Moje misli i reči

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Frinko
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 77
Придружен: 11 Јан 2016, 15:17

Moje misli i reči

Порукаод Frinko » 24 Дец 2017, 18:36

Usamljeni putnik



Put kojim je išao bio je težak. Stopala su mu bila izranjavana. Saplitao se, padao i ustajao. Ali i dalje je išao. Ne zato, što je imao jaku volju, naprotiv. Ne zato što je imao cilj kome je težio. Odavno je put života gazio bez cilja. Jednostavo, išao je dalje, jer je živeo. Susretao je razne ljude. Nekada je imao veliku želju da govori sa njima, da ih upozna, da se druži, da svoje znanje sa njima podeli, da od njih nešto novo nauči. Ali sada je bilo drugačije sve...Želeo je da ih izbegne. Želeo je da bude sam. Sam i ništa više. Možda bi se nekad, ali vrlo retko javila želja, da sa nekim i progovori koju reč, o istoriji, o politici, o svakodnevnom životu, o nekim malim stvarima... Ali ta želja, ne samo da se retko jevljala, već je i kratkog veka bila. Nikada on nije bio preterano ambiciozan. Ni ranije, nije želeo slavu i zlatne palata. Sreću je nalazio u malim stvarima, toliko mu je malo trebalo da bude sreću. Neka sitnica, da sagleda neku emisiju ili film ili da pročita neki tekst i to je bilo dovoljno da oseti sreću. Ali već duže vreme, nije imao volje nizašta. Odavno je njegov život bio lišen radosti. Ljudi koji su ga voleli i koje je on mnogo voleo, kad bi ga nazvali telefonom, skraćivao je razgovor. Kad bi mu došli u posetu, bio je ljubazan, a u sebi je želeo što pre da odu. Najbolje se osećao, kad je bio sam. Idući svojim putem, nailazio je na razne predele i događaje. Nekada je uživao u tome. Ranije je voleo da vidi solitere velikog grada ili palme na obali mora. Odavno ga to nije zanimalo. Ništa više nije bilo kao pre. Jednostavno, išao je i dalje, ne obraćajući pažnju, na pejzaže i naselja kroz koje je prolazio. Ne samo da nije obraćao pažnju, već je želeo da što pre prođe kroz te živopisne predele, da ne bude deo toga. Dok je ranije hteo da spozna lepotu i raznovrsnost sveta, sada je želeo da sve to izbegne, da mimoiđe lepotu kojoj se ranije divio. I opet želeo je da bude sam. Samoća je bila njegovo carstvo, u kome je on vladao, u kome se sa uspomenama i maštom družio. I dalje je išao putem svog života, i dalje je želeo da bude sam...

Корисников грб
zara
~ pocasni gradjanin ~
~ pocasni gradjanin ~
Поруке: 8575
Придружен: 02 Окт 2008, 17:29

Re: Moje misli i reči

Порукаод zara » 28 Дец 2017, 03:55

Treba postovati samocu jer ona zahteva apsolutnu predaju.
Niko nije tako lep dusom kao jednostavan covek