Književnici i kulinarske čarolije

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Književnici i kulinarske čarolije

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:38

ONORE DE BALZAK

Veliki Onore De Balzak je u svom relativno kratkom životu napisao za četvoro, a književni istraživač Žerom Garsen tvrdi da je i jeo za četvoro. Ostao je zapis da je Balzak jednog dana u svom omiljenom restoranu "Kod Verija" pojeo za ručak sledeće: stotinu ostriga, dvanaest kotleta, mešano meso, par prepelica i ribu zvanu normandijski list. U svom stanu, iz kojeg bi retko izlazio, dok je stvarao svoju džinovsku "Ljudsku komediju", ovaj pisac je sam priređivao neka jednostavnija jela, među kojima mu je bio omiljen pire od luka, uz obavezno vino i legendarnu kafu koja mu je na kraju uništila srce.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:38

ALEKSANDAR DIMA

Zapažena je popularnost knjige "Veliki rečnik kuhinje" Aleksandra Dime , potom "Gastronomski Larus" u tri toma, koje je priredila Lor Flavinji , uz još nekoliko knjiga koje govore o egzotičnim kuhinjama, od tajlandske do marokanske. Aleksandar Dima je svoj veliki rečnik, na žalost manje slavan od njegova "Tri musketara", sastavio pred kraj života. Poznati književni kritičar Dominik Fernandez sa divljenjem ističe da je Dima Otac uspeo da posle tri stotine tomova svog dela priredi ovo džinovsko delo u kojem svaki članak govori o sastavu jela, ukusima i anegdotama iz života potpisanog.

Čitalac sa zadovoljstvom otkriva nepregledni svet salata, vrste ragua, u kojim mesecima jagnjeće meso ima najbolji ukus. Treba li jesti zeca "po engleski", pečenje "a la buržoaz", po švajcarski, u soku, na ražnju. Ozbiljna pitanja sa odgovorima koji nagoveštavaju nepregledno polje nepčanih zadovoljstava. Uostalom, sam Dima nije pravio nikakvu misteriju oko svojih znanja. Čujmo ga: "U oblasti kuhinje, kao i u književnosti, ja sam eklektik; kao što sam panteista u pitanjima religije".

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:39

GISTAV FLOBER

Jedan od najstrožih pisaca svog vremena Gistav Flober otkrio je svoju strast za nepčanim zadovoljstvima, govoreći o romanu koji je upravo pisao: "Ovaj umućeni krem mora da se dobro i dugo priređuje". Prust i Malarme su delili istu strast prema šparglama, dok je sam Malarme, sav opredeljen da u poeziji dosegne nečujnu muziku, jednom prilikom 1884. našao za shodno da zabeleži: "Za večeru imam rostbif, a za sutra uveče šunku; u podne ću jesti jaja. Kad tome dodam špargle u mleku jasno ti je da nemam na šta da se žalim".

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:39

SOFIJA IGO (majka Viktora Igoa)

(Sofijini jagnjeći kotleti)

Sofija Trebise, udata Igo, imala je već troje dece kad je upoznala svoju najveću ljubav. Nije nimalo čudno što se zaljubila, iako je već bila udata i majka: muž Leopold Igo, general Napoleonovo vojske, po potrebi službe često se selio širom Napoleonovog carstva. Dok su deca bila mala vodio je porodicu sa sobom. Ali kada su dva starija sina stasala za školu, odlućio je da Sofija ostane sa decom u Parizu, dok je on krenuo dalje. U prostranoj vili sa velikim vrtom mlada sofija je bila veoma usamljena, njenoj strasnoj prirodi nedostajao je muž. A onda je upoznala lepog i stasitog mladog generala koji je pobegao iz Napoleonove vojske i krio su u usamljenoj kućici u dnu njihovog vrta. Naravno, nije ga prijavila. On je bio prijatan čovek i posebno nežan prema deci.

Ljubav na prvi pogled naterala je ovih dvoje mladih i usamljenih ljudi da postanu nerazdvojni. Sofija ga je predstavila sinovima kao dalekog rođaka i oni su ga srdacno prihvatili. Naročito ga je zavoleo najmlađi Viktor, buduće veliko ime francuske književnosti. Kasnije, kao odrastao čovek pričao je da su mu igre i razgovori sa dalekim rođakom najlepši deo detinjstva. I otac više nije nedostajao dečacima. Uostalom, i on je u Španiji u kojoj je tada živeo, zasnovao novi život sa drugom ženom.

