Pobunjenik i mali covek

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

MC
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 37
Придружен: 12 Окт 2004, 17:26

Pobunjenik i mali covek

Порукаод MC » 12 Окт 2004, 17:29

Pobunjenik i mali covek
(posveceno W. Reichu)

Pobunjenici ne predstavljaju nikoga. Samo sebe same. Samo svoje zivote, samo svoja gola tela. Pretenzija da budu vise vodi ih u hipokriziju, jer covek i nema nista osim svog tela i svog zivota.

Kada su bili deca, mnogi pobunjenici su slusali svoje roditelje kako se zale na sefove, posao i dnevnu rutinu zivota posvecenih Masini. Kada su odrasli, isti pobunjenici su nastavili da mastaju o tome da ce svet koji su oni licno zamislili biti “pravedniji i bolji”, da je dovoljno da se nasa pokornost Masini, nase dnevne obaveze prema njoj drugacije raspodele. Koga predstavljaju pobunjenici? Kome treba prica po kojoj ce sve biti dobro ako neko drugi bude cistio kanalizaciju. Dok postoji kanalizacija, bice i cistaca kanalizacije. Dok postoji masovna proizvodnja postojace i robovi na pokretnim trakama.

Mali covek, u cIje ime pobunjenici govore ne voli pobunjenike. Mali covek Latinske Amerike voli “slobodne ekonomske zone”, mesta uz granicu izmedju SAD i Meksika u kojima “ekonomija cveta” a pojmovi kao sto su “godisnji odmor”, “bolovanje” ili “zdravstveno osiguranje” ostaju trajno nepoznati. Ko je doveo malog coveka u slamove velikih gradova? Niko, Dosao je sam. Mali covek je mogao biti nezavisan i odvojen od blagodeti civilizacije, ali nije zeleo. I on je gledao TV, i on zna da oni koji “uspeju” voze skupa kola i imaju bazene. sta reci o malom coveku Kine koji zivi u kapitalizmu pod upravom komunisticke partije, o stotinama miliona koji mastaju o Sreci posedovanja stvari. Zar da im zamerimo? Gladan ne veruje sitom, i obrnuto.

Pobunjenici mastaju o svesti i oslobodjenju. Mali covek, radnik sofisticiranih fabrika masta o penziji, o mogucnosti da kupi prikolicu ili karavan kojim ce kada ostari da bezbrizno putuje. Celavi, istetovirani, izbuseni, kriminalcima slicni radnici jedne svetski poznate fabrike kamiona kojima je kosa otpala zbog rada sa agresivnim lakovima i bojama su na svoje stanje sasvim ponosni. “Mi smo klub zilavih”, kaze jedan od njih. Omiljena filozofska tema radnickih kantina (koje vecina nasih pobunjenika zapravo i ne poznaje vec su o tome samo citali u literaturi) jeste: sta bi radio(la) kada bi dobio(la) pedeset hiljada eura. Odgovori su mastoviti i neoriginalni.

Mali covek zaista uziva u svom polozaju. Svejedno da li se drustveno ekonomski sistem u kome zivi naziva socijalizam, kapitalizam, feudalizam ili robovlasnicki sistem, mali covek uziva i zadovoljan je. Da nije zadovoljan, pobunjenici ne bi bili u manjini, nesto bi se promenilo. Mali covek radi na pokretnim trakama, dopusta da mu tejloristicka ekonomija unisti telo, dopusta da mu ekonomski zakoni uniste porodicu, prijateljstva ili seksualni zivot. Mali covek vredno radi na poljima robovlasnika, mali covek cereci i na tocku muci druge male ljude koji su se pobunili. Mali covek cuti dok mu u ranu zoru Staljinovi policajci odvode susede. Mali covek upravlja gasnim komorama. Mali covek projektuje gasne komore, a kada se vrati sa posla njegova supruga je presrecna, jer zaboga, on je postao Glavni inzenjer (za projektovanje gasnih komora). Mali covek srecno otima stanove, zemlju, zivot pripadnicima druge nacije sa kojima je do skora ziveo zajedno.

Mali covek je srecan. Malom coveku pobuna nije potrebna. Mali covek hoce da prezivi. U nekim juznoamerickim plemenima status muskarca odgovarao je broju jaguarovih zuba na njegovoj ogrlici. Postojali su i odredjeni tabui, i ako bi ga neko video da pomaze svojoj zeni u pripremi rucka, nas mali covek plemena gubio bi status Velikog lovca. Danas ne treba loviti jaguara. Moguece je posedovati automobile marke “Jaguar”. Zelja malog coveka za statusom je demokratizovana. Medjutim u doba naseg lovca, civek je mogao da ode negde drugo, da negde u sumi nadje kutak za sebe i svoje istomisljenike. MOGAO JE DA SE POBUNI. U doba pobune na bodu “Bounty” jos je jedva postojao neki kutak gde je pobunjeni covek mogao da se sakrije. Sada sume vise nema, sva sredstva za zivot su u rukama svetske Masine.

Zato Pobunjenik koji se bori “u ime malog coveka” nema nikakvih izgleda. Mali covek je prozreo takve poubenjike. Mali covek mrzi mastare koji bi da mu oduzmu sigurnost i miran zivot do penzije. Zna mali covek o cemu se zapravo radi:
Lenjin je preuzeo masinu od Cara. U Barseloni 1936. su se anarhisticke fabrike takmicile u proizvodnji nastavivsi da konkurisu jedne drugima. Anarhisticki kapital/ drzavni kapital / privatni kapital. Svejedno je, neko uvek cisti govna. Vesanje, streljanje, elektricna stolica. Izaberite sami.

I tako dolazimo do teskog pitanja: sta je to autenticna pobuna? Moj skromni odgovor jeste: Autenticna pobuna je ona pobuna koja dolazi izbutra, iz tela. To je slepa pobuna tela, pobuna vezanog konja, pobuna zivotinje u nama, pobuna neplemenitog divljaka, nemoralna pobuna, pobunja sluzi i izlucevina, Pobuna kojoj nista nije sveto, pobuna koja i ne zna da je pobuna. Pobuna koja je nezna i pobuna koja je divlja. Pobuna je i majka koja mazi svoju bebu, otac koji je srecan samo zato sto mu je sin napravio prvi korak. Prihvatanje postojanja bez drustvene ambicije skole, usavrsavanja i ostalih agentura Masine. Obicno postojanje po sebi je dovljno retko da je postalo pobuna.

Do sada se ni jedna pobunjenicka ideologija nije osvrtala na ovako opisan oblik pobune. Na ono sto se stvarno buni u nama. Jer, malom coveku koji se plasi, koji umire besan i bolestan od rutine, koji bunca u krevetu od frustracije, koji muci i biva mucen od strane drugih malih ljudi treba objasnjenje za njegovo stanje. Americke domacice na prozaku, frustrirane devojcice na dijetama, mucenici plasticnih operacija u ime Estetike, ilegalni emigranti iz Afrike koji se dave u Sredozemnom moru. Oni cekaju odgovor u Masini koju sami grade. Izlazna strategija jednostvno ne postoji. Ljubavi nema, ako hocete samo uzmete i otmete. Resenja nema u logici trzista, u jeziku kojim se obracamo i koji je u nama porodila kartezijanska nauka i dve hikljade godina ovakve civilizacije.

Pa mi smo slepi robovi ukinutih svakodnevnica.

MC

/pisao bez ambicija jedan mali covek koji nije spavao citave noci nakon frustracija i ponizenja koje su mu naneli drugi mali ljudi u jednom od kaznionica Progresa u kojima su mucenici i mucitelji zajedno zarobljeni logikom nerazumevanja/

MC
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 37
Придружен: 12 Окт 2004, 17:26

Odumiranje divljaka

Порукаод MC » 14 Окт 2004, 22:21

Odumiranje divljaka

Prepoznacete ih po nervozi, po teskocama sa kojima funkcionisu u “organizovanom drustvu”. Neki od njih zive izvan zakona ili okusavaju srecu kao klosari. Neki su po zatvorima, drugi su narkomani ili umiru od raznoraznih bolesti koje su posledica zivota u “civilizovanoj zajednici”.

