Beograd

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2385
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Beograd

Порукаод SA » 07 Авг 2006, 15:48

Beograd... jedino musko sa kojim bih spavala beskrajno mnogo puta!

...mmmmmmm....

Корисников грб
Pandora
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 4071
Придружен: 28 Мај 2006, 20:08

Порукаод Pandora » 07 Авг 2006, 16:58

:lol: Cool.
Видим.

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Re: Beograd

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 18:38

SA пише:Beograd... jedino musko sa kojim bih spavala beskrajno mnogo puta!

...mmmmmmm....


Dodala bih...Jedino musko koje mi SVAKI put oduzme dah i usreci me :)
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 18:40

A sad idemo da ga "UPOZNAMO" :wink:
Zapravo prezentujemo onome ko ga (na svoju zalost), jos nije upoznao.

Слика

Smešten na ušću Save u Dunav, Beograd je jedan od najstarijih gradova u Evropi i, pored Atine, najveća urbana celina na Balkanu. Najstariji arheološki nalazi sa njegovog područja sežu u peti milenijum pre nove ere. Pripadnici keltskog plemena su osnovali Singidunum u 3. veku pre nove ere, dok prvo pominjanje Beograda datira iz 878. godine. Tokom svoje duge i burne istorije, Beograd je osvajalo 40 armija, a 38 puta je podizan iz pepela.
Beograd je glavni grad Srbije, sa oko 1,6 miliona stanovnika. Ima prvorazredni saobraćajni značaj, kao značajno drumsko i železničko čvorište, a takođe i međunarodno rečno i vazdušno pristanište i telekomunikacijski centar. Prostire se na 3,6 % teritorije Srbije, a njemu živi 15,8% stanovništva Srbije i radi 31,2% svih zaposlenih u Srbiji.
U Beogradu su razvijeni značajni privredni i poljoprivredni kapaciteti, posebno metalska, metaloprerađivačka i elektronska industrija, zatim trgovina i bankarstvo. Na širem području Beograda, Smedereva i Pančeva, na obalama Dunava, locirana je na 2000 kvadratnih metara slobodna trgovinska zona. U Beogradu se stvara 30% društvenog proizvoda Srbije.
Beograd je prestonica srpske kulture, obrazovanja i nauke. U njemu je najveća koncentracija institucija iz oblasti nauke i umetnosti od nacionalnog značaja. Tu je Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana 1886. kao Srpska kraljevska akademija; Narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832; Narodni muzej, osnovan 1841. i Narodno pozorište, osnovano 1869. Grad je takođe i sedište Beogradskog univerziteta, osnovanog 1808. kao Velika škola, i Univerziteta umetnosti.
Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji, koja ima svoju autonomnu gradsku upravu. Njegova teritorija je podeljena na 17 opština, koje imaju svoje lokalne organe vlasti.
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2385
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Re: Beograd

Порукаод SA » 07 Авг 2006, 18:41

MustraBecka пише:Dodala bih...Jedino musko koje mi SVAKI put oduzme dah i usreci me :)



:D

Ej prosle nedelje je bio Seks i Grad i ona plava što piše je isto to rekla za Njujork! Baš je super bila epizoda...

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2385
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 07 Авг 2006, 18:44

Super ti je ovo "upoznavanje"! Ali znas li npr. da ljudi iz unutrasnjosti se svi zale u fazonu "Beograd nam SVE uze!" U smislu verovatno porezi idu za Beograd ili ko zna sta... A pazi podataka da je 30% GDPa generisano u Beogradu!

Beograd je moja LJUBAV!!! VOLIIIM!

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 18:47

Hm..."Unutrasnost" ce uvek pronaci nesto da se zali...A njemu, Beogradu bih ja dala i ono sto ne trazi :wink:
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2385
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 07 Авг 2006, 18:50

Beograd je oduvek bio kao drzava za sebe... Verovatno zbog ogromnog boja stanovnika, ali uvek je u Beogradu vladala neka sloboda i pomalo cak i anarhija koju sam ja POSEBNO volela sa 16-17... Mada i sad je super! ^78^ Beogradu!

Inace Mustro, primecujem da si i ti rodjena Begoradjanka?

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 18:53

"Ko je imao sreće

da se jutros probudi

u Beogradu,

može smatrati da je

dovoljno postigao u životu.

Svako dalje insistiranje

na još nečemu,

bilo bi neskromno."


