Književnici i državnici u anegdotama

Уредник: Moderatori

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Književnici i državnici u anegdotama

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:13

ЏОЗЕФ АДИСОН (1672-1719)
Писац је својевремено позајмио свом пријатељу, Темплу Стангану, већу суму новца, а овај, пошто је новац примио почео је да се, као неки слабић, слаже са свиме што Адисон каже. Престао је да се, као пре, расправља. Тај однос се понављао из недеље у недељу, на Адисоново велико незадовољство, док једног дана више није могао да издржи, па се излетео:
"До врага, човече, или ми се супротстави или ми врати моје паре!"

ДВАЈТ АЈЗЕНХАУЕР
Амерички државник генерал Двајт Ајзенхауер (1890-1969) једном је у ужем кругу овако дефинисао рат:
- Рат је раздобље када се међусобно убијају људи који се уопште не познају, и то по заповести оних који се међусобно веома добро познају, па се ипак не убијају.
* * *
Генерал Ајзенхауер причао је жени француског дипломате да Францускиње потроше на лепоту толико новца колико износи француски буџет за наоружање.
- То је истина - рече Парижанка - али зато наше жене освоје два пута више од наше војске!

АЛФОНС АЛЕА (Alphons Allais, 1854-1905)
У неком друштву у присуству књижевника Алеа говорило се како Шекспир није никада постојао и да је његова дела написао неко други. Изнервиран тим тврдњама он им рече:
- И ја држим да никада није постојао. Његова дела написао је неко други, само што се и тај други, сасвим случајно, звао Шекспир!
* * *
Алфонсу Алеу неки надобудни писац стаде говорити како се он осећа као Балзак. Не могавши да трпо самохвалисавца, Алеа му рече:
- А ја се осећам као Наполеон!
- Како то?
- Лепо! Моја жена се зове Giuseppina!
КРАЉ АНРИ
Када је француски краљ Анри Рa (1553-1610) посетио париски затвор, разговарао је с затвореницима о узроцима и околностима које су их овамо довеле. Сви су чврсто тврдили да су недужни, само је један једини признао своје преступе и изјавио да му се чини да му је казна праведна. Тада краљ узвикну:
- Скините му ланце и пустите га на слободу, како не би заразио ове недужне овце које су затворили с њим!

МИРОСЛАВ АНТИЋ
На једном књижевном састанку у Новом Саду, за домачина одређен је Мирослав Антић. Он је примио госте у свом атељеу, на Петроварадинској тврђави, где је тада живео са другом женом (првој је оставио троје деце и стан). Мика и његова млада супруга почастили су пићем и ставили ћевапе и ражњиће на роштиљ. Да би створио ведро расположење, Драган Лукић је, иако потпуно трезан, почео да опонаша пијанца. Кад је разбио једну ракијску чашу, Мика Антић га је жестоко изгрдио. Настала је мучна атмосфера и сви су се разишли пре него што су ражњићи и ћевапи били печени. Схватили су зашто је Мика тако реаговао - њему је, као хроничном алкохоличару, било забрањено да пије алкохол, па је завидљиво гледао кад други пију, а поготово кад лумпују.


АСКАРТИ (ASQURTEE)
Peter Asqurtee је написао и дао у штампу свој први роман. Али, купаца романа није било. Непрекидно је размишљао што да уради како би продао штампане примерке књиге. Наједном му сину идеја - дао је оглас у новине наредног садржаја: Милионер, висок, елегантан, образован, музичар, радо би се оженио с госпођицом која би била у свему слична јунакињи романа "Љубав је победила" који је написао Peter Asqurtee. Роман је убрзо распродат.


AUGUST MOCNI
Poljski kralj August Mocni (1670-1733) nije podnosio nikakav prigovor. Samo mu je dvorska luda Frelih smeo ponekad protivreciti. August je umisljao da mu je drzava mocna, kao ona Aleksandra Velikog, pa je stoga voleo kada ga je Frelih ponekad nazivao "Aleksandrom".
Jednom je luda to ime izgovorio suvise podrugljivo, pa je kralj na njega bacio tezak kip. I bio bi ga ubio da se luda nije na vreme sklonio.
- Gospodine, rekao je Frelih prekorno, zar ni lude ne smeju vise govoriti istinu?
- Govori ludo! Otvoreno reci da li verujes u nasu veliku drzavu?
- Razume se da verujem. Ta zna se, da sam luda!

