luster i drugi predmeti. Tu se nalazi prostrana i prelepo uređena trpezarija sa jako dragocenim crvenim kineskim vazama ali i tapiserijom sa motivima iz srpskih legendi. A na tremu ispred, grupu je čekalo posluženje dobrodošlice, kao što red i nalaže u domaćinskim kućama. Biblioteka sa vrednim ogromnim globusom kao i elegantni radni kabinet kralja sa nepreglednim nizom knjiga na raznim jezicima, kao i biste mladog kralja PetraII i autoportret u bronzi Ivana Meštrovića.

Prizemlje ili kraljevski podrum je posebna priča i doživljaj. Uređjen egzotično sa sobama i prolazima islikanim iz motiva ruskih bajki, Žar ptice i Šeherezade, ali i iz srpskih srednjevekovnih pesama i legendi. Soba šaputanja sa zidnom fontanom, soba za projekciju filmova, igranje šaha i bilijara su potpuno prilagođeni svojoj nameni: prostorije za zabavu i dočaravaju kako su se opuštali vladari.
Слика
Beli dvor izgrađen četrdesetih godina prošlog veka je takođje veličanstven sa svojim salonima i umetničkim predmetima koji predstavljaju nacionalno blago. Centralni hol sa elegantnim stepeništem koje vodi na sprat i jednim od tri sačuvana portreta Kralja AleksandraI. Trpezarija i saloni sa nameštajem u stilu Luja XV a tu su i slike poznatih umetnika od kojih je najatraktivniji portret za koji se smatra da je rad Rembranta, pa do trpezarije čiji zid ukrašava kolekcija porcelanskog servisa kraljice Marije.


Ne samo život srpskog kralja, priče turističkog vodiča o događajima bliže i dalje istorije dvorskog kompleksa prikazuju sudare različitih tokova. Različiti vladaoci iz različitih epoha Srbije su pokušavali da ostave traga u organizaciji dvorskog života, prilagođavajući ga svojim potrebama, stavovima i ukusima, pa je u očuvanju ovog izuzetnog nacionalnog blaga, negde načinjena i poneka šteta. Neki tragovi su sačuvani kao svedoci burnih promena u vekovnoj istoriji ne samo dvora nego i Beograda i Srbije uopšte. A generalno uzev, turistički radnici se nadaju restauraciji od strane stručnjaka u skorije vreme, kojom bi se raskoši dvorca dodao i njegov potpuni stari sjaj i autentičnost.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 05 Авг 2008, 16:27

Gde Beograđani idu u noćni provod i koliko su spremni da za to potroše

Beograđani u noćni provod idu jednom ili dva puta nedeljno. Najviše vole klubove i kafane, a sve je manje onih koji se opredeljuju za bioskope, šetnje i kaficu. Za „dobar“ izlazak prosečno su spremni da izdvoje oko 1.500 dinara, a muzika i novac kojim raspolažu određuje i mesto gde će provesti noć.

