Jirži Mencl - Ispraznost na sceni

[vuk]

Odličan intervju. Pročitajte.

Is­pra­znost je na sce­ni

Vu­ki­ca STRU­GAR, 2. novembar 2006 Večernje novosti

PRO­JEK­CI­JOM fil­ma "Stro­go kon­tro­li­sa­ni vo­zo­vi", za ko­ji je još 1966. go­di­ne (na sa­mom po­čet­ku ka­ri­je­re) do­bio "Oska­ra" - da­nas po­či­nje dru­že­nje stu­de­na­ta, umet­ni­ka, ali i broj­nih po­što­va­la­ca Jir­ži­ja Men­cla sa ovim iz­u­zet­nim film­skim i po­zo­ri­šnim re­di­te­ljem. Maj­stor če­škog no­vog ta­la­sa, stva­ra­lac gor­ko - hu­mor­nog sen­zi­bi­li­te­ta, "de­kla­ri­sa­ni" tra­di­ci­o­na­li­sta (ko­ji je za so­bom osta­vio i tri­de­se­tak uspe­šnih glu­mač­kih za­da­ta­ka) gost je na­ci­o­nal­nog te­a­tra: pr­vi put Mencl će re­ži­ra­ti na srp­skoj sce­ni. I to Šek­spi­ra - "Ve­se­le že­ne vind­zor­ske".
- Od­lu­čio sam se za ovaj ko­mad na pred­log Dra­me Na­rod­nog po­zo­ri­šta. ogle­dao sam go­to­vo sve nji­ho­ve pred­sta­ve, pro­ce­nio mo­guć­nost an­sam­bla i pr­ve pro­be pla­ni­ram za po­če­tak sle­de­će go­di­ne - ka­že ugled­ni gost u eks­klu­ziv­nom raz­go­vo­ru za naš list. - Šek­spir je na­pi­sao do­bar tekst, od­lič­ne dram­ske si­tu­a­ci­je i ži­ve li­ko­ve, a to je do­volj­no da glum­ci­ma i pu­bli­ci po­da­ri ve­li­ku ra­dost.

SLO­BO­DA
KA­KO će­te mla­dim lju­di­ma, u da­na­šnjem in­stant vre­me­nu, Šek­spi­ra uči­ni­ti bli­skim?
- Pre sve­ga ta­ko što ću im po­nu­di­ti ne­što što ni­je de­pre­siv­no, za raz­li­ku od ve­ći­ne sa­vre­me­nih dram­skih ko­ma­da! Lju­di ne­ma­ju vi­še po­što­va­nja pre­ma ži­vo­tu. Iako sam, lič­no, ate­i­sta, ve­ru­jem da su ovo po­sle­di­ce gu­blje­nja ve­re u Bo­ga, u vred­no­sti, u is­pra­van red stva­ri... Pro­blem je u po­gre­šnom shva­ta­nju re­či "slo­bo­da". Čo­vek mo­ra da zna šta mo­že i šta sme. Mla­di lju­di mi­sle da im je sve do­zvo­lje­no. Ta­ko se mo­ja slo­bo­da za­vr­ša­va ta­mo gde po­či­nje slo­bo­da dru­gog.

Stva­ra­li ste iza gvo­zde­ne za­ve­se, ipak, či­ni se da su u iz­ve­snom smi­slu umet­ni­ci bi­li kre­a­tiv­ni­ji i ori­gi­nal­ni­ji on­da ne­go da­nas?
- Na­rav­no, uvek po­sto­je ne­ke gra­ni­ce. Da­nas su od­no­si dru­ga­či­ji. Sta­va­ra­la­štvo se na­sta­vlja upr­kos dru­štve­nim pro­me­na­ma. Ima vi­še anar­hi­je, do­bar tret­man do­bi­ja­ju be­smi­sle­ne i ne­sa­dr­žaj­ne stva­ri. Is­pra­znost je za­u­ze­la svo­je me­sto u umet­no­sti.

Od­ra­ža­va li se to i na ču­ve­nu Pra­šku aka­de­mi­ju?
- Sa­da su to ne­ke sa­svim dru­ge ško­le, pre­o­vla­da­va te­o­ri­ja, a prak­ti­čan deo na­sta­ve se po­la­ko gu­bi. Umet­nost je sa ve­li­kim "u", ali bez pra­vog smi­sla - umet­nost ra­di umet­no­sti.

Ko­je te­me da­nas in­te­re­su­ju če­šku pu­bli­ku?
- Sa­vre­me­ne ko­me­di­je. To je valj­da i ra­zu­mlji­vo jer ne­ma­mo do­volj­nu dis­tan­cu u od­no­su na stvar­nost, ži­vi­mo u ubr­za­nom vre­me­nu. Glo­ba­li­zam? Ne znam šta zna­či ta reč... Rob­ne ku­će na Taj­lan­du iste su kao u Pra­gu. Nu­di se isti hleb, sir, sa­la­ma. A i kad uklju­či­te te­le­vi­zor vi­di­te - iste glu­po­sti.