ОКТАВИЈАН АВГУСТ
Римски император Октавијан Август (63 пне - 14 не) био је изненађен када је видео да је неки сељак веома налик на њега. Да би се нашалио, запитао га да ли је његова мајка више пута била у Риму.
Сељак, који је приметио исто, међутим му одговори:
- Не, већ је тамо више пута залазио мој отац.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:18

БАЛЗАК
Балзак је ухватио свог подворника у лажи. Стога га је овако поучио: - Лаж је најружнија од свих мана. Запамти: свог ближњега не смемо никада слагати. - А зашто онда, господине, изјављујете увек, када долази судски извршитељ, да вас нема код куће - упита подворник.
- Судски извршитељи нису наши ближњи.


ШАРЛ БОДЛЕР
Један посматрач париске књижевне сцене који је желео да илуструје Бодлерову ексцентричност, известио је 1856. да песник редовно инсистира на томе да своје стихове чита “својој младој креолској љубавници”. “Госпођа”, напомиње посматрач, “није налазила да је оваква дијета по њеном укусу и с времена на време револтирано је протестовала против тираније свога љубавника. 'Само ти држи језик за зубима', одговорао је, добацујући јој пет франака. 'Знам да си глупа гуска, али потребно ми је да своје стихове читам наглас и инсистирам на томе да их чујеш.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:19

ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР
Римски државник Гај Јулије Цезар (100-44 пне), након успешних освајања на западу и у Малој Азији, упутио се према Африци. Кад је са лађе силазио на афричко тло, спотакне се и падне у песак. Посто би његова војска тај пад могла да тумачи као лош знак, бистри војсковођа брзо узвикну:
- Имам те, већ те држим у својим рукама, Африко!

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
Владимир Буњац у књизи "Каменовани Црњански" описује тај двобој:
"Ове је године био замало крај нашем писцу. Био је на ивици пушкиновске трагедије. Недалеко од Вршца, на чистини, у једном шумарку, пред њим је стајао мрки официр Тадија СОНДЕРМАЈЕР СА УПЕРЕНИМ ПИШТОЉЕМ. По ономе што су ми причали Милош Црњански и Душан Матић, Милош се посвађао са својим ваздухопловцима и њих петорицу, са Тадијом Сондермајером на челу, пљускао по лицу својим белим рукавицама. (Матић је у свом салону касније причао да је свађа настала око тога који су авиони бољи, немачки како је тврдио Сондермајер, или француски како је тврдио Црњански). Позвао их је на двобој. Сви су одбили да се туку знајући да је то погибељно за Црњанског, сем Тадије који је остао да брани официрску част. Тадија је био командант ваздухопловства и југословенски херој, јер је на фронту оборио три противничка авиона. Секунданти Милоша Црњанског били су редитељ Бранко Гавела и књижевник Душан Матић. Пошто је њих наговорио, Црњански је имао проблема како да нађе оружје за двобој. Најзад, неко се сетио породице Дунђерски и тако су кренули у Вршац са дрвеном кутијом украшеном седефом, испод мишке. За двобој је било још рано па су одсели у вршачком хотелу који се, мислим, исто као и данас звао "Србија". На велико запрепашћење Матића и Гавеле, Црњански је одмах заспао сном праведника. У одређено време кренули су на заказано место. Вршац су изабрали јер су у том делу земље још увек владали стари аустроугарски закони који нису забрањивали витешки чин двобоја. Све је ишло по уобичајеном ритуалу. После кратког договора о пропозицијама, сведоци Сондермајера и Црњанског заузели су своја места. Црњански и Сондермајер стали су насред пољанчета окренути леђима. И онда кренули бројећи кораке, окренули су се. Право првог пуцња имао је песник Црњански. Наравно, промашио је. Пуцањ је одјекнуо као гром, откинуо лишће и поплашио птице. Официр Сондермајер диже руку, нишани у главу, гледају га светле и ваљда заплашене очи Црњанског, повлачи ороз једанпут, други пут, трећи, не иде.
- Ово је лоше пуњено, нешто није у реду - каже Сондермајер.
У ствари Сондермајер се спетљао, није имао аристократске манире и навике, није знао како се пуца из старинског, накинђуреног пиштоља породице Дунђерски. Хватао је уместо ороза китњасти седеф испод ороза. То је спасло Црњанског. Матић је пришао у својству секунданта и тражио од обојице прихватање задовољења. Сондермајеру је дозвољено да опали у вис да би се доказало да је пиштољ исправан. Одјекнуо је још један хитац али у врхове крошњи, у вршацко небо, отпрхнувши чавке…"

