Pablo Pikaso: Umetnost nikad nije čedna

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Pablo Pikaso: Umetnost nikad nije čedna

Порукаод Sky Seeker » 09 Нов 2011, 18:35

Autor: Ivana Šundić Mihovilović

Erotska umetnost uvek je pobuđivala pažnju, izazivala uvrede, šokirala poglede. Muzeji ovakve vrste nisu nikakvo iznenađenje za Ameriku, koja tradicionalno dobro rukovodi izložbama seksualne kao i erotske umetnosti. U Evropi, međutim, gde stavovi nisu potpuno histerični, a seks je manje kulturno marginalizovan, muzeji posvećeni seksu i erotici tek danas niču kao pečurke. Od Barselone do Kopenhagena, svi eksponati čuvaju se kao blago, od drevnih dildoa i ikona plodnosti do savremenih interaktivnih skulptura i seks igračaka, koje su veliki hit

Psst! Želim da vidim neke "prljave" knjige i fotografije! Čulo se u Parizu kada je neobično nacionalno blago Francuske iz perioda od 17. do 19. veka prvi put otvoreno za javnost prošle godine. Dakle, manje poznata strana veličanstvenog, šarmantnog grada na obali reke Sene, koji iz mnoštva razloga iznova mami na povratak, jeste činjenica da je hrpa erotike i pornografije s velikom ljubavlju čuvana pod ključem 170 godina u Nacionalnoj biblioteci u Parizu. U okviru postavke predstavljeno je više od 350 knjiga i printova iz zaboravljenih odeljaka državne biblioteke zvanično poznatih pod imenom "L’Enfer" ili u prevodu Pakao.

Francuske vlasti bile su toliko ubeđene da izložba neće biti uvreda za javnost, da su i jednu napuštenu metro stanicu preuredili u pozornicu za neobičan šou. Putnici na liniji 10 između Svres Babilon i Mabilona, imali su prilike da vide napuštenu Kroik Rog stanicu preobraćenu u erotski voz. Velika "nevaljala" reprodukcija brzopotezno se u hodu mogla videti iza zavese. Odeljak "Enfer" biblioteke nacionalnih knjiga i printova i fotografije, zaplenjenih ili poklonjenih pre gotovo dva veka veruje se da su jedna od najvećih i najbogatijih kolekcija pornografskog i erotskog materijala u svetu.

Pitanje je međutim, koliko ovakvi sadržaji u 21. veku mogu biti neobični i očaravajući? Erotifikacija ili pornofikacija u internet eri gotovo je neizbežna tema, a razni oblici "prljavština" dostupni su svima preko kablovske televizije, na stranicama raznih magazina. Ipak, pornografska postavka iz 17. veka izmamila je poglede i uzdahe radoznale mase. Bilo je u izobilju simbola sadizma, mazohizma, brutalnosti, skatologije, bradavica ženskih grudi ali i ljudskih genitalnih organa.

Neki će možda reći da je ovo tipična francuska hipokrizija. Ali, možda se ne bi moglo sa sigurnošću potvrditi budući da su najstilizovaniji ali i najbrutalniji slični printovi prikazani i u Japanu.

Era seksualne umetnosti u Evropi danas je u usponu, dovoljno je samo pomenuti Amsterdam, Barselonu, Berlin, Kopenhagen, Hamburg, Pariz. No, neosporna je i činjenica da ovaj oblik umetnosti datira još od pamtiveka. Razlika je u mistifikaciji, danas gotovo da više nema tabu tema, tolerišu se svakojake nemoralnosti i bestidnosti, kao nešto prirodno, napredno i što ne šteti nikome. Nedavno se čak holandski ministar kulture Ronald Plasterk u parlamentu usprotivio pozivima da se ukine emitovanje pornografskih filmova na TV kanalu Nederland 3, tvrdeći da je to forma umetnosti. Filmove je čak opisao kao potpuno stilizovane, i da ih pravi poznavaoci ocenjuju kao granu umetnosti.

Svaki prethodni tehnološki ili literalni napredak u ljudskoj komunikaciji od štampanih medija, ka novelama, litografiji, fotografiji, bioskopima postigli su ljudi indirektno posredstvom seksualnosti. Čak su i proslavljeni pisci i umetnici tajno stvarali "prljava" dela pod izgovorom ljubavi.

Veći deo materijala prikazanih na izložbi u Parizu proizvedeni su tajno, uglavnom za moćnu, bogatu klijentelu. Tako su, na primer, zanimljivi printovi, koji sadrže skice mračnih soba i koridora sa vratima koji gledaju na razuzdanost, nekada davno pripadali Leonu Gambeti, visoko poštovanom francuskom premijeru s kraja 19. veka.

U sklopu novih istraživanja o životu poznatog pisca Franca Kafke, nedavno je otkrivena njegova lična kolekcija eksplicitne pornografije. Akademik Džejms Hjuis, inače stručnjak za Kafku, zbirku je pronašao slučajno dok je istraživao kopije Kafkinih dnevnika. Hjuis je istakao da je ovo otkriće izrazito važno jer pokazuje Kafkinu ljudsku stranu, suprotnu njegovu dosadašnjem imidžu "sveca”. "To nisu neke škakljive razglednice s plaže. To je neosporno čista i jednostavna pornografija. Neke od tih stvari su prilično mračne, predstavljaju oralni seks sa životinjama i devojke u akciji s devojkama. Prilično neukusno". Svoju kolekciju Kafka je skrivao zaključanu u porodičnoj kući, a ključ je svuda nosio sa sobom.

Izložba iz Pariza prikazuje i takozvanu "Englesku kolekciju" - printove koje je stvorio Žan Ostin Ingland, na kojima su scene iz 19. veka "pohlepnih" parova pod plaštovima sena u seksulanim pozama. Veliki deo L’Enfer potiče iz privatne biblioteke političkih protivnika Napoleona III. U policijskim racijama toga vremena, pronađene su stotine primeraka za koje je utvrđeno da su "u suprotnosti sa dobrima javnog morala".

Pornografska umetnost Evrope ne svodi se samo na muzejsku formu, ona ima šire forme i umalo nije zavadila evropske lidere nakon velikog porno skandala u Austriji, pre nekoliko godina. Naime, postavka grupe umetnika iz 25 zemalja pod nazivom "Euro part", uskomešala je Beč. Poster na kojem je troje obnaženih ljudi tokom seksualnog čina možda ne bi izazvalo toliku galamu, da glavni akteri nisu imali maske u liku američkog predsednika Džordža Buša, njegovog bivšeg francuskog kolege Žaka Širaka i kraljice Elizabete, što se pokazalo prilično kontroverznim. Kritike su stizale sa svih strana. Naročito kontroverznom pokazala se i činjenica da je ovaj evropski savremeni umetnički projekat, navodno delimično finansirala austrijska federalna kancelarija koja je izdvojila sredstva u iznosu od 500.000 evra.

Erotska umetnost uvek je pobuđivala pažnju, izazivala uvrede, šokirala poglede. Muzeji ovakve vrste nisu nikakvo iznenađenje za Ameriku, koja tradicionalno dobro rukovodi izložbama seksualne kao i erotske umetnosti. U Evropi, međutim, gde stavovi nisu potpuno histerični, a seks je manje kulturno marginalizovan, muzeji posvećeni seksu i erotici tek danas niču kao pečurke. Od Barselone do Kopenhagena, svi eksponati čuvaju se kao blago, od drevnih dildoa i ikona plodnosti do savremenih interaktivnih skulptura i seks igračaka, koje su veliki hit. Bum u Berlinu, na primer, izazvao je erotski muzej Bit Use, koji privlači četvrt miliona posetilaca godišnje i jedan je od pet najposećenijih muzeja u gradu. Sličnim objektima mogu se pohvaliti i Amsterdam, Berlin, Hamburg i Pariz. Oni se dramatično razlikuju po načinu izlaganja i sadržajima koji nude - od atmosfere kućne zabave u Amsterdamu do dostojanstvenih, ozbiljnih kolekcija u Berlinu, Hamburgu i Parizu. Dakle kako reče jednom Pablo Pikaso, "Umetnost nikad nije čedna".