Zdravlje Žene

Уредници: nevenkagaragic, Moderatori

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:49

Preliminarna istraživanja naučnika s Harvarda ukazuju na mogućnost otkrivanja raka dojke testiranjem uzorka urina.
Ako dalja istraživanja potvrde dosadašnje rezultate, ovakav test bi omogućio obavljanje znatno većeg broja pregleda i povećao izglede za otkrivanje raka u ranoj fazi razvoja.
Dosadašnjim testiranjima na ovaj način je enzim nazvan Adam 12 otkriven kod 67 od 72 ispitanice obolele od raka dojke.
Povišena razina ovog enzima je proporcionalno povezana s razvojem raka dojke.
U toku su istraživanja u kojima se na ovaj način pokušavaju detektovati i drugi oblici raka.
Trenutno se zbog sumnje na prisutnost raka u većini slučajeva obavlja celi niz pregleda, uključujući biopsije i analizu uzoraka krvi.

Jednosatni tretman za rak dojke

Kanadski doktori iz Sunnybrook Regional Cancer Centrea u Torontu su razvili inovativnu terapiju zračenjem koja traje samo sat vremena.
Zasad je novim postupkom uspešno tretirano 6 žena kod kojih je rak dojke bio u ranoj fazi razvoja.
Kod pacijentkinja nisu zabeleženi popratni učinci uobičajeni u standardnoj terapiji zračenjem koja traje do 7 nedelja.
Ako se u budućnosti potvrdi kako je novi tretman jednako delotvoran kao standardna terapija otvori će se mogućnost da žene kojima je dijagnostikovan rak dojke nastave s normalnim životom, dodaju naučnici.
Novi tretman uključuje implantaciju zrnaca paladijuma, radioaktivnog materijala koji ispušta male doze zračenja u trajanju od 2 meseca.
Ovakvom postupku se mogu podvrgnuti žene kojima je odstranjen rak dojke u ranoj fazi razvoja, odnosno pre nego što se proširio do limfnih čvorova.
5 godina posle tretmana je potrebno i uzimanje lekova za rak dojke.
Naučnici veruju da će se ovim tretmanom moći lečiti i drugi oblici raka dojke, ali do odobrenja za njegovu široku upotrebu će proći još 4 godine.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:50

Individualno aerobno vježbanje

Individualne aerobne aktivnosti kao što su trčanje, brzo hodanje ili plivanje imaju brojne pozitivne učinke na vaše zdravlje. Njihovo praktikovanje ne zahteva velike troškove niti skupu opremu i najjednostavnije ih je uključiti u svakodnevni raspored.

Ako se još niste aktivirali u nekom sportu, prije nego to učinite nastojte saznati što više o različitim aktivnostima koje pobuđuju vaš interes. To će vam olakšati odabir ali i pomoći u sprečavanju brojnih povreda koje su najčešće posledica neznanja ili nedovoljne informiranosti.

Najvažnije je da odaberete sport koji je u skladu s vašim fizičkim predispozicijama i koji odgovara vašoj osobnosti, jer ćete tako smanjiti rizik od brzog odustajanja. Takođe je važno da vam je aktivnost lako dostupna, da ne zahteva skupu opremu i posebne uslove koje će vam biti teško da obezbedite. Ako izaberete dobar program grupnog vežbanja, čije vam praktikovanje s vremenom postane teško za organizovanje, pa počnete da izostajate s treninga - promenite pristup. Bolje je da vežbate sami nego da odustanete zbog prezauzetosti.

Bilo bi najbolje da izaberete sport koji ćete jednostavno uključiti u vaš svakodnevni raspored. Npr. ako se u vašoj blizini nalazi bazen, biti će vam lakše izabrati plivanje nego odlaziti u udaljeni fitness centar na sat aerobika.

Bez obzira koju aktivnost izaberete, važno je da je usvojite kao sastavni deo života, jer bavljenje sportom, osim što je zabavno i pridonosi boljem izgledu, ima brojne pozitivne učinke na vaše zdravlje.

Brzo hodanje

Brzo hodanje, kao oblik sportske rekreacije je između ostalog, najjednostavniji način da postignete i održite fizičku kondiciju, tonus mišića i vitku liniju. Redovno brzo hodanje takođe povećava kapacitet pluća, jača srčani mišić, stabilizira krvni tlak, povoljno utiče na cirkulaciju, probavne i disajne organe, te pridonosi većoj potrošnji kalorija, a time i sagorevanju suvišnih masnih naslaga, štiti od osteoporoze, smanjuje psihičku napetost i reducira uticaj stresa kojem smo svakodnevno izloženi.

Brzo hodanje predstavlja idealan oblik sportske aktivnosti za sve - bez obzira na starosnu dob i trenutačnu fizičku kondiciju. Za razliku od trčanja, znatno manje utiče na zglobove, što ga čini osobito prikladnim za osobe srednje ali i starije dobi, a preporučuje se i svima onima koji se zbog rizika za zdravlje ne smeju baviti ostalim sportskim aktivnostima (srčani i plućni bolesnici, gojazne osobe, te oni koji boluju od visokog krvnog pritiska, osteoporoze, artritisa). Savetuje se i osobama koje se iz bilo kojeg razloga manje kreću (npr. oni koji na radnom mjestu uglavnom sede ili stoje), te onima koji borave pretežito u zatvorenom prostoru.

Radi postizanja optimalnog učinka, najbolje bi bilo brzo hodati 3 do 4 puta tjedno u trajanju od 40 do 60 minuta brzim tempom, tj. postupno ubrzavati hod sa 5 na 7 do 8 km/sat. Ritam hodanja mora biti takav da vam ubrza puls i broj udisaja, ali ne toliko jak da ostanete bez daha. Započnite laganim tempom, izaberite kraću stazu, a svakim danom prema svojim mogućnostima ubrzavajte tempo i trajanje treninga. Ne zaboravite tokom hodanja kontrolisati otkucaje srca, kako bi bili sigurni da trenirate optimalnim intenzitetom.

