Ko ide kući sa Fernandezom? (prognoza za 86. dodelu Oskara)

Уредник: vuk

Корисников грб
Ledžer
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 19
Придружен: 07 Окт 2012, 12:25
Место: Subotica

Ko ide kući sa Fernandezom? (prognoza za 86. dodelu Oskara)

Порукаод Ledžer » 02 Мар 2014, 12:54

Eto i nas, filmofila, gde pred još jednu dodelu „Oskara“, tačnije 86. po redu, grickamo nokte i planiramo kako da ostanemo budni i ispratimo svečanost uručivanja nagrada Akademije nauka i filmskih umetnosti (kip, načinjen od britanijuma, a zatim pozlaćen, za koji je model bio meksički reditelj i glumac Emilio Fernandez). Da li je baš stvarno tako, ili su neke od ovih utakmica već odavno odigrane, a mi samo čekamo da potvrdimo svoje sumnje? Koliko će ova dodela biti neizvesna, nadam se da će svedočiti i ovaj tekst nakon nje. Moram da napomenem da nisam odgledao sve nominovane filmove, tako da ću govoriti samo o onim kategorijama koje sam u potpunosti ispratio.

Šminka i frizure. Tri nominacije: „Poslovni klub Dalas“; „Džekes predstavlja: bezobrazni deda“ i „Usamljeni rendžer“. Iako imamo prilično šarenoliku i komičnu šminku kod „Rendžera“, rezervisanu i dobro usklađenu sa pričom kod „Dalasa“, mislim da će žiri biti moj istomišljenik kad kažem da nagradu u ovoj kategoriji zaslužuje „Bezobrazni deda“, s obzirom da se rukovodilac odseka za šminku i frizure Stiv Praut okušao u tome da Džonija Noksvila po ko zna koji put preruši u živahnog starca. Iako je Noksvil fantastično odigrao svoju ulogu u ovom ostvarenju, u stilu „skrivene kamere“, mislim da je veliki uticaj na to da mu slučajni prolaznici i „žrtve“ (koji nisu glumci) potpuno poveruju.

Montaža. S obzirom da poseduje hronološki nelinearnu priču, verujem da je „Američka prevara“ postavila ogromne zahteve montažerima, iako im je u tom delu posla pomagao O. Rasel. „12 godina ropstva“ obiluje savršeno ukomponovanim kadrovima, među kojima se pojavi po koji ambijentalnog tipa, i to bez isuviše otegnutog trajanja, što ne možemo da kažemo za „Prevaru“, jer je bilo par scena koje su izvisile na platnu baš zbog preretkih promena kadrova. Odluku otežava to što su „Gravitacija“ i „Kapetan Filips“ obogaćeni akcionim sekvencama koje je sigurno teško bilo smisleno i kreativno uklopiti. Na kraju imamo „Poslovni klub Dalas“ koji ostavlja utisak kao da je samo delić ogromnog materijala koji je snimljen da bi se ova skromna priča ispričala. Rekao bih: ili „Ropstvo“ zbog istančanog osećaja za tajming ili „Gravitacija“ zbog veštine sklapanja grandioznih svemirskih scena.

Najbolji orginalni scenario, napisan direktno za film. Iako volim da me priča angažuje kao gledaoca, „Američka prevara“ mi je na momente bila isuviše konfuzna i natrpana podacima. Klasik Vudija Alena: „Nesrećna Džasmin“, svakako nije najbolje što ume, kada je pisanje u pitanju. „Ona“ obiluje dubokoumnim rečenicama i idejama, čak i u samim dijalozima, a kamo li „između redova“. Scenario Spajka Džonze navodi nas da se osećamo kao da ljubav nije izlizana tema u literaturi, daje novo značenje i dubinu toj reči. Samim tim je moj favorit u ovoj kategoriji, kao i objektivni predlog. „Nebraska“ poseduje prilično dosetiljivo napisanu priču, koja, nažalost, pada u vodu i gubi na tenziji i smislu zbog neadekvatnog zalaganja na drugim elementima filma. Scenario ostvarenja „Poslovni klub Dalas“ se ističe slojevitim, ali oštrim pogledom na svet, pre svega, farmaceutsku neravnotežu i pohlepu. Zbog najjačeg društvenog angažmana od ponuđenih, prognoziram uspeh Kregu Bortenu i Melisi Volok, scenaristima „Kluba“.