Prepoznacete ih i po pogledu. Uvek taj isti pogled zeljan….slobode. Da li ste nekada videli vukove u kavezima “modernih zooloskih vrtova”. To je taj pogled. Unezvereno bice koje se vrti u krug, u prostoru koji mu je premali da bi normalno zivelo, a u kome je ipak prinudjeno da zivi.

Jos uvek se i u normalnim porodicama ponekad radjaju deca divljaci. Takva deca imaju problema sa skolom, nikako im nije jasno zasto se o sve sto se od njih trazi zapravo trazi. Postavljaju nezgodno pitanje “zasto?”. “Zasto?” pitanje koje se u “humanoj ljudskoj zajednici” ne sme postavljati. Nije jasno takvoj deci zasto moraju da sede satima, da ustanu na komandu, da trce na casovima fiskulture, nije im jasno zasto uciteljica od svih trazi da crtaju istu sliku. “Zasto, zasto zasto…” ponavljaju mali divljaci. Takva se deca smatraju glupima ili zaostalima. Onda ih stave u specijalnu skolu, onda ih izbace na ulicu, onda ih bezbedno eliminisu iz okrilja Majke Masine.

Jer Sistem sistematski tamani sve sto nije on. Masina eliminise sve sto nije masina, sve sto joj se cak i razlikovanjem protivi. Slicno se slicnom raduje. Zato volimo avione, mocne tenkove, sportske junake, predsednika i americke filmove. Ovaj oblik ne-prirodne selekcije nije svakako naklonjen Divljaku. On je zapravo namenjen proizvodnji sastavnih delova Masine. Osobine sastvanih delova masine nisu nikako osobine divljaka. Masina zahteva pripitomljavanje, dresuru. Dresirani, robotizovani covek je deo masine. Duge godine uslovljavanja, vestine trpljenja i prihvatanje svakodnevnog ponizenja kao datosti. To se trazi.

Divljak se radja u kavezu, roditelji divljaka su sastavni delovi Masine. Divljak je tako predodredjen da bude u Masini. Divljak je bice proslosti. Ali on/ona to ne zna. Jer on ili ona se samo rodio ili rodila. I hoce da zivi bez poimanja namenjene mu funkcije i svrhe. Samim tim cinom Divljak je u sukobu sa Masinom koja je svet. Jer za Masinu postoji samo funkcija.

Masinu su napravili ljudi. Nije nastala sama od sebe. Zivot u masini je ljudima primamljiv i bezbedan. Pritisnete prekidac – pali se svetlo, odvrnete slavinu, potece voda. Kanalizacija odnosi vase necistoce. Cigani kopaju po smecu. Neko drugi pati, a vi uzivate. To je sustina. Nije ni cudo sto su ljudi pripitomljeni i zadovoljni.

Divljak grize ruku koja ga hrani. Divljak je ruzni atavizam, nezgodna pojava koja podseca pripitomljene i srecne mase na ono sto su nekada bili, na ono sto bi mozda mogli da budu. Zato svaka jedinica organiozovanog drustva ima samo jedan cilj, ispred svih ostalih ciljeva , istrebiti divljake. Nekad, ognjem, nekad macem, nekad psihijatrijski ili birokratski, tiho. Radni logori i vesala su uvek tu ako zatreba.

Masina se plasi nestabilnosti. Divljak je anomalija, nestabilnost. Masina je strah, strah od haosa u kojem je zivot bio strah. Masina je jedno od mogucih resenja za koje se covek uhvatio. Masina je bog o kome mastaju svi podmlatci svih politickih partija, japiji i anarhisti zajdeno. Masina je stariji brat (big brother) i mehanicka majka uplakanog majmuna.

Divljak se plasi ogranicavanja. Masina je to. Racionalno ogranicenje iredukovanje zivota na najmanju neophodnu meru. Krave u boxovima,ljudi u boxovima, zenke lososa u biloskim centrima koje provode zivot u providnoj, uskoj plasticnoj cevi.