Dok hodate, obratite pažnju na pravilan položaj tela. Torzo mora biti uspravan, leđa ravna, ramena opuštena, a stomak i stražnjica uvučeni. Ruke su savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni i ritmički se kreću uz tijelo. Gledate ravno ispred sebe, ne u pod, i pazite na disanje, koje treba biti ujednačeno, usklađeno s tempom hodanja.

Ako ste u mogućnosti, za rekreaciju izaberite stazu u prirodi, radije nego pokretnu traku u fitness centru. Odaberite sportsku odjeću od prirodnih materijala u kojoj ćete se moći nesmetano kretati i obuću prilagođenu brzom hodanju. Pre i posle treninga obavezno istegnite mišiće kako bi sprečili nastanak eventualnih povreda i povećali fleksibilnost. Tokom treninga pijte dovoljno tečnosti (najbolje vode), kako biste sprečili dehidraciju.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:52

Trčanje

Trčanje je verovatno najpopularnija sportska aktivnost, jer osim što ima izvrstan učinak na zdravlje i brzo pokazuje rezultate - ne zahteva velike troškove i jednostavno ga je uključiti u svakodnevni raspored.

Prednosti trčanja ne ogledaju se samo u povećanoj potrošnji energije i smanjenju prekomerne težine: trčanje povećava snabdevanje organizma kiseonikom, jača srčani mišić, stabiliše krvni pritisak, povoljno utiče na imunološki sistem, pomaže u borbi protiv alergije, snižava razinu insulina u krvi i ima pozitivan učinak na mentalno zdravlje.

Stručnjaci se slažu da je optimalno trčati 3 do 5 puta nedeljno u trajanju od 30 minuta, ali ako ste početnik, nećete moći izdržati takav tempo. U tom slučaju preporučljivo je kombinovati trčanje i brzo hodanje dok ne steknete bolju telesnu kondiciju. Važno je da brzinu trčanja i dužinu trajanja treninga postepeno povećavate.

Bez obzira jeste li početnik ili ne, započnite s brzim hodom (nekoliko minuta), a zatim brzinu postupno povećavajte. Tempo trčanja odredite prema frekvenciji otkucaja srca. Zapamtite da je izdržljivost važnija od brzine: trčite u laganom ritmu, a samo na 5 do 10 minuta ubrzajte. Na taj način organizam će imati više koristi. Ako osetite da vam srce ubrzano kuca, usporite tempo, ali nemojte naglo stati, već nastavite hodati, kako ne bi došlo do vrtoglavice.

Prilikom trčanja, pripazite na pravilno držanje tela: gornji deo tela treba biti uspravan, ruke savijene u laktovima pod uglom od 90 stepeni, a pogled usmeren ispred sebe. Trčite sistemom "prsti-peta", a ne obrnuto, dočekujući se na petu (to je najčešća greška prilikom trčanja). Pazite na disanje - ono treba biti ujednačeno, usklađeno s tempom trčanja. Prilikom trčanja pijte dovoljno tečnosti (najbolje vode) kako biste sprečili dehidraciju.

Najčešće povrede koje se javljaju kod trčanja obuhvataju uganuće zgloba, upalu tetiva stopala, upalu Ahilove pete i povrede kolena. Većina tih povreda može se izbeći istezanjem mišića pre i posle treninga, pravilnim zagrejavanjem i hlađenjem, kao i izborom adekvatne obuće koja amortizuje udarce stopala o tlo. Odeća bi trebala biti od prirodnim materijala, prozračna, kako bi vam omogućila nesmetano kretanje.

Ako živite u gradu, najbolje bi bilo da trčite rano ujutro ili uveče kako biste izbegli promet i nečisti vazduh. Preporučljivo je da deo odeće bude fluorescentan, kako bi u svakom trenutku bili vidljivi vozačima, pogotovo ako trčite po mraku. Ako trčite u prirodi - pažljivo izaberite stazu, jer neravnine povećavaju opasnost od povreda. Bez obzira na lokaciju, korisno je s vremena na vrijeme promeniti stazu, kako biste izbegli osećaj dosade, koja je najčešći razlog odustajanja od ovog oblika rekreacije. Izbegavajte trčati u ekstremnim vremenskim uslovima (previsoke i preniske temperature), te nastojte izbeći klizave površine koje mogu nastati kao posledica kiše i/ili hladnoće.

S obzirom da je mogućnost nastanka povreda ipak veća nego kod hodanja, nemojte se početi baviti trčanjem a da prethodno niste proverili svoje zdravstveno stanje. Ako imate više od 50 godina, ako ste trudni, ako imate problema sa srcem, zglobovima, ili inače vodite sedelački način života, svakako se konzultirajte s doktorom koji će vas uputiti da li da se bavite ovim oblikom rekreacije i kojim intenzitetom, ili bi za vas bilo primerenije da izaberete neku drugu sportsku aktivnost.

Rolanje

Poslednjih godina, među svim strosnim skupinama raste interes za ovim oblikom rekreacije. Osim što ima povoljan uticaj na kardiovaskularni sistem i povećava kapacitet pluća, odlično je za poboljšanje kondicije, razvijanje pokretljivosti, spretnosti i ravnoteže. Kao i ostale aerobne aktivnosti, karakteriše ga povećana potrošnja energije, pa se zbog toga preporučuje svima koji žele da smanjie suvišno masno tkivo.

S obzirom na povećani rizik od nastanka povreda, ovaj oblik rekreacije ne preporučuje se u slučaju problema sa zglobovima ili osteoporozom.

