Moje,,,

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
Aleksandra Alja
~ clan ~
~ clan ~
Поруке: 96
Придружен: 04 Окт 2011, 16:58
Место: Banja Luka

Moje,,,

Порукаод Aleksandra Alja » 25 Окт 2011, 20:48

Размишљам некада о стварима о којима не смијем да размишљам, из разлога што ме јако узнемире. Располивим се тако и утонем у неку другу стварност, неки други живот. Видим јасно све његове мане и предности, видим сву његову неизвјесност , али и шансу. Шта би било да је било?
Не вриједи! Само ми се нижу слике које ме боле и мијешају се са сликама драгих људи које љубим у касну вече, пред сан. Бјежим од неких слика и покушавам да их избришем, али сувише су јасне и не дозвољавају да их покријем маглом заборава. Умијеша се ту и реалност тренутка, па истрчим из размишљања и спремим рижото или испечем рибу... испеглам веш, оперем прозоре... одем и радим, попијем кафу са пријатељима... јер ја сам Друг Члан Породице! Ту уз мене су они што ми дају снагу да се борим, ма какве авети се мотале по мојим мислима, ма какве ми ненацртане слике стварале хаос у глави... И надам се да ће ми проћи неопажено те моје луде сање, бјегови мене од мене, тражење свјетла по дану и по магли и ноћној тмури...
Знам да ћу истрајати јер ме је саткало овакву каква јесам, њихову а не своју на јави, насмијану и јаку а ничију и нечију у сну. И идем даље...
Сваки нови дан доживљавам као поклон и радујем му се. Црпим снагу из загрљаја мојих кикица и два полуодрасла леденоплава ока, и руке која држи руку у Богу сједињене.
И вјерујем да само Бог зна да растумачи ту борбу мојих слика и мисли, а ја не. Уздам се у њега и његову праведност. Од срца му дајем све што му могу дати – доброту према човјеку, ма какав он био и стрпљење и помоћ било коме на било који начин. И трајем... до свог завршетка, који ће доћи кад буде вријеме за њега...