MONA LISA

Уредник: Moderatori

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

MONA LISA

Порукаод luna » 04 Окт 2006, 19:56

Mona Lisa del Gioconda

Слика
Leonardo da Vinci: Mona Lisa, 1503. – 1506.

Iako se mnogi spore uglavnom oko značenja njenog tajanstvenog osmijeha, profesor Giuseppe Pallanti iz Firence navodno je otkrio tko je zapravo bila 'Leonardova' Mona Lisa.


U knjizi Monna Lisa, mulier ingenua objavljenoj ovoga ljeta, Giuseppe Pallanti pripovijeda priču o Lisi Gherardini koja se rodila u Firenci u svibnju 1479. Lisa se udala za Francesca del Gioconda i postala model slikaru Leonardu da Vinciju.

"Lisa Gherardini živjela je između Firence i Chiantija u Toskani. Budući da i ja potječem iz te pokrajine, odlučio sam ispripovijedati njezinu priču", rekao je Pallanti.

Pallanti u knjizi objašnjava da je poznata firentinska obitelj del Giocondo bila vrlo bliska obitelji Medici i Leonardu da Vinciju te pokušava rekonstruirati život Lise i njezina muža.

"Koristio sam se arihvskom dokumentacijom. Nisam pisao roman", naglasio je.

Njegovo istraživanje potvrđuju spisi Giorgia Vasarija (1511.-1574.), slikara i pisca iz 16. stoljeća te prvoga biografa Leonarda da Vincija.

Giocondin identitet uvijek je izazivao rasprave. Neki pretpostavljaju da Mona Lisa nikad nije postojala i da je zapravo riječ o Leonardovom autoportretu.
.. ja malena, suknjica šarena,
vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 04 Окт 2006, 19:57

Pronađen atelje u kojem je nastala Mona Lisa?

Zaboravljeni atelje Leonarda da Vincija, zajedno s 500 godina starim freskama i tajnom odajom za seciranje ljudskih leševa, pronađen je u Firenzi.


Atelje je otkriven u samostanu Santissima Annunziata, koji je iznajmio prostorije renesansnom umjetniku, a vjeruje se da je upravo u njemu naslikana slavna Mona Lisa.

"Prilično je apsurdno da smo tek danas, 2005. godine pronašli atelje jednog od najvećih umjetnika u povijesti. No baš to se dogodilo", rekao je Roberto Manescalchi, jedan od istraživača zaslužnih za to iznimno otkriće.

Po njegovim riječima, dokaz se nalazi na zidovima ateljea. Naime, freske koje ukrašavaju zidove sačuvane su kroz stoljeća, ali su s vremenom zaboravljene. Jedno krilo samostana u međuvremenu je odijeljeno zidom i u njemu je danas Institut vojne geografije.

Na medijskoj prezentaciji Manescalchi je posebno skrenuo pozornost na jednu fresku na kojoj se tek naziru obrisi jednog lika. Bijela silueta neobično podsjeća na Da Vincijeva anđela Gabriela, koji se pojavljuje na njegovu remek-djelu Navještenje u firentinskoj galeriji Uffizi.

Manescalchi, koji taj lik naziva Gost, nije mogao sa sigurnošću reći je li anđeo uklonjen ili nikada nije ni dovršen.

I dok drugi stručnjaci dvoje je li doista riječ o Da Vincijevu ateljeu, Manescalchi je prilično uvjeren da će nastavak istraživanja potvrditi njegove tvrdnje.
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 04 Окт 2006, 19:59

Ovako je govorila Mona Lisa

Слика

Mona Lisa može kriti mnoge tajne iza svog zagonetnog osmijeha, no japanski forenzičari tvrde da joj je glas dubok iako nije grlen te da je bila visoka plus-minus 168 centimetara.


Matsumi Suzuki, forenzički znanstvenik specijaliziran za akustičnu i glasovnu analizu, kaže da je ponovno stvorio glas žene koja je pozirala za Da Vincijevo remek-djelo.

No Suzuki tu nije stao, on je ponovno stvorio i glas samog majstora Leonarda za koji kaže da je "također dubok, ali je nazalniji".

Suzuki, koji je 2002. podijelio Ig Nobelovu nagradu (koja se dodjeljuje za besmislene, bespotrebne i uzaludne znanstvene radove) za izum Bow-Linguala, uređaja koji ljudima prevodi jezik pasa, svoj je projekt predstavio u okviru japanske promocije filma Da Vincijev kod.

Ig Nobelove nagrade godišnje se dodjeljuju na Sveučilištu Harvard, a utemeljio ih je magazin Annals of Improbable Research za "istraživanja koje ljude najprije nasmiju, a onda ih natjeraju da se zamisle".

"Mi uobičajeno radimo istraživanja povezana s kriminalom. Prema informacijama o njihovim fizičkim osobinama, životnom stilu, dijalektu... ponovno stvaramo glas osumnjičenih ili žrtava", kaže Suzuki.

No, bez obzira na neslavno mjesto koje je zauzeo u suvremenoj znanosti, njegova kompanija, Japan Acoustic Lab, povremeno dobije zadatak da ponovno stvori glasove povijesnih osoba.

"Zahtjev da otkrijemo glasovne kodove Mona Lise i da Vincija nije tako neuobičajen", kaže Suzuki.

Kako bi dobili detaljne mjere njezinog lica i ruku, laboratorij je za Mona Lisu radio s fotografijama slike. Kaže da su te podatke također koristili kako bi stvorili njenu lubanju i procijenili visinu, koja je po njima iznosila 168 centimetara.

Ti su podaci tada propušteni kroz laboratorijske programe simulacije glasa kako bi se dobile vokalne kvalitete i boja glasa zagonetne žene.

Suzuki kaže kako su zaposlili i izvornog govornika talijanskog kako bi dobili i pravilnu intonaciju glasa Mona Lisa.

No, nije jasno je li ta osoba govorila istim dijalektom kao i žena sa slike, s obzirom da je pravi identitet Mona Lise još uvijek nepoznat.

"Za da Vincija smo u laboratoriju radili s fotografijama njegovih autoportreta", kaže Suzuki. "No, taj je rad bio malo zahtjevniji zbog toga jer je majstor nosio dugu bradu koja pokriva dijelove njegove facijalne strukture."

Njegovi se rezultati mogu čuti na stranici japanskog Microsofta, gdje su uključeni u promociju filma snimljenog po bestseleru Dana Browna .

Prema japanskom titlu, glas kaže: "Zovem se Mona Lisa."

"Moje je pravo porijeklo ovijeno velom tajne. Neki kažu da sam Marija iz Magdale, Giacondova žena, Isabela d'Este ili majka Leonarda da Vincija. A neki da sam Leonardo", dodaje Suzukijeva Mona Lisa.

"Svi se slažu u jednom", završava njena poruka, "ja sam najomiljenija žena na svijetu, ona s osmijehom punom tajni".

Da Vinci je rad na slici počeo 1503. godine, a sada se čuva u pariškom Louvreu.

Vjeruje se da djelo, poznato i pod imenom La Gioconda, predstavlja ženu Francesca del Gioconda. Naslov je igra muževljevim prezimenom, ali na talijanskom ujedno i znači "vesela dama".
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 04 Окт 2006, 20:00

Mona Lisa je dobro, hvala na pitanju

Слика

Krhka je, ali nema straha, kažu nakon dubinskog pregleda. Raspuklina je stabilna i ne širi se. Pomalo je osjetljiva na temperaturu ali ako je budu mazili kao dosad - neće joj biti loše.


OTTAWA - Mona Lisa, slika Leonarda da Vincija iz 16. stoljeća, krhka je, ali inače u dobrom stanju, objavili su stručnjaci kanadskog istraživačkog instituta National Research Council (NRC).

Znanstvenici NRC-a su pomoću posebne trodimenzionalne tehnologije ispitali obje strane remek-djela naslikanog između 1503. i 1506. godine.

"Drvena ploča na kojoj je Mona Lisa naslikana osjetljiva je na temperaturu i klimatske varijacije. No, ako se o njoj bude vodila briga kao dosad, ne prijeti joj nikakvo pogoršanje", priopćio je NRC.

"Tanka, ali 12 centimetara duga raspuklina u gornjem dijelu slike, nastala vjerojatno pri mijenjanju originalnog okvira između 18. i 19. stoljeća, djeluje stabilna i nema znakova da se s vremenom proširila", navodi Institut.

Institut je također obećao da će objaviti važne detalje Leonardove tehnike sfumato, kojom se umjetnik koristio da bi postigao "magličasti" učinak na slici. No, prije toga treba obaviti još neka istraživanja.
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
luna
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3968
Придружен: 02 Јун 2005, 18:48
Место: Dežela

Порукаод luna » 04 Окт 2006, 20:02

Mona Lisa s djetetom

Слика

Infracrvene zrake i trodimenzionalna tehnologija otkrivaju da je haljina slavne Firentinke prekrivena velom od gaze, koji su u to doba nosile samo trudnice ili žene koje su nedavno rodile.


PARIZ - Leonardova Mona Lisa nedugo prije poziranja slavnome slikaru rodila je svoje drugo dijete, zaključili su francuski stručnjaci.

Posebnim infracrvenim zrakama i trodimenzionalnom tehnologijom koja je omogućila da se prodre kroz do sada nepropusne nanose boje na slici, ustanovljeno je da je Mona Lisina haljina prekrivena transparentnim velom od gaze, koji su šesnaestom stoljeću u Italiji nosile samo žene koje su bile trudne i one koje su nedavno rodile.

"Zbog dosadašnjeg mišljenja stručnjaka da je slika vrlo tamna i da ju je zbog toga teško proučavati, dosad se to nije učinilo, no sada možemo reći da je ova Leonardova slika nastala kako bi se obilježilo rođenje drugog sina Lise Gherardini, supruge firentinskog trgovca Francesca de Gioconda s kojim je imala još troje, dakle ukupno petero djece", rekao je Bruno Mottin iz Francuskog centra za istraživanje i restauraciju umjetničkih djela, dodavši kako se pretpostavlja da je slika nastala 1503.

Mottin je također izložio mišljenje prema kojemu Mona Lisina kosa, suprotno dosadašnjem vjerovanju, nije slobodno raspuštena, što je za vrijeme renesansnog razdoblja u Italiji bilo uobičajeno i prikladno samo za djevojke i siromašne žene, već na glavi nosi mrežicu kojom je kosa na neki način "skupljena", da bi se dalo do znanja kako je riječ o udanoj dobrostojećoj ženi.

Stručnjaci se i dalje nadaju da će daljnjim istraživanjem uspjeti doznati više o Leonardovoj tehnici sfumato.
.. ja malena, suknjica šarena,

vetar piri pa mi suknju širi ..Слика

Корисников грб
trebamisvakidan
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 1701
Придружен: 26 Мар 2006, 04:34
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод trebamisvakidan » 02 Јул 2007, 21:44

Наука и божанска уметност

Необична изложба Леонарда да Винчија у Паризу. – Каква је била „Мона Лиза” када ју је уметник створио

Слика

СА ПАРИСКЕ ИЗЛОЖБЕ

Рефекторијум корделијера у срцу Латинског кварта, једина грађевина која је преостала од славног фрањевачког самостана из XIII века, где су се у време Француске револуције састајали чланови Друштва права човека, омиљено је место уметничких сладокусаца. У дубокој хладовини и полутами некадашње манастирске трпезарије ових је дана право освежење чудесна, и по свему јединствена изложба која је плод темељног научног истраживања капиталних дела ренесанснога генија Леонарда да Винчија.

Наиме, културне асоцијације Арс латина и Колеж париских универзитета потрудиле су се да уклоне и последње баријере између Леонарда уметника и Леонарда проналазача, скидајући петстогодишњу патину са „Мона Лизе” и „Тајне вечере”. Али, пре него што види шта све најновија наука може да уради од ових, готово митских, дела посетилац мора најпре да разгледа тридесетак Леонардових чуда направљених према цртежима из његових бележница, као и факсимиле са крокијима и енергичним рукописом леворуког визионара, које је верно репродуковао фирентински издавач „Ђунти”. Иако су ове невероватне механичке направе стално изложене у замку Кло-Лисе, недалеко од дворца Амбоаза из питомог поднебља Лоаре где је Леонардо провео своје последње дане, та област његовог стваралаштва мање је позната.

За Леонарда је, ипак, најзначајнији плод пасионираног посматрања човека и света било сликарство. „Тајна вечера” и „Ђоконда”, којима су посвећена друга два сегмента изложбе, могу само ово да потврде. Поменути бисери „божанске” уметности препуштени су „на милост и немилост” најсавременијим нумеричким техникама: ако су их и пролепшале (ово је субјективно), пре тога су их бестидно оголеле и демистификовале.

„Тајна вечера”, доста избледела и ољуштена зидна слика у цркви Санта Марија де ла Грација у Милану (1495-1497), верно је репродукована онако како изгледа након последње рестаурације, у стварној величини (8,80 x 4,60 м), али у висини очију. Као у некој џиновској сликарској монографији, на зиду Рефекторијума се нижу увећана лица дванаест апостола, факсимили припремних цртежа и низ студија о покрету, представи тела и перспективи. Посетилац има ретку прилику да види сваки детаљ и да изблиза прати „развој догађаја” ове, иначе, теолошки комплексне слике, савршене и математички прорачунате композиције где су ликови окупљени у четири групе (по три) око централне личности Христа који их анимира изјавом: „Један од вас ће ме издати”. У италијанском сликарству 15. века, илустрације „Последње вечере” су бројне, али сликари бирају тренутак када Христос, делећи дванаесторици апостола хлеб и вино, каже: „Ово је крв моја и тело моје”. Одбацујући ту верску концепцију, и тиме померајући перспективу, Леонардо ставља у први план људску драму која му је, као хуманисти и материјалисти, много ближа. Сликајући покрете духа и душе – motti mentali запањених апостола, а не само њихова тела, уметник прави велики преокрет у тадашњем сликарству. У изложбеној сали су и панои са причама о сваком апостолу, са детаљима из Леонардовог живота и другим занимљивим информацијама о том ремек-делу које су француски владари, од Луја XII до Бонапарте, хтели некако да пренесу у своју домовину!

„Мона Лиза” или „Ла Ђоконда” (1503-1504 / 1510-1515), чија је планетарна слава почела тек након чувене крађе од пре стотинак година, деконструисана је на сасвим другачији начин; то је и највећа оригиналност подухвата Арс Латине. Сви памтимо тај портрет над портретима у гами зеленкастих, златастих и браон тонова. Но, да ли је пре пола миленијума изгледао тако? Не баш, открива нам екипа инжењера и научника која је радила на овом фасцинантном експерименту. Крхка слика из Лувра фотографисана је 13 пута, без стакла, најпродорнијом мултиспектралном камером, анализирана је и, на концу, рестаурисана у својој изворној лепоти. Све етапе тих узастопних и надграђиваних скенирања (уз различите филтере) изложене су и објашњене. Ђоконда је подвргнута најсавршенијој спектро-калориметријској анализи, икада примењеној на неком ликовном делу. Паскал Кот је начинио спектакуларна фотографска увећања – резолуција слике достиже до 240 милиона пиксела, продирући у срце намаза боје. Детаљи увећани 25 пута: лице, очи, уста, руке, набори хаљине, пејзажи, поновљени у различитим гамама боја, пружају чудан осећај да ту добро познату и „невелику” даму (77 x 53), идеал фирентинске достојанствене лепоте и отмености, тек упознајемо. Њен загонетни осмех први пут видимо у изворним бојама, са виртуелно скинутим заштитним лаком (помоћу инфраружа), а потом у другој варијанти, „репигментирану”. Комплексан информатички програм реконструисао је, дакле, породице боја и приказао нам праву Мона Лизу.

Инжењери су покушали да разоткрију Леонардову технику сфумато, фину измаглицу коју чине слојеви паучинасто танке глазуре, доведену на Ђоконди до савршенства. Жак Франк је приказао шест поједностављених етапа тог неопипљивог стапања светлости и сенке, а његова хипотеза сматра се вероватном. Свака од варијанти нова је информација: или цртеж испод слике, или импримитура (припрема), или разоткривени сфумато, Леонардов принцип „микродивизионизма боје”, по речима Франка. Након свих тих изненађења, могуће је сести у фотељу испред екрана и пратити цели поступак, детаљно објашњен. А резултат: загонетна фирентинска Мадона или Мона била је нежноружичастог тена, у њеној позадини је било плаво небо у основи лапис-лазулија, са светлијим планинама и зеленим дрвећем! Овај невероватни доживљај у Рефекторијуму корделијера прати и прекрасна музика, Кардосова „Милонга” за две гитаре...

Леонардово научно и уметничко дело задало је смртни ударац средњовековном мистицизму и мрачњаштву, дајући непроцењиви допринос новом погледу на свет. Хуманизам и ренесанса стекли су у њему свог најраскошнијег представника.

Весна Цакељић
Kada bismo hteli biti samo srećni, to bismo lako postigli. Ali mi želimo biti srećniji od drugih, a to je uvek teško, jer smatramo druge srećnijima nego što jesu