Kod ove sportske aktivnosti, padovi predstavljaju najčešći uzrok povreda (77% svih povreda koje nastaju pri rolanju prouzrokovano je padom na tvrdu podlogu). Iako su ogrebotine, masnice i istegnuti mišići najčešće povrede, niti prelomi, uganuća i iščašenja nisu retkost. S obzirom da se većina ljudi pri padu dočeka na ruke, najčešća je povreda ručnog zgloba, a zatim povrede ruku i ramena. Oko 5% povreda čine povrede glave.

Povredama su najviše izloženi početnici koji ne koriste zaštitnu opremu, zatim oni koji tokom rolanja iznenada izgube ravnotežu ili naiđu na neočekivanu prepreku te iskusni roleri - izvodeći različite veštine pri neprilagođenoj brzini.

Većina povreda može se izbeći ako imate na umu ovih nekoliko saveta:

- Prije rolanja istegnite mišiće i zagrejte mišiće (10-15 minuta), kako bi omogućili telu da se lakše prilagodi novim uslovima povećane potrošnje energije i ubrzanog disanja i rada srca.
- Ako ste u mogućnosti, upišite kurs rolanja (koji uključuje poboljšanje ravnoteže, savladavanje prepreka, tehnike padanja, te neophodno iskustvo), kako biste stekli sigurnost i naučili pravilnu tehniku rolanja
- Ako ste odlučili učiti sami, neka to bude na ravnoj, glatkoj, suhoj površini, udaljeno od saobraćaja
- Kod ove aktivnosti, ravnoteža je izrazito važna. Iako neki ljudi bez teškoća brzo uspostave ravnotežu, za druge to predstavlja malo veći problem. U tom slučaju ne bi bilo loše prethodno poboljšati ravnotežu nekim jednostavnim vežbama (koje se mogu izvoditi i kod kuće). Tu vam takođe mogu biti od pomoći i vežbe joge.
- Koristite zaštitnu opremu koja uključuje: kacigu, štitnike za ručne zglobove, štitnike za kolena i laktove. S obzirom da su povrede glave najčešće kod mlađih rolera, posebno je važno da deca prilikom rolanja nose kacigu.
- Dok rolate, prebacite težinu napred (na prste, a ne na pete) i imajte noge lagano svijene u kolenima, kako bi ako dođe do eventualnog pada pali napred, a ne na leđa, što je puno opasnije.
- U slučaju ozbiljnijih nezgoda, osobito onih koje uključuju povrede glave odmah potražite stručnu pomoć.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:53

Ugljenohidrati u ishrani povećavaju rizik za rak

Istraživanje naučnika s Harvarda sprovedeno u Meksiku pokazuje da ishrana bogata ugljenohidratima udvostručuje rizik za pojavu raka dojke.
Dosadašnja istraživanja su pokazivala da visok procenat masnoća u ishrani povećava rizik obolevanja od raka dojke.
U istraživanju u kojem je učestvovalo 1866 žena su s američkim kolegama sarađivali i naučnici s Instituto de Salud Pública u Cuernavaci.
Utvrđeno je da žene kod kojih najmanje 57% unosa kalorija otpada na ugljenohidrate imaju 2,2 puta veće izglede da će oboleti od raka dojke nego što ih imaju žene s uravnoteženom ishranom.
Naučnici pretpostavljaju da uzrok povezanosti između unosa ugljenohidrata i rizika za rak dojke leži u povišenom nivou insulina koji može uticati na početak procesa deobe stanica.
Insulin može pridoneti i povišenju razine hormona estrogena u krvi koji je poznat faktor rizika za rak dojke kod žena koje još nisu ušle u menopauzu.
Povezanost između unosa ugljenohidrata i rizika za rak dojke je bila prisutna i nakon što su istraživači uzeli u obzir i druge faktore rizika poput indeksa telesne težine, socioekonomskog statusa, vremena prvog porođaja, broja djece te slučajeva raka dojke u porodici.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:54

Skrining na rak dojke / prevencija
Kako izvesti samopregled dojke

Mesečni samopregled dojke uključuje gledanje i opipavanje celih grudi i njihove okoline. Redosled koraka u samopregledu nije bitan, ali je bitno da se svaki korak izvede. Žena prilikom pregleda treba da koristi jagodice, a ne vrhove, tri srednja prsta. Vreme potrebno za samopregled je individualno, zavisi od veličine i oblika dojki, ali obično traje 15 do 20 minuta. Samopregled treba raditi na isti način svakog meseca, obraćajući pažnju na cele dojke i predeo ispod pazuha, i upamtiti kako dojke izgledaju i kakav je osećaj na dodir. Neke žene čak vode i mali dnevnik svojih mesečnih samopregleda.

Obrasci kojih se treba pridržavati tokom samopregleda

Postoje tri različita obrasca samopregleda:
Vertikalni ili “gore – dole” obrazac, obuhvatajući cele grudi.
Spiralni ili prstenasti obrazac, praveći koncentrične krugove, počevši od spoljašnje ivice grudi sve do bradavica.
Klinasti obrazac, ka unutra a zatim ka spolja.
Žena treba da koristi tri različite jačine pritiska (slab, srednji i jači) i male “masirajuće” krugove tokom opipavanja grudi, koristeći pomenute obrasce. Ne treba podizati prste sa grudi tokom opipavanja da se slučajno ne bi propustio neki deo dojke.
Samopregled radite na sigurnom mestu, kada Vas niko ne uznemirava. Tako ćete moći da se u potpunosti skoncentrišete na pregled. Samopregled se radi u toploj prostoriji ili tokom tuširanja toplom vodom da bi tkivo dojke bilo potpuno relaksirano i lakše za opipavanje. Hladnoća ili hladan tuš uzrokuju kontrakciju dojki i bradavica i otežavaju pregled.
Neke žene stavljaju bebi puder ili talk na kožu dojke da bi smanjile trenje i dozvolile prstima da se lakše kreću preko kože. Druge samopregled rade ispod toplog tuša umesto pred ogledalom. Nasapunjenim prstima se smanjuje trenje i olakšano je prepoznavanje promena na dojkama.
Svaki čvorić koji se pipa duže vreme na dojci ili druga promena na dojci i bradavici treba se prijaviti lekaru što je pre moguće.

