Po čemu ću pamtiti ovu godinu

[Sky Seeker]

Baš ovde, na ovom mestu, napišite po čemu ćete pamtiti ovu godinu.
Može da bude pesma, priča, ili tek običan tekst...
Izvolite?

[miwka]

U proseku ,i ova godina je bila stresna kao i prethodnih petneest,šesnaest.
Što se tiče porodične situacije,hvala Bogu, sve je u redu,što i svima Vama želim.
A po čemu ću pamtiti ovu godinu?.Pamtiću je po prvom književnom kokursu na kome sam učestvovao.Konkurs se zvao -Banatsko pero-a organizovala ga je biblioteka BRANKO RADIČEVIĆ i Klub ljubetelja knjige iz Žitišta(Banat) Imao sam sreću ,da u kokurenciji 658 pesama i o 130 pesnika iz okruženja (znači u pitanju je medjunarodni kokurs)jedna moja pesma bude uvrštena medju 28 koje su štampane u zborniku_PETO GODIŠNJE DOBA-
Do pre pet-šest godina pisao sam poeziju onako više za sebe u nekim sveščicama.Kada sam otkrio Sajt TVORAC GRADA...desile su se strahovite promene.Stekao sam mnogo više virtuelnih prijatelja pesnika koji su mi pružali podršku.kao i ja njima...tako da je sajt TVORAC GRADA u mnogome doprineo mojoj afirmaciji i još većoj želji za pisanjem.Hvala mu na tome.I svim prijateljima na njemu.Hvala i Nenadu Živkoviću,inače vlasniku ovog poznatog sajta.

[miwka]

Куће

Људи улазе
и излазе
из кућа.

Одлазе
и враћају се.

Само куће
никада не излазе
напоље.

Оне увек
остају унутра,
дубоко
у срцу,
да сачувају
топлину.

Извини,Ненаде заборавио сам да поставим песму која је ушла у зборник.Хтео самда је ставим уз текст али...поздрав.

[ignja]

Pa zaista, al stvarno ova godina se ne razlikuje od prethodnih 20. Ništa bitno mi se na ličnom planu nije desilo, a ova siva svakodnevica je postala toliko "normalna" da je već ofucano dosadna.

[rouzvel]

Ova godina će mi ostati u jednom ružnom sećanju

Ostala sam bez mame i prijatelja, imala sam velike kvarove kola i velike finansiske izdatke.
Gledala sam kako mi kradu i otimaju Državu, kako me truju, prave od mene retardiranog
debila i uzimaju mi ono što se poslednje uzima - NADU

Neznam da li više ičemu mogu da se nadam, jer Svet ovakav kakav je nije više zaslužio ni da postoji

[veragajic]

Da,na kraju godine svi svodimo račune.U ovu godinu ušla sam bez posla,bez samopouzdanja,bez nade i snova,sa velikim dugom za struju,preslatkom unukom i željom da iz korena promenim svoj život.Nikada napornije nisam radila,nikada bila umornija i skoro nikad se ovoliko borila.Kad se zaborave sve boli i izdaje,sve spletke i podmetanja,sve otrovne strelice i odrana kolena,pamtiću je po mnogo čemu.Našla sam ljubav koju sad negujem i gajim,stekla nove prijatelje,uradila desetak slika po narudžbini,napisala nove pesme,imala kvalitetne književne večeri i kupila sebi kućicu,svojih trideset pet kvadrata.Za kraj ostavljam ono po čemu ću je pamtiti zauvek kad sve ostalo postane prošlost.Izgubila sam prijatelja,pesnika,Zlatu Nešić.

[proleće]

Po jednom lepom dogadjaju, koji se nadvio nad svim lošim i neprijatnim dešavanjima, ustvari ovo je momenat kada ne želim da mi niko pokvari sreću.Ni stanje u državi, ni premijer sa smanjenjem plata i penzija, niko...
Moja ćerka se verila, postavila sebi cilj i sigurnim korakom grabi prema njemu.
Zaslužila je sreću, bila dobro dete, učenik , postala intelektualac koji u firmi u kojoj radi predstavlja vrlo bitnu kariku...

[proleće]

Knjiga ,,Naš otac,, Ljiljane Habjanović Djurović...Roman "Naš otac" je potresna i istinita priča o jednom ocu i jednoj kćeri, koji su se sreli prvi put posle četrdeset tri godine. Sa njom su bile njene uspomene. Sa njim njegova kći iz drugog braka. Taj susret doneo je konačno razrešenje njihove životne drame.

- Da bi pisao o sebi i o onome što ga boli, da bi pisao o akterima svog života, a posebno o onima koje voli i koje ne želi da povredi - a ne može da ih poštedi, jer piše da bi rekao istinu - pisac mora da skupi svu hrabrost svoga srca i svu snagu svoje duše. Dok sam pisala roman Naš otac ja sam se neprestano molila Bogu da mi pomogne da vidim pravu i čistu istinu i da se ne ogrešim - kaže Ljiljana Habjanović Đurović.

Citat:
"I eto, došla sam. Došla sam da mu oprostim. Da razgovaramo. Da mu kažem da sam mu oprostila. I da se pozdravim s njim. Sahrana je ispraćaj.
Poslednje zbogom treba reći čoveku dok je živ.
Ali, oproštaju mora da prethodi pokajanje. A on se nije kajao.
Očekivala sam da će biti spreman da se vratimo u našu mučnu i tragičnu prošlost. Da će me pitati kako mi je bilo? Koliko me je bolelo? Da li mi je nedostajao? Zašto mu nisam pisala?
Htela sam da mu ispričam kako je strašno živeti sa uverenjem da te tata ne voli. Kako je tužno biti siroče. Kako je ponižavajuće želeti mnogo a imati malo, ili ništa. Kako je mučno biti siromašan. Kako si jadan kad gledaš kraj sebe porodice svojih ujaka i znaš da im ne pripadaš.
Mislila sam da ćemo plakati zajedno. I da će nas te suze zbližiti bar na tren. Kao onda, na grobu moje majke."-Ljiljana Habjanović Đurović-Naš otac

[Sky Seeker]

Po bolesti, po ubijanjima, po umiranju....
nikad lošija godina... a tek je počela.....

[ignja]

Po bolesti, po ubijanjima, po umiranju....
nikad lošija godina... a tek je počela.....

Sve mi se čini da je ovo samo početak.....

[faraon]

...Zarka je ,- otisla
otisla...da se ne vrati...