Razne zanimljivosti

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Razne zanimljivosti

Порукаод Viktorija Vi » 07 Мар 2019, 20:54

Да ли сте знали да је први округли сто одржан у Србији?

Игром ироније или хумором историје, први округли сто, најважнији појам дипломатије и равноправности саговорника, збио се на тлу данашње Србије.

Ретки су примери да су Срби кроз историју своје стратешке циљеве остваривали за преговарачким столом, као што је и чињеница да су се сами, за округлим столом, сагласили око неког важног питања.

Игром ироније или хумором историје, први округли сто, најважнији појам дипломатије и равноправности саговорника, збио се управо на тлу данашње Србије, у Сремским Карловцима, у крају званом Швапска. Било је то далеке 1699. године, приликом склапања Карловацког мира, којим је окончан дуготрајни рат између Турске и Аустрије.

Представници Отоманског царства и хришцанске алијансе, коју су чиниле Аустрија и њене савезнице Венеција, Пољска и Русија, уз посредовање Енглеске и Холандије, потписали су документ након 72 дана преговарања. Преговори су били толико напорни да је млетачки посланик током њих умро и његов гроб се налази у дворишту капеле. Све делегације су у већницу (импровизовану бараку), подигнуту на ничијој земљи, улазиле истовремено и на посебан улаз, како нико не би био почаствован што је ушао први, или пак запостављен, ако би ушао последњи. Нису могли да се договоре у вези с тим ко ће сести на чело стола, па су преговори одлагани док није направљен округли сто, први пут ту употребљен у сврху преговора и од тада се користи као термин у дипломатији.

Данашњу Капелу Госпе од Мира у Сремским Карловцима подигли су, у спомен на Карловачки мир, овдашњи католици 1817. године, а у протекла два века, као израз жеље за миром, о њој брину људи разних конфесија”, рекао нам је месни жупник Иван Рајковић.

Извор: https://www.nationalgeographic.rs/reportaze/clanci/12146-sto-za-kojim-su-svi-ravnopravni.html?fbclid=IwAR0xQWX4QQQVCf7Z-EcGdVq67dlw0mM6syQHoQE1uVCe168ySXv4vvChYX0

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Razne zanimljivosti

Порукаод Viktorija Vi » 08 Мар 2019, 22:19

ДОСИТЕЈ, лучоноша женских права у Србији


Најпре ћемо сазидати две комотне и красне школе; једну за мушку децу, а другу за девојке. — Хо! Хо! Хоћеш и девојке да се уче! — Те здраво хоћу, како год и мушки пол. Нек се не узда један народ никад довека, к просвећењу разума доћи, у којему жене у простоти и варварству остају. Премудри и врли Сократ за похвалу је своју поштовао учеником мудре Аспазије називати се. Она бесмртна енглеска краљица, славна Елисавета, четрдесет и петогодишњим премудрим краљевства свога управљањем, показала је целом свету да се у жене добро васпитане и просвећене, дух и срце нимало не разликује од мушкога и херојскога.

Ове дакле наше мале девојчице од пете године узраста до дванаесте, сваки дан, осим недеље, два часа пре подне а два после подне у школи ваља да проведу. Историју, географију, логику и наравоучителну философију добро ваља да изуче. Историја ће их научити, шта се је пре нас и до сад на земљи десило. Географија даће им познати сав круг земље, на којем живимо, који народи на земљи живе, и какви су њихови обичаји, закони и управе. Логика ће им показати пут и начин, да умеду о свачем право и разумно мислити и расуђивати. Наравоучителна философија отвориће им очи да виде и сазнаду, шта су дужне испуњавати, као кћери, као супруге, матере, и домостројителнице: показаће им у исто време, шта ваља чинити, и чега се чувати и уклањати, за угодити Богу и људима, и за провести мирно и добродетељно живот свој на свету. Ове се све ствари врло лако, с помоћу доброг учитеља, за четири или за пет година савршено могу изучити; кад се буду предавале и училе на својем матерњем језику. (Доситеј Обрадовић, Совјети здравога разума, Лајпциг, 1783)

Слика: Васа Поморишац, Доситеј на путу просвећивања српског народа, детаљ
Прилози
Dositej.jpg
Dositej.jpg (136.11 KiB) Прегледано 945 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Razne zanimljivosti

Порукаод Viktorija Vi » 16 Мар 2019, 16:45

Од једног Србина, ожењеног женом из рода Немањића, потичу чак три цара и то у два највећа царства


Може се рећи да су он и његово потомство заправо важан део мозаика у ком је Москва постала ”Трећи Рим”, а Русија најмоћније царство на свету.