Kako se bliži vikend, mladi ljudi razmišljaju gde bi se mogli „dobro provesti“. Prilično je mali broj onih koji pod idealnim večernjim izlaskom podrazumevaju posetu bioskopu i piće uz opušten razgovor sa prijateljima. U toku leta, najatraktivniji su im splavovi i klubovi na Adi ciganliji. Ali još je i priličan broj „beogradskih boema“ koji će se rado opredeliti za neku kafanicu u Zemunu ili Skadarliji i uživati uz dobro vino i zvuke tamburaša.
- Malo su mi dosadili i klubovi i gužve i čekanje na red i po sat vremena. Ovog leta zemunske kafane mi najviše prijaju, pa tamo odem svakog vikenda. Odmorim i dušu i telo, a sve za nekih hiljadu, dve dinara - priča dvadesetsedmogodišnji Miloš Petrović, pravnik iz Beograda.
Zavisno od godina i kondicije, Beograđani za provod izdvajaju različite svote novca. Izlazak određuje uglavnom muzika koju slušaju i društvo koje se skupi baš za tu noć, ali dobrim delom i novac kojim raspolažu. Za večernji izlazak se potroši od 500 do nekoliko hiljada dinara. Oni koji izlaze često, tri do četiri puta nedeljno, uglavnom troše manje, ali oni koji zbog posla i obaveza ne mogu ni da stignu da „obiđu sve kafane“, pa se u gradu mogu videti samo vikendom, spremni su da izdvoje i više hiljada dinara za dobar provod. Za ljubitelje elektronske muzike omiljena mesta za izlazak su „Plastik“ ill „Saund“ i tamo uglavnom dolazi mlađi svet.
- Ne izlazim tako često, ali volim da odem na „Saund“. To se desi dva, tri puta mesečno. Popijem dva koktelčića i to mi je sasvim dovoljno, tako da je cena mog izlaska ispod hiljadu dinara - priča Jelica Ilić, studentkinja.
Oni koji odaberu narodnu muziku, provod potraže obično na splavovima kod hotela „Jugoslavija“. Tamo je jedan do drugog načičkano desetak splavova, koji rade od 23 sata, pa sve do pet ujutru, a često i duže. Za ove splavove ljudi se obično „malo bolje srede“. Ulaz je po principu rezervacije, a posećuju ih svi uzrasti od 18 do 50 godina.
- Nekada ne mogu da iščekam vikend. Uzbudljiva mi je atmosfera samog spremanja za grad, razmišljanja koga mogu sresti. Obično odem oko ponoći, a ostanem do dva, tri. Volim sve splavove kod „Jugoslavije“, ali najdraži mi je „Amsterdam“. Pijem sokove, pa ne trošim mnogo. Do 500 dinara - priča studentkinja Vesna Puhić.
Za ljubitelje žive svirke i nešto tvrđeg zvuka, izbor su uglavnom „Tramvaj“, „Danguba“, „Kuća piva, „Bitef art kafe“ ili džez klubovi „Ptica“, „Del Mar“... U ovim kafićima, različiti bendovi posetioce zabavljaju svake noći. Radno vreme im je uglavnom do tri ujutru, a ovde mogu da se popiju točeno pivo i domaća rakija, što u drugim noćnim klubovima nije slučaj.
- Najviše volim te dugačke šankove i miris dima i piva. Još ako je dobar bend. Pijem točeno, uvek i samo točeno pivo. Ne treba mi više od dve hiljade, ali nekad ni toliko - priča Milan Gligorić, student, koji najčešće posećuje „Tramvaj“.

Dame u prvom planu
Jedna od najvećih atrakcija u Beogradu je malena kafana „Ona, a ne neka druga“, na Gardošu u Zemunu. U ovoj kafani žena je apsolutni gospodar i ima neprikosnoveno pravo da „maltretira“ muškarce. Naravno, oni se nikako ne ljute jer je, kako kažu, fantastičan prizor kad iza ponoći „tamburaš pogodi žicu“, a vidite žene ne stolu kako pevaju i lome čaše.

Jeftino i domaćinski
Ako tugujete za minulim vremenima, možete ih se prisetiti u kafani „Pavle Korčagin“. Tamo će vas na ulazu dočekati miris domaće rakije koja košta svega 60 dinara i specijaliteta kuće, domaćeg pasulja, koji staje 120 dinara. Naravno, pivo je nezaobilazno i u ovoj kafani, a velika krigla od pola litra košta samo 80 dinara. Inače, da se ne biste iznenadili, kad dođete prvi put, treba da znate da „Korčagin“ krase suveniri i obeležja iz doba komunizma, ali i dobar zvuk tambure, harmonike i gitare, koji okupljene „lumpadžije“ obavezno podigne na noge.



Gde izlazite i koliko novca potrošite?
NIKOLA SILIĆ (24), student
Tri puta sedmično idem u pab „Crna kornjača“ i to je moje omiljeno mesto. Ne trošim više od hiljadu dinara za izlazak, sem u nekim specijalnim prilikama.
MILIVOJE ŠARIĆ (25), student
Volim mesta gde je opuštenija atmosfera, pa mi odgovaraju „Vrtoglavica“, KST i „Crna kornjača“. Izlazim dva, tri puta nedeljno i trošim oko 1.500 dinara.
VANJA MARIĆ (21), student
Ne izlazim baš često, ali volim da odem do „Saunda“. Pijem koktelčiće i potrošim oko 1.500 dinara za provod.
Marija Damjanović (27), saobraćajni inženjer
Izlazim veoma retko, možda jednom mesečno. Uglavnom odem na jedno ili dva pića i ne potrošim više od 500 dinara. Mislim da su za naše uslove cene klubovima i kafićima prilično visoke.
Vladimir Šulajić (24), poštanski radnik
Izlazim skoro svake subote, a volim da odem u „Top najt“, „Tajm aut“ ili na splavove. Potrošim između 3.000 i 5.000 dinara.
Mirjana Kostić (24), student
Izlazim svakog vikenda i najčešće posetim „Bitef“ ili „Tramvaj“. Potrošim negde oko 1.000 dinara. Mislim da su cene pića prilično velike.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 05 Авг 2008, 16:44

