Misli u zrenju

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Misli u zrenju

Порукаод gresnica » 24 Јун 2012, 14:07

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 21 Феб 2016, 19:30

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 21 Феб 2016, 19:32

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 21 Феб 2016, 19:34

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 21 Феб 2016, 19:36

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 21 Феб 2016, 19:38

Слика

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Порукаод gresnica » 28 Феб 2016, 15:27

Обећана земља

Слика
Слика: Улазак Исуса, Навиновог сина, у Обећану земљу


- Ми смо, за време Тита и Југославије, имали свега у изобиљу! – жалио се, занесењачки гордо, човек у зрелим годинама.

Стари Србин, који је био у близини, примети:

- То што кажеш да је било свега у изобиљу, данас се испоставља, више него очигледно, да је била храна наопака.

– Како то мислите? – збуњено ће човек.

– Југославија за Србе није била друго него мисирско ропство за изабрани народ. Зидале су се пирамиде, не толико самом владару, већ жрецима који су њиме управљали, а заузврат смо имали: „... школу без вере, политику без поштења, војску без родољубља, државу без Божјег благослова.“ (Свети Владика Николај, „Кроз тамнички прозор“). И ево где нас је то довело! До тога, како је говорио Достојевски, да ако Бога нема – све је дозвољено. То је плод оног што смо сејали, те плакање над овим што нам се догађа и уздисање за оним што је то проузроковало, дозволите, лудост је своје врсте.

И сад, кад нас Господ изводи из ропства у Обећану земљу, ми се, попут жене Лотове и Израиља у пустињи осврћемо за ропским а не небеским хлебом.

Кукавно Српство!

Знајте, ни жена Лотова, ни народ који је четрдесет година лутао по пустињи, нису дочекали да уђу у Обећану земљу. Неће ни Срби, све док не умре у народу и последње сећање на ропство.

аутор: причалица Јелена Јергић

24. 02. лета Господњег 2016.

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Re: Misli u zrenju

Порукаод gresnica » 23 Јул 2016, 20:11

Кривица

Слика

Пастир је, предајући овци тек рођено јагње, овако рекао:

- Чувај га, и пази, и поучавај у добру! Живите и храните се од зеленила које је свуда око вас, само немојте јести у камењару.

Мајка климну главом сагласно. Али тек што се Пастир окрену а она устаде са порођајног места, овца крену да размишља о реченом. И њене мисли све више почеше да се отимају. Најзад, једног дана, дошавши до црте разграничења, она гордељиво скочи у камењар; за њом, наравно, пође и јагње. И није прошло дуго кад мајка примети сикћућу и пузећу змију како им долази у сусрет. Овца, која је била искуснија и спретнија, брзо одскочи у страну, али, авај, јагње не би те среће - змија га отровом смртно рани.

За зло које ју је снашло овца крену да криви Пастира. Али Пастир јој одговори:

- Имала си знање које је требало да пренесеш детету како би и оно живело, али си ти то знање, оглушивши се о њега, себично затрпала у себе. Смрт детета је, дакле, на твојим рукама, мајко!


Аутор: причалица Јелена Јергић

Корисников грб
gresnica
~ administrator ~
~ administrator ~
Поруке: 3784
Придружен: 30 Окт 2007, 22:23
Место: cekam otacastva

Re: Misli u zrenju

Порукаод gresnica » 03 Авг 2016, 10:09

Краљ

Слика

Једном краљу не би довољно да влада људима, већ пожеле да господари и над животињама. Али то му никако није полазило за руком, јер је звериње већ имало свог краља - лава.

Да би се некако умилио лаву, и добио могућност да му приђе и реши га се једном за свагда, краљ посла неколицину својих најближих поданика са предлогом о заједничком лову. Лав их прими, али издаље, и кад их саслуша, рече, загледајући их поспрдно:

- Већ сам поглед на вас говори о томе какав вам је краљ. Такви црви код мене не успевају. Биће да вам је краљ мувљи, а ја мувама забављам свој реп. Сама помисао да са инсектом, па још таквим, идем у лов била би срамота за мене. Пославши вас, он је већ показао своје карактеристике у лову. У мојој шуми, ја никад не ловим оно што је снажно и здраво. Напротив. Узимам што је слабо и немоћно како би јако и здраво расло, развијало се и умножавало. Ваш мувљи краљ, судећи по вама, чини све супротно. Ускоро ће његово краљевство да занемоћа толико да ће сам постати плен и то хијена и црва које је сам за себе узгајао.

И рикнувши на њих, лав их растера да посрамљени отпузаше четвороношке свом краљу.


Аутор: причалица Јелена Јергић