Константин Дејановић Драгаш је био српски велможа који је у другој половини 14. века владао деловима данашње североисточне ”Северне Македоније”, југоисточне централне Србије и југозападне Бугарске.

Био је син севастократора Дејана и Теодоре Немањић, ћерке српског краља Стефана Дечанског (1322-1331) и полусестре цара Душана Силног (1331-1355).

Константинова ћерка Јелена Дејановић Драгаш се 1392. године удала за ромејког цара Манојла II Палеолога (1391-1425) и била је мајка 2 последња ромејска цара Јована VIII (1425-1448) и Константина XI (1449-1453).

Јелена је такође у браку са ромејским царем Манојлом II родила и најмлађег сина Тому Палеолога, који је био последњи морејски деспот (ромејска држава у Атици и на Пелопонезу која је последња пала под Турке). Тома је непосредно пре пада Мореје 1460. године, напустио државу и са супругом Катаријом Захаријом и породицом отишао у Рим. Његова ћерка Зоја (Софија) ће се 1472. године удати за московског кнеза Ивана III Васиљевича Великог (1462-1505), након чега ће Москва постати ”Трећи Рим”. И управо због те женидбе, кнез Иван III ће се сматрати наследником Источног римског (ромејског) царства и у његово време први пут се јавља идеја о мисији Руског царства као општег заштитника Православља у ком би Москва била ”Трећи Рим“. И тако је Јеленина унука Зоја у браку са Иваном III родила великог московског кнеза Василија III Ивановича (1505–1533) који је био отац првог руског цара и творца велике руске империје Иван IV Васиљевича Грозног (1533-1584).

Још једна занимљивост је да град Ћустендил (некадашњи Велбужд), у данашњој Бугарској носи име по овом српском велможи. Наиме, Османлије су по освајању по њему називали град Константинова Бања, односно ”Köstendil”, а тај назив се, у нешто исквареном облику, одржао до данас, као Ћустендил.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Razne zanimljivosti

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 19:54

Балшићи

Ово је грб српске средњевековне династије Балшића са новца који су ковали у граду Бару.

По сопственом сведочењу, Балшићи своје порекло доводе у везу са Немањићима. Балша II Балшић из Скадра, у повељи Дубровчанима од 27. јануара 1385. године између осталога пише:

“... молитвама и мољењима светих мојих прародитеља Симеона Немање, првога мироточца српскога и светитеља Саве...” итд.

Балшићи су, као и Мрњавчевићи, почели да се уздижу за време цара Душана “Силног” (1331-1355) у Зети која је била предвиђена за владање српских престолонаследника тј. “младих краљева” који су владали из старе српске престонице Скадра. Владали су Зетом од око 1360. до 1421. године.

Као обласни владари, Балшићи су након распада Српског царства иступали самостално, ширећи повремено своју власт и на друге српске области, почевши од Метохије на истоку, до Травуније на западу.

Балшићи су познати по томе да нису узимали посебне владарске наслове (краљ, кнез, војвода) већ су носили монархијску титулу "господин" у значењу обласног господара.

Путем брачних веза ступили су у сродство са Мрњавчевићима и Лазаревићима.

Након смрти последњег Балшића, Балше III 1421. године, сви њихови поседи су ушли у састав Српске деспотовине.

Владари:

-Балша I (1356-1362)
-Ђурађ I (1362-1372)
-Балша II (1372-1385)
-Ђурађ II (1385-1403), његова жена била је Јелена Лазаревић Балшић Хранић, ћерка кнеза Лазара Хребељановића
-Балша III (1403-1421).

Преузето са Фејсбук странице "Историја Срба"
Прилози
Grb Balsica.jpg
Grb Balsica.jpg (44.57 KiB) Прегледано 877 пута

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2974
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Re: Razne zanimljivosti

Порукаод Viktorija Vi » 19 Мар 2019, 20:07

Сензационално откриће проф. др Милорада Стојића: Материјални докази календара старог 8.000 година

Праисторија као вечна инспирација: Проф. др Милорад Стојић

Проф. др Милорад Стојић познат је по томе што је 2002. открио Белицу код Јагодине, археолошки локалитет из доба неолита. У култној јами на том локалитету откривено је око 100 човеколиких фигура од камена, глине и кости старих осам хиљада година.