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:19

ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ
Енглеског државника Винстона Черчила (1874-1965) молио је његов млади рођак да му објасни шта уствари значи дипломата. Черцил се најпре дубоко замисли, а затим рече:
- Дипломата је Човек који своје време троши на то да мири спорове којих никада не би било да није дипломата!
* * *
Једне вечери Черчил је требао да говори преко радија. Пошто се много журио, позвао је први такси. Шофер, који га у тами није препознао, рече да нема времена.
- А зашто не? - упита га стари политичар.
- Зато јер ће сада преко радија говорити Черцил, а волео бих да га чујем.
Черчил је био, наравно, задовољан с том шоферовом изјавом. Завуче руку у џеп и даде му пет фунти напојнице. Возач узе новац, а затим одсечно рече:
- Нека ђаво носи Черчила. Уђите, господине, одвешћу вас.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:20

БРАНКО ЋОПИЋ
На улицама многи пролазници су се заустављали, гласно изговарајуци: "Гле, Бранко Ћопић! Ено Бранко! Погледајте, оно је Бранко Ћопић!" То га је нервирало. Једном чак није могао да се уздржи, већ једној средовечној жени љутито узвратио: "Па ста ако је Ћопић, није медјед!"
* * *
У једној сеоској школи дочекало га је пуно деце збијене у пространој учионици. С пуно пажње, у потпуној тишини, слушали су ону маштовиту Ћопићеву причу о дечаку који лети на змајевим крилима. У том један од занесених малишана гласно рече: "Ала лаже!" Учитељи оштро погледаше и запретише дечаку, а Бранко настави да чита.
* * *
После сваког књижевног сусрета писци су дуго били опседнути децом која су тражила аутограме. Обично смо седели један до другог, а поред нас су у реду пролазили ђаци и приносили нам своје књиге, свеске и папириће. Ћопић нас је у шали упозорио: "Пазите да вам мангупи не поднесу какву мјеницу, као што је мени подвалио неки Рале Бубњар".

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:20

ЈОВАН ДУЧИЋ
Дучић је већ неколико година посланик на страни. Једног лета дошао је у Београд на одсуство и отишао је с Јашом Продановићем и професором Милом Павловићем, званим Крпа, на вечеру код „Госпа-Јеле". Наручили су сваки по криглу пива и по дванаест ћевапчића. Кад им је момак донео ћевапчиће с луком, Дучић је вратио тањир и тражио је порцију ћевапчића без лука.
"Тако, тако, Дука! - добацио му је Миле Крпа. - Доста си гутао лукац без чевапчића, сада можеш ћевапчиће без лука."
* * *
За време Првог светског рата Дучић је био у Атини. Падала је киша и он се шетао с Ивом Ћипиком испод једног кишобрана. Наишла је Јелена Милана Гавриловића и Дучић ће јој тек рећи:
"Видите ли, госпо-Лела, испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности."
После неколико година, иста се сцена понавља у Београду. На Теразијама, стоје испод једног кишобрана Дучић, ћипико и Војислав Јовановић - Марамбо. Марамбо, који је знао за ову Дучићеву доскочицу, тек ће рећи:
"Испод овог кишобрана налазе се три четвртине југословенске књижевности."
"Потпуно тачно! - узвратио му је Дучић. - Ви сте нам пришли, али се проценат књижевности није повећао.
* * *
Др Чеда Михајловић, познати лекар из Врњачке Бање, министар и председник многих друштава и установа, рекао је Дучићу, и то у највишем успону своје каријере:
"Молим Вас, Дука, помените ме негде у својим делима, па ма рекли и „Онај магарац Чеда", како бисте ме сачували од заборава."
* * *
Умро Милан Ракић. Неко сретне Дучића и каже му:
"Кад је умро ?ура Јакшић, Змај му је спевао песму „Светли гробови". И Ви ћете, ваљда, нешто да учините за Ракића?
"Добро сте ме сетили! - одговорио је одмах Дучић -. Даћу хиљаду динара и уписаћу га негде за добротвора!"
* * *
Тражио Дучић од Николе Пашића да га прими и молио га је за неко унапређење. Пашић га је примио доста хладно и ништа му није обећао. Разочаран и љут, Дучић је срео Слободана Јовановића и рекао му:
"Онај Пешић с оном великом брадом, личи на маторог Јеврејина. Ништа неће учинити за мене."