Ovo je istina ziva!
A na moju zalost SA, nisam rodjena Beogradjanka :sad: , ali ga volim JAKO!
Слика

Корисников грб
SA
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 2385
Придружен: 07 Јун 2006, 14:36
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод SA » 07 Авг 2006, 18:56

Ej ali biti rodjeni ili nerodjeni je sasvim svejedno meni. Bitni su mi oni koji nose duh ludila Beograda. Ti ga sestro slatka nosis i svo vreme ti kipi i otpada sa kaputa! :) ^78^

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 19:03

Činjenice o Beogradu

"Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenljivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa njihovom studenom raskoši; i za letnjih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gonjen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u proleće kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemljom; i u jesen kad oteža od jesenjih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj čudnoj varoši za sve ono čega u njoj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude.
Ali najveći raskoš toga neba nad Beogradom, to su sunčevi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustinjske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su česti dani kad se oganj toga sunca koje zalazi u ravnici, među rekama pod Beogradom, odbije čak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sunčano rumenilo oboji za trenutak i najzabačenije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih kuća koje inače slabo obasjava."
O Beogradu napisao: Ivo Andrić, srpski nobelovac

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 19:04

Geografski položaj

Beograd se nalazi u jugoistočnoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Leži na ušću Save u Dunav, na kosi između aluvijalnih ravni. Vode reka ga opasuju sa tri strane i zato je, od iskona, čuvar rečnih prolaza. Zbog takvog položaja, sa pravom je nazivan "kapijom" Balkana i "vratima" srednje Evrope. Temenom te kose, od Kalemegdana, Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija do Slavije, vodi glavna gradska arterija.

U Knez Mihailovoj ulici obeležene su koordinate Beograda:
44049'14" severne geografske širine
20027'44" istočne geografske dužine
nadmorska visina 116,75 m.
Beograd je raskrsnica puteva Istočne i Zapadne Evrope koji moravsko-vardarskom i nišavsko-maričkom dolinom vode na obale Egejskog mora, u Malu Aziju i na Bliski istok. Beograd leži na Dunavu, plovnom putu, koji povezuje zapadnoevropske i srednjeevropske zemlje sa zemljama jugoistočne i istočne Evrope. Izgradnjom veštačkog jezera i elektrane Đerdap, Beograd je postao rečno-morsko pristanište. U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora, a puštanjem u saobraćaj kanala Rajna - Majna - Dunav, našao se u središtu najznačajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik - Crno more.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 19:06

Prirodne karakteristike

Okolinu Beograda čine dve različite prirodne celine: Panonska nizija pod pšenicom i kukuruzom, severno, i Šumadija, pod voćnjacima i vinogradima, južno od Save i Dunava. Najistaknutiji oblici u reljefu šumadijskog pobrđa su Kosmaj (628 m) i Avala (511 m). Teren se od juga, postepeno, spušta prema severu u vidu prostranih zaravni, raščlanjenih dolinama potoka i rečica. Velika plastičnost reljefa Beograda, južno od Save i Dunava, čini da se grad rasprostire preko mnogih brda (Banovo, Lekino, Topčidersko, Kanarevo, Julino, Petlovo brdo, Zvezdara, Vračar, Dedinje). Severno od Save i Dunava su aluvijalne ravni i lesna zaravan, koje su odvojene strmim odsekom, visokim i do 30 m. Na levoj obali Save, ispod lesne zaravni (Bežanijska kosa), je Novi Beograd, a na desnoj obali Dunava, ispod lesnog platoa, je Zemun.
Najviša kota Beograda, na užem gradskom području, je na Torlaku (Voždovac), crkva Svete Trojice 303,1 m, dok najnižu kotu ima Ada Huja 70,15 m. Najvišu kotu na širem gradskom području ima planina Kosmaj (Mladenovac) sa 628 m. Za prosečnu visinu Beograda, uzima se apsolutna visina Meteorološke opservatorije sa 132 m.
Područjem Beograda, Dunav protiče u dužini od 60 km od Starih Banovaca do Grocke, a Sava u dužini od 30 km, uzvodno od Obrenovca do ušća. Dužina rečnih obala Beograda je 200 km. Na tom području se nalazi 16 rečnih ostrva, od kojih su najpoznatija: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo i Gročanska ada.
Na području grada su mnogobrojne šume, od kojih su najbolje očuvane na Kosmaju, Avali, Trešnji, Lipovička, Topčider, Obrenovački zabran i šuma Bojčin.


Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 19:08

Klima

Klima Beograda je umereno kontinentalna, sa četiri godišnja doba. Jesen je duža od proleća, sa dužim sunčanim i toplim periodima tzv. miholjsko leto. Zima nije tako oštra, sa u proseku, 21 danom sa temperaturom ispod nule. Januar je najhladniji sa prosečnom temperaturom 0,40C. Proleće je kratko i kišovito. Leto naglo dolazi.
Prosečna godišnja temperatura vazduha, za period od 1961. do 1990. godine je 11,90C. Najtopliji meseci su jul (21,70C) i avgust (21,30C). Najniža temperatura izmerena je u Beogradu 10. januara 1893. godine (-26,20C), a najviša 12. avgusta 1921. godine i 9. septembra 1946. godine (41,80C). Od 1888. do 1995. godine, registrovano je samo šest dana sa temperaturom iznad 400C. Broj dana sa temperaturom višom od 300C tzv. tropskih dana, u proseku je 31, a letnjih dana sa temperaturom višom od 250C je 95 u godini.
Karakteristika beogradske klime je i košava, jugoistočni i istočni vetar, koji donosi vedro i suvo vreme. Najčešće duva u jesen i zimu, u intervalima od 2 do 3 dana. Prosečna brzina košave je 25-43 km/h, a u pojedinim udarima može dostići brzinu do 130 km/h. Košava je najveći prečišćivač vazduha Beograda.
Na Beograd i okolinu, godišnje padne, prosečno 685 mm padavina. Najveću količinu padavina imaju maj i jun. Prosečno trajanje sunčevog sjaja je 2.096 sati. Najveća insolacija, oko 10 časova dnevno, je u julu i avgustu, dok je najveća oblačnost u decembru i januaru, kada sunce sija u proseku, 2 do 2,3 sata dnevno. Prosečan broj dana sa padanjem snega je 27, dužina zadržavanja snežnog pokrivača je 30 do 44 dana, a debljina iznosi 14 do 25 cm.

Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30918
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 07 Авг 2006, 19:10

Grb i zastava Beograda

Слика

Prvi pomen beogradskog grba potiče iz vremena sina cara Lazara, despota Stefana Lazarevića, kada Beograd prvi put postaje prestonica srpske države (1403), no ni do danas nije sa sigurnošću utvrđeno kako je on izgledao. Sledeći grb je iz vremena mađarske prevlasti i prikazan je u grbovniku "Fugersko ogledalo časti" iz 1555. godine. Tradicija beogradskog grba se prekida pod turskom okupacijom, jer Turci nisu poznavali ovu vrstu simbola, a ponovo se nastavlja zauzećem Beograda od strane Austrijanaca u XVIII veku. U to vreme, na predlog carskog guvernera, Aleksandra Virtenbeškog, Dvorsko ratno veće je 1725. godine usvojilo i novi pečatni grb. U literaturi se još pominju: grb iz Brokhauzenove enciklopedije, grb iz Larusove enciklopedije i navodni prastari grb varoši. Važno je napomenuti da su svi ovi grbovi poznati samo po otiscima na gravirama ili prema literaturi. Osim toga, oni su bili uglavnom grbovi koje je Beogradu dodelila nesrpska vlast.

Akciju utvrđivanja beogradskog grba pokrenuo je 1931. godine predsednik opštine grada Beograda, gospodin Milan Nešić. Formiran je širi odbor sastavljen od umetnika, heraldičara, profesora univerziteta, generala i državnih savetnika. Odbor je više puta zasedao i pretresao problematiku, da bi na prvoj sednici užeg odbora od 19. maja 1931. godine doneo sledeće zaključke:
1. Grb Beograda mora imati oblik štita koji se na dnu završava lakim šiljkom.
2. Elementi grba: nacionalne boje, reka - kao simbol iskonske snage Beograda, rimska lađa (trirem) - kao simbol starine Beograda, bele zidine sa kulom i otvorenom kapijom - zidine

Слика

Posle Drugog svetskog rata, zbog izmenjenih društvenih okolnosti, grad kao da je počeo da zaboravlja svoj grb. Statutarna rešenja se kreću od potpunog odsustva odredbi o grbu, preko upotrebe termina "amblem", bez navođenja blazona (opisa) grba, do odredbi koje daju blazon jedne stilizovane verzije za koju nisu postojala prateća dokumenta.
Suočena sa konfuzijom paralelne upotrebe dva grba, Skupština grada Beograda je formirala početkom 1991. godine radnu grupu za razrešenje ovog problema. Radna grupa je predložila vraćanje legitimiteta grbu iz 1931. godine, tri manje korekcije na grafičkoj predstavi i blazon grba i zastave. Statutom grada Beograda iz 1991. usvojena su predložena rešenja, čime je i pravno potvrđen značaj i vrednost beogradskog grba iz 1931 i stvoreni uslovi za donošenje Odluke o upotrebi grba i zastave grada Beograda 1995. godine. Skupština grada Beograda je tako prvi put normativno regulisala materiju gradskih znamenja. Izvesna lutanja u traženju boljih rešenja i nedostatak uporedne prakse u zemlji uslovili su donošenje nekoliko izmena. Sada važeća odluka o upotrebi grba i zastave objavljena je u Službenom listu grada Beograda broj 18/2003. U ovoj odluci je po prvi put regulisana upotreba gradskog grba u tri nivoa i dati blazoni Srednjeg i Velikog grba prema idejnim rešenjima Srpskog heraldičkog društva "Beli orao".
Слика