Regije koje treba pregledati sa posebnom pažnjom

Važno je da se vrlo temeljno pregleda cela oblast oko dojke i dojka svakog meseca:
spolja: pazuh do ključne kosti i ispod dojke
u sredini: samu dojku
unutra: regiju bradavice
Kanceri se češće javljaju u pojedinim regijama dojke. Otprilike polovina kancera se javlja u spoljašnjem gornjem delu dojke, bližem pazuhu. Neki lekari nazivaju ovaj deo “repom dojke” i insistiraju da ga žene sa izuzetnom pažnjom pregledaju.

Približni procenti javljanja kancera dojke u svakoj regiji:

41% u gornjem spoljašnjem kvadrantu
14% u gornjem unutrašnjem kvadrantu
5% u donjem unutrašnjem kvadrantu
34% centralna regija iza bradavice
6% u donjem spoljašnjem kvadrantu
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 10:57

Samopregled ispred ogledala

Uspravan položaj tela može da doprinese lakšem pregledanju gornjih i spoljašnjih delova dojki i pazuha, zato samopregled dojki treba, ako je to moguće, raditi stojeći. Poželjno je da posmatranje dojki u ogledalu radite na dobro osvetljenom mestu. Najbolje rešenje je visoko ogledalo na zidu. Dok stojite ispred ogledala, svucite se do struka.

Postavite ruke pored tela. Pogledajte da li dojke imaju neke promene u veličini, obliku ili položaju, da li postoje ulegnuća ili nabori kože, da li su bradavice ulegle ili promenjenog oblika, druge promene na bradavicama, crvenilo, otok ili druge nepravilnosti. Onda ponovite proces podbočeni. Sagnite se napred sa rukama na bokovima i gledajte da li postoje nepravilnosti.
Слика

Podignite ruke iznad i iza glave. Okrenite se prvo na jednu pa na drugu stranu da vidite dojke iz profila. Pogledajte da li postoje neke promene u simetriji desne i leve dojke. Imajte na umu da je često normalno za ženu da je jedna dojka veća ili drugačijeg oblika od druge.

Opipajte svaku dojku pojedinačno i zapazite da li postoje neki novi čvorići ili neke druge promene i nepravilnosti. Koristite jagodice prstiju, ne vrhove i obavite pregled prema gore opisanim obrascima (gore – dole, spiralni, klinasti). Obavezno pregledajte i bradavicu.Najpre je stisnite i pogledajte da li ima sekreta. Onda pritisnite bradavicu duboko u areol bradavice. Obratite pažnju da li postoji neuobičajen otpor, čvrstina ili čvor ispod bradavice.

Dok stojite, opipajte i pazušne limfne žlezde. Normalno su veličine malog zrna pasulja. Ponekad limfne žlezde mogu biti uvećane, ali zbog neke infekcije, a ne kancera. Ali, njihovo uvećanje može biti uslovljeno razvojem kanceroznog procesa. Kao i pojavu čvorića i drugih promena na bradavici, i uvećanje limfnih žlezda treba biti prijavljeno lekaru.
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 11:17

Samopregled u ležećem položaju

Posle samopregleda dojki u stojećem stavu, treba uraditi i u ležećem. Koriste se pomenuti obrasci. Ako žena ima nekih pitanja u vezi sa izvođenjem samopregleda, treba da ih postavi svom lekaru.

Lezite sa jastukom ili savijenim peškirom ispod desnog ramena i stavite desnu ruku iza glave. Pregledajte celu dojku i predeo pazuha koristeći jagodice tri srednja prsta leve ruke i probajte da osetite da li ima čvorića, promena i drugih neregularnosti na desnoj dojci. Pritisnite dovoljno jako i upamtite kakav je osećaj pod prstima. Čvršća ivica na donjoj krivini obe dojke je normalna. Ponovite proceduru i na levoj dojci koristeći jagodice prstiju desne ruke.
Dok izvodite samopregled ležeći, opet proverite bradavice da li ima promena i ne zaboravite da lagano stisnete bradavice da proverite da li ima nekog sekreta u mlečnom kanaliću. Upamtite da li ima promena u izgledu, konzistenciji, sekretu, da li se sekret pojavljuje spontano ili na pritisak, kakve je boje.

Sekret iz bradavica koji je zelene ili žute boje je obično normalan. Sekret koji je krvav, taman ili bistar i lepljiv je abnormalan (mada je utvrđeno da je i najsumljiviji sekret uzrokovan prisustvom nekanceronih promena kakvi su papilomi u mlečnim kanalima). U oko 10% slučajeva, sekret iz bradavice je porekla kancerozne lezije. Kod žena mlađih od 30 godina, ovaj procenat je manji. Ipak, svako trajnije pojavljivanje sekreta treba biti prijavljeno lekaru da se detaljnije ispita njegovo poreklo.


Слика

Samopregled u toku tuširanja

Mnoge žene smatraju pregled u toku tuširanja mnogo boljim u odnosu na samopregled ispred ogledala ili ležeći, jer se koža dojke podmaže sapunom. Neke promene na koži se mnogo lakše pipaju kada je koža vlažna i nasapunjana.