После извесног времена, Дучић је унапређен и отишао је Слободану Јовановићу да му се похвали:
"Она бела брада заиста даје Пашићу светитељски израз!"
* * *
Наљутио се Дучић на свог млаћег друга и колегу Јована Марковића, званог Голубар, кога није марио и љутито му је довикнуо:
"Слушајте, Јово.После Ваше смрти, Ваш први комшија рећи ће: „Ама како се зваше онај што недавно умре?"
А Дучић одговори; "Али ће Ваши унуци, знајте, пасти на матури ако не буду знали годину рођења Јована Дучића"
* * *
Другом једном приликом, дошао је Дучић Јови Марковићу, који је био помоћник министра иностраних дела, да му тражи повећање неког отправничког додатка. Јова Марковић је почео да му чита придику и да му објашњава како је распикућа и како, на тај начин, никад неће стећи своју кућу.
"Кућу нећу - одговорио му је Дучић - али ћу стећи своју улицу. А Ви већ имате неколико кућа, али улицу никад нећете стећи!"
* * *
У канцеларији Јеврема Тадића, генералног политичког директора Министарства иностраних дела, у орману, било је једно огледало у дрвеном раму с хартијом на полеђини. Тадић је увек пред тим огледалом намештао свој шешир и дотеривао шишку. Кад је Дучић то видео, написао је следећа два стиха на полеђини огледала:
"Огледало некад ово беше
Хоризонат директора Јеше!"
* * *
Допала се Дучићу Љубица Ћирковићева. Врло често одлази њој на чај и сваки пут затиче доцента, доцније професора Милету Новаковића, који се њом и оженио. Неко ће од другова рећи Дучићу:
"Шта се Ви тамо мувате кад знате да је девојка већ бегенисана?"
"Не мислите, ваљда, да ми може да буде такмац онај Милета, на чијој глави сваког јутра проклија нова бубуљица?"

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:21

ЏОРЏ IЕнглески краљ Џорџ I (1660-1727) више пута био је у Холандији у којој су му увек скупо наплачивали услуге. Зато реши да се више не задржава у гостионицама.
Возећи се кроз град Алкмар морали су да замене коње. Он тада наручи да му донесу три свежа јаја. Испивши их, упита за цену.
- Две стотине голдинара, одврати гостионичар.
- Како? Две стотине голдинара, упита краљ пренеражен. Зар у Алкмару има тако мало јаја?
- Е, јаја има доста, једино краљева нема! - одбруси гостионичар.

ЛОЈД ЏОРЏ
Енглески државник Лојд Џорџ (1863-1945) био је мален растом. Неки дипломата му рече да се малтене разочарао када је угледао његов стас.
- Драги мој - исправи га Лојд Џорџ - зависи од тога како људе меримо: од браде доље или горе!
* * *
Лојд Џорџ је био оригиналан човек и није никад крио своје убеђење. За време ручка на двору упита га краљ Џорџ II
- Зашто су моји приходи тако малени?
Славни државник на те речи из сребрног суда за шампањац узе комад леда и предаде га свом суседу с молбом да га предају даље док комад леда не дође до краља. Најзад, кад доспе у краљеве руке, нађе се сасвим мало парче. Тад Лојд Џорџ даде одговор:
- Сада ваљда видите зашто су приходи Вашег Величанства тако малени.
* * *
Лојд Џорџ је једном у Парламенту, као шеф либералне странке, љуто напао конзервативце. Нека дама му тада љутито рече:
- Да сам ја ваша жена, сипала бих вам отров у чај.
- А да сам ја ваш муж, ја бих тај чај попио - одсечно одврати Лојд Џорџ.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:21

ЕЗОП
Чувени писац басни Езоп једном је замишљен шетао градом. Срео га је чиновник високог ранга и, будући да му је био сумњив, упитао га:
"Куда идеш?"
"Не знам" - одговорио је Езоп растресено.
Човек је помислио да је то нека скитница и наредио је да га затворе. Када су га одвезли у затвор, Езоп се окренуо према њему и рекао му:
"Видиш да сам ти рекао истину. Заиста нисам могао знати да ме пут води у затвор."