Najbolja režija. Nominovani: Alfonso Kuaron („Gravitacija“); Stiv Mek Kvin („12 godina ropstva“); Dejvid O. Rasel („Američka prevara“); Martin Skorseze („Vuk sa Vol Strita“) i Aleksandar Pejn („Nebraska“). Biću toliko bezobrazan i olakšaću sebi izbor time što ću iz konkurencije odmah izbaciti „Nebrasku“. Najveća ironija je u tome što smatram da je režija jedina falična stvar kod nje, koja me postavlja u poziciju da se pitam: zašto je uopšte taj film nominovan za film godine? Dakle, ako ne računamo Aleksandra Pejna, pred nama je težak posao. Favoritizovao bih Stiva Mek Kvina, zbog nadmoći nad ostalima u, pre svega orginalnosti – Kuaron sa svojim imitacijama Kjubrika nije kompetentan kada je ovaj element u pitanju, a Rasel je pristao da se zadovolji trikovima stare škole, što je mač sa dve oštrice, dok je Skorseze prilično atraktivan kao sekundarni izbor. Kod Mek Kvina mi se takođe dopalo manevrisanje šarenolikom paletom sredstava filmskog izražavanja. Nešto mi ipak govori (druge kritike i prognoze) da će baš Kuaron i osvojiti nagradu.

Najbolji performans glumice u sporednoj ulozi. Nominovane: Seli Hokins („Nesrećna Džasmin“); Džulija Roberts („Avgust u okrugu Osejdž“); Lupita Njong'o („12 godina ropstva“); Dženifer Lorens („Američka prevara“) i Džun Skvib („Nebraska“). Ova kategorija još i zadaje najmanje muke, s obzirom da je Dženifer Lorens imala neosporivo najteži posao, a briljirala je za nijansu jače i ubedljivije čak i od, sad već legendarne, Džulije Roberts, koja je, pritom, pred sobom imala manji izazov. Lupita Njong'o je školski proširila solidno napisan lik, a najlakši posao, u kom se baš i nisu mnogo istakle imale su Džun Skvib i Seli Hokins.

Najbolji performans glumca u sporednoj ulozi. Nominovani: Barkad Abdi („Kapetan Filips“); Bredli Kuper („Američka prevara“) Džona Hil („Vuk sa Vol Strita“); Majkl Fasbender („12 godina ropstva“); Džared Leto („Poslovni klub Dalas“). Da sam ja u žiriju, oko ove odluke bih propatio kao Tantal. Toliko osnaženi performansi, da niti mogu da pretpostavim koji će biti nagrađen, još teže mi je da objektivno zaključim, te ću samo izraziti želju. Prvo, pohvale: Barkad Abdi za igranje junaka na samoj oštrici tragedije, zlikovca koji izaziva empatije, zatim Bredli Kuper, gospodar uverljivog haosa i naivnosti, te imamo Džonu Hil, koji nas tera da osećamo sramotu i nelagodnost kada se smejemo njegovim postupcima prilikom igranja bogatog narkomana i biznismena. Ni malo ne zaostaje Majkl Fasbender, u ulozi jezivog robovlasnika, kao ni Džared Leto, neprikosnoveno se transformišući u ženu u telu muškarca, očajnog/u da postane transeksualac. Moja neosnovana i neobjašnjiva želja je da Majkl Fasbender osvoji Oskara.

Najbolji performans glumice u glavnoj ulozi. Nominovane: Ejmi Adams („Američka prevara“); Kejt Blanšet („Nesrećna Džasmin“); Sandra Bulok („Gravitacija“); Džudi Denč („Filomena“) i Meril Strip („Avgust u okrugu Osejdž“). Ejmi Adams svakako ostavlja utisak, ali neuporedivo slabiji od ostalih koleginica, stoga, nažalost, mislim da ispada iz mojih, ali i žirijevih vidika. Oskara najviše zaslužuju Kejt Blanšet (svojim jezivo uverljivim performansom, još jednom je uspela da me šarmira kao gledaoca, stoga njoj želim uspeh u ovom nadmetanju), ili Džudi Denč (koja je za razliku od svojih hladnih uloga u filmovima o najpoznatijem špijunu, pokazala dirljivu i razdražljivu stranu svojih glumačkih sposobnosti). Naravno, Meril Strip daje ulogu gotovo istim žarom i kvalitetom, ali, koliko god detinjasto i besmisleno zvučalo, ona je već tri puta nagrađena, dok su dve navedene glumice samo jednom, što im po objektivnoj matematici, daje veće pravo. Na kraju imamo Sandru Bulok, koja sama na platnu drži pažnju skoro sat i po, što je za pohvalu i bez zalaženja u detalje, a imam osećaj da je ona najviže zapala za oko kritičarima i žiriju.

