Од куће направио етно - музеј

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Viktorija Vi
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 2964
Придружен: 09 Окт 2004, 10:20
Место: Beograd
Контакт:

Од куће направио етно - музеј

Порукаод Viktorija Vi » 08 Феб 2019, 17:45

Архитекта Жељко Утвар поседује у свом дому збирку од 2.600 етно-предмета које је сакупљао по целој Србији. Купује по бувљацима, селима... Више од две трећине експоната српске народне ношње

И предмети су као и људи - памте и причају, каже архитекта Жељко Утвар (35), отварајући врата свог дома у београдском насељу Крњача, у којем од времена и заборава готово деценију чува и допуњује своју ретку и драгоцену етно - збирку.

Шкриње пуне веза, салта - део призренске народне ношње, свадбарски појас из Косовског Поморавља са сребрњацима, позлаћени појасеви и пафте, пиротска керамика, опанци и јелеци, не само што су украс старе породичне куће у којој Жељко живи са мајком Миром већ су и део изузетно вредног етнолошког блага које млади архитекта сакупља и на којем би могли и музеји да му позавиде.

Од прве осликане преслице, коју је пре девет година купио од једног домаћина у Петровцу на Млави, Жељко не престаје да трага за предметима који су у минулим вековима красили српске куће. Данас је, каже, поносан на своју етно-збирку са 2.650 најразличитијих предмета, од којих су поједини раритети.

- Етнологија је мој живот - каже Жељко, показујући најстарији предмет, копље из палеолита које је недавно добио на поклон од једног трговца.

СКУПЉА ИСТОРИЈУ

Љубав према старинама Жељко преноси и на сестриће, Душана и Владу. Иако мали, опчињени су собом-музејом у кући њиховог ујака. Помажу му, чисте, гланцају предмете, распитују се...

- Сваког викенда у три ујутру идем на бувљак. Продајем стари новац, марке, фотографије, слике. Све што зарадим одмах уложим у неки предмет за моју колекцију.

Сваки комад очисти од прашине, жижака, затим га дуго премазује, па тек онда воскира. Пре него што га придружи збирци у подруму, одстоји месец дана.

Простран ходник начичкан старинама води до собе пуне керамичких ћупова, фигура, бакарног посуђа, алата... На зидовима стотине преслица, са љубавним порукама.

- Мало је познато да су их правили момци да би их на вашарима даривали девојкама - каже Жељко. - По њима су исцртавали слике из свакодневног живота и исписивали нежне речи. Свако село имало је и свог мајстора-пресличара.

Више од две трећине експоната су народне ношње из свих крајева Србије. Проналазио их је, говори, на таванима, али и на стовариштима, бувљим пијацама, куповао од колекционара и наследника.

- Прошпартао сам целу Србију, завиривао којекуда, цењкао се и молио да дођем до појединих предмета - каже. - Опчињен сам српском ношњом на којој је исцртана душа народа. И кад је било тешко, кад се војевало и славило, вредни мајстори шили су и везли ношњу.

Захваљујући Жељку, бројни вредни примерци су сачувани.

- На дрвљенику сам пронашао кафтан срмом везен спреман за спаљивање. Много тог блага је нестало или уништено јер се веровало да старе треба сахрањивати у најлепшој ношњи, а да њихове ствари треба спалити.

ГРОФ ЈАГОДИЋ
У УТВАРОВОЈ колекцији су и дрвени држачи за чизме грофа Елемер фон Јагодића, о чијем је сину недавно снимљена ТВ серија.

Иако су му сви ови предмети у срцу, издваја свадбарску ношњу из Књажевца коју је добио од пријатеља његовог покојног оца, Русомира Здравковића. Срцу му је прирасла и златножута кошуља из средине 19. века. То је и најскупљи примерак у збирци. Сашиле су је терзије за богату нишку госпођу. Платно је проткано свиленим нитима па открива да је, заправо, српско платно - свила.

- Мало је народа, попут нашег, који се може похвалити тако вредном одећом - каже Жељко.

У почетку је љубав према стварима из прошлости збуњивала и Жељкове родитеље. Мајка Мира сећа се да су га као малог више од играчака интересовали необични предмети и камење. Уместо патика, тражио је да му купе рог са зида комшије ловца.

- Временом, препознали смо његову страст, поносни на успех у школи и факултету. Али за њега, иако талентованог архитекту, посла нема - каже са видном горчином мајка Мира.

Да не губи време, са археолозима из Народног музеја радио је на заштити споменика у Гамзиграду, Бабушници, помагао на ископавању римских локалитета у околини Пожаревца, истраживао је винчанску културу, обилазио музеје...

- Свакодневно учим о нашој историји, поносан на богатство и ширину српске традиције и обичаја - каже не губећи наду да ће његова збирка заинтересовати Министарство културе.

Жао му је што нема боље услове за чување, јер предмети не трпе дневну светлост, а просторија мора да има одговарајућу влажност.

- Недавно ми је један приватни колекционар нудио сто хиљада евра за моју збирку - каже Жељко. - Нјена материјална вредност нешто је већа, али ни за какве паре се не бих од ње одвојио. Она је моје непроцењиво благо.

В. Таталовић
Извор: Вечерње новости, 16. август 2013.
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:449227-%D0%9A%D1%80%D1%9A%D0%B0%D1%87%D0%B0-%D0%9E%D0%B4-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B5-%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98'

Одличан прилог на јутјубу:

https://www.youtube.com/watch?v=IXAKMVX6IC4&feature=share