Porucnik sa Inismora- hrabar umetnicki eksperiment

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Porucnik sa Inismora- hrabar umetnicki eksperiment

Порукаод Viktorija Vi » 19 Апр 2005, 01:41

********
Porucnik sa Inismora – hrabar umetnicki eksperiment
********

Pisac ovih redova zapocinje pricu o odgledanim predstavama predstavljajuci vam nesto sasvim drugacije od vecine odgledanih pozorisnih komada.

Ukoliko volite predstave koje se ne zavrsavaju posle zasluzenog burnog aplauza, onda kada se ugase svetla pozornice, vec tada pocinju da zive u vama, i da traze od vas odgovore na pitanja koja ranije niste postavljali sebi, evo jedne predstave za vas!

No, da krenem od osnovnih odrednica, od odgovora na pitanja: ko, sta, gde, kako(zasto) i kada.

Drama Martina Mekdone, “Porucnik sa Inismora”, premijerno je izvedena 11.4.2001. u Stratfordu na Ejvonu. Izvela ju je trupa "Royal Skeakspeare company".

Po svoj surovosti ova drama lici na neke savremene ostrvske drame, ali je pisac uspeo da, odlicno sklopljenom konstrukcijom, na tragikomican nacin isprica pricu o zivotu na malom, izolovanom ostrvu u severnoj Irskoj, gde se borba za "irsku stvar" veoma ozbiljno shvata.
Junaci su ili pripadnici teroristickih organizacija, ili njihovi rodjaci, ili ljudi koji bi zeleli da se uclane u neku teroristicku organizaciju.
Drama se, sustinski, bavi besmislenoscu nasilja. Razni vidovi nasilja su sastavni deo svakodnevnog zivota junaka, koji su vec izgubili svaki osecaj za ono sto obicno nazivamo normalnim i civilizovanim.Odatle proizilazi i humor.
Ovaj humor je ponekad neobican za nase podneblje, ali svakako uspeva da izmami nase osmehe, bas zbog svoje neobicnosti ili apsurda koji ga prati.

Prica o teroristima iz severne Irske je, u vidjenju reditelja Urosa Jovanovica, prica o Iraku, Avganistanu, Kosovu...
To znaci da nas ova predstava provocira da, gledajuci je, razmisljamo o onome sto se moze dogadjati bilo gde, i o onome sto, hteli – ne hteli, postaje i deo naseg zivota.

Da li terorizam moze biti opravdan i da li se moze izjednaciti sa nacionalizmom?
Da li je nasilje uvek nasilje, bez obzira na to sto ima opravdanja u krajnjem cilju?
Zasto se ljudi odlucuju da odbace opsteprihvaceni poredak i da uzmu pravdu u svoje ruke?
Da li onaj ko je uzeo pravdu u svoje ruke, koji shvata koliki je zlocin prodaja droge deci, ima pravo da prema dileru droge bude brutalan, nasilan, da mu se, u ime svih unesrecenih, sveti tako sto ce mu odsecati pojedine delove tela? Postoje li, mozda, i drugi nacini za osvetu i uspostavljanje pravde? Da li je i ubistvo kucnog ljubimca razlog za surovost prema roditeljima i prijateljima? Gde su granice izmedju osecajnosti i bezosecajnosti?
Da li onaj koji uvidja zlo u svetu ima pravo da cini nepravdu u ime pravde?
Da li cilj opravdava sredstva?
Ako se klin klinom izbija, da li to znaci da na nasilje treba odgovarati nasiljem ili treba dostojanstveno otrpeti zlo i odgovoriti dobrotom?

Ova predstava ce vas zasigurno naterati da potrazite odgovor na to pitanje, i da razmislite i o onoj biblijskoj:
“ Culi ste da je kazano: oko za oko i zub za zub. A ja vam kazem da se ne branite oda zla, nego ako te ko udari po desnome obrazu, obrni mu i drugi; i koji hoce da se sudi s tobom i kosulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu…”
Ma koliko u ovim smutnim vremenima ( a smutna vremena nisu raritet u ljudskoj istoriji ) nekima ovo biblijsko resenje zvucalo apsurdno, zakljucak koji se namece osobi koja ispisuje ove redove je opet biblijski:
“Ko se maca lati, od maca i gine”.

Mozda zato ova predstava, koja ukazuje na besmislenost nasilja prikazujuci njegove najdrasticnije, najbrutalnije vidove, pocinje i zavrsava se horskim pevanjem “ Ode radosti”.
Umesto devojaka andjeoskih glasova, koje u devicanski belim haljinama pevaju “Odu radosti”, u ovoj predstavi cujemo muske glasove, glasove vojnika u maskirnim uniformama koji pevaju upravo tu bozanstvenu pesmu...Kakva ideja! Kakva smelost!
Ako vojnici pevaju ovu odu, porucuju li nam da trijumfuje dobro ili zlo?
Ako u ovom komadu trijumfuje dobro, da li je ta pobeda dobra nalik na Pirovu pobedu ili pak na obecanje jednog lepseg sveta u kome ce radost zaista vladati, a opojna moc krasote postati uzvisena misija, da li ce ikada svi ljudi braca biti i ziveti u Jelisijumu?Da li ova predstava budi nadu ili je ubija? – to su pitanja koja ce od vas zahtevati odgovore.