Peti karneval brodova u Beogradu

Peti Beogradski karneval brodova, pod motom „Svi na reke”, održaće se 30. avgusta u popodnevnim i večernjim satima na Savskom pristaništu.

Beograd će na Savi i Dunavu i ove godine biti domaćin karnevalskim grupama iz nekoliko zemalja, kao i iz gradova naše zemlje gde se već tradicionalano organizuju ovakvi događaji. Pored karnevalske povorke, na novobeogradskoj strani obale Save, kod Brankovog mosta, i ove godine biće organizovan dečji karneval, koji će obeležiti početak programa. Organizator karnevala je Turistička organizacija Beograda, uz podršku grada Beograda i drugih gradskih i republičkih institucija, privrednih subjekata i medija.

Svaka karnevalska grupa imaće naziv svoje maske i svoju pesmu pod kojom će nastupati. Cilj je da, kao na karnevalima koji se održavaju u gradovima na ulicama, karnevalske grupe na pontonima na reci obiđu krug pored desne i leve obale Save, tako da posetioci mogu da vide njihovu masku i nastup. Pored karnevalskih grupa, na karnevalu će učestvovati plovila iz beogradskih marina, koja će takođe biti specijalno ukrašena.

Na Savi, od Brankovog mosta do ušća u reku Dunav, predstaviće se i beogradski jedriličari, veslači i kajakaši. Skijaši će brzinu, snalažljivost i umeće prikazati na Savi, a poseban deo programa i atraktivnost ovom karnevalu daće i džet-ski vozači
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 16 Авг 2008, 15:56



ISTORIJA SPORTA U BEOGRADU


Sport je od davnina imao znaajnu ulogu u drustvenom i zabavnom zivotu starog Beograda. Postoje pisane beleske o takmicenjima u raznim sportskim disciplinama jos u vreme Turaka. Bilo je to rvanje, bacanje kamena sa ramena, trcanje, skakanje, vestine u jahanju i macevanju. I u proslom veku bilo je takvih takmicenja koja su se odvijala na obali Save i Topcideru.

Godina 1880. uzeta je kao godina kojom pocinje stvaranje uslova za formiranje prvih zvanicno priznatih sportskih drustava, u velikoj meri zahvaljujuci zalaganju i materijalnoj pomoci uglednih advokata, bankara, trgovaca, lekara. Godine 1882. formirano je Prvo Beogradsko drustvo za gimnastiku i borenje koje je 1891. godine promenilo naziv u Beogradsko gimnasticko drustvo "Soko". Godine 1909. nastaje Savez sokolskih drustava "Dusan Silni".

Znacaj postojanja i rada ovih gimnastickih drustava bio je u tome sto su se pored sportskih aktivnosti bavila i odrzavanjem muzickih i pozorisnih predstava, igranki i kulturno prosvetnim obrazovanjem svojih clanova. Jedno od vrlo poznatih i aktivnih bilo je i Prvo srpsko velosipedsko drustvo osnovano 1884. godine (velosiped je bicikl sa prednjim tockom cetiri puta vecim od zadnjeg). Oni su podigli velodrom na mesto danasnjeg Kluba vojske Jugoslavije i puno ucinili na popularisanju biciklistickog sporta koji je tada bio nepoznat, bez tradicija u Srbiji.

Sa pojavom novih sportskih disciplina ozivljavale su i one duboko ukorenjene u proslost srpskog naroda, kao sto je konjicki sport. Redovne konjske trke uvedene su 1863. godine na osnovu naredbe kneza Mihajla. Konjske trke odrzavale su se na terenu nazvanom Trkaliste (danasnji prostor donjeg dela Tasmajdanskog parka prema Pravnom fakultetu, hotelu "Metropol" i dalje prema Tehnickom fakultetu. Pocetkom 20. veka trke su se priredjivale na Banjici, a uoci Balkanskih ratova na terenu kod "Careve cuprije" gde se odrzavaju i danas.