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:22

ЏОРЏ ФЕЈДО (Feydeau, Georges, 1862-1921)
Један од најдуховитијих писаца водвиља, ушао је у књижару у намери да купи неку књигу. Угледа свог пријатеља како већ купује једну, па га је занимало коју је то књигу купио тај његов пријатељ, приближи му се с леђа, те завири у наслов „Како постати богат?“
- Саветујем ти, рече му Feydeau тихо, на уво, да одмах купиш и ?Кривични законик?, јер ја још нисам чуо да се неко на поштен начин обогатио.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:22

ГЕТЕ
Писац и песник Гете седео је једне вечери у гостионици и пио вино с водом. Код суседног стола седело је друштво обесних студената који су пили вино. Један од њих упита Гетеа: - Зашто мешате вино с водом и тиме га кварите? Песник им објасни: - Сама вода чини жива бића немима. То доказују рибе. Само вино води у глупост. То доказујете ви, млада господо. А пошто не желим бити ни једно ни друго, мешам вино с водом.
* * *
Кажу да је Гете имао изванредно памчење. Једном приликом га је срео неки пролазник и упитао које му је омиљено јело. Гете је одговорио "Јаја"
Након годину дана, исти тај пролазник поново среће Гетеа и упита:
“А са чиме”
"Са сољу", одговори Гете.
* * *
Писац ремек дела светске књижевности, „Божанствене комедије“, тврди се, у браку није био много среeан. Неки пријатељи саветовали су му да отера жену која га вара. Данте их упита:
- Реците ми, познајете ли живот моје жене боље ви или она?
- Она! - одговорише пријатељи.
- Добро, она тврди да ви не говорите истину. Пустите ме, дакле, на миру…

ГУСТАВ VI АДОЛФО
Шведском краљу Густаву VI Адолфу (1778-1837) јавила су се три странца и понудила да раде у његовој обавештајној служби. За овећу своту новца били су спремни да издају важне податке о својој домовини. Густав је понуду прихватио и потом им исплатио уговорени износ. Тада један од обавештајаца рече:
- Величанство, новац који сте нам дали фалсификован је.
- За издајнике своје домовине добар је и фалсификовани новац - одговори краљ и отера их.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:23

ИБЗЕН
Када Хенрик Ибзен још није био толико познат у свету, примио је од издавача за рођендан на поклон леп сат. За неколико дана писац се пожали издавачу да му сат не иде. А издавач га упита: - А ви мислите да ваше ствари иду?

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:24

ЂУРА ЈАКШИЋ
Ђура Јакшић је написао песму “Отаџбина” И имао је уговорено са издавачем у ком року да је уреди И преда. Ђура је у брзини, у последњи час, однео песму написану на масном папиру са којег је управо појео бурек.
* * *
Седели су тако у кафани за два различита стола српски песници Ђура Јакшић и Радомир Брзак. У једном тренутку конобар донесе Ђури Јакшићу цедуљицу од Радомира Брзака на којој је писало:
"Стихоклепцу који је сваком мрзак
мучак јаје, мућку даје,
Брзак."
А Ђура му на полеђини поменуте цедуљице одговори:
"Ој, песниче гласа штура!
па зар даје који проси?
Па зар ћуран јаја носи?
Ђура."

ЈОСИП II
Аустријски цар Јосип II (1741-1790) волео је да путује инкогнито. Кад је допутовао у Лвов, он се у хотелу уписао под именом гроф, Хохберски из цареве пратње. Затим је отишао у собу и почео да се брије. Радознала собарица почела је да се врзма око њега и најзад га упита какву службу има код цара. Јосип се мирно бријао даље и одвратио:
- Понекад га обријем.
* * *
Јосип II једном је осудио четири војника на смрт. Касније је то опозвао и наредио да стрељају само једнога од њих. Војници су требали да бацају коцку, а био би стрељан онај који би добио најмањи број. Тројица су бацили коцке и добили високе бројеве. Четврти није хтео да узме коцку у руку.
Када је цар сазнао за то, позвао је непослушног војника себи и упитао зашто није хтео да баци коцку.
- Величанство - одговори војник - ако сам се већ једанпут огрешио, нећу и други пут. Коцкање је, колико ми је познато, забрањено у земљама Вашег Величанства.
Цару се тај одговор толико свидео да је помиловао сву четворицу осуђеника.

