Ig Nobel nagrade 2006.

trebamisvakidan

МЕДИЦИНА
Френсис Фезмир с Медицинског колеџа Универзитета у Тенесију награђен је за медицински извештај „Лечење штуцавице ректалном масажом помоћу прста” из 1988. године. У њему је детаљно описао случај из свог лекарског искуства. Млађи пацијент дошао је с нападом штуцавице који је трајао непрекидно 72 сата. У просеку штуцао је 30 пута у минуту. Лекар је покушао на све могуће начине да помогне пацијенту - трудио се да га уплаши, масирао му је синусе, притискао очне јабучице, вукао га за језик - ништа није помагало. Тада се сетио да је негде прочитао како ректална масажа прстом помаже у смиривању убрзаних откуцаја срца, па је исту технику применио и на овом пацијенту: „равномерним кружним покретима”, како стоји у његовом извештају. Учестаност штуцања одмах се смањила, а кроз 30 секунди штуцање је потпуно престало.
Примајући награду, доктор Фезмир истакао је да је он озбиљан лекар и да је одувек желео да остане упамћен по својим кардиолошким истраживањима, а не због нечега што га „прогони и после осамнаест година”. Да ствар буде занимљивија, група израелских лекара из Медицинског центра у Хаифи дошла је 1990. године до истог решења штуцавице код шездесетогодишњег пацијента и објавила своја искуства у раду насловљеном истоветно као и Фезмиров. Због тога су и они награђени „Иг Нобеловом наградом”.

ХЕМИЈА
Шпанци Антонио Мулет, Хосе Хавијер Бенедито и Хосе Бон са Универзитета Валенсије, и Кармен Росело са Универзитета у Палма де Мајорки, добили су „Иг Нобел награду” за рад „Брзина ултразвука у сиру врсте чедар при различитим температурама”, објављен 1999. године. Мерења су показала да је брзина ултразвучних таласа кроз чедар на температури од 0° Целзијуса 1590 метара у секунди, а при температури од 35° Целзијуса је 1696 м/с. Научници су ове разлике довели у везу с топљењем сира и последичном појавом течне масноће у његовој грађи.

ФИЗИКА
Базил Одоли и Себастијен Нојкирш са Универзитета Пјер и Марија Кири у Паризу награђени су за прошлогодишње откриће - зашто се пресни шпагети приликом савијања не ломе на два већ на више делова. Научници су закључили да је реч о низу степенастих пукотина које настају као последица напрезања резанаца. Нагло ослобађање савитљивог „штапа” шпагета након првог лома изазива повећано оптерећење које води ка новим ломовима.

БИОЛОГИЈА
Барт Нолс и Рурд де Јонг с холандског Пољопривредног универзитета у Вагенингену, награђени су за научноистраживачки рад из 1996. године којим су доказали да женку маларичног комарца Анопхелес гамбиае подједнако привлачи мирис људских стопала и мирис сира врсте лимбургер.

politikin zabavnik