moje 8Život je čudo)

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Aleksandra Alja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 96
Придружен: 04 Окт 2011, 16:58
Место: Banja Luka

moje 8Život je čudo)

Порукаод Aleksandra Alja » 16 Апр 2017, 23:16

Живот је чудо. Одувијек био и биће. И човијек је чудо. Необично чудо. Ни сам не зна шта у себи има, ни како да искористи себе. Некима у истраживању прође читав живот, а неки и не истражују, већ само трају.
У једном трену си неко, имаш свој устаљени ритам, људе које познајеш и који ти чине дане лијепим или ружним. Познајеш сваки корак земље по којој се крећеш. Онда један тренутак промијени све. Нађеш се у непознатој ситуацији, непознатом мјесту, међу непознатим људима.
Неко се само прилагоди и прихвати ситуацију, а неко лагано гаси све своје функције жалећи за прошлим привидом сигурности.
Стварамо слике у својој глави.
Описују тренутке које пролазимо, ријечи које слушамо, оно што нам очи предоче. Два човијека у истом тренутку, на истом мјесту, уз исте људе не морају имати ни сличне слике у глави.
Нема истих душа, а душе ткају боју слика. Закукуље, замумуље очињег вида и ушног слуха дотоке.
Само се душа противи смислу ријечи које је боле. Само она и може да осјети бол неистине и снагу љубави неизмјерне.
Стојим у данашњем тренутку. Ријечи одзвањају у мојој глави. Борим се са неким од њих. Тешем их као кровну грађу, мајстор тесар. Покушавам усмјерити очи да створе једну слику у глави. Покушавам прихватити долазеће ријечи на начин на који су изговорене.
Не могу. Не признајем границе ни ограде, казне, пријетње и страшење... А Вјерујем. Знам да је то неизбрисив дио мене. Вјерујем на обичан, једноставан, неоптерећујући начин, стар колико и сам човијек. Без страха и казне, без притиска, као невино дијете. Убијеђена да чисто срце не може изњедрити ништа лоше и да се све негдје тамо далеко изравна...