* * *
Јосип II, по знати реформатор, волео је да отворено каже своје мишљење о министрима. Његов канцелар Кауниц му је једном донео на потпис више аката. Међутим, цар једним актом није био задовољан па је испод написао:
- Кауниц је магарац.
Јосип II
На седници Министарског савета Канцелар је гласно прочитао акт:
- Кауниц је магарац, Јосип други.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:24

КАНТ
Једном се филозоф Кант упутио у шетњу и не приметивши да му је капут на лакту подеран. Знанац који се хтео нашалити с њим, рече:
"Ту ти ученост провирује!"
"А глупост вири унутра." - одговори филозоф.

ДАНИЛО КИШ
У Паризу Данило Киш имао је свој омиљени бистро у којем је радио конобар Јапанац. Киш је у тренуцима доконости Јапанца учио наш језик, али с црногорским акцентом. Пријатељи би долазили у посету великом писцу, причало би се о свему, највише о Балкану, а конобар, лик из Куросавиних визија, увесељавао би их питањима типа: "А, што ћеш, мучениче, попити?"

ШВЕДСКА КРАЉИЦА КРИСТИНА
Када су шведској краљици Кристини, (владала 1636-1654) рекли да су Енглези свом краљу одрубили главу, она само слегну раменима и рече:
- То им не замерам. Тa Чарлс није знао шта да ради са својом главом.
* * *
Енглески дипломата упитао је краљицу Кристину:
- О Вама, величанство, говоре да силно мрзите мушкарце.
- Баш супротно, веома их волим. Али не зато што су мушкарци, већ зато што нису жене.

ГУСТАВ КРКЛЕЦ
Густав Крклец имао је прелепу кћерку. У ту шармантну лепотицу били су заљубљени многи млади песници, међу којима и Брана Петровић. Једном су се на врху калемегданске тврђаве нашли Густав, његова кћерка и Брана. У једном тренутку Брана се наднео преко врло високог зида, одакле су многи извршили самоубиство, и гласом ватреног заљубљеника кликнуо лепотици:
- Ако ти кажеш да скочим у амбис, одмах ћу скочити!
Густав је пожурио да посаветује кћерку:
- Немој му ни у шали казати да скочи. Колико је луд, он би то и учинио!
* * *
Густав Крклец је био најлакши и највеселији гост у кафанама. Стари господин је био вазда расположен и спреман да исприча понеку анегдоту. Било му је важно само да има гемишт и ништа више, стално је чаша била пред њим, а никад није био пијан. Знао је одржавати стање кад вино држи човека на оној чаробној граници, па му све лепо и он задовољан и расположен, а памет потпуно трезна. "Пијеш ли ти, Густаве, икад воду?" пита га Јан, а намигива нам: "Кад ми је било двадесет година напио сам се воде и добио упалу плућа. Отад никад", одговара шеретски и примиче чашу с гемиштом.
* * *
Испричао нам је догађај из младости, кад је краљ Александар укинуо Устав. Он је био млад песник, тек почињао, а боем. "Запио се ја с друштвом," прича старчић па се друштво разишло, а ја немам где преспавати. Одем у парк. Слатко сам спавао на клупи кад ме нечија рука куцну по рамену. Пробудих се, видим полицајац.
"Господине, личну карту" - тражи строго, а ја немам.
"Како се зовете, молим?"
"Г" - кажем, а он се чуди, мисли провоцирам га.
"Како?" зачуђено пита.
"Господине, ја се сада зовем Г."
"Ви се са мном спрдате, љути се полицајац, а хвата се за пендрек. Препао сам се и пожурио објаснити
"Господине, ја сам до јуче био Густав, а пошто је краљ јуче укинуо Устав, ја сам сада само Г."

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:25

ЛЕОНИДА, СПАРТАНСКИ КРАЉ
Пред славну битку код Термопила (480 пне) бројчано јачи Персијанци хтедоше да се наругају малобројним Спартанцима и саопштише им по куриру:
- Има нас толико да ће од наших стрела потамнети сунце.
Спартански краљ Леонида, херој Термопила, не остаде им дужан одговора:
- Тим боље, борићемо се у хладовини.

ЛУЈ XV
Државници у историји, осим малобројних, несу били нарочите штедише. За време француског краља Луја XV (1710-1774) важило је начело: "Уживајмо! После нас може доћи и потоп". Прилике су биле тако очајне да чак ни дворски чиновници несу примали плату на време. Када су се пожалили краљу и оперски певачи, он им рече:
- Господо моја! Најпре морам умирити оне који плаћу, тек онда долазе на ред они који певају.

ЛУЈ XVIФранцуски краљ Луј XVI (1638-1715), чије су омиљене речи биле: "Држава - то сам ја", једном рече окупљеним дворјанима:
- Краљеви имају власт од Бога. Ако вам наредим да скочите у Сену, морате то без устезања учинити.
На те речи војвода од Гиза упути се вратима. Краљ га упита:
- Е, куда, војводо?
- Идем да учим пливање.
* * *
Краљ Луј XVI упита једном свог дворског будалу:
- Како би ти се допало да си ти француски краљ, а ја твоја будала?
- Веома бих се стидео, одговори будала.
- Како? Ти би се стидео да будеш француски краљ?
- Не то! Стидео бих се своје дворске будале.

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20429
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Порукаод Sky Seeker » 15 Мај 2008, 16:26

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Остаће забележена и анегдота о сусрету две диве писане речи, онако како је испричала Астрид Линдгрен.
- Госпођа (Десанка Максимовић) је сигурно веома добар писац, жао ми је што нисам прочитала ни један њен стих. Е, како смо се само лепо "испричале". Она је седела са моје леве стране, а ја слабо чујем на лево уво. Све време ми је говорила нешто на француском, а ја од свих језика најмање знам француски, па сам јој све време одговарала на немачком.

МАРШАК
Према једној анегдоти, руски песник Самуил Јаковљевич Маршак је, приликом првог боравка у Лондону 1914. године, срео човека на улици и упитао га: "Шта је време?" Маршак је, у ствари, хтео да сазна колико је сати али, пошто још увек није добро говорио енглески, уместо "Њхат тиме ис ит?" питао је "Њхат ис тиме?" Збуњени пролазник је одговорио: "Па то је филозофско питање. Зашто га мени постављате?"

АНТУН ГУСТАВ МАТОШ
Матош је волео постављати својим познаницима необичне загонетке тако је једном приликом у друштву изрекао и ову загонетку: - У једну рупу улазиш, на двије излазиш и када мислиш да си изашао тек се онда нађеш унутра. Што је то?
Нико није знао одговор.
- Точан одговор је: хлаче.
* * *
Матош је видео на улици једну жену како туче своје дите по глави. Револтиран таквим поступком он јој приступи и рече: - Кад већ мислите батинама да одгајате своје дијете, онда га бар не туците по глави. То може имати штетне посљедице!
- Врло важно! И мене су моји родитељи тако одгајали. - одговори жена.
- Увиђате, дакле, да ја имам право! - рече јој Матош и оде пре него што је збуњена жена разумела Матошеву реченицу.

КНЕЗ МЕТЕРНИХ
Кнез Метерних (1773-1859), аустријски државник и канцелар, познат је као бескрупулозни политичар, због чега је 1848 морао да бежи у емиграцију. Једном приликом нека дворска дама је споменула Метерниху да је њој тек четрдесет година. Познати циник јој одговори:
- Како да вам не верујем, па ви ме већ пуних двадесет година уверавате у то.

МОНТЕСКИЈЕ (MONTESQUIE)Својом књигом "Дух закона" Монтесљуие је изазвао праву револуцију духова. Једном се препирао с парламентарцем из Бордеауџа због једне филозофске узречице. Политичар је по сваку цену хтео бити у праву и на крају ће:
- Ако не буде тачно тако као што кажем дајем вам своју главу.
На то ће Монтескије: - Примам је, малени поклони учвршћују пријатељство.

ГИ ДЕ МОПАСАН
Коначно сам добио сифилис! Ни бедни трипер, ни црквењачке кристалице, ни буржоаске петлове кресте ни бобичаву цветачу, већ прави сифилис од каквог је умро и Франсоа Први. И поносим се тиме и понад свега презирем грађане. Алелуја, имам сифилис! Према томе, више не морам да страхујем да ћу га добити!"
(На овој изјави стоји датум од 2. марта 1877)