Divljak nije ni dobar ni los. Divljak nije ni zao ni plementit. Divljak jeste. Divljak jeste onako kao sto jeste i suma ili kamen. Divljak bi samo da zivi, a to je u religioznom kontekstu obozavanja “srecne i humane stvarnosti” najveci greh.

Divljak nije revolucionar. Revolucionar se bori za kontrolu nad Masinom. Revolucionar masta o preuzimanju, o pritiskanju dugmadi. Revolucionar hoce da sedne za upravljacki pult masine. I onda… Istrebiti. Posuti napalmom, poslati marince. Ubiti sve sto nije spremno da se prikljuci na proizvodnu traku. O tome takodje mastaju mase gledajuci na TV-u avanture virtuelnih i animiranih junaka. Jedan pokret prstom i kutija emituje nove i nove nadrazaje.

Divljak cuti. Divljak je neaktivan. Divljak ne zeli da putuje, divljaka ne zanimaju lepote Firence ili cari Kariba. Divljak ne bi da gradi katedrale i piramide. Ne zanimaju ga irigacioni sistemi Inka ili holandski nasipi. Divljak voli da se smeje jer divljak shvata zivot veoma ozbiljno.

Za divljake zato ima sve manje mesta. Ono sto se od coveka ocekuje sve je standardizovanije, predvidljivije. Sve je vec projektovano. Vise nema kutka na zemlji u koji bi divljaci mogli da pobegnu. I najudaljenija pacificka ostrva su uspesno konvertovana u turisticke rajeve, i najizolovaniji stanovnici Amazonije mastaju o parfemima iz nove kolekcije. Divljak ne moze ni da se sakrijen egde u kavernama Masine, tehnoloska dostignuca u oblasti organizacije rada omugucavaju da se svako neprilagodjeno ponasanje na vreme detektuje.

Zato, ako negde sretnete divljaka, ne plasite se. Njegova beda i prokletstvo neka vas podseca na “pobedu civilizacije, humanosti i razuma”. Divljak je sve sto vi ne zelite, divljak nije odlazak u kupovinu koji vam toliko znaci. Pustite neka prodje mirno pored vas. I on zna da su mu dani odbrojani.

MC

Корисников грб
Sky Seeker
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 20436
Придружен: 26 Сеп 2004, 23:50
Место: Beograd
Контакт:

Sky Seeker

Порукаод Sky Seeker » 15 Окт 2004, 09:30

POKER
Zamisli:
Jedno jutro probudiš se sa golom ženom pored sebe, iako znaš, sasvim sigurno znaš, da si prethodne noći legao potpuno sam. Šta će reći tvoja žena, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom? Šta će reći komšiluk? Deca? Prijatelji? Rodbina? Ona se zaklinje da si je dobio na pokeru. Poker? Nikada u životu nisi kockao, čak ni u šali. Svi smo mi ulog, kad malo bolje razmisliš. Ona je pripala tebi, ti ćeš pripasti drugome. Uzalud ih ubeđuješ da je bolje da se probudiš sa golom ženom, nego sa golim uličnim sviračem. Zamisli: i on je ulog. I on je noćas nekome pripao. Možda baš tvojoj ženi, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom. Opet neki poker? A deca? A prijatelji? A rodbina? Oni služe samo da ogovaraju. I pomalo da smetaju. Ko zna, možda si i njih dobio na pokeru? A kad, ujutro, staneš pred ogledalo, pomalo zbunjen, pomalo uplašen, u ruci ti špil karata, u glavi košmar, u krevetu nepoznata žena. Šta ćemo sad? Možda ona i nije tako nepoznata, pročačkaj malo po svojoj podsvesti. Toliko toga imamo u stanu nepoznatog. Daj, majstore, podeli još jedan krug. Karta jeste kurva, ali tebi je kurva, bar za noćas, trebala. Ako dobro igraš, pre ili kasnije, dobiješ sve ono što ti je potrebno. Ako se opet probudiš sa onom ženom, ili sa nekom drugom, više ti niko ništa neće prigovoriti. Postaćeš imun na nezgodna pitanja, jer - to znači da dobro igraš. Ide ti sve bolje, a dobrog igrača svi poštuju, bar prećutno. Podeli, šta čekaš? Ulog je sad tvoja žena, koja samo slučajno, te noći nije bila s tobom. Da vidimo kome će ona pripasti. Podeli, majstore! Ova igra traje najduže, od nastanka sveta do dana današnjeg. I posle tebe ostaje poker. I ulog, i sreća, i metak u leđa… sve je to na talonu. Ako ne podeliš ti, podeliće neko drugi. I prijatelji, i žena, i deca, i rodbina, sve će to ionako pripasti nekome. Možda baš tebi, ako te karta posluži. Ma, podeli već jednom, šta čekaš? Zar ne vidiš da te čeka žena, koja samo slučajno, te noći, nije bila s tobom. Ona sa kojom si se probudio nestaće. A možda i neće. Neko ti je, s njom, isplatio stare dugove. Seti se, koga si to tako debelo zadužio? Zar ne čuješ? Zovu te deca… zovu te prijatelji… zove te rodbina… Podeli, majku mu! U kartama sve piše. U kartama? A duša? A srce? A lice? A oči?