Najbolji performans glumca u glavnoj ulozi. Nominovani: Kristijan Bejl („Američka prevara“); Brus Dern („Nebraska“); Leonardo Di Kaprio („Vuk sa Vol Strita“); Čuetel Edžiofor („12 godina ropstva“); Metju Mek Konahi („Poslovni klub Dalas“). Prognoziram da će to biti Edžiofor ili Di Kaprio. Smatram da tu počast najviše zaslužuju Mek Konahi i Bejl, s obzirom da su najviše truda i rada i uložili u svoje uloge (fizička transformacija, a i obojica su poznati po velikom mentalnom zalaganju za svoj posao), ali nikako ne bih smeo zaboraviti Di Kapria, koji je postigao već pomenuti efekat (pri komentarisanju glume Džone Hila), samo sa jačim utiskom. Najviše bih voleo da vidim Bejla ili Edžiofora sa zlatnim kipom u ruci.

Film godine. Nominovani: „Američka prevara“; „Kapetan Filips“; „Poslovni klub Dalas“; „Gravitacija“; „Ona“; „Nebraska“; „Filomena“; „12 godina ropstva“; „Vuk sa Vol Strita“. Uzmimo u obzir da „Prevara“ i „Gravitacija“ imaju najviše nominacija, čak deset, stoga bi najlogičnije bilo pretpostaviti da će neko od njih odneti nagradu. Uzmimo u obzir da je „Poslovni klub Dalas“, najneutralniji od ponuđenih, što mu daje pristojnu šansu. U mojim očima se uzdiže „Filomena“, ujedno i najveće iznenađenje. Poseduje sve ono što kvalitetan film iziskuje, pa još i više. Odlično adaptiran scenario, vešto i lukavo izrežiran i odglumljen. Obuhvata mnoštvo tema, motiva i ideja, ostavlja prostor za razmišljanje i gledalačku kreativnost, a što je najvažnije, pomera naše vidike i emocije. Možda ne obiluje fascinatnim kadrovima kada je filmski jezik u pitanju, ali, zato je tu „12 godina ropstva“, film koji je za razliku od svestrane „Filomene“ opredeljen za jednu, ali dovoljno opširnu i bolnu temu: ropstvo. Ipak, nedostaju oni motivacioni, tematski i idejni elementi koje poseduje „Filomena“. Na svu sreću, imamo odličan spoj oba (kinematografske magije i filozofsko-emotivne fabularne pozadine i dejstva). Predstavljam vam svog favorita za ovogodišnji film godine: „Ona“. Najviše je uspeo da nas utopi u filmski prostor i vreme i pronađe žicu ljudske prirode i osećanja.

Najlepša stvar ovogodišnje svečane dodele je što je ostavljeno malo prostora za razočaranje, s obzirom da su nominacije prilično jednake po zaslugama. U startu je iz moje tačke gledišta bilo po koje neispunjeno očekivanje – Redford i Džej Si Čandor bez nominacije („Sve je izgubljeno“), zatim Benedikt Kamberbač, po mom mišljenju, glumac godine – ni jedna nominacija, a šest uloga (tri neprikosnovene), kao i zaboravljeni Joakim Finiks („Ona“). Što je najgore, još uvek postoji mogućnost da me dodela ostavi delimično ravnodušnim ili nezadovoljnim. Možda se dogodi da „Nebraska“ i „Gravitacija“ odu kući sa viškom Fernandeza, a „Filomena“; „Sve je izgubljeno“ i na primer, „Hobit: Šmaugova pustošenja“, s manjkom nagrada, pompe i slave, ali, svet filma i umetnosti oduvek je bio ispunjen s onoliko mišljenja koliko ljubitelja ima.
Život je jedna obična šetnja. Ti biraš gde i kad ćeš da odmoriš.