Sofija i njen ljubljeni provodili su dane sa djecom kao prava porodica, pa su obično i ručali zajedno. On je posebno voleo jagnjetinu pa je Sofija za njega pripremila jedno novo jelo, marinirane jagnjeće grudi, sa lukom i mirisnim biljem. Deca su se takođe radovala što je ovo jelo sve češće bilo na njihovoj trpezi.

Na žalost, sreća i ljubav trajali su jedva godinu dana, a onda su nasilno prekinuti: neko je video i prijavio vojnog begunca i on je uhapšen i streljan ! Sofija je bila očajna, ali je manje pokazivala svoj bol od dece koja su još dugo patila.

Sofija i njen muž nikada više nisu živeli zajedno, oboje su želeli razlaz. Ona je ostala sama sa decom ne dozvolivši više ni jednom muškarcu da uđe u njen život, iako je imala dosta udvarača. Bila je još relativno mlada kada je 1821. godine umrla okružena decom. Pogotovo uz svog mezimca Viktora koji nije micao od bolesničke postelje. Nekoliko dana pre majčine smrti zamolio je kuvaricu da im pripremi "Sofijine jagnjeće kotlete", za koje će od majke dobiti upustva. Dirnuta ovom pažnjom, sa suzama u očima, Sofija mu je zahvalila i onda izdiktirala recept kuvarici.
Ali odbila je da okusi jelo koje je tako bolno podsećalo na veliku,i zgubljenu ljubav…

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:39

FRANSOA LE METER

Jedan od osnivača i prvih članova Francuske akademije. Umro je 30. marta 1662. (u 70-oj god.)

Ovaj pisac i opat, hedonista, kockar, razvratnik, osumnjičen za "bezočnu raskalašenost", sve je svoje mane mogao iskupiti svojom duhovitošću, kojom su se naslađivali njegovi savremenici. Ovaj će gurman koji je voleo samo birana jela i umreti za stolom, nakon što je, preneražen, izjavio: "Do đavola! U mojoj čorbi je bilo luka!"

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:40

FRIDRIH NIČE

(Pečenica "Majzenburg")

Fridrih Niče, nemacki filozof i prozni pisac vazio je za ženomrsca. Ne bez razloga. Niče se nikada nije ženio, nije se znalo ni za neku njegovu ljubavnu avanturu,a u svojim delima je o ženama pisao sa potcenjivanjem tvrdeći da su žene nežna i dragocena, ali i opasna igračka ,da su predodređene za kućni, a ne za javni posao.

Pa ipak, 1882.godine, doživeo je svoju jedinu, veliku i nesrećnu ljubav.

Večere kod gospođe Melvide fon Majzenburg bile su čuvene zbog uvek novih specijaliteta koje je smišljala njena odlična kuvarica. Jednoj takvoj večeri, kad je poslužena "pečenica Majzenburg", prisustvovao je i Fridrih Niče. Uživao je u ukusnom jelu koje je svesrdno hvalio, ali mu je zastao zalogaj u grlu kada se na vratima pojavila okasnela gošća, dvadesetogodišnja Lu Salome. Ova finska Jevrejka bila je ne samo veoma lepa već i obrazovana i načitana devojka. Upoznavši popularnog pisca kome je tada bilo 38 godina, sa divljenjem i poštovanjem govorila je o njegovom delu koje joj nije bilo nepoznato. Niče je bio očaran, razoružan, osvojen.

Mora se reći da se Lu Salome ipak držala uzdrzano prema Ničeu, mada mu je ispevala i posvetila dve pesme, "Bol " i "Molitva životu". Zanesen i opijen ljubavlju Niče je napisao jednom prijatelju da "Salomina pesma zvuči u meni kao glas koji sam uvek očekivao, još od detinjstva; nijednom je nisam pročitao bez suza."

A gospođi Melvidi fon Majzenburg u pismu kaže da je ova godina ulepšana sjajem i radošću zbog mlade duše koju je upoznao u njenoj kući. Na žalost, sreća započeta u proleće ugasila se u jesen. Ničeova ljubav nije bila uzvraćena, Lu Salome mu je to jasno stavila do znanja. Ona mu je saopštila da se divi njegovom duhu i umu, ali da je svoje srce poklonila njegovom prijatelju Reu.