Prvu fudbalsku loptu doneo je u Beograd1896. godine Hugo Djuli. Iste godine pri drustvu "Soko" osnovana je loptacka sekcija koja je 1899. godine prerasla u Prvo srpsko drustvo za igru loptom. U maju 1896. godine odigrana je prva fudbalska utakmica u Donjem gradu ispred kule Nebojse u prisustvu pedeset gledalaca. Prvu javnu fudbalcku utakmicu odigrala su dva Sokolova tima 29. aprila 1904. godine. Tek uoci Prvog svetskog rata formirano je nekoliko dobro uigranih timova, kao sto su bili "Soko", "Srpski mac", "BSK" i "Velika Srbija".

Znacajna je bila uloga Srpskog olimpijskog kluba osnovanog 1910. godine u Beogradu koji je u program, pored ostalih sportova, uneo i fudbal. Godine 1912. Srpski olimpijski klub primljen je za redovnog clana Medjunarodne olimpijske organizacije.

Jedna od znacajnijih manifestacija Saveza sokolskih drustava "Dusan Silni" bio je Svecokolski slet, odrzan u Beogradu 1930. godine. Sve te sportske discipline uzimaju masovno zamaha izmedju dva svetska rata, narucito fudbal koji postaje najmasovniji sport.

Prva kosarkaSka utakmica u Beogradu odrzana je 1923. godine u dvoristu OS "Kralj Petar prvi" kod Saborne crkve. Godine 1847. Karlo Karlovanski otvorio je u Beogradu "prvo srpsko plivaliste i kupaliste". Kupatilo se nalazilo ispod tvrdjave. Kupaliste je ubrzo zatvoreno. Novo modernije kupatilo otvara se na Savi 1853. godine sa ogradjenim bazenom za decu i kabinama za odrasle kupace. Izmedju dva svetska rata broj kupatila se povecao pa je plivanje dobijalo sve vise pristalica.

Godine 1932. osnovano je Ministarstvo za fizicko vaspitanje naroda, koje je upravljalo celokupnom aktivnoscu na polju fizicke kulture.

iz knjige Stanislave Bozovic, "Svedocanstva proslih vremena"
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30917
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 11 Феб 2009, 18:49

INTERVJU - PISAC HUAN OKTAVIO PRENS, GOST BEOGRADA

Dobro poznajem boemski život prestonice
LJubav prema Beogradu, prijateljstvo sa Vaskom Popom, Miodragom Pavlovićem i njegovim srpskim studentima Huana Oktavija Prensa čini pre domaćinom nego gostom srpske prestonice. Zanimljivo je da je književna inspiracija znamenitog pisca bio Kraljević Marko


Izdavačka kuća „Prosveta“ objavila je roman „Gospodin Krek“, poznatog argentinskog pisca Huana Oktavija Prensa. Huan Oktavio Prens je u ranoj mladosti, kao tek svršeni profesor španskog jezika u Beograd došao kao politički emigrant. Bilo je to početkom šezdesetih godina. U Beogradu je proveo devet godina, predajući na univerzitetu. Danas živi u Trstu, u Italiji gde radi na tamošnjem univerzitetu.
LJubav prema Beogradu, prijateljstvo sa Vaskom Popom, Miodragom Pavlovićem, njegovim srpskim studentima Huana Oktavija Prensa čini pre domaćinom nego gostom srpske prestonice. Zanimljivo je da je književna inspiracija znamenitog pisca bio Kraljević Marko. Pisac je nedavno boravio u Srbiji, što je bila prilika da obiđe stare prijatelje i neka omiljena mesta u Beogradu..

Kako doživljavate Beograd danas, budući da ste pre četiri decenije živeli u ovom gradu?