Podignite desnu ruku iznad glave i savite je iza glave. Koristeći levu ruku, pregledajte desnu dojku koristeći opisane metode. Pipajte dojke pomoću jagodica tri srednja prsta, pomerajući ih u sve manjim krugovima od spolja ka bradavici. Pritiskajte nežno, proveravajući da li ima čvorića. Kada pregledate i bradavice, proverite da li ima sekreta. Ponovite pregled i na levoj dojci uz pomoć desne ruke. Obavezno pregledajte i predeo neposredno oko dojke i predeo ispod pazuha (jer sadrže tkivo dojke i limfne čvorove).
Слика
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 11:20

Simptomi "tihog ubice" i nisu tako neprimetni

Rak jajnika, tzv. "tihi ubica", ima vrlo izražene simptome i bilo bi ga vrlo lako otkriti kad bi lekari i pacijenti znali šta moraju da traže.
Nadutost, bol u području karlice i česta potreba za mokrenjem, koje neki povezuju s menstruacijom, mogu biti i znak tumora jajnika, posebno ako su simptomi oštri, česti i ako se javljaju istvremeno, kažu naučnici.

Važnost rane dijagnoze pokazuje i petogodišnja stopa preživljavanja koja se približava 90% ako se bolest rano dijagnostikuje, za razliku od 20% ako se dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi, pokazalo je istraživanje koju je objavio Journal of the American Medical Association.

Upoređivanje žena obolelih od malignog tumora sa zdravim ženama koje su dolazile na pregled u istom šestomesečnom razdoblju 2001., pokazala je da su žene obolele od raka češće patile od nadutosti, bolova u karlici i česte potrebe za mokrenjem.

Bolovi u leđima, zatvor i umor bili su česti simptomi, ali nisu povezani s rakom.

"Velika je razlika u tome što simptomi na koje upozoravaju zdrave žene nisu tako teški i ređe se javljaju nego u žena oboljelih od raka jajnika", napisala je autorka istraživanja Barbara Goff s medicinskog fakulteta univerziteta Washington u Seattleu.

"Usto, kod žena obolelih od raka jajnika simptomi se češće javljaju odjednom, a takve žene istovremeno pate od nekoliko simptoma".
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 02 Апр 2006, 11:54

Ishranom protiv celulita

Proleće i leto su razdoblja kada se sve više razmišlja o nezi tela. Dolaskom toplijih dana najuočljiviji nedostaci su oni na telu pa je i razumljivo da okupiraju našu pozornost. Prema nedavnim istraživanjima od celulita trpi približno 80% žena razvijenog sveta i potrebno ga je shvatiti ne samo kao estetski već i kao zdravstveni problem.

Neki će možda biti sumnjičavi i odustati pre samog početka, ali treba znati da je upravo leto pravo vrijeme za promene. Iskoristite vreme kada procesi u organizmu prate prirodni energetski tok - dokazano je da se ljeti brže mršavi i lakše uklanja celulit.

Ukratko o nastanku celulita...

U medicinskoj terminologiji poznat je već oko 100 godina, iako mehanizam njegova nastanka sve do danas nije u potpunosti razjašnjen. Pod celulitom podrazumevamo posebno stanje vezivnog tkiva, a s obzirom da nije obavezno vezan za debljinu, mogu ga imati i mršave osobe. Sama pojava nastaje zbog povećanja masnih ćelija. U normalnom stanju njihov je prečnik 1 do 2 milimetra, a kod celulita se mogu povećati čak i do 10 puta.

Promene pri "narandžinoj kori" prvenstveno obuhvataju ćelijsko tkivo kože i to naročito masno i vezivno potkožje, te krvne i limfne žile. Sam proces, brzina i obim nastanka celulita dosta je individualan, iako se u pravilu mogu razlikovati četiri osnovne faze njegova nastanka.

U prvoj fazi u masnim ćelijama dolazi do nakupljanja vode (edemi) i masti pa one povećavaju svoj volumen. U drugoj fazi, povećane masne ćelije počinju pritiskati susedne krvne i limfne žile. Zbog toga dolazi do slabijeg snabdevanja tkiva s kiseonikom i hranjivim tvarima, što dovodi do nakupljanja toksičnih tvari koje takav, otežani krvotok, ne može eliminisati.

U trećoj fazi se zapaža otvrdnuće i zadebljanje vezivnih kolagenskih niti. Broj elastičnih vlakana se smanjuje, a koža na tim predelima postaje tanja. U ovoj fazi se celulit počinje izražavati spolja (poput narandžine kore). Za četvrtu fazu (sklerozna faza) je značajno da se čvrsti čvorići mogu opipati. U toj fazi u celulitom obuhvaćenim područjima česte su i bolne upale potkožnog masnog i vezivnog tkiva (aseptična upala).

Uzroci nastanka celulita

Od mnogobrojnih uzročnika koji mogu utecati na nastanak celulita, najvažniji među njima svakako su:

genetski;
hormonski (posebno estrogen);
psihološki (hronični stres);
nepravilna ishrana;
telesna konstitucija;
neadekvatna telesna aktivnost;
pušenje.

Ipak, pored genetskih i drugih čimbenika, celulit je najčešće odraz prekomjernog unosa kalorija, neadekvatne prehrane, nepravilno kombiniranih namirnica, nedovoljne tjelesne aktivnosti kao i neredovitog čišćenja organizma od otpadnih tvari.

Zašto ga muškarci imaju manje (ili nemaju)?

Muškarci su, u odnosu na žene, po pitanju nastanka "narandžine kore", u višestrukoj prednosti. Osnovni razlozi su razlike u hormonalnom sastavu (pre svega se to odnosi na estrogen) i strukturi vezivnog i potkožnog tkiva. Otporne kolagenske niti muškog tkiva su međusobno čvrsto prepletene i manje rastegljive nego kod ženskog pola. To je ujedno i razlog zašto se masti kod muškaraca jednakomjernije raspoređuju i ne uzrokuju nastajanje celulita.