Ja se nadam da cete ih naci posle odgledane predstave koj vam pisac ovih redova zdusno preporucuje.
Ukoliko ostanete za uskrsnje praznike u Beogradu, moci cete da je gledate 28. aprila u Narodnom pozoristu na sceni “Rasa Plaovic”
U predstavi cete videti 7 glumaca i jednu glumicu, a i hor koji je sastavni deo predstave, i koji ima ulogu nalik na onu koju je u antickim dramama imao taj isti skup.
Bez obzira sto vam imena nisu zvucna, u pitanju je izuzetno talentovana grupa mladih ljudi koji su izneli ovu predstavu.
Na realizaciji projekta ucestvovali su iskljucivo vojnici na odsluzenju vojnog roka u civilnoj sluzbi u Beogradu: od reditelja, preko glumaca, scenografa, tehnike…Jedini kriterijum za ucesce u projektu bila je vojna obaveza.
Glumacka ekipa predvodjena je briljantnim Srdjanom Karanovicem, a imena za koja ce se tek cuti su i: Danijel Nikolic, Mrdjan Ognjenovic, Nikola Krneta, Ivana Nikolic, Milorad Damjanovic, Mihailo Simonovic, Djordje Teodosic…

Volite li umetnicke eksperimente?
Usudjujete li se da eksperimentisete i onda kad ne znate da li je hrabrost vrlina ili mana?
Probajte, pa mi se javite!
Volela bih da cujem jos necije misljenje o ovom "Porucniku..."

Viktorija Vi

Корисников грб
Lav
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 35
Придружен: 25 Мај 2005, 14:47
Место: u mom kraju svi me znaju

Порукаод Lav » 20 Јун 2005, 13:51

Poručnik sa Inišmora, jedna od predstava leskovačkog pozorišta koju sam slučajno uspeo da odgledam.

Volim pozorište, ne umem da kritikujem umetnost.
Predstava je po mom skromnom, i laičkom, mišljenju uradjena izuzetno korektno, glumci su dobro odradili svoj posao, scenografija je bila kako tako, kostim mi se baš i nije dopao, mada je možda ok, ali ja nisam imao prilike da vidim kako izgleda irski terorista pa mi se čini da nije u redu.
Nekih detalja ne bih mogao da se setim, ipak je to bilo pre gotovo dve godine, ali mislim da je pretstava pobrala i odredjene nagrade.

Leskovačko pozorište ima grupu prilično dobrih mladih glumaca, mada se meni kao običnom čoveku ne svijda jedna stvar, neki od njih, stiče se utisak previše glasno govore tekst, i oni uz "staru gardu" leskovačkog glumišta Bogoljuba Mitića Đoše, Predraga Smiljkovića Špica, Dragana Mićalovića, Maju Jovanović, Gileta Brankovića mogu da iznesu teret i krupnijih poduhvata od Poručnika sa Inšimora.

od domaćih dela, skoro sam gledao Ivkovu slavu, a voleo bih da vidim i Borinu Nečistu Krv, koju ću od večeras imati prilike da gledam na BK televiziji kao seriju. Film sam gledao, seriju ću videti ovih dana, ostalo mi je samo još pozorišna predstava i da utisak o tom čuvenom delu bude potpun.

ala sam se raspisao... i sam sebe iznenadio. :)
Ja sam kapitalan plen... jure me psihijatri.

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Viktorija Vi » 21 Јун 2005, 20:59

...
I ja sam jedna od onih koji umetnost vole i kojima nije cilj da kritika bude isto sto i osuda.
Moja kritika je najcesce impresionisticka, i cilj joj je da iznese moj stav i promisljanje o onome sto je vidjeno i dozivljeno.

Nisam znala da je Porucnika radilo i leskovacko pozoriste, i to pre beogradskog.
Verovatno bi bilo lepo uporediti te dve verzije, kad bi se moglo.
U svakom slucaju, Lave, drago mi je sto se pojavio neko ko je podelio svoje utiske o ovoj predstavi sa mnom.

Irske teroriste nisam videla, niti sam o njima razmisljala mnogo pre ove predstave.
NI o terorizmu nisam previse razmisljala, iako je postao sastavni deo nasih zivota, direktno ili indirektno.

Kad smo kod te teme, krusevacko pozoriste ima jednu izuzetnu predstavu, koja je samo jednom gostovala u BDP-u, prosle godine,
a koja se zvala "Terorizam". Rezirao ju je Vladimir Popadic. O, kako je ta predstava neverovatna!
U njoj je terorizam prikazan kao deo svakodnevice svakog coveka, jer je izjednacen sa nasiljem u svim oblastima naseg zivota
(prisutan je u porodici, u musko-zenskim odnosima, medju prijateljima, komsijama, na poslu...),
i nije prikazan kao nesto sto se desava drugima, i negde daleko, vec kao nesto sto je prisutno svakodnevno u zivotu svakog pojedinca.

Valjda umetnost, izmedju ostalog, tome i sluzi: da nam pomogne da uoblicimo neke svoje vizije ljudi i dogadjaja,
i da postanemo svesni onoga sto , bez njene pomoci, mozda ne bismo uocili.
...

Zaboravni Zoltan
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 1
Придружен: 05 Окт 2015, 19:11

Порукаод Zaboravni Zoltan » 16 Нов 2015, 19:01

ima li negde dramski tekst predstave Poručnik sa Inišmora ?

Hvala ! :::%%%book