- Pre svega ja sam ovde dugo godina živeo i Beograd je postao jedan od mojih gradova. Ovde sam na neki način postao i zreo čovek. Upoznao sam vašu književnost. Preveo sam nekoliko pesama iz ciklusa Kraljevića Marka. Družio sam se sa pesnicima kao što su bili Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Bora Radović. Poeziju koju su oni pisali smatram najvećim evropskim nivoom. Upoznao sam i beogradski boemski život. Smatram da je Beograd jedan od najkomfornijih gradova u Evropi, gde uvek ima puno manifestacija. I jedan običan čovek sa ulice vezan je ovde za kulturu, poznaje imena svojih pesnika. Grad ima neku kulturnu atmosferu koja prevazilazi specifični literarni milje. Za vreme mog života u Beogradu imao sam svoje studente koji su sada poznati u kulturnom životu, poput Kolje Mićevića, Branislava Prelevića, Gordane Ćirjanić.Tu je i glumac Petar Božović. Zbog svega toga mogu da kažem da je za mene Beograd grad domaćin.

Šta je to što vas je u Beogradu najviše privlačilo?

- Ja sam se ovde uvek osećao kao pravi Beograđanin. Puno mi se sviđa ovaj kafanski život koji i danas postoji. Sa Vaskom Popom i Miodragom Pavlovićem, Dubravkom Nešović, slikarem Mariom Maskarelijem mi smo se šezdesetih godina dosta sretali u kafani „Tri šešira“, koja je onda bila malo drugačija nego danas i koja još nije izgubila onu izvanrednu čar koju je imala. U Beogradu sam se osećao uvek kao slobodan čovek u kojem nikad nisam imao straha, gde sam mogao da ispunim i ispunio sam nekoliko velikih želja u svom životu.

Kako ste u to vreme ovde bili primljeni kao pisac?

- Bio sam uvek dobro primljen. U Srbiji sam objavio četiri knjige, zatim, preveo sam i nekoliko antologijskih pesnika bivše Jugoslavije. Napisao sam do sada deset knjiga poezije, tri romana, tri knjige eseja, prevodio sam dosta, priredio sam na desetine antologija u kojima su zastupljeni pesnici bivše Jugoslavije. Objavljivao sam u različitim zemljama Južne Amerike. To je nagrada koja je na nivou cele Latinske Amerike. Inače, poslednja moja knjiga objavljena u Srbiji, u izdanju prosvete je roman „Gospodin Krek“ u prevodu Gordane Ćirjanić. To je knjiga koja je u Španiji i celoj Latinskoj Americi dobila odlične kritike. Srpski prevod je inače prvi, a uskoro će se „Gospodin Krek“ pojaviti i na italijanskom, a i pisao sam dosta o Kraljeviću Marku.

Kako ste odabrali lik Kraljevića Marka ?

- Kao i kod svakog epskog heroja imao sam nekoliko pitanja koja sam postavljao. Nadasve, kako neko može da postane književni junak, a da u svom životu nije imao iste odlike? Puno me je zanimalo kako se heroj menja kroz vreme. Što je bio bliže istoriji bio je manje fantastičan. Možda je istina to što kažu neki vaši kritičari da je Kraljević Marko postao epski junak, književni lik zato što je imao iste krilatice i iste želje koje je imao narod - zbog čega se narod i identifikovao sa njim.

Kako biste opisali, predstavili svoju poeziju, svoj poetski iskaz, jezik?

- Moja poezija je dosta ironična i cinična. Ona nije prava, liderska poezija, već je neka vrsta epske poezije svakodnevnog života. Mislim da ona izražava moj pogled na svet. Da bi vam kazao nešto o mojoj poetici kazaću vam nešto o mojoj pesmi koja ima naslov „Nužni predgovor“ u kojoj kažem da sa rečju treba biti krut, oštar. Ne sme da joj se dozvoli nežnost koja može da pravi od tebe roba. Reč ne sme da imponuje čoveku, već sasvim obratno, jer ako mu reč dođe do glave, onda je on izgubljen čovek. Mislim da reči moraju da budu sluge čoveka. Čovek mora da bude okrutan prema njoj, a ne da ona zauzme njegovo mesto. Pesnik je kao i svaki čovek. Ne može da misli da je poseban ako piše pesme, jer svaki čovek u svakodnevnom životu, znajući to ili ne on pravi poneki stih koga ne napiše. Napravi ono što ja zovem „poetski font“. To je neki pogled, neko rukovanje, bilo šta. Pesnik samo treba da bude pažljiv i da uhvati to nešto u vazduhu. Ako se to ne zaustavi, nema poezije. Prava poezija je ona poezija koju pesnik uhvati iz svakodnevnog života.

Kako vidite ulogu poezije u savremenom svetu?

- Pre svega, postoji posebnost poezije. Poezija se ne predaje. Nije ušla u tranzicioni mehanizam. To je s jedne strane loše, ali, i sa druge strane, to je njeno najveće vrednosti, što znači da to što nije ušlo u mehanizam konzumističkog društva. Smatram veoma interesantnim što je poezija kao žanr, kao poetski govor, bez obzira na to da li vredi ili ne vredi. Poezija je žanr najkrajnijeg spasavanja, krajnje mesto čoveka, poslednje utočište. Kao primer pomenuću nesrećne majke iz Buenos Ajresa čiji su sinovi bili osuđeni na smrt, kada su pale u očaj, one su počeli da pišu poeziju, a nikad je pre nisu pisale. Kad se vratila demokratija u Argentinu, tu su se nalazile poslednje reči onih koji su bili ubijeni. Te reči bile su napisane u stihovima. To znači da poezija ima veliku moć, kad neko ko nikad nije pisao poeziju počne da se izražava u stihovima. Poezija je jedini žanr u književnosti koji neće nikad propasti, jer je u osnovi svake kulture. Stih se pamti. Zato su i neka službena, državna dokumenta i spisi bili napisani u stihu. To se radilo da bi ljudi mogli lakše da pamte svoju kulturu, svoju istoriju. To znači da ako propadne pesma, poezija će i dalje da živi. Možda je teško za vas da zapamtite jedan odlomak Crnjanskog, ali nije vam teško da zapamtite nekoliko pesama. I to je prednost poezije.

Da li ste imali svoje uzore u književnosti?

- Kada sam bio mlad jedino ime za mene je bio Borhes. On je bio meni neki uzor i to je bilo i dobro i loše, jer dok je on bio živ, pripadao je starijoj generaciji, a nova generacija pisaca ostala je u toj „mlađoj“ i sa sedamdeset godina. Za njega smo svi mi bili mladi pisci, mlađa generacija.

Nedavno se pojavilo srpsko izdanje vašeg romana „Gospodin Krek“.

- „Gospodin Krek“ je pun zagonetki i u intervjuima me pitaju da objasnim neke sitnice i zagonetke i samo mogu da kažem da ono što čitalac misli ne zna ni pisac. Ličnost koju opisujem i koja stvarno postoji je čudna ne samo za čitaoca, već i za mene. Ja se kao pisac i sam pitam. Zašto je sve tako bilo, zašto se taj čovek tako ponašao, a pisac ne može da ide protiv junaka i protiv ličnosti.
Autor:
Mila Milosavljević
Слика

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20457
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 04 Јун 2011, 13:03