No, u posljednje vreme ni muški pol nije pošteđen. Nažalost, osim prirodne produkcije hormona, sve smo više pod udarom onih koje uzimamo izvana, bilo namjrno (npr. lekovi) ili ne (npr. ishranom).

Posebna opasnost krije se u konzumiranju hrane životinjskog porekla. Naime, životinjama se zbog povećanja težine i bržeg rasta i razvoja u hranu dodaju hormoni za podsticanje rasta. Danas se zna da su mnogi zdravstveni poremećaji povezani s konzumiranjem hormona iz takve hrane. Upravo se to jedan od razloga što se celulit sve više javlja i kod muškaraca.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:04

Neke čokolade su zdrave za vene

Studija naučnika s University of California pokazuje da sastojak čokolade pomaže širenju krvnih žila te smanjuje rizik za infarkt i moždani udar.
Proučavajući flavonoide, sastojke čokolade biljnog porekla koji imaju antioksidativna svojstva, američki naučnici su otkrili njihov pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem.
U istraživanju je učestvovalo 11 osoba koji su svakodnevno u razdoblju od 2 nedelje konzumirali 46 grama tamne čokolade bogate flavonoidima.
U kontrolnoj grupi se nalazilo 10 ispitanika koji su konzumirali čokoladu s niskom razinom flavonoida.
Koristeći ultrazvuk, naučnici su na kraju istraživanja izmerili sposobnost krvnih žila da se opuste u situacijama u kojima se protok krvi povećava.
Utvrđeno je da se kod ispitanika koji su konzumirali čokoladu bogatu flavonoidima sposobnost opuštanja (dilatacije) krvnih žila povećala za 10%, dok se kod članova kontrolne grupe za toliko smanjila.
Naučnici objašnjavaju kako povećana sposobnost opuštanja krvnih žila ukazuje na poboljšano zdravlje kardiovaskularnog sistema smanjeni rizik za pojavu bolesti srca.

Utjecaj dijeta na imunološki sustav

Istraživanje provedeno u SAD pokazuje da žene koje naglo smanjuju tjelesnu težinu da bi je kasnije vratile mogu oštetiti svoj imunološki sustav.
Naučnici iz Fred Hutchinson Cancer Research Centera u Seattleu su analizirali uzorke krvi 114 žena koje su bile zdrave, ali su imale preteranu telesnu težinu.
Otkrili su da su ispitanice koje su često mršavile i vraćale izgubljene kilograme imale slabije imunološke sustave, odnosno manji broj belih krvnih zrnaca zaduženih za uništavanje virusa i borbu protiv raka.
Žene koje su bile na privremeno uspešnoj dijeti više od 5 puta su imale za trećinu manje belih krvnih zrnaca nego žene čija se telesna težina nije mijenjala godinama.
Kao rešenje za ovaj problem, osobama koje pokušavaju da smršaju stručnjaci preporučuju bavljenje vežbanjem za koje je poznato da pozitivno djeluje na imunološki sustav.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:08

Depresija pogađa svaku osmu ženu

Istraživanje objavljeno u Harvard Mental Health Letteru pokazuje da žene od depresije pate dvostruko češće nego muškarci.
U istraživanju sprovedenom u 30 zemalja i uz učestvovalo je 30 000 ispitanika utvrđeno je da nasledni factor može povećati za 50% rizik za pojavu depresije.
U prethodnim istraživanjima je identifikovano nekoliko varijanti gena povezanih s depresijom koje se javljaju isključivo kod žena.
Naučnici dodaju da žene, za razliku od muškaraca, priznaju postojanje depresije zato češće traže stručnu pomoć.
U istraživanju je utvrđeno i da žene češće priznaju prisutnost stresa.
Na učestalost depresije kod žena utiče i trudnoća: 10-15% žena je deprimirano u razdoblju od 6 meseci nakon porođaja, a naučnici pretpostavljaju kako je ovaj procenat još viši za vreme trudnoće.

2 čaše vina dnevno smanjuju rizik za rak jajnika

Kod žena koje dnevno konzumiraju 2 čaše vina smanjena je mogućnost oboljevanja od raka jajnika, izvijestili su australijski naučnici.
Istraživanje su, na 1 500 pacijentkinja, sproveli naučnici Instituta za medicinska istraživanja u Queenslandu, a njegovi su rezultati pokazali da dnevno konzumiranje određene količine alkohola (najbolji učinak ima vino) smanjuje mogućnost oboljevanja od raka jajnika.
Naučnica Peni Veb izjavila je kako je istraživanje pokazalo da žene koje konzumiraju umerenu količinu, prema njenim rečima 2 čaše, po mogućnosti crnog vina dnevno, ređe oboljevaju od raka jajnika od žena koje uopšte ne konzumiraju alkohol.
Rezultati istraživanja objavljeni su u aprilskom broju lista Cancer epidemiology Biomarkers and Prevention, a po
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:10

Morfologija dojke

Dojka je parni organ čija je glavna funkcija stvaranje i lučenje mleka. Dva osnovna dela su telo dojke i bradavice.
Telo dojke je građeno od mlečne žlezde, mlečnih kanala, vezivnog i masnog tkiva. Zadnja strana dojke leži na prednjoj strani velikog grudnog mišića. Oblik i veličina dojke su individualni i promenljivi, zavise od razvijenosti i oblika mlečne žlezde i masnog tkiva. Dojke skoro po pravilu nisu simetrične, najčešće je desna dojka nešto manja od leve.

