Zapisu u krošnji stare kruške - CECILIJA

Vaša proza...

Уредник: anaatanas

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 29 Авг 2012, 23:57

MAURICIJUS...

Vrelo leto je trajalo još od početka juna.
Mauricijus letovalište iz snova...
Prelepe plaže i mnogo toga, što se želi videti...
Zelenilo kao u raju i tako ...odmor teče...more peni...telo se opušta u milovanju Sunca, vode i peska....
Ogromni oleandri šepure se pokraj puta. Predivne palme skrivaju prekrasne ptice ...
Bežala je od vrelog asfalta, uskraćene ljubavi, pijanih budala i ko zna sve šta je nije oteralo...
Odmor je prijao dok je obnavljala život u sebi...
U tišini, na terasi sa drugaricama ispijala je crno vino, smeh se prolamao ...
Pesma se čula, a reči su same klizale, vino je govorilo iz nje...
Milo moje, dok more u daljini hridi umiva, moja ljubav u grudima počiva.
Kao talas juri u zagrljaj, pobeđuje daljinu, kao vrtlog oko tebe se uvija i usne ti celiva....
Mauricijus Suncem i toplinom greje, obnovljenu dušu mirom pokriva, dok more šapuće suza se sliva...
Crno vino polako sve tuge spira... Mauricijus oaza lepote i života sve u zaborav skriva.
Voli te tvoja mila... vrelo leto još traje... samo pusto telo traži tvoje zagrljaje.... Kakov divan san....

CECILIJA 29.08.2012.


Слика

Uploaded with ImageShack.us
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA

Корисников грб
cecilija
~ vredan ucesnik ~
~ vredan ucesnik ~
Поруке: 525
Придружен: 16 Јан 2011, 01:31
Место: Bgd

Порукаод cecilija » 03 Феб 2013, 20:51

NEOBIČAN BUKET

Jutro je nečujno ušlo kroz razmaknutu zavesu.Soba je poprimila neobične senke. Tišinu je prekinula buka, kloparanje nekog starog automobila, lavež uzbunjenih pasa I to me nateralo da ustanem. Na stolu je ležao buket neobično lepih ruža. Začudila sam se tom iznenadnom daru. Iz dna sobe pomerila se silueta. Potračala sam ti u zagrljaj, nežni poljupci pomešali su se s mirisom koji se širio u prostoriji. U tvom zagrljaju sam se osećala sigurnom. Dan je počeo lepom nežnom igrom svetlosti, beline razgolićenih tela I zadovoljenih čežnji. Zadovoljno sam posmatrala polu rascvetane pupoljke. Koliko lepote u njima ? Miris kafe prekinuo je maštanje… Svilenkasti stoljnjak prekrivao je starinski sto. Bokal još iz perioda moje majke…Sve je bilo rustično, nameštaj, prozori I zavese uklopljene u divan seoski ambijent. Sećanje na mladost I radost od svežih latica prostrujao je izboranim licem. Zatvorila sam požutelo pismo koje mi je ubrzo skliznulo na pod. Neobični trenuci sreće izmileli su sa uzdahom iz pograbrbljenog tela. Nežnost je zasijala u blaženstvu koje je treperilo u telu. Negde daleko u planinama krila se tajna o tvom nestanku. Nikad te prebolela nisam. Još osećam topljinu tvojih poljubaca I čvrstinu zagrljaja. Seoski petao se oglasio, bilo je vreme za doručak I šarene bombonice, lekovi koji me održavaju u životu. Ko je stavio taj neobičan buket? Misli su se zbrkano rojile….
Čuli su se koraci, dolazi neko, umirena čekala sam da otvori vrata….

CECILIJA 25.12.2012.



Слика
IDI NAPRED I NE OSVRĆI SE! CECILIJA