O Beogradu se može napisati puno knjiga. I napisano je nekoliko stotina istorijskih studija, biografija, putopisnih beležaka, priča... Reći ću ovom prilikom samo nekoliko stvari:
Kada stanete na brdo Kaulik, kako su ga nazvali stari Grci, gde su po predanju Argonauti, najveći grčki junaci i mitske ličnosti poput Apolonas i Herkulesa, zastali u svom traganju za Zlatnim Runom, ispod Pobednika - setite se reči iz Jovanovog Otkrivenja:" Koji pobijedi obući će haljine bijele".
O Beogradu kao Novom Jerusalimu pisao je Konstantin Filozof, biograf Despota Stefana Lazarevića koji je posvetio grad Mariji, majci Isusovoj. Beograd je jedini grad kome je zaštitnica Majka Božja, Jedini glavni grad koji leži na dve međunarodne reke. Jedna od njih je Dunav, rajska reka Fison, pored Tigra, Eufrata i Nila jedna od četri reke, kako je zabeleženo u Bibliji, koje izviru iz Raja.
Beograd je jedan od najstarijih gradova, ako ne i najstariji u svetu, jer je odkad je homo sapiensa tu bilo naselje. I pre čoveka, nađeni su skeleti Neandertalaca... Istovremeno je Beograd najmlađi grad na svetu i svi koji dođu u njeg govore o njegovom velikom Duhu... Zato je Beograd grad oko koga su se borilo najviše carevina na svetu. Drama koja se dogodila pod njegovim zidinama nigde se nije tako uzbudljiva događala. Beograd je grad koji je najviše puta rušen od svih gradova na svetu, po Britanskoj enciklopediji gradova preko 340 puta... Beograd je grad koji je imao najviše imena na svetu, grad koji ima najviše imenjaka, jedanaest; on je grad koji je jednom imao samo jednog stanovnika - ludi Nasta - koji je jedini ostao u gradu posle propasti Prvog Srpskog Ustanka...; on jedini grad na svetu koji je posle osvajanja od Turaka 1521. ceo preseljen u Carigrad, svo stanovništvo, preko 40 000 žene i dece. I danas i Istambulu postoji Beograd mahala gde su živeli naši sugrađani... U Beogradu se dogodila najveća rečna bitka na svetu 1456. godine, gde su Turci od zvona sa osvojene Aja Sofije izlivali tada najveće topove na svetu takozvane Baljemeze... Beograd su rušili i pneprijatelji i saveznici (1944), a 1999. godine u ratu zapamćenom da je u istoriji ratovanja bila najveća razlika u snazi između zaraćenih snaga, ostao je ponosan... Ti agresori, demonske sluge, imaju plan da Beograd bude njihova prestonica, ali neće uspeti u svemu što su naumili, iako će ga okupirati 3,5 godina... Beograd je jedini grad koji je odlikovan tri puta i jedini grad na svetu kome su i neprijatelji u Prvom Svetskom ratu podigli spomenik kao priznanje za hrabru odbranu... Beograd je jedini glavni grad na svetu u kome se na samo nešto više od kilometar od centra grada nalazi netaknuta priroda (Ratno ostrvo), jedini grad na svetu gde duvaju vetrovi sa sve četiri strane, takozvana ruža vetrova, a ne često duvaju istovremeno i više vetrova... "Kros Politike" je najstarije aktivnoatletsko takmičenje na svetu, u njemu je odštampana novčanica sa najviše nula na svetu, sećate se lika Čika Jove Zmaja i cifre od 500 milijardi; u njemu je sagrađen najveći i najlepši toranj sa trougaonom osnovom... i takvih detalja ima zaista na desetine, ali se ne sme propustiti da je na teritoriji Beograda još od praistorije sa kontinuitetima od po nekoliko hiljada godina bilo duhovno i privredno središte planete, još od mezolita i Leponskog Vira , a naročito u neolitu i Vinčanskog razdoblja...

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8379
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 04 Јун 2011, 13:27

Veoma zanimljiv post o Beogradu, uprkos mnogobrojnih pravopisnih grešaka. :cool:

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20457
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 04 Јун 2011, 13:42

Mrzelo me da lektorišem.
Tekst sam dobio od Slovenke Lune...
:mah :mah :mah :mah

ka5an
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8379
Придружен: 21 Феб 2007, 21:29

Порукаод ka5an » 04 Јун 2011, 13:56

"Beograd" uvezen iz Slovenije?
Zanimljivo... :D :D :D

jovanajovancev
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 30
Придружен: 06 Јун 2013, 10:38

Порукаод jovanajovancev » 07 Јун 2013, 11:48

najlepsi grad!

Корисников грб
Srdjan92
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 13
Придружен: 16 Сеп 2013, 13:46

Порукаод Srdjan92 » 16 Сеп 2013, 20:41

Beograd grad lepih devojaka.

Корисников грб
Srdjan92
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 13
Придружен: 16 Сеп 2013, 13:46

Порукаод Srdjan92 » 16 Сеп 2013, 20:41

Beograd grad lepih devojaka.

Nemanja159
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 08 Сеп 2015, 14:56

Порукаод Nemanja159 » 08 Сеп 2015, 14:58

Pozdrav svima, ja sam Nemanja, bavim se dnevnim najamom apartmana u Beogradu. Ne znam koliko Vas putuje i zadrzava se u Beogradu, ali ukoliko Vas ima mogu Vam ponuditi stvarno kvalitetnu uslugu po veoma pristupacnim cenama. Vise mozete saznati preko sajta apartmani beograd, a za sve posetioce ovog foruma napravicu neku specijalnu ponudu ukoliko su zainteresovani za neki od apartmana.
Svako dobro