Mlečna žlezda zauzima središnji i najveći deo tela dojke i uronjena je u masno tkivo. Ona je funkcionalni deo dojke i sastavljena je od 12 do 20 režnjeva grozdastog oblika koji su sastavljeni od mnogo manjih režnjića. Najmanje strukturne jedinice žlezde su acinusi od kojih polaze izvodni kanalići koji se spajaju u veće i grade velike izvodne mlečne kanale kojih ima 12 do 20, za svaki režanj po jedan. Svi kanalići se izlivaju na bradavici.

Bradavica je valjkastog ili kupastog oblika i predstavlja snop izvodnih mlečnih kanala čiji se završni otvori nalaze na vrhu. Masnog tkiva nema u bradavici. Neposredno ispod kože bradavice nalaze se kružna glatka mišićna vlakna povezana sa istovetnim mišićnim snopovima areola dojke. Njihova kontrakcija dovodi do erekcije bradavica, a ritmične kontrakcije podstiču lučenje mleka pri dojenju.
Areol bradavice je kožna struktura kružnog oblika oko bradavice, rumeno mrke boje. U toku trudnoće i dojenja postaje mnogo tamnija. U areoli se nalaze sitne lojne i znojne žlezde i specifične Morgagnijeve žlezde koje se vide kao mala bela ispupčenja. Njihov sekret štiti kožu areola.

Od velike važnosti su limfni sudovi dojke. Sagrađeni su iz mreže limfnih kapilara koji se spajaju u sve veće sudove da bi na kraju obrazovali tri glavna izvodna puta limfe. Glavni je pazušni limfni put koji se završava u limfnim čvorovima pazušne jame. Drugi put je grudni ili unutrašnji koji se završava u lancu limfnih čvorova uz grudnu kost, a deo površinskih limfnih sudova se završava u limfnim čvorovima uz dojku. Gornji limfni put je najmanji i dospeva do potključnih čvorova. Limfa iz svih ovih puteva se sliva u potključno limfno stablo, a konačno limfa završava u venskom krvotoku. Limfnim sudovima se šire maligni tumori dojke.
Razvoj dojke stimulišu estrogeni. Oni stimulišu rast mlečnih žlezda i odlaganje masti što povećava masu dojke. Dojke još više rastu za vreme trudnoće i žlezdano tkivo je tek tada kompletno razvijeno za stvaranje mleka.

Promene dojke u menstruacionom ciklusu

U toku i posle menstruacije mlečne žlezde se oporavljaju od promena koje su nastale u sekretornoj (drugoj) fazi menstrualnog ciklusa. Najmanji volumen dojke se vidi između petog i sedmog dana ciklusa (jedan ciklus traje od prvog dana menstruacije do prvog dana naredne menstruacije – dakle, prvi dan ciklusa je prvi dan menstruacije). U sekretornoj fazi (posle 16. dana) se povećava broj acinusa kao i prečnik kanalića mlečne žlezde što generalno povećava volumen dojke i sprema je za eventualnu sintezu mleka u slučaju trudnoće. Neposredno pre menstruacije dolazi do degenerativnih promena zidova acinusa i kanalića. Prisutan je otok tkiva između režnjića, a odvijaju se još neke promene pod dejstvom estrogena i progesterona, što žena oseća kao premenstrualnu napetost i ponekad bolnost dojke.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:12

Benigne promene dojke
Upalne promene dojke (mastitis)

Dojka je najviše podležna infekcijama neposredno posle porođaja i mastitis se javlja uglavnom u ovom periodu. Inače je veoma redak. Najčešći izazivači su bakterije streptokoke i stafilokoke. Leči se antibioticima. Postoje neke vrste specifičnih zapaljenja koja se odlikuju stvaranjem čvorića u dojci, pa ovaj proces može imitirati tumor dojke.
U dojci se može javiti jedna vrsta zapaljenja koja je u osnovi reakcija na strani materijal – silikon ili parafin. I ova zapaljenja se manifestuju stvaranjem čvorića. Ako se pri rekonstrukciji dojke koristi silikon gel, može se desiti da on »iscuri« iz kesice i u dojci stvara tvorevinu nalik tumoru, koji se naziva silikom. Takođe može da prodre duž limfnih kapilara u limfne žlede i izaziva stanje koje se naziva silikonska limfadenopatija.
Kod žena sa dijabetesom se često u dojkama javljaju zapaljenske promene.

Fibrocistična bolest dojke

Ova bolest je zapravo jedna velika grupa u koju, između ostalih, spadaju i sledeće promene: ciste (makro i mikro), adenoze, fibroze, hiperplazije epitela, kalcifikacije epitela i drugo.
Mikrociste su veoma česte, naročito kod žena u zrelijim godinama. To su meškasta proširenja mlečnih kanalića veća od 3 mm .
Makrociste su obično multiple i nalaze se u obe dojke, ali mogu biti i pojedinačne, najčešće 2 – 3 cm u prečniku. Ispunjene su zamućenom tečnošću, a ponekad se može naći krv ili sasušen sekret. Ciste nastaju usled širenja mlečnih kanalića pod uticajem polnih hormona, a izostankom regresivnih promena posle menstruacije.
Adenoza je benigno umnožavanje i rast mlečne žlezde bez stvaranja izlaznih kanalića.
Različite studije pokazuju da fibrocistična bolest ne predstavlja veliki faktor rizika za pojavu kancera.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:14

Benigni tumori dojke

Glavne odlike benignih tumora bilo koje lokalizacije su: poseduju kapsulu od vezivnog tkiva i ta kapsula ne dozvoljava nekontrolisano prodiranje ćelija tumora u okolno tkivo; rast tumora na način da samo »guraju« okolno tkivo, ali ne uništavaju okolne tkivne strukture; ne daju udaljene metastaze. Benigni tumor može izazvati probleme ako dostigne ogromne dimenzije. Posle dugogodišnje evolucije jedan mali procenat benignih tumora može da se transformiše u maligne. Zato se obično benigni tumori redovno prate ili odmah odstranjuju.
Benigni tumori se najčešće uočavaju kao čvorići različitih dimenzija u dojci.
Postoji više vrsta papilomatoznih promena u dojci. Pojedinačni papilomi su epitelni tumori koji se razvijaju unutar proširenih mlečnih kanala i cisti. Sreću se kod žena od treće do pete decenije života. Obično se kod žene javlja curenje iz bradavice male količine tečnosti, bezbojne ili krvave. Veličine su samo nekoliko milimetara u prečniku, a retko mogu da narastu i do nekoliko centimetara. Njihova lokalizacija je neposredno ispod areola bradavice. Veoma retko se transformišu u maligne tumore. Međutim, kod mladih žena se mogu javiti multipli papilomi, često u obe dojke, i ovi tumori su skloni malignoj alteraciji. Ponekad ove benigne promene zadaju poteškoće lekarima da ih razlikuju od malignih karcinoma.
Adenomi se javljaju kod mlađih žena kao čvorići u dojkama. Adenomi su benigni epitelni tumori koji se sastoje od žlezdanog tkiva dojke.
Fibroadenom je najčešći benigni tumor dojke. Najveća učestalost je u trećoj deceniji života žene. Smatra se da estrogen, jedan od hormona jajnika, ima važnu ulogu u njihovom nastanku. Fibroadenomi imaju kapsulu, obično su pojedinačni u dojci. Spadaju u fibroepitelne benigne tumore. U vreme dijagnostikovanja i operacije su najčešće prečnika oko 3 cm. Ponekad kod mladih devojaka mogu da izrastu vrlo brzo i dostignu ogromne veličine, i preko 10 cm u prečniku, tzv. džinovski fibroadenomi. Fibroadenom se hirurški odstranjuje zato što postoji opasnost od maligne alteracije.
Tumor Filoides (tumor Phyllodes) je fibroepitelni tumor. Javlja se najčešće kod žena u petoj deceniji života. Po svojim karakteristikama sličan je fibroadenomu. Dostiže prečnik za 1 do 2 cm veći od njega. Tumor može biti i benigni i maligni. Postoji direktna povezanost veličine tumora sa stepenom maligniteta. U nekim studijama je objavljeno da su uglavnom veliki tumori (veći od 8 cm) maligni i daju metastaze. Načešće je koža iznad tumora »nategnuta«, istanjena i nekad nekrotična. Često ovi tumori mogu biti multipli i obostrani, a maligni slučajevi ovog tumora najčešće daju metastaze u plućima i skeletu.

Lipomi su tumori koji se sastoje od normalnog masnog tkiva u kapsuli.
Adenolipomi pored masnog tkiva sadrže i žlezdane elemente.
Hemangiomi se sastoje od elemenata krvnih sudova.
Lejomiomi su porekla glatkih mišića. Najčešće se nalaze u oblasti areola bradavice.
Ređi benigni tumori u dojci su i: neurofibromi i švanomi (nervnog porekla), mioepiteliomi, granular-cell-tumori, fibromatoze i drugi.
Слика

Корисников грб
Mustra
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 30490
Придружен: 26 Сеп 2005, 14:52
Контакт:

Порукаод Mustra » 03 Апр 2006, 08:16

Maligni tumori dojke

Celi naš organizam nastaje od samo jedne ćelije (oplođene jajne ćelije) zato što ta ćelija u svom genomu sadrži informaciju o deljenju i daljem usmeravanju ka određenoj funkciji. Kada se završi rast i razvoj organizma, geni koji su zaduženi za deljenje se određenim mehanizmima “zaključavaju”. Međutim, u toku života, neki uticaji iz spoljašnje sredine, ali i iz samog organizma, remete taj mehanizam, geni za deobu počinju da se dele bez kontrole i nastaje tumor. Tumor nastaje najčešće od samo jedne ćelije koja se deli bez kontrole, i svaka njena kćer-ćelija ima tu osobinu.
Odlike malignih tumora su da nemaju kapsulu već rastu invazivno, uništavajući zdravo tkivo u svojoj okolini. Maligne ćelije koje dospeju u krvotok ili limfotok putuju do udaljenih organa, tamo se nastanjuju i opet započinju deobu stvarajući na tom mestu sekundarni tumor koji se naziva metastaza.

- neinvazivni karcinomi (carcinoma in situ)

Ovaj termin se koristi za promenu koja sadrži maligno transformisane ćelije, ali se te ćelije nalaze samo na nivou epitela. Epitelno tkivo normalno oblaže acinuse i mlečne kanaliće sa luminalne strane. Bazalna membrana, koja predstavlja granicu epitela sa dubljim tkivima, je očuvana i dublje tkivo nije zahvaćeno. U ovakvom stanju, karcinom može da se zadrži godinama, i da tek kasnije počne sa invazijom. Ali, može i da sam regredira, pa se pravi maligni tumor nikad ne pojavi. Ovi tumori ne daju nikakve simptome. Carcinoma in situ se uglavnom slučajno otkrivaju, kada se odstrani tkivo dojke iz nekih drugih razloga (npr. nakon odstranjivanja ciste ili neke druge benigne promene). Dva osnovna tipa carcinoma in situ su duktalni i lobularni na osnovu mesta nastanka.

- invazivni karcinomi

Pravi karcinomi sa svim odlikama malignih tumora. Po mestu nastanka i određenim histološkim karakteristikama postoji više tipova. Kao osnovni tipovi izdvajaju se: duktalni, lobularni i medularni, i Pedžetova bolest (Morbus Paget) sa posebnim karakteristikama.
Retki maligni tumori dojke su tumori kože (naročito maligni melanom), maligni tumori masnog i vezivnog tkiva, krvi i limfoidnog tkiva, carcinosarcoma, kao i neke tumorolike lezije.
Слика