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 17 Апр 2011, 13:47

Podeli danas se igra partija mog života. Kamen je pao baš ovde na mesto gde truju se damari ljubavi. Ko li će ukrasti onu koja nije ničija? Podeli! Danas! !! Partija života se igra. Čekamo petog. Ha! Hikad da stigne neka opana zverka. Ma, daj, ostavi, neka sedne neko drugi. Da, zalog je lepotica! Blondina, mršava i fina. Koža joj miriše na more, plivala je sve do zore. Neko je pokupio kada je htela da se sa mola baci. Misliš onog gde idu prekookeanski brodovi? Ma lud si ti, gde ova lepotica sebi život da skrati? Ljudi, hoće li više, neko, da deli te karte? U momentu čuje se žamor, svi se sklanjaju. Zverka je stigla na odredište. Napolju galebovi vrište. Krenu paritija i trajala je celu noć. Blondina pripade ...šta mislite kome? Ne, nije, tebi pijanom kockaru, ni onom finom moraru koji kreće na brod. Pripala je onom groznom mafijašu. Mislim da je neko namestio. Kako baš njemu da pripadne? Odvede je u mrak. Bespomoćno se opirala poslednjim atomima snage. Hej, idemo da je otmemo! Zovem drugare, one stare, koji me neće izdati nikad. Skupismo se i krenusmo u neponati kraj. Glasovi se čuju, u nekoj vili, blizu mora. Žurka. Krug smo obišli i opet neka gužva. Žurka! Mislim, kako je imala sanjve oči , prava pomama od tela, a onako nezaštićena. Vrela od temperature koja joj se ogledala u očima. Poznajem taj sjaj, kada je nekome pretoplo, da ne kažem gori od unutrašnje vatre. Video sam joj ispucale usne , žedne, hteo sam joj dati viski da popije. Neko mi je otrgnuo čašu i prosuo na tepih. Ona se samo nežno promeškoljila i oči su joj malo zadrhtale. Dopao mi se njihov bljesak. Kao da mi je tog trena ušla pod kožu. Znaš ti, osećaj, kada te neko pogleda i prosto se sav utopiš u tom malom oku. Bauljali smo okolo, našli neki prolaz. Brzo smo ih napali. Poneo sam je. Bila je laka kao perce. Šta je to za mene? U sekundi su nam se pogledi sreli. Sve je razumela. Nežno se privila uz moje grudi. Tako mi je telom prostrujala neka posebna snaga. Pobegli smo. Sklonismo se kod starog mosta. Tu nas je čekao moj drug iz Zavoda. Poslednji petli su se čuli. Nikada više nisam igrao karte. Danas smo mnogo srećni. Podeli majstore onu kartu što mi je dade. Viski za sve. Život mi je promenio tok. Ponovo sam postao ceo čovek. Damari ljubavi nisu nas napustili, mnogo smo se zavoleli. Često smo plivali do starog mosta. Taj kraj je bo naša mala luka sreće.
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA