Moje...

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Aleksandra Alja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 96
Придружен: 04 Окт 2011, 16:58
Место: Banja Luka

Moje...

Порукаод Aleksandra Alja » 28 Нов 2011, 23:46

СВИ БИ ДА НАС ЖЕНЕ И УДАЈУ
Сваки пут кад се помене породично окупљање, покушам да измислим РАЗЛОГ да се ја не појавим ту. Немојте ме питати зашто! Ја сам НЕОЖЕЊЕН! То вам је као да сам жигосан као разбојник, или не дај Боже Онај, или што је још најгоре БОЛЕСТАН... Редају се тетке, стрине, ујне, куме,ујаци, стричеви,... и сви сажаљиво питају : Како ми је мој најдражи рођак, има ли каквих НОВОСТИ?
А сви добро занају да нема новости, јер да има моји би већ давно свима раструбили, уста раширених "од ува до ува"...
И као да ја не знам да вријеме чини своје и да ми је лакше да дјецу подигнем док сам млађи и да морам мислити на будућност (није лако старити сам)... Сад сам у најбољим годинама, сад све треба да се рјешава, доста је било школовања и неозбиљних веза...
И тако најчешће имам неки неодложан посао који ми искрсне пар минута пред полазак на славље. Онда сједим и куцкам по рачунару и размишљам...

Да, објаснила сам вам хиљаду пута да не могу ићи с вама и да ми заиста није до тих рођачких прича ваших драгих... Не , не и не! Не интересује ме што сте звали и Мирка и Николу који су такође сами и којима такође као и мени „вријеме истиче“...
Који је ово пут да водим исте разговоре са разним људима који ме воле и који би да ми нађу оно што ја сама не могу да нађем! А људи моји и ја бих некада жељела потпуно растерећено да причам са мушкарцем, али ако не можете да схватите мој проблем, немојте ми правити још већи.
А мој проблем...? И вас интересује шта ћу ја да изнесем као Тај свој проблем?
Па ево:
Често сам у младићима који су били поред мене замишљала особе с којима бих могла да остарим. Жељела сам да им кажем да ме запросе или да их ја сама запитам да се региструјемо и да рађамо дјецу. Сваки пут када бих то помислила и пожељела десила би се нека ружна и тужна ствар и ти младићи би одлазили из мог живота као да их никада и није било. Увијек је недостајало оно НЕШТО.
Али нисам се ја предала и не бјежим ја од веза, само сам веома опрезна јер не могу више да дозволим да ме неко рањава а да и не зна да ме је ранио.
Ма у ствари ја сам увијек бјежала...
Али има један нежења. Драг човјек, чини ми се да има исти проблем као ја. Упознали смо се јуче док смо плаћали интернет. Мора да је добро створење јер и даље плаћа интернет на шалтеру а не електронским путем...
Куцкам ја и даље, али имам осјећај да ми нешто одвлачи мисли. Знате, неки дан сам видио једну озбиљну женску. Заједно смо чекали у реду за плаћање интернета. Није ме одмјеравала, али сам видио да нема бурму и да носи лептоп. Није имала високе потпетице и није причала небулозе...
--- питате ме како знам да је нежења, био је уредан и није гледао на сат док ми је причао о најновијем типу лептопа који користе сунчеву енергију за погон батерија...
Можда ми се ипак срећа... само да нико не сазна ...
Можда му се и свидим оваква каква сам...