Očajan, Niče je tri puta bezuspešno pokušao da izvrši samoubistvo velikim dozama lekova koje je uzimao protiv nesanice i glavobolje. Vremenom, strašan bol zbog neuzvraćene ljubavi postajao je sve slabiji i Niče se oštro suprostavljao majci i sestri koje su ružno govorile o devojci. Sa još većim zarom predao se radu i do kraja života ni jedna žena nije uspela da ga zainteresuje.

A u jednom pismu upućenom poslije godinu dana gospođi Majzenburg, Niče je napisao: "Doći ću u sredu na večeru, ali molim vas, nikada me više nemojte poslužiti onom, za mene kobnom, "pečenicom Majzenburg"…"

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:40

VILJEM VASILJEVIĆ POHLJEPKIN

Iz knjige " Posluženje je na stolu"

Istoriografska istraživanja Pohljopkina nisu manje interesantna od peripetija nekog detektivskog romana. Šta reći, na primer, na nedavno objavljeni opis specifičnih "uskršnjih" đakonija. Među njima je najintersantnija "četvrtkova so": "Priprema se samo u Rusiji i samo jedanput godišnje, za Uskrs. U te svrhe krupnu kamenu so tucaju u avanu (ne uzima se sitna jodirana so!), mešaju je sa gustišem kvasa, rastvarajući je u njemu a zatim isparavajući ovu smesu u tiganju na laganoj vatri. Kada se smesa ohladi, osušeni kvasni gustiš se razvejava od soli. So treba da ima blago kafenu (bež) boju i osobito prijatan ukus. Uskršnja jaja se jedu samo sa cetvrtkovom solju".

Onda je usledila čudesna istorijska anegdota:

"1843. godine rusko poslanstvo u Parizu je naložilo najčuvenijem francuskom kuvaru gospodinu Plumreu da pripemi uskršnju trpezu, uključujući i četvrtkovu so. Francuzu nije polazilo za rukom, mada se trudio dva puna dana. Jednostavno nije znao šta i kako da radi. Ruske diplomate takođe. Oni su tu so jeli bez da su znali način spravljanja. Poslali su depešu u Baden-Baden, gde je bilo Rusa, i slučajno se našao čovek koji im je saopštio recept".

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:41

DŽONATAN SVIFT
(Sviftove riblje šnicle)

Još u ranoj mladosti i poznat kao namćor, pun gorčine i prezira prema ljudskom rodu, Džonatan Svift, veliki engleski književnik i publicista, čitav život je ostao namćorast.

Njegovo obimno stvaralaštvo donelo mu je slavu, ali se činilo da mu to ne pričinjava mnogo radosti. Mučen melanholijom i gotovo stalnim bolovima, jer je čitavog zivota poboljevao od raznih bolesti, Svift je u svojim delima bio otrovno ironičan i zajedljiv. Među najznačajnijim delima su mu satira "Priša bureta" i fantastičan putopis "Guliverova putovanja", koji je u stvari žestoka kritika i poruga političkih prilika u Engleskoj tog doba, ali i cilog ljudskog roda i njegovih ustanova.

Svift je po profesiji bio sveštenik, ali je živeo kao usamljenik i čudak. Pričalo se da ponekad mesecima ne bi ni sa kim progovorio ni reči. Šetao je uporno i dosledno, čak i po desetak sati dnevno, ali se usput nije nikom javljao. Izgleda, za to vreme bio je zanet smišljanjem svojih književnih dela.

Svojim navikama Svift je često dovodio do očajanja jadnu domaćicu koja mu se starala o kući i pripremala hranu. Ko zna zašto, ali ova žena ga je volela i ćutke trpela njegovu tešku narav. Svift nije voleo da jede, pogotovo ne u prisustvu bilo koje druge osobe. I kada bi pristao da pojede pripremljen obrok, činio je to na brzinu, stojeći.

Iz godine u godinu, stanje je bivalo sve gore i posle sedamdesete teško ga je bilo nagovoriti da jede bar jednom dnevno. Domaćica se očajnički trudila da pripremi nešto što je lako za obrok. Jedna od njenih kuvarskih kreacija za Svifta bile su faširane šnicle od ribe. Pošto je to bilo jedno od retkih jela koje je voleo i gotovo uvek prihvatao da pojede, često ga je pripremala. Komad hleba namazala bi kiselom pavlakom, odozgo poređala tanke kolutove crnog luka i stavila veliku faširanu šniclu. To je bio ukusan i kaloričan obrok koji mrzovoljan književnik nije odbijao.

Umro je u 78-oj godini, ostavivši testament kojim je najveću sumu, oko 10.000 funti sterlinga, ostavio ludacima…

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:41

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

(Anjine slatke piroške)

Zaljubljive i strasne prirode, grof Lav Nikolajevič Tolstoj imao je od rane mladosti bezbroj ljubavnih veza o kojima je redovno pisao u svojim dnevnicima. Doduše, u ovim dnevnicima često je pisao o svom idealu, čistom i bezgrešnom životu posvećenom duhovnosti, postavljajući ga sebi kao cilj, ali - nikada dostignut. Zato su čitave stranice Tolstojevog dnevnika ispunjene kajanjem i samooptuživanjem. Sve do ženidbe u 34-oj godini živeo je raspusno, bez mere uživajući u piću, kocki, ženama. Zavodio je sve lepotice koje bi mu se našle na putu, od služavki, sobarica i kafanskih pevacica, pa do dama iz visokog društva i plemićkih porodica. Nestalne prirode, brzo bi se zasitio draži do juče obožavane žene i išao dalje, u novu ljubav.

Prve ozbiljne pomisli o ženidbi, kao načinu da se smiri i posveti samo književnosti i porodičnom životu, javile su se već bližio tridesetoj. Po povratku iz rata na Krimu izvesno vreme je živeo u Petrogradu, u kući prijatelja Turgenjeva. Turgenjev ga je uveo u književne krugove, ali mu je često zamerao zbog raspusnog života. Posle jedne žestoke svađe, duboko povređen u samoljublju, Tolstoj je napustio Petrograd i otišao u rodni kraj, u Jasnu Poljanu. Usput je sebi postavio dva cilja: da među seljacima širi slobodoumne ideje i da se oženi.

U Jasnoj Poljani zapazio je u susedstvu mladu i ljupku Valeriju Arsenijevljevnu. Devojka nije odolela vatrenim udvaranjima šarmantnog i bogatog grofa i ubrzo su postali nerazdvojni. Ali kad je njihova veza za sve već postala "gotova stvar" i samo se čekalo da zakazu venčanje, Tolstoj se uplašio bračnih obaveza i pobegao iz Jasne Poljane. Krenuo je na put po Evropi zanemarivši čak i pisanje i posvetio se uglavnom uživanjima.

A onda je sreo svoju daleku rođaku Aleksandru-Anju Tolstoj, kojoj se oduvek divio. Bila je veoma lepa i obrazovana žena, dvorska dama, devet godina starija od njega. Na pragu četrdesete izgledala je kao antička boginja divno izvajanog tela. Osim njene lepote njega je privlačila njena bistra pamet i mogli su satima da vode razgovore u kojima su oboje uživali. Pomišljao je i na ženidbu, ali mu je smetala razlika u godinama.

Lepa Aleksandra, Anja - kako joj je tepao, volela je s Tolstojem da odlazi u malu gostionicu "Kod Vlade Rusa". Tu su uživali u slatkim i slanim piroškama po kojima je Vladina kafana bila čuvena. Uz vino i piroške satima su razgovarali, neometani ni od koga.

Za Anjin rođendan Tolstoj je naručio da se naprave i neke posebne piroške sa novim slatkim nadevom (kuvana propasirana jabuka, vanilin sećer, 4 kašike džema od maline i šolja svežih ribizli). Vlada Rus se svojski trudio da opravda poverenje i napravi "Anjine slatke piroške" kojima je Tolstoj častio čitavu kafanu. O tome se dugo pripovedalo. Slavljenica je bila oduševljena i sama je pokušala da napravi takve piroške.

Tako je u Tolstojevom životu Anja ostala njegova najveća ljubav iako su se rastali. Ali slatke piroške su i dalje ostale omiljeno jelo.