Mo­že li se Evro­pa vra­ti­ti se­bi?
- Ni­ka­da se ni­šta ne vra­ća na po­če­tak. Od ka­da je sve­ta i ve­ka, lju­di raz­mi­šlja­ju o smi­slu po­sto­ja­nja. Za tim tra­ga­ju i re­li­gi­ja i fi­lo­zo­fi­ja. Tra­ži se smi­sao bi­ti­sa­nja, ali sa­da kao da se od to­ga od­u­sta­je. Po­gle­di su is­klju­či­vo ma­te­ri­ja­li­stič­ki: ni­je bit­no za­što ži­vi­mo, naj­va­žni­je je da uži­va­mo. Ne­sta­ju i sva pra­vi­la ljud­skog po­sto­ja­nja.
Da li to zna­či da od­go­vor na pi­ta­nje "kad će bi­ti bo­lje" gla­si - "bo­lje je već bi­lo"?
- Kad pu­sti­te čo­ve­ka iz za­tvo­ra on mi­sli da je slo­bo­da u to­me da pre­sta­ne da ra­di ono što je ra­dio iza re­še­ta­ka i da se okre­ne dru­gim stva­ri­ma. Na pri­mer, da uži­va dro­gu. A ne zna da je u sve­mu što su mu za­bra­nji­va­li, bi­lo i ne­čeg do­brog... Re­pre­siv­ne ide­o­lo­gi­je sti­mu­li­šu umet­ni­ke, pa oni tra­že i ot­kri­va­ju slo­bo­de.

EFEK­TI
NE vo­li­te re­di­te­lje po­put Ta­ran­ti­na i Dej­vi­da Lin­ča. Ka­že­te da što su, mo­žda, ima­li ne­sreć­no de­tinj­stvo ne tre­ba da se od­ra­ža­va na nji­ho­vo de­lo ni­ti da se svih nas, osta­lih, su­vi­še ti­če?
- Uf, to je uža­sno kom­pli­ko­va­no. Ja­sno je da se da­nas br­že ži­vi, da smo iz­lo­že­ni ve­li­kom bro­ju in­for­ma­ci­ja i da ne­ma­mo vre­me­na za raz­mi­šlja­nje, što je, na pri­mer, sa­dr­žaj po­zo­ri­šnog ko­ma­da. Po­treb­ni su nam sa­mo efek­ti. Ni­je bit­na ni te­ma ni su­šti­na. Va­žno je sa­mo da se re­ži­ser pre­zen­ti­ra.

A vi i da­lje ve­ru­je­te da su pred­sta­va ili film do­bri sa­mo ako je umet­nik "ne­vi­dljiv"?
- Mi­slim da pu­bli­ka tre­ba da za­bo­ra­vi ko je to re­ži­rao. Kao ka­da vi­di­te do­bro ode­ve­nog čo­ve­ka: pri­me­ću­je­te le­pu po­ja­vu ali vam ne pa­da na pa­met da je to za­slu­ga kro­ja­ča. E pa, da­nas ži­vi­mo u vre­me­nu ka­da ode­lo i ni­je va­žno već nje­go­va eti­ke­ta. Ni­je ni bit­no da bu­de u funk­ci­ji već da skre­će pa­žnju.

Baš ste pe­si­mi­sta. Ne mi­sli­te da ima le­po­te ko­je će, ipak, spa­si­ti svet?
- Mi­slim da je to stvar sva­kog po­je­di­nač­nog čo­ve­ka, nje­go­ve sa­ve­sti. I sve­sti da tra­ži smi­sao. Ima, na­rav­no, me­đu na­ma ta­kvih lju­di. Sa­mo oni ni­su na­me­tlji­vi.

LE­NjOST I NO­VAC
NE­DAV­NO ste za­vr­ši­li još je­dan film - "Slu­žio sam en­gle­skog kra­lja". Po­sle sve­ga što ste ura­di­li i da­lje tvr­di­te da ste lenj čo­vek?
- Na osno­vu Hra­ba­lo­vog ro­ma­na na­pi­sao sam sce­na­rio i re­ži­rao ovaj film. Tre­nut­no je u fa­zi post­pro­duk­ci­je. Ne, ni­šta dru­go tre­nut­no ne na­me­ra­vam da ra­dim. I je­sam lenj čo­vek. Pre­sta­jem to da bu­dem tek kad mi po­ne­sta­ne nov­ca.

U GLE­DA­LI­ŠTU
ČE­ŠKI re­di­telj, ozbilj­no i sa­ve­sno, do sa­da je u Na­rod­nom po­zo­ri­štu od­gle­dao "Go­spo­đu mi­ni­star­ku"; "Ko­va­če", "Sa­bir­ni cen­tar", "La­žu i pa­ra­la­žu", "Že­nid­bu", "Ri­bar­ske sva­đe", "Uobra­že­nog bo­le­sni­ka"... Po­la­ko "ski­ci­ra" po­de­lu za svog Šek­spi­ra i pri­pre­ma se za pr­ve pro­be. Di­rek­tor Dra­me Bo­ži­dar Đu­ro­vić (i sam pra­ški đak) u "ulo­zi" je i pre­vo­di­o­ca, iako se Mencl sna­la­zi i sa srp­skim. Pre­mi­je­ra pred­sta­ve "Ve­se­le že­ne vind­zor­ske" pla­ni­ra­na je za 28. mart. Da­nas će mu bi­ti uru­če­no i pri­zna­nje Ju­go­slo­ven­ske ki­no­te­ke, "Zlat­ni pe­čat", a po­sle to­ga or­ga­ni­zo­van je i okru­gli sto.