Изучавању ових фигурина посвећене су године, и таман кад је помислио да ништа нарочито ново не може да се открије, проф. др Стојић дошао је до нових, могло би се рећи, сензационалних открића.

Kада је већ из штампе изашла моја књига посвећена Белици (Белица, култно астрономско насеље протостарчевачке културе, приближно 6200-5600. године пре нове ере), док сам припремао визуелну презентацију, открио сам нешто што ме је потпуно шокирало. Увећавајући фото-снимке фигурина, први пут сам уочио неке записе на њима. Десетак дана и ноћи зурио сам у екран претражујући и увећавајући те графеме које сам назвао записи, и пронашао сам их 145 – започиње за „Вести“ причу проф. др Стојић, пензионисани археолог.

Молба вишим силама

Фигурине су израђене од необично лепог камена, серпентинита, особеног по својим разноликим бојама и текстури. Записи се састоје од великог броја краћих или дужих минијатурних косих, хоризонталних или вертикалних зареза и удубљења.

Записи су на меканом серпентиниту изведени кременим сечивима, длетима и другим инструментима, какви су пронађени заједно са фигуринама у Белици. Налазе се на свим врстама камених фигурина: породиљама, фигуринама у виду виолине или беотског штита, лабриса и секире. Ти записи су толико минијатурни да је веома тешко да се голим оком виде, јер су прилично излизани – објашњава проф. др Стојић.

Записи се, напомиње, састоје од једне дужи, вероватне урезане како би графема била праволинијски изведена, изнад које се уносе зарези и удубљења. Поједине фигурине имају само један запис, док на другима може бити и више њих. Једна има чак 14 записа.

Записи су повезани са питањем зачећа, ношења плода, порођаја и дојења – прича саговорник „Вести“.

Записи са 28 јединица се тичу Месечевог циклуса и плодности, док се 40 јединица тиче раздобља повезаног са постпорођајним и постхумним периодом.

Kако објашњава, тек са гравуром култни предмет је постајао комплетан.

Ношењем на телу се очекивала се његова делотворност попут гравидности, оздрављења, плодности, среће, умножавања стада, повољних климатских услова…

Фигурине су, према свему судећи, израђиване да би преносиле молбу и жеље вишим силама. Оне су похрањиване у јаму на ободу кружног храма пречника 75 м, тачно на линији која визуелно повезује центар храма и тачку заласка Сунца на хоризонту, на дан зимске краткодневице. То је свакако повезано са веровањем да ће лични или колективни проблем бити позитивно разрешен, баш као што се разрешава проблем Сунцостаја (после најдуже ноћи). Пре тога су култни предмети ношени довољно дуго да сва сила која се у њих улије врати ономе ко је фигурину носио – указује познати археолог. Сматра да је значај Белице немерљив.

Ми тамо имамо најстарије култно астрономско насеље на свету. Имамо највеће храмове у праисторији, највећи групни налаз антропоморфне пластике на свету.

Историчари уметности сматрају да је то нешто најлепше што ова земља има. Овакве представе нису никада до сада забележене у уметничком стваралаштву човечанства, од када је оно настало 38.000 година пре нове ере. Вајар Вук Бојовић је једном рекао да су модерни скулптори до сада имитирали култну пластику Винче. А сада ће подражавати пластику Белице. Такве форме не постоје нигде на свету – рекао је проф др Стојић.

У Немачкој, каже, постоји локалитет Госек у покрајини Хесен који је добар пример како би држава требала да се односи према таквим налазиштима.

Тамо имате један кружни ров пречника 75 м (исто као у Белици, али млађи скоро 1.000 година). Они су тај локалитет за кратко време испитали, реконструисали пређашњи изглед и презентовали за едукативне и туристичке сврхе. Људи чекају данима и месецима да дођу на ред да то посете. А тамо нису пронашли никакве фигурине.

Проф. др Милорад Стојић аутор је две књиге издавачке куће ХЕРеду.

