Glumica - Momo Kapor

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2963
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Glumica - Momo Kapor

Порукаод Viktorija Vi » 21 Апр 2005, 20:12

***
G L U M I C A ( Momo Kapor)


- Sledeci!
Usla je u sumornu ucionicu koja je zauarala na neuspeh sto su ga pretrpeli oni pre nje, gledajuci pravo u oci komisiji za prijemni – petorici vec izmozdenih profesora. Oni su tog trenutka drzaili u rukama kljuceve pozorisne umetnosti, slave i bogatstva.
- Jeste li vec igrali negde?
- Nisam.
- Koliko imate godina?
- Dvadeset i sedam.
Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premlada da se pomiri sa ostalim stvarima. Stajala je tako na sredini ucionice, posmatrajuci vrhove vec dotrajalih mokasina, i osecala kako je sazaljivo gledaju. Nije imala nikakvih sansi.Kroz prozor na prvom spratu pozorisne akademije videla je deo trotoara ispred izloga robne kuce i coveka koji se setkao paleci ko zna koju cigaretu.
- Jeste li vec nesto studirali?
- Ne.
- Zasto?
- Nisam imala uslova…
Jedan clan komisije je kunjao, drugi je nesto zapisivao, treci zurio u prazno; ostala dvojica su je gledala sa ociglednom dosadom. Vec treci dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i obozavaoci. Prvih dana jos im je i bilo zao tih mladica i devojaka stiglih ko zna odakle, njihovog glumackog zanosa i nicim potvrdjene ljubavi prema pozoristu, ali od jutros su vec duboko zaronili u otupelost. Na usnama osecaju posledice popusenih cigareta, a u dnu stomaka talog kofeina. Uostalom, sta se tu moze? Na ispit se prijavilo preko trista kandidata, a glumacka klasa moze da primi samo sedamnaes tnovih stdenata.
- Pa, sta ste nam lepo spremili? – pita umorno predsednik.
- Monolog Julije…- rekla je tiho, gutajuci knedlu.
- Je li neko udarao recke? – upita predsednik.
- Trideset i sesta Julija…- odgovara ridja kozja bradica. – Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena prednosti za Julije!
- Molim? – upita mlada zena.
- Nista, nista…- kaze predsednik. – Samo vi pocnite! Izvolite…
-
…Ne kuni mi se. Ma koliko da se
radujem tebi ne veseli me
nocasnji ovaj dogovor: I odvec
nagao je on, brz, nepromisljen:
I odvec nalik munji koja zgasne
Pre no sto reces : seva…


Prenuli su se iz popodnevnog dremeza.
O, gle cuda! Pet olinjalih, ustajalih intelektualaca pretvorise se pred ovom ne vise tako mladom zenom u pet Romea : suzise im se strukovi i isceze nekud kiselina u trbuhu i ova ucionica plesnivih zidova, a neko slatko- gorko ocajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srecom.

Mili moj, laku ti noc! Do naseg ponovnog
Susreta ovaj pupolj ljubavi
Razvice mozda zreli leta dah
U divan cvet…


Svaka nova izgovorena rec pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utucenu mladu zenu u jeftinoj haljini u bestelesni prizor savrsene srece, sencila joj sanjivoscu makaste zenice, cinila kosu teskom poput zlatnog slapa, pretvarala je u znak za davno izgubljenu, pa ponovo pronadjenu ljubav iz prelaznih dana mladosti, pa im se blaziranost topila kap po kap, a strah da ce ovaj cudesni monolog uskoro prestati ispunjavao ih neizrecivom tugom.

O, laku, laku noc!
Nek mir i pokoj steknu se u tebi
Onakvi kakve nosim ja u sebi…


Iza poslednje reci ostade tisina u kojoj je jos dugo brujao njen zlatni glas. A onda pet iskusnih pozorisnih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Julije na svetu, pet uvazenih profesora koji su zevali na najcuvenijim Sekspirovim predstavama u Stratfordu, podigose ruke i nesto cudno, nesto potpuno neobjasnjivo naredi njihovim dlanovima da tapsu.

- Bravo! – uzviknu predsednik. – Vi ste rodjena glumica! Zaista, izuzetno…
- Znate, ovako sta se ovde retko desava…- objasni kozja bradica.
- Jesam li primljena? – upita mlada zena.
- Da li ste primljeni? – rece predsednik pruzajuci joj ruke.
- Mogu li da dobijem potvrdu da sam primljena?
- Potvrdu? Sta ce vam potvrda?Vec sutra cete se upisati i dobiti indeks!
- Ja bih ipak vise volela potvrdu…- bila je uporna. – Naravno, ako je moguce…
- Napisali su joj potvrdu.
- Recite- upita predsednik- sta ce vam, kog djavola, to parce hartije?
- Znate – kazala je na izlazu iz ucionice- ja, u stvari, uopste ne zelim da postanem glumica!
- Pogledali su je zapanjeno.
- Imam dve kceri i muza i…pa dobro, recimo, srecan brak! Uopste nisam ambiciozna, znate. I ne bih volela da zauzimam mesto nekom mladjem.
- Ali, sta ce vam onda potvrda? – promuca kozja bradica.
- Vidite, mada je to srecan brak, ponekad dolazi do svadja. To je normalno u svakom braku, je l da? I onda…Pa, ja cesto, znate, izgubim zivce i pocnem da vicem da bih postala glumica i tako slicno! I onda moj muz pocinje da se smeje kao lud: ” Ti da postanes glumica? Ti? Ma nemoj, molim te!” E, pa , sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazacu mu je u takvim prilikama, da znate da hocu!
- Steta, velika steta…- kazao je predsednik. – Ali, ako se predomislite…
- Necu se predomisliti – rece izlazeci.
- Gde si toliko dugo? – upita je covek ispred robne kuce.
- Lekar je imao dva pacijenta pre mene – kazala je.- Rekao je da cemo dobiti bebu…- nasmesila se na onaj svoj sanjivi nacin.

( Iz zbirke “ Najbolje godine i druge price” )

Корисников грб
vuk
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 6424
Придружен: 11 Сеп 2005, 12:53
Место: nigdina

Порукаод vuk » 03 Нов 2005, 18:25

Lep tekst našeg starog majstora. Koliko ima takvih glumica to je za neverovati. :cry: