Silvija Bogić-Kazna

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Kocko Brankica
~ pocetnik ~
~ pocetnik ~
Поруке: 3
Придружен: 19 Дец 2012, 12:55

Silvija Bogić-Kazna

Порукаод Kocko Brankica » 19 Дец 2012, 14:18

Kazna

Dok trči ona besno udara petama o pločnik, kao konj .
On je uvek iza, i uvek je veći , ruši grad svojom silinom ,
Proždire zgrade i sve što mu je na putu.
Ona navlači teške zavese , njegova glava je iza svakog ugla ,to je izluđuje ,
Tera je da vrišti i da se smeje u ludilu. Ona ga mrzi.
Ona ga cuje ,uvek. Dominira ,divovski ,drsko.
‘’Hej ! Da li me čuješ? Tu sam ,iza ugla ,zapamti. Ne mogu da umrem ,ne mogu da budem zamenjen , nema ničeg iza mojih leđa. Ja čekam. Svakog dana na tvom pragu ,i na svim pragovima. Ja sam velika pega u tvom prostoru. Usta su ti tako zastrašujuće velika ,ispucala od mržnje, opet prelamaš psovke ,delikatno. Tu sam, pun bodlji, sačinjen od očiju ,odzvanjam kao eho , zvečim duplo jače svakim trenutkom. Šta si učinila ovog puta?
Pokušavaš da zavaraš svoje tragove ,svaki korak je elegantno eliminisan.
Hvališ se svojom milošću , ti nisi tako čista zar ne? Da li te to tera da ćutis i crveniš u četiri zida nedopustiva devojko....nedopustiva, smešna devojko…
Moram da te kaznim...smešna smešna, luda devojko...mogu da se kladim na tebe ,da ćeš opet da izgubiš kontrolu .... vidim te zavejanu, rasejanu, kako trčiš do centra grada, zašto žuriš? Vreme prolazi u vrtlogu, bezvremeni stoje okamenjeni ,sezone se menjaju,
ulicom prolivaju alkohol u potocima , ofarbali su zidove kuća u crveno,
zakrčili su prolaze božićnim drvcima, napunili su usta mesom...
Hej,kuda si krenula? Kuda si zabacila glavu? Vidim te dok modrim rukama skidaš sneg sa sebe, čujem dok izgovaraš molitve učene napamet,toliko dugo… ja sam uho na svakom zidu.
Ovde sam, rastuća pega u tvom prostoru. Mogu uvek da se kladim na tebe
Kao na dobro proverenog konja, da ćes opet izgubiti kontrolu.’’