Покренута је едиција Најлепше из археолошке баштине Србије. До сада су изашле две књиге „Трибали“ и друга „Белица“. Циљ едиције је да се објави оно што је најлепше у нашем наслеђу, а ми имамо такву археолошку баштину којом заиста можемо да се поносимо. Посебно је занимљиво како је богата и разноврсна праисторија на нашем тлу. Дуго сам припремао те књиге, јер је то тематика која захтева темељан рад. Споро пишем трудећи се да то уобличим тако да свако може да разуме. Ускоро ће, у истој едицији, бити објављене још две моје књиге, Медведњак, култно средиште из неолита и Праисторија и протоисторија на тлу Србије. Прво издање „Трибала“ је распродато за веома кратко време. То су неке лепе ствари које ме радују и дају ми вољу да се и као пензионер бавим археологијом.

Записи на фигуринама су, према речима нашег саговорника, својеврстан потпис аутора. Графолози ће моћи да утврде колико је уметника учествовало у стварању фигурине и да ли су то били мушкарци или жене.

Посебну пажњу проф. др Стојића привукла је необична керамичка фигурина пронађена у Белици.

Та фигурина има хипертрофиране делове тела: набрекле дојке, наглашене глутеусе, увећан стомак трудне жене… Вулва те жене је начињена утискивањем зрна житарице. И дан-данас ту стоји угљенисано зрно житарице.

Од геолога до вајара

Изучавања предмета из Белице трајала су доста дуго, јер нису постојале аналогије.

Све је то захтевало време јер су морали да се ангажују људи различитих струка (геолози, археозоолози, геомагнетичари, стручњаци за кремено оруђе, гинеколози, вајари, историчари уметности, стручњаци за одређивање назива боја итд.)… Постојале су сумње да су неки, па чак и сви пронађени предмети фалсификати. Предмети су послати на експертизу код највећег светског стручњака за археометрију у Немачку, који је својим мишљењем одагнао сваку сумњу да је реч о превари – објаснио је проф. др Стојић.

Банде харају налазиштима

Иако је Србија поносни власник тако богатог културног наслеђа попут Белице, проф. др Стојић истиче и велики проблем који се јавља када су археолошка налазишта у питању.

Kолегиница из Јагодинског музеја, у чијој збирци се налазе пронађени предмети, три пута се обраћала Министарству културе с пројектом да се настави истраживање на том локалитету, а имала је и препоруку нашег водећег археолога, али се оно на то потпуно оглушило (није било никакве повратне информације). А такву ситуацију користе дивљи копачи. Ако је ишта добро организовано у овој земљи, то је пљачка нашег културног наслеђа. Те групе, по његовом мишљењу, као да имају нечију подршку.

Kада се дошло до открића Белице, уместо да се одмах крене у даље истраживање и заштиту тог локалитета, све је учињено да до тога не дође. Такву ситуацију искористило је седам - осам банди које су долазиле (и вероватно, даље долазе) са механизацијом и копале. Знало се где смо ми вршили ископавања, па су ту наставили. Они су ископали на десетине фигурина које су продали (њихове огласе можете наћи и на интернету), неке, чак, по цени од 7.000 евра. Неки примерци се, према мојим сазнањима, налазе чак код колекционара у Аустралији – истиче Стојић.

Они механизацијом земљу ископају, натоваре на приколицу, па уз помоћ воде (флотацијом) и сита проналазе фигурине. Те нелегалне радње још трају. Спремам се да напишем отворено писмо надлежним у Србији да је то недопустиво то шта се ради са светски значајним археолошким локалитетом (нити било којим другим налазиштем). Не користимо своје могућности да спречимо ненадокнадиву пљачку, као да је интерес криминала у првом плану. И сада да одете тамо, пронаћи ћете неког дивљег копача. Они подмићују сељаке да им не бележе бројеве кола, џипова, механизације којом долазе…


Преузето са сајта: https://www.srbijadanas.net/senzacionalno-otkrice-prof-dr-milorada-stojica-materijalni-dokazi-kalendara-starog-8-000-godina/?fbclid=IwAR2894BAdF-b2U1tbLOtIzg7eaFdejQiwzfmLJc1zAzj0gSVJm9jgS8S1rg
Прилози
belica-kalendar3.jpg
belica-kalendar3.jpg (29.18 KiB) Прегледано 875 пута
belica-kalendar1.jpg
belica-kalendar1.jpg (14.95 